Научная статья на тему 'Ўзбекистон шароитида наслдор спермадонор буқаларнинг уруғ маҳсулдорлиги ва айрим клиник кўрсаткичларининг йил фасллари бўйича ўзгариши'

Ўзбекистон шароитида наслдор спермадонор буқаларнинг уруғ маҳсулдорлиги ва айрим клиник кўрсаткичларининг йил фасллари бўйича ўзгариши Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сперма / спермий / спермадонор / эякулят / уруғ ҳажми / концентрация / уруғ маҳсулдорлиги / йил мавсумлари / клиник кўрсаткичлар. / sperm / spermatozoon / sperm donor / ejaculate / semen volume / concentration / semen output / seasons / clinical indicators

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Дўстмуҳаммедова Муҳайё Ҳусниддиновна, Аллаяров Шерали Шамшиевич

Қорамолчилик тармоғида бошқа маҳсулотлар каби наслдор буқалардан уруғ ишлаб чиқариш ҳам ҳайвонлар организмининг ташқи муҳит омилларига мослашувчанлик (адаптив) хусусиятларига боғлиқ. Бунда мослашувчанлик хусусиятларининг энг асосий индикаторлари уларнинг сперма маҳсулдорлиги миқдор ва сифат кўрсаткичлари ҳисобланади. Шу билан биргаликда, организмнинг айрим клиник кўрсаткичлари ҳам ўзгариб туради ва бу икки омил ўртасида ўзаро боғлиқлик мавжуддир. Ушбу масалаларни айнан Ўзбекистон шароитида ўрганиб чиқиб, ўрганиш натижаларидан бу борадаги режалаштириш, ташкиллаштириш ва бошқариш ишларида унумли фойдаланиш мумкин. Маълумки, республикамиздаги қорамоллар подасини яхшиловчи наслдор буқалар хориждан (Бушуев зотига мансуб наслдор буқалардан ташқари) келтирилади. Тажрибалар давомида хориждан келтирилган ва маҳаллий Бушуев зотига мансуб ёш наслдор буқалардан спермадонор сифатида фойдаланишда уруғ маҳсулдорлигининг йил мавсумлари бўйича ўзгариши уларнинг айрим физиологик кўрсаткичларига таққосланган ҳолда тадқиқ этилди. Чунки ҳайвонларнинг маҳсулдорлик даражаси билан бевосита боғлиқликда бўладиган кўрсаткичларидан бири уларнинг организмидаги физиологик ҳолат ҳисобланади. Албатта, бунда клиник кўрсаткичларни ҳисоблаш муҳим, чунки айнан шу маълумот асосида ҳайвонларнинг маълум бир асраш шароитига мослашганлиги ва уруғ маҳсулдорлигининг кутилиши тўғрисида фикр юритиш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Seasonal changes in sperm production and some clinical indicators of breeding bulls-sperm donors in the conditions of Uzbekistan

In the production of livestock and other products, productivity depends on the adaptive properties of the animal organism to environmental factors. At the same time, the most important indicators of adaptive characteristics are quantitative and qualitative indicators of sperm productivity. At the same time, within a year, depending on the seasons of the year, some clinical indicators of the body also differ, however, there is a correlation between these two factors. The study of these issues in the conditions of Uzbekistan and its findings can be used effectively in planning, organizing and managing this process. It is known that pedigree bulls-sires of cattle are imported into the republic (except for pedigree bulls of the Bushuev breed). In the course of our experiments, seasonal changes in the seed productivity of sperm donors of imported young bulls and local Bushuev bulls were studied by comparing some of their physiological indicators. It is due to the fact, that one of the indicators directly related to the level of productivity of animals is their physiological state of body. Of course, it is important to calculate clinical indicators, because it is on the basis of this information that it can be assumed that the animal is adapted to a particular environment, and its seed production is expected in the near future.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистон шароитида наслдор спермадонор буқаларнинг уруғ маҳсулдорлиги ва айрим клиник кўрсаткичларининг йил фасллари бўйича ўзгариши»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-3-11 UDC: 636.082.42

УЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА НАСЛДОР СПЕРМАДОНОР БУКАЛАРНИНГ УРУР МАХ.СУЛДОРЛИГИ ВА АЙРИМ КЛИНИК КУРСАТКИЧЛАРИНИНГ ЙИЛ ФАСЛЛАРИ

БУЙИЧА УЗГАРИШИ

Дустму*аммедова Му*айё Хусниддиновна,

кишлок хужалиги фанлари доктори, "Умумий зоотехния ва ветеринария" кафедраси профессори, ORCID: 0000-0003-3622-1318, e-mail: dmuhayyoxon@mail.ru;

Аллаяров Шерали Шамшиевич,

"Умумий зоотехния ва ветеринария" кафедраси таянч докторанти, ORCID: 0000-0003-3376-5459, e-mail: sherallayar@gmail.com

