Научная статья на тему 'Жaхoндa ўсимликлaрни муҳoфaзa қилишнинг aсoсий oмиллaри'

Жaхoндa ўсимликлaрни муҳoфaзa қилишнинг aсoсий oмиллaри Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
18
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фoтoсинтез / ўрмoн ўсимликлaри / тoғ / чўл / тўқaйзoр вa вoдий ўрмoнлaри

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Флoрa Aбдуллaевнa Фaйзиевa, Фoтимa Фaхриддинoвa Фaрмoнoвa

Бирoн бир турнинг йўқoлиши ёки кaмaйиб кетиши ҳaр хил тур пoпулятсияси учун нoқулaйлик келтириб чиқaрaди, зерo, турлaр дoимo бирбири билaн турличa ўзaрo бoғлaнгaн. Ушбу мaқoлaдa сув экoтизими вa қуруқлик экoтизимлaридa турлaр хилмa-хиллигини сaқлaш ҳoзирги куннинг дoлзaрб муaммoлaри ҳaқидa фикр мулoҳaзaлaр юритилгaн.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Жaхoндa ўсимликлaрни муҳoфaзa қилишнинг aсoсий oмиллaри»

Жахонда усимликларни мухофаза килишнинг асосий

омиллари

Флора Абдуллаевна Файзиева Фотима Фaхриддинoвa Фaрмoнoвa Бухoрo давлат университети

Аннотация: Бирон бир турнинг йуколиши ёки камайиб кетиши хар хил тур популятсияси учун нокулайлик келтириб чикаради, зеро, турлар доимо бир-бири билан турлича узаро бoFлaнгaн. Ушбу маколада сув экотизими ва куруклик экотизимларида турлар хилма-хиллигини саклаш хозирги куннинг долзарб муаммолари хакида фикр мулохазалар юритилган.

Калит сузлар: фотосинтез, урмон усимликлари, тoF, чул, тукайзор ва водий урмонлари

The main factors of plant protection in the world

Flora Abdullaevna Fayzieva Fatima Fakhriddinova Farmonova Bukhara State University

Abstract: The loss or decline of a species is detrimental to the populations of various species, since species are always interrelated in different ways. This article discusses the current problems of preserving species diversity in aquatic ecosystems and terrestrial ecosystems.

Keywords: photosynthesis, forest plants, mountain, desert, grove and valley forests

Йуколган турлар: Х,еч бир инсон динозаврларнинг йук булиб кетиш сабабини аник даллиллар билан айтиб беролмайди. Бир нарса аникки, инсон фаолияти ва табиатга таъсири динозаврлардан кейин пайдо булди. Бугун бошкача хаёт. Йуколиб бориш арафасидаги турлар сони ошмокда. 1980 йилдан 2000 йилгача АКЩ да 40 га якин усимлик ва хайвон турлари йук булиб кетди. Сабаби, инсониятнинг ер юзини катта майдонларини эгаллаши ва узлаштириш, эхтиёжларини кондириши хисобига турлар сони камайибкетмокда.

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, биологик хилма-хиллик Ер юзида барча экотизимларда мавжуд. Бирон бир турнинг йуколиши ёки камайиб кетиши хар хил тур популятсияси учун нокулайлик келтириб чикаради, зеро,

турлар доимо бир-бири билан турлича узаро бoFлaнгaн. Сув экотизими ва куруклик экотизимларида турлар хилма-хиллигини саклаш хозирги куннинг долзарб муаммоларидан бири булиб колмокда.Табиат ресурсларидан окилона фойдаланмаслигимиз окибатида, канчадан-канча турлар ва нотирик компонентлар хавф остида колаяпти. Табиатнинг чиройли манзараси, куркам гушалари, узининг хайвонот ва усимлик оламининг Faрoйибoтлиги билан ажралиб турувчи биосферани саклаш хар биримизнинг инсонийлик бурчимиздир.

Биологик хилма-хиллик тропик урмонларда, яъни доимий намиклимли худудларда, жумладан, Эквадордаги Ясуни миллий бoFидa юкорибиохилма-хиллик мавжуд. Куруклик биохилма-хиллиги океан биохилма -хиллигидан 25 маротаба юкори. Ерюзида мавжуд булган 8,7 миллионтурнинг 2,1 миллиони океан учун хос эканлиги бахоланди. Колумбия юкори биохилма-хилликка эга булган мамлакатхисобланиб, у ерда эндемик турлар куп. Яъни бу турлар бошка биромамлакатда учрамайди. Ерда мавжду булган турларнинг 10% гаякини Колумбияда учрайди ва 1900 дан купрок куш турлари Европава Шимолий америкага караганда купрок. Колумбияда дунё сутемизувчи турларининг 10% и учрайди.

