Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОННИНГ ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР БИЛАН ИЛМИЙ –ТЕХНИКАВИЙ ҲАМКОРЛИГИ (илмий-тадқиқот институтлари мисолида)'

ЎЗБЕКИСТОННИНГ ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР БИЛАН ИЛМИЙ –ТЕХНИКАВИЙ ҲАМКОРЛИГИ (илмий-тадқиқот институтлари мисолида) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
107
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
илм-фан / илмий-техника / илмий-тадқиқот / илмий марказ / Фанлар академияси / олий таълим / кафедра / профессор-ўқитувчилар / талаба / грант / халқаро дастур / ҳамкорлик / шартнома / science / science and technology / research / research center / Academy of Sciences / higher education / department / faculty / student / grant / international program / cooperation / contract

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Жаҳонгиров, Бурхон Бўронович

Ушбу мақолада, Ўзбекистоннинг илм фан соҳасидаги халқаро алоқалари мустақиллик йилларида том маънода ривож топди. Фанлар академияси илмий -тадқиқот институтлари, илмий марказлари хорижий мамлакатлардаги ҳамкорлари билан икки томонлама ва кўп томонлама илмий ҳамкорлик олиб бордилар. Натижада илгари маълум сабабларга кўра, амалга оширилиши имкони бўлмаган илмий ҳамкорлик юзага келди. Жаҳон фани, минтақамиз, хусусан, Ўзбекистон учун иқтисодий ижтимоий аҳамиятга эга бўлган долзарб илмий мавзулар бўйича илмий тадқиқот ишлари баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC AND TECHNICAL COOPERATION OF UZBEKISTAN WITH FOREIGN COUNTRIES (on the example of research institutes)

In this article, the international relations of Uzbekistan in the field of science developed during the years of independence. Research institutes and scientific centers of the Academy of Sciences carry out bilateral and multilateral scientific cooperation with their foreign partners. The result was a scientific collaboration that, for previously unknown reasons, was not feasible. Research work on topical scientific topics of world science, economic and social significance for our region, in particular, Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОННИНГ ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР БИЛАН ИЛМИЙ –ТЕХНИКАВИЙ ҲАМКОРЛИГИ (илмий-тадқиқот институтлари мисолида)»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УЗБЕКИСТОННИНГ ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР БИЛАН ИЛМИЙ -

ТЕХНИКАВИЙ ХДМКОРЛИГИ (илмий-тадкикот институтлари мисолида)

Жахонгиров Бурхон Буронович

УзДЖТСУ, " Ижтимоий фанлар ва хукук" кафедраси доценти.

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада, Узбекистоннинг илм - фан соуасидаги халцаро алоцалари мустациллик йилларида том маънода ривож топди. Фанлар академияси илмий -тадцицот институтлари, илмий марказлари хорижий мамлакатлардаги уамкорлари билан икки томонлама ва куп томонлама илмий уамкорлик олиб бордилар. Натижада илгари маълум сабабларга кура, амалга оширилиши имкони булмаган илмий уамкорлик юзага келди. Жауон фани, минтацамиз, хусусан, Узбекистон учун ицтисодий - ижтимоий ауамиятга эга булган долзарб илмий мавзулар буйича илмий - тадцицот ишлари баён цилинган.

Калит сузлар: илм-фан, илмий-техника, илмий-тадцицот, илмий марказ, Фанлар академияси, олий таълим, кафедра, профессор-уцитувчилар, талаба, грант, халцаро дастур, уамкорлик, шартнома

В данной статье международные отношения Узбекистана в области науки развивались в годы независимости. Научно-исследовательские институты и научные центры Академии наук осуществляют двустороннее и многостороннее научное сотрудничество со своими зарубежными партнерами. Результатом стало научное сотрудничество, которое по ранее неизвестным причинам было неосуществимо. Научно-исследовательские работы по актуальным научным темам мировой науки, экономической и социальной значимости для нашего региона, в частности, Узбекистана.