Тошкент давлат аграр университети

Кириш

К^орамолчиликда тармок ривожи-ни таъминлаш учун наслчилик, хусусан, сунъий уруглантиришнинг ах,амияти кат-та. Унинг куплаб афзалликлари ичида энг мух,ими бу юкори наслдор букалар уруги билан табиий уруглантиришга нисбатан куп сонли сигирларни сунъий уругланти-ришдир. Бунинг учун хомашё сифатида хориждан тайёр уруг ёки наслдор-спер-модонор букалар олиб келиниб, уруг за-хираси яратилади. Албатта, мах,аллий шарт-шароитлар улар келтирилган мам-лакатларнинг табиий-и;лим шароитидан фаркланиши билан бир каторда йилнинг х,ар бир мавсуми х,ам узининг х,аво х,аро-рати, ёруглик ва намлик даражаси билан фаркланади. Бунга богли; х,олда эса ор-ганизмнинг айрим клиник курсаткичла-ри х,ам узгариб туради ва бу икки омил уртасида узаро богликлик мавжуд була-ди. Ушбу масалаларни айнан Узбекистон шароитида урганиб чикиб, натижалари-дан бу борадаги ишларни режалаштириш, ташкиллаштириш ва бошкариш ишла-рида унумли фойдаланиш мумкин. Бу эса

Аннотация. %орамолчилик тармогида бош-на махсулотлар каби наслдор буналардан уруг ишлаб чинариш хам хайвонлар организ-мининг ташни мухит омилларига мослашув-чанлик (адаптив) хусусиятларига боглин. Бунда мослашувчанлик хусусиятларининг энг асосий индикаторлари уларнинг сперма махсулдорлиги миндор ва сифат курсат-кичлари хисобланади. Шу билан биргаликда, организмнинг айрим клиник курсаткичлари хам узгариб туради ва бу икки омил уртасида узаро боглинлик мавжуддир. Ушбу масалаларни айнан Узбекистон шароитида урганиб чиниб, урганиш натижаларидан бу борадаги режалаштириш, ташкиллаштириш ва бош-нариш ишларида унумли фойдаланиш мум-кин. Маълумки, республикамиздаги норамоллар подасини яхшиловчи наслдор буналар хориждан (Бушуев зотига мансуб наслдор буналар-дан ташнари) келтирилади. Тажрибалар да-вомида хориждан келтирилган ва махаллий Бушуев зотига мансуб ёш наслдор буналар-дан спермадонор сифатида фойдаланишда уруг махсулдорлигининг йил мавсумлари буйи-ча узгариши уларнинг айрим физиологик кур-саткичларига танносланган холда таднин этилди. Чунки хайвонларнинг махсулдорлик даражаси билан бевосита боглинпикда була-диган курсаткичларидан бири уларнинг ор-ганизмидаги физиологик холат хисобланади.

Албатта, бунда клиник курсаткичларни хисоб-лаш мухим, чунки айнан шу маълумот асосида хайвонларнинг маълум бир асраш шароитига мослашганлиги ва уруг махсулдорлигининг ку-тилиши тугрисида фикр юритиш мумкин.

Калит сузлар: сперма, спермий, спермадо-нор, эякулят, уруг хажми, концентрация, уруг махсулдорлиги, йил мавсумлари, клиник курсат-кичлар.

СЕЗОННЫЕ ИЗМЕНЕНИЯ СПЕРМОПРОДУКТИВНЫХ И НЕКОТОРЫХ КЛИНИЧЕСКИХ ПОКАЗАТЕЛЕЙ ПЛЕМЕННЫХ БЫКОВ-СПЕРМОДОНОРОВ В УСЛОВИЯХ УЗБЕКИСТАНА

Дустмухаммедова Мухайё Хусниддиновна,

доктор сельскохозяйственных наук,

профессор кафедры «Общая зоотехния и ветеринария»;

Аллаяров Шерали Шамшиевич,

докторант кафедры «Общая зоотехния и ветеринария»

Ташкентский государственный аграрный университет

Аннотация. При производстве продуктов скотоводства, как и других продуктов отрасли, спермопродуктивность племенных быков зависит от адаптационных свойств организма животных к факторам внешней среды. При этом важнейшими показателями адаптивной характеристики являются количественные и качественные показатели спермопродуктивности. Вместе с тем в течение года в зависимости от сезонов года некоторые клинические показатели организма также изменяются, и между этими двумя факторами существует взаимосвязь. Изучение этих вопросов в условиях Узбекистана и результаты исследования могут быть эффективно использованы в планировании, организации этого процесса и управлении им. Известно, что племенные быки-производители крупного рогатого скота в республике в основном завозятся (кроме племенных быков породы Бушуев) из-за рубежа. В ходе наших опытов изучались сезонные изменения семенной продуктивности завезенных молодых быков-спермодоноров и местных бушуевских племенных быков путем сравнения некоторых их физиологических показателей. Это связано с тем, что одним из показателей, непосредственно связанным с уровнем продуктивности животных, является физиологическое состоя-

сифатли уруг захирасини яратиш ва уруг таъминотини узлуксиз амалга ошириш оркали кенг куламли селекция-наслчилик ишлари самарадорлигини таъминлашда мухим ахамиятга эга.