Дунёнинг сувда ва курукликда яшовчиларининг 14% и ва дунё кушларининг 18%и Колумбиядаучрайди. Индонезия дунё гулли усимликларининг 10% ини, сутемизувчиларнинг 12% ини, судралиб юрувчилар, амфибиялар вакушларнинг 17% ини уз ичига олади. Мадагаскар оролидаги флорада усимлик турларининг 66% иендемик, Янги Зеландия оролида эса 72 %, Гавая оролларида 82-90%. Жанубий Хитой нинг Чжетсзян провентсиясида Шаркий осиёнинггинко дарахти ёввойи холда факат шуйерда усади. АКШ Faрбидaгибир канча раёнларда мамонт дарахти факат шуйерларда усади.

Турлар конун томонидан саклансада, токи уларнинг табиий мухити сакланмагунча улар хаёт кечира олишмайди. Атроф мухитни мухофаза килиш купинча, табиий мухитни ёки бутун экотизимни саклашга асосланган булади. Буни бажаришнинг усулларидан бири бу табиат мухофазасини яратиш булиб, у худди, халкаро бoFлaр ва ёввойи хаёт худудларини саклаш каби булади .

1872-йилда биринчи Халкаро бoF Еллow Стоне Натионал Парк хисобланиб, АКШ да ташкил килинган. Уша даврда Кулранг айик, лосс ва буFулaр Шимолий Америка худуди томонга кучирилиб, жойи узгартирилган эди. Бу хайвонлар озука туплаш учун ернинг куплаб худудларини дарбадар кезардилар. Агар уларнинг табиий мухити кичик булса улар яшай олмайдилар. Мисол учун, кулранг айик кунига катта микдорда озукага мухтож булади. Кулранг айикга уз корнини туйдириши учун бир нечаюз км худудлар керак

булади. Миллий бoFлaр ва ёввойи хаёт худудларисиз баъзи хайвонлар хозир мавжуд булгандан анча кам булишлари мумкин эди.

Усимликлар дунёси Ердаги хаётнинг бирламчи манбаидир. Улар йилига 380 млрд. тонна органик модда хосил килади, бунинг 325 млрд. т. денгиз ва океан усимликларига, 38 млрд. т. урмонларга, 6 млрд. тоннаси утлокларга туFри келади. Бундан ташкари усимликлар, яъни яшил усимликлар туфайли фотосинтез жараёни булмаса, хаводаги углерод (С02)нинг микдори купайиб кишилар ва хайвонлар нобуд булур эди. Бирок атмосферадаги сув юзасидан ва тупрокдан келаётган уша С02 гази усимликлар томонидан ютилиб, фотосинтез натижасида яшил усимликлар атрофга кислородни чикариб туради.

Шундай килиб, фотосинтез оркали Ер шаридаги сув 5,8 млн. йилда, атмосферадаги кислород 5800 йилда, карбонат ангидрид 7 йилда бир марта янгиланиб туради.

Усимликлар инсон учун озик-овкат, ем-хашак, дори-дармон, кийим-кечак ва бошка купчилик моддаларнинг табиий манбалари хисобланади.

Х,алкимиз томонидан куп ишлатиладиган ва кенг таркалган доривор усимликлардан фойдаланилади. Буларга исирик, Ермон, чаканда, алойе, наъматак, газанда ва бошкалар мисол була олади.

Усимликлар инсон организмидаги турли юкумли касалликларни даволашда катта ахамиятга эга. Инсонлар усимликлардан чорва моллари учун хам ем-хашак сифатида кенг куламда фойдаланадилар. Узбекистонда Fузa усимлиги асосий хомашё хисобланиб, ундан турли максадларда фойдаланилади. Инсонлар усимликлардан курилиш материали сифатида хам фойдаланилади. Усимликларни инсон хаётидаги мухим томонларидан бири, атроф-мухитни кукаламзорлаштиришдир, чинор, терак, эман, игна баргли доим яшил усимликлар шулар жумласидандир. Бундан ташкари улар хаводаги чангни тозалаб, уни кислород билан бойитади.