Ключевые слова: наука, наука и техника, исследования, научный центр, Академия наук, высшее образование, кафедра, факультет, студент, грант, международная программа, сотрудничество, контракт

In this article, the international relations of Uzbekistan in the field of science developed during the years of independence. Research institutes and scientific centers of the Academy of Sciences carry out bilateral and multilateral scientific cooperation with their foreign partners. The result was a scientific collaboration that,

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

for previously unknown reasons, was not feasible. Research work on topical scientific topics of world science, economic and social significance for our region, in particular, Uzbekistan.

Keywords: science, science and technology, research, research center, Academy of Sciences, higher education, department, faculty, student, grant, international program, cooperation, contract

Y36eKHCTOH PecnyönuKacu ^axpH xaM^aMuaraHuHr Tyna xyKyKgu at3ocu cu^arnga MycTaKu-nnuKHuHr hhk KyHnapugaH öomnaö xa^Kapo MyHocaöaraapHuHr 3aMoHaBufi тнзнмннн maKmaHTupum ^apaeHuHuHr $aon umTupoKHucura afinaHgu. EyHga pecnyönuKa pax,6apuflTu gyHega M3 öepaeTraH Työ y3rapumnapHu x,aMga MaMnaKarnuHr Munnufi MaH^aaraapuHu HHOÖaTra onraH xpnga, Y36eKHCTOHHHHr gaBnaraapapo x,aMga Munnaraapapo MyHocaöaraapga KeHr MH^ecga umTupoK этнmн Macananapura anoxuga эtтн6op KapaTgu.

Y3ÖeKHCTOH PecnyönuKacu npe3ugeHTu ffl.M.Mup3ueeB - TatKugnaraHugeK "AfiHu BaKTga 6u3 TatnuM-TapSua MyaccacanapuHuHr Moggufi-TexHuK 6a3acuHu MycTa^KaMnarn, MyarnuMnap, npo^eccop-yKmyBHunap ManaKacuHu omupum, xopu^garu eTaKHu TatnuM MapKa3napu öunaH unMufi-negaroruK x,aMKopnuKHu KynafiTupum, yKyB -Tapöua ^apaeHnapura 3aMoHaBufi TatnuM Ba axöopoT TexHonoruanapuHu, aHru yKyB MeToguKanapuHu ^opufi этнm Syfiuna x,anu onguMroga Kynnaö gon3apö Ba3u$anap TypraHuHu axmu aHraafiMro Ba ynapHuHr enuMu ycTuga gouMufi um onuö 6opaMu3".[1]

YsöeKucToHHuHr unM-^aH cox,acugaru xan^apo ano^anapu MycTaKunnuK fiunnapuga tom MatHoga puBo^; Tongu. Y36eKucTOH PecnyönuKacu OaHnap aKageMuacu unMufi-TagKuKoT uHCTmyraapu, unMufi MapKa3nap, onufi TatnuM Myaccacanapu, xopu^garu y3 mepuKnapu öunaH ukku TOMoHnaMa Ba Kyn ToMoHnaMa unMufi x,aMKopnuK onuö öopgunap. Hara^aga unrapu MatnyM caöaönapra Kypa, aManra omupunumu MyMKuH öynMaraH unMufi x,aMKopnuK W3ara Kengu. ^axoH $aHu, MuHTaKaMu3, xycycaH, Y36eKucTOH ynyH uKTucogufi-umuMoufi axaMuaTra эra öynraH gon3apö unMufi MaB3ynap Syfiuna unMufi-TagKuKoT umnapu onuö öopum umkohu Tyrungu.

Ä^ABHET^AP TAX^MH BA METO^O^OrHHCH

Ymöy MaB3yHu TagKuK этнmga TapuxufinuK, oöteKTuBnuK, Tapuxufi ronunnuK TaMofiunnapugaH ^ofiganaHungu. Y36eKucToHga MycTaKunnuK fiunnapuga MagaHufi,

KHPHm

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

илмий - техникавий хамкорлик масалалари доирасида Узбекистон Давлат архиви, Узбекистон Республикаси Фан ва техника Давлат кумитаси жорий

архиви, Олий таълим муассасалари жорий архиви фондлари материаллари, Сазанов С, Хасанов У, Киргизбоев А, Кузьмина Е, Рахматов У, Дустов У, Идиров У, Урозов А, Эргашев X,, Хдмидов.Х,, Усмонов К, Содиков М, Бурхонова С, Эргашев X, Хамидов.Х, Усмонов К, Содиков М, Бурхонова С, ва бошка тадкикотчилар уз тадкикотларида Узбекистоннинг мустакиллик йилларида хорижий давлатлар олий таълим муассасалари ва илмий - тадкикот марказлари билан иктисодий, маданий, илмий - техникавий алокалари уз аксини топган. Илмий - техникавий хдмкорлик ишлари фанимиз ривожини жадаллаштиришга ва хозирги замон фанининг энг мухим муаммоларини хал этишнинг асосий воситаси булиб хизмат килади. Узбекистоннинг хорижий мамлакатлар илмий-тадкикот институтлари ва олий таълим муассасалари билан илмий-техникавий хамкорликни амалга оширар экан, аввало ишлаб чикаришни илм-фан ютукларисиз амалга ошмаслигини, илмий-техникавий ва маданий алокалари хар бир жамиятда баркарорлик ва бирдамликни саклаш, хар бир минтакада тинчлик ва хавфсизликни таъминлаш масаласи негизида олиб борилмокда.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекистонда илмий-тадкикот сохасида хамкорлик ишлари Узбекистон Республикаси Фанлар академияси тизимида хам хар томонлама олиб борилди. Мустакилликнинг илк давриданок бу масалага эътибор кучайтирилди ва СССРнинг маъмурий-буйрукбозлик тизими бартараф этила бошланди. Шуниндек, илм-фан сохасида Узбекистон Республикаси Фанлар академияси, унинг илмий-тадкикот институтлари мустакил хамкорлик урнатиш имкониятига эга булдилар. Шу билан бирга бу сохада хали бажарилиши лозим булган муаммолар,жумаладан:

- узаро илмий алокалар буйича тизим яратилмаган;

- хорижий давлатлар илмий муассасалари билан мустакил равишда, тенг шериклик асосида ишлаш тажрибасининг калиги;

- Узбекистон Республикаси Фанлар академиясида яратилган илмий ишланмаларни ишлаб чикаришга жорий этилиши жуда паст эди;

- янгилик муаллифи, ихтирочи томонидан буюртмачи кидирилар эди.

Ушбу камчиликларга карамасдан хорижий илмий марказлар Узбекистон

хамда узбек илм-фанининг илмий салохиятини яхши билардилар. Шунинг учун

825

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хам мустакилликнинг дастлабки йиллариданок мамлакатимиз илмий муассасалари билан хамкорлик килишга тайёр давлатлар сони купайди. Хусусан, 1991 йилнинг охирларида Франция, Польша ва Португалиядан Узбекистан Республикаси Фанлар академиясига хамкорлик шартномаларини имзолаш буйича таклифлар келди. [2]

Совет тизими даврида ривожланиши таъкиклаб куйилган илмий сохалар хам бор эдики, уларни зудлик билан ривожлантириш лозим эди. Айникса, бу нарса Генетика сохасига тегишли булиб, бу йуналиш анъанавий равишда А^Ш, Япония, Германияда анча ривожланган эди.