Усимликлар дунёсидан окилона фойдаланиш ва мухофаза килишда урмон усимликлари алохида урин эгаллайди. Республикадаги урмонлар ягона давлат урмон фондини ташкил этади. Хрзирги вактда тoF урмонлари 311 минг га майдонни эгаллайди, асосий усимлиги арча хисобланиб, колганлари турли-хил дарахт ва буталардан иборат. Чул урмонлари 2,4 млн. га дан иборат. Бу урмонларнинг асосий усимлиги саксовулзорлардир.Тукай урмонлари илгарилари жуда зич булиб, хозирда атиги 25 минг га майдонда сакланиб колган. Водий урмонларини маданий иклимлаштирилган дарахтлар ташкил этиб, улар 12 минг га дан иборат. ХХ аср бошларида Узбекистон урмонларининг майдони 4-5 мартага кискарди. Айникса тукай урмонлари антропоген тайзикка дуч келди.

Дунё буйи урмонлар холати коникарли эмас. Хдддан ташкари урмонларни кесилиши авж олиб, уларнинг тикланиши этарли эмас. Урмонлар кесилишини йиллик хажми 3 млрд.мЗ ни ташкил этади. Бу ФАО (БМТнинг озик-овкат ва к/х ташкилоти)нинг маълумотларига Караганда 2000 йилга келиб 1,5 баробарга ортди. Айникса тропик урмонлар (Йер юзининг 7%идан иборат) холати FOят ташвишлидир.

Аник илмий манбаларда келтирилишича, биз яшаб турган ер курасида бундан 1,5 минг йил мукаддам урмонлар 47% майдонни ташкил килган булса, хозир улар 27% ни ташкил килади. Куп мамлакатлардаги саноат манбаларида фойда кетидан кувиш окибатида жуда куп урмонлар кесилиб, уларнинг урнига катта-катта завод, фабрикалар курилмокда. Бу завод ва фабрикаларда чикаётган чикиндилар атроф-мухитни ифлосланиши натижасида куплаб нодир ва ноёб усимлик турлари кирилиб кетишига сабаб булмокда. БМТнинг расмий маълумотларига караганда саноат ривожлана бошлаган даврдан 250 минг хил усимлик тури йук булиб кетиши хавотир остида эканлиги таъкидланган. Узбекистан Республикасида мустакилликка Еришгач атроф-мухитни, хайвонот ва усимликлар дунёсини мухофаза килишга алохида эътибор берилди. 1992 йил 9 декабрда «Табиатни мухофаза килиш» туFрисидa, 1993 йил 7 майда «Алохида мухофаза килинадиган худудлар» туFрисидa ва нихоят 1997 йил 26 декабрда «Усимликлар дунёсини мухофаза килиш ва ундан окилона фойдаланиш» туFрисидa конунлар кабул килинди. Ушуб конунларда табиий шароитда усадиган усимликлар дунёсини шунингдек, такрор этиштириш ва генетик фондини саклаш учун экиб устириладиган ёввойи усимликларни мухофаза килиш ва улардан фойдаланиш сохасидаги муносабатлар туFрисидa боради.

Фойдаланилган адабиётлар

1. A.E Kholliyev, U.T Norboyeva, Y.D Kholov, Z.A Boltayeva. Productivity of cotton varieties in soil salinity and water deficiency. The American Journal of Applied sciences 2 (10), 7-13

2. М.И Мустафаева, Ф.А Файзиева. Сравнение альгофлорыбиопрудов г. Бухары с аналогической флорой прудов Узбекистана. Евразийский Союз Ученых, 81-82

3. F.A Fayziyeva, F.A Nazarova. Bioecology and useful properties of papaya or melon tree. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 11 (3), 1778

4. Л.И Абдульмянова, Ф.А Файзиева, Д.М Рузиева, Т.Г Гулямова. Биологическая активность вторичных метаболитов эндофитных грибов растений рода Vinca. Журнал теоретической и клинической медицины, 39-44.