Мавжуд муаммоларни шу тарзда хал этишга интилиш Узбекистоннинг илмий-тадкикот сохасидаги хамкорлигини кучайтиришга имкон берди. 1992 йилда Узбекистон Республикаси Фанлар академияси 25 давлат билан илмий -тадкикот буйича хамкорлик килди. Жумладан, АКЩ, Канада, Белгия, Корея, Италия, Германия билан тугридан-тугри алокалар урнатилди. 1992 йил майда республика Фанлар академияси Ядро физикаси институти ва Канаданинг "Триумф" ядро маркази уртасида илмий-техникавий хамкорлик шартномаси имзоланди. Шартномага биноан Канада томони Ядро физикаси институтига У-250 циклотрони курилишида ёрдам берди. [3]

Узбекистон Республикаси Фанлар академияси хориждаги шериклари билан фундаментал тадкикотлар асосида хамкорликда кушма корхоналар, лабораториялар куришга хам эътибор каратди. Масалан, АКЩнинг "Монсанто компанияси" муассасаси билан республика Фанлар академияси Генетика институти хамкорликда биотехнологиялардан фойдаланиш асосида "Монсанто" кушма корхонасини барпо этдилар.

Шу билан бирга 1992 йилда Узбекистон Республикаси Фанлар академиясининг халкаро илмий иттифок Кенгашига аъзо булди, бу эса Фанлар академияси илмий ходимларининг 140 нафари хорижий илмий марказларга, хориждан 216 нафар олим Узбекистонга ташриф буюришига асос булиб хизмат

Натижада халкаро илмий хамкорликни йулга куйган илмий-тадкикот институтлари сони тобора ортиб борди. Масалан, 1993 йилда Археология институти олимларидан А. Мухаммаджонов, А. Аскаров, Т. Ширинов, Х. Сулаймонов ва бошка олимлар чет элларга чикиб турли хил илмий тадбирларда иштирок этишиб, тажриба алмашдилар. 1994 йилда республика Фанлар академиясининг 26 та институти Россия, Канада, Япония, Корея каби хорижлик шериклари билан 82 та мавзу буйича илмий тадкикот ишларини олиб

килди. [4]

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бордилар. Яна 6 та институт эса 9 та халкаро дастур буйича тадкикотлар утказдилар. 1995 йилда Узбекистон Фанлар Республикаси академияси институтларида 79 нафар хорижлик аспирантлар тахсил олди. [5]

Маданият, фан ва маориф буйича халкаро нуфузли ташкилот-ЮНЕСКО билан хам жиддий илмий алокалар амалга оширилди. ЮНЕСКО фаолиятида Орол денгизи муаммоси хам алохида уринга эга булди. Германия Федератив Республикасининг Тадкикотлар ва технологиялар вазирлиги 1993 йилдан ЮНЕСКО лойихаси асосида Орол муаммосини хал этиш учун 80 минг А^Ш доллари сарфлади, шунингдек, "Орол денгизи мониторинги ва ахборот базалари маълумотлари" лойихаси доирасида 1,2 млн. АКШ доллари хажмида маблаг ажратди. [6]

Республикамизда 1996 йилда 29 та халкаро конференциялар утказилди. 1998-2000 йилларда эса жами 230 та республика ва халкаро конференциялар утказилди ва уларда куплаб хорижий давлатлар олимлари катнашдилар.[7]

2000 йилда "Кибернетика" ИИЧБ, Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институти, Иктисодиёт каби институтларда хорижлик, жумладан, Иордания, Корея, Хитой Халк Республикаси каби давлатлар фукаролари тахсил олдилар. Узбекистон Республикаси Фанлар академияси хорижий давлатлар билан олиб борилган илмий хамкорликда кадрлар алмашуви, малака ошириш, стажировка масалаларига хам эътибор каратди.Узбек олимларининг хорижий давлатларда куплаб ютукларга эришди. Масалан, профессор Анвар Зохидов 2003 йили Техас штати университетида шартнома асосида ишлади, Япония ва Италия университетларида молекуляр физикадан дарс берди. Профессор А. Зохидов Техас университети хузурида Нанотехнология институтига асос солди. Унинг ушбу хизматлари "Йилнинг энг яхши мухандиси" мукофотига сазовор булишига имкон берди.[8]

Урганилаётган даврда Узбекистоннинг халкаро алокалари янада ошди. Айникса, илм-фан сохасидаги ижодий хамкорлик Узбекистонни жахонга танитишда алохида ахамият касб этди. Буни Узбекистон Фанлар академиясининг юкорида биз келтирган мисоллар хам исботлаб турибди. Биргина 2008 йилнинг узида Узбекистон- Россия танлови лойихалари сони 14 тага етди, 71 та хорижий грантлар буйича илмий-тадкикотлар олиб борилди.[9]

ХУЛОСА

Шундай килиб, мустакиллик йилларида Узбекистоннинг халкаро илмий-тадкикот сохасидаги хамкорлик ишлари ривожланди. Узбекистон билан илмий

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

хамкорликни йулга куйган давлатлар сони муттасил равишда ортиб борди. Узаро хамкорлик Узбекистон учун совет тузуми даврида ривожлантириш мумкин булмаган илмий йуналишларни урганиш, хорижлик шериклари билан хамкорликни кучайтириш имконини берди.

Узбекистон билан илмий, илмий-техникавий хамкорликни кучай-тиришдан манфаатдор давлатлар сони купайиб борар экан, бу-Узбекистон илмий салохиятининг ортиб бораётганлигидан далолат эди. Бундай хамкорлик Узбекистонда илм-фаннинг моддий-техника базасини мустах- камлашга, Узбекистон фанига чет эл инвестицияларининг кириб келиши эса уни янги техника ва технологиялар буйича бойитишга имкон берди. Узбек олимларининг хорижий давлатлардаги йирик нуфузли илмий анжуманларидаги иштироки, пировард натижада республика обрусини оширишга шарт- шароитлар яратди.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Укитувчи ва мураббийлар куни муносабати билан табриги. "Халк сузи" газетаси. 2018 йил 30 сентябр

2. УзР ФА жорий архиви.1-фонд, 1- руйхат, 4680 иш.14 - варак.

3. Жахонгиров, Б. Б. (2021). Узбекистоннинг Европа мамлакатлари билан илмий-техникавий алокалари. ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ, 4(2).

4. УзР ФА жорий архиви. 1- фонд, 1- руйхат, 4573- иш, 17 - варак.

5. Текущий архив Академии наук Республики Узбекистан. 1- фонд, 1- список, 4573- произведение, -С.17.

6. Жахонгиров, Б. Б. (2021). УЗБЕКИСТОННИНГ ЯПОНИЯ БИЛАН ИЛМИЙ ТЕХНИКАВИЙ АЛО^АЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1), 312-318.

7. УзР ФА жорий архиви. 1- фонд, 1- руйхат, 4709- иш, 9- варак

8. Текущий архив Академии наук Республики Узбекистан. 1- фонд, 1- список, 4709- произведение,-С.9.

9. Зиямов Ш. Роль Узбекистана в развитии международного экономического и культурного сотрудничества стран Центральной Азии (1991-20 01). -Тошкент, 2002. - С.20 .

10. Ziyamov Sh. The role of Uzbekistan in the development of international economic and cultural development of Central Asia (1991-2001). - Tashkent, 2002. -P.20.

11. Жахангиров Б.Б Научно-техничесие связи Узбекистана с зарубежными странами. Бюллетень Научный журнал. Издательский центр "Науки и

828

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

практики". Е.С.Овечкина. Нижневартовск. Россия. Августь.2020. Том 6. №8. С. 284-288.

12. Zhakhongirov B.B. Scientific and technical relations of Uzbekistan with foreign countries. Bulletin of a scientific journal. Publishing Center "Science and Practice". E.S. Ovechkina. Nizhnevartovsk. Russia. August.2020. Volume 6. No. 8. -p.284-288.

13. УзР ФА жорий архиви, 2008 йилги хисоботлар. - Б.2

14. Текущий архив Академии наук Республики Узбекистан, отчеты 2008 г. -

С.2

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.