5. Р.И Шарафутдинова, Г.С Муратова, М.Т. Турсунбаева. KOHUEKUKH ЭKOЛOГИЧEСKOГO МЫШЛЕНИЯ И OБРAЗOВAНИЯ И ИХ ФOРМИРOВAНИE В CO3HAHHH СТУДЕНТ OB. Биoлoгия и интегрaтивнaя медицинa, 156-161

6. М.И Мустaфaевa, Ф.A Фaйзиевa. ПРEOБЛAДAЮЩИE ВИДЫ BOДOРOСЛEЙ БИOЛOГИЧEСKИХ ПРУДOB OЧИСТHЫХ СOOРУЖEHИЙ Haциoнaльнaя aссoциaция ученых, 100-101.

7. М.И Мустaфaевa, Ф.A Фaйзиевa. Экoфлoристический aнaлиз вoдoрoслевoгo нaселения вoдoемoв. Eврaзийский Союз Ученых, 80-81.

8. F.A Fayziyeva, F.A Nazarova. Bioecology and useful properties of papaya or melon tree. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 11 (3), 1778

9. М.И Мустафаева, Ф.А Файзиева. Сравнение альгофлоры биопрудов г. Бухары с аналогической флорой прудов Узбекистана. Eврaзийский Союз Ученых, 81-82

10. Ф.А Назарова. ВОСПИТАНА МОЛОДОГО ПOKOЛEHИЯ СРEДСТBAМИ НАРОДНОЙ ЖДАт^т Мoлoдежь в нaуке и культуре XXI в.: мaтериaлы междунaр. нaуч.-, 127

11. F.A Nazarova, O. Jabborova. Protection of Atmospheric Air and its Role in Nature CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES 2 (10),

12. D.R Karshieva, F.A Nazarova, Z.H Tolibova. Atmospheric dust and its effects on human health. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 11 (3), 1168

13. Ф. Назарова. Охрана атмосферного воздуха и его роль в природе. ^НТР НАУЧНЫХ П^Л^АДИЙ (buxdu. uz) 8 (8).

14. Муратова.Г.С, Шарофутдинова Р.И, Турсунбаева.М. Талабаларда экологик тафаккур ва тарбия тушунчаларини шакллантириш. Тиббиётда янги кун 1 (1(29)), 105-107

15. Муратова.Г.С, Шарофутдинова Р.И, Турсунбаева.М. incepts of ecological thinking and education and their formation in the minds of students. Биология и интегративная медицина, 156-161

16. N.R Ochilova, G.S Muratova, D.R Karshieva. The Importance of Water Quality and Quantity in Strengthening the Health and Living Conditions of the Population. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES 2 (5), 399-402

17. R.I Sharofutdinova, A.N. Asadullaev, Z.X. Tolibova. The Factors and Basic Concepts Determining Community Health. Central asian journal of medical and natural sciences 2 (5), 376-379.

18. A. ASADULLAYEV. Jamiyatda sog'lom turmush tarzini tashkil qilishda jismoniy tarbiya va sport mutaxasislarining o'rni. Центр научных публикаций (buxdu. uz) 1 (1)

19. A.H. Aсaдуллaев. Жaмиятдa сoFлoм турмуш тaрзини тaшкил килишдэ жисмоний тaрбия Ba спорт мутaхaссислaрининг урни. Педaгoгикa Ba психoлoгиядa иннoвaциялaр журнэли, 3-мaхсус сон, 31-36 бетлaр.

20. A.N. Asatullayev, O.G. Jabborova Bleeding and its Types, Organization of Emergency Assistance in Bleeding. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630) 13, 111-116

21. A. Asadullyev. Sog'lom turmush tarzini shakllantirishning pedagogik asoslari. Центр мучных публигаций (buxdu. uz) 8 (8).

22. A.N. Asadullaev, Z.X. Tolibova. Central asian journal of medical and natural sciences Volume: 02 Issue: 05| Sep-Oct 2021 ISSN: 2660-4159

23. Z.H. Tolibova, D.R. Qarshiyeva, N.R. Ochilova. The role of Human healthy and safe lifestyle in the period of global pandemic-covid 19. The American journal of applied scincer 2 (11)

24. G.S. Muratova, D.R. Qarshiyeva. Basic Symptoms of Infectious Diseases European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630) 13, 117-121.

25. D.R. Karshieva, F.A. Nazarova, Z.H. Tolibova. Atmospheric dust and its effects on human health ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 11 (3), 1168.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.