Мазкур тадкикот ишининг максади хо-риждан келтирилган букалар уруг махсулдорлигининг махаллий шароитларда, йил мавсумлари, ёш ва зотига боглик холда узгаришини зотлараро узаро таккослаган холда урганиш ва тадкикот натижаларига кура, улардан оптимал фойдаланиш муд-датларини белгилаш учун хулоса чи;а-ришдан иборат.

Тадцицот вазифалари республикамиз-га хориждан келтирилган ва махаллий, Бушуев зотига мансуб ёш наслдор бука-лардан спермодонор сифатида фойдала-нишда уларнинг уруг махсулдорлиги ми;-дорий курсаткичларини айрим физиоло-гик курсаткичларига таккослаган холда тадкик этиш оркали йил мавсумлари бу-йича узгаришига оид зот хусусиятларини тадкик; этишдан иборат.

Мавзуга тегишли адабиётлар таулили. Наслдор бука уруги ишлаб чи;аришга йил мавсумларининг таъсири Узбекистон ша-роитида хали етарли даражада чукур ур-ганилмаган. Аммо дунё ми;ёсида купчи-лик олимлар томонидан бу масала тадкик этилган. Чунки сперматогенез жараёни 61 кун давом этса-да, шу киска давр ичи-да хам хаво хароратининг узгаришларига таъсирчан булади [1-4]. Сперма махсуло-тининг мавсумий узгаришлари, асосан, организмнинг уз хароратини бошкариш, уругдонларнинг марказий нерв тизимига гуморал таъсири натижаси, деб хам кайд этилган [5].

Албатта, бу борада зот хусусиятлари хам сезиларли таъсир кучига эга эканлиги россиялик олим Ю.В. Анбаза (2019) томо-нидан батафсил изохланган [6].

В.М. Шестаков (1981) маълумотларида эса барча генотипли хайвонларда бу хо-лат бахор-ёз мавсумларида жадаллашиб, бунга ёруг кун давомийлигидан ташкари, фаол моцион хамда озука рационининг

витаминларга бойлиги хам сабаб була-ди [7]. Аммо Н.А. Малыгина, А.В. Булаева, Д.К. Романова (2017)ларнинг таъкидлаш-ларича, бу борада ;изил-ола зоти энг говори, симменталь зотли бу;алар эса энг паст курсаткичларни намоён этади [8].

E.M. Murphy ва унинг хаммуаллифла-ри (2018) голштино-фриз зотли ;орамол-лар билан утказган тажрибаларида ;иш ва эрта бахорда сперма махсулдорлиги хажм, концентрация жихатидан бош;а даврларга нисбатан кам булишини ;айд этишган [9].

Л.Н. Шарыгина (2003) маълумотлари-га кура, наслдор бу;алар эякулятининг хажми ёзда бош;а даврларга нисбатан 10-12 %га ю;ори булади [10]. Бу хулоса-ларни ю;орида курсатилган E.M. Murphy, А.К. Kelly, C.O. Meara, B. Егуегелар маълу-мотлари хам тасди;лайди [9].

Е.В. Четвертакова (2012) эса сифат жи-хатдан чу;урро; текширувлар утказиши натижасида ;ора-ола ва ;ора-ола голштин зотли бу;аларнинг ;ишда олинган уруги-нинг мос равишда 22,1 ва 21,4 %и яро;сиз булишини ани;лаган. Улардан олинган уруг симменталь зотлиларига нисбатан уртача 15,17 мл га кам ми;дорни ташкил этган [11, 12].

Голштин зотининг бундай узига хос хусусияти Л.В. Халтурина томонидан хам тасди;ланган [13].

Россиянинг наслчилик буйича "Курское" ОАЖида уруг махсулдорлигига пар-варишлаш шароитини урганган Н.В. Сидорова (2014) хулосаларига кура, уруг мах-сулдорлигининг ми;дор ва сифат жихат-дан пасайиши ноябрь ойида бошланиб, февраль-март ойларида я;;ол ифодалан-ган ва бу холат хайвонлар озу;асидаги ви-таминлар ми;дорининг камайиши хамда биологик ритмларига богли; [14].

Йил мавсумлари буйича уруг мах-сулдорлигининг ми;дорий жихатлари-ни алохида тад;и; этган олим И. Дробот (2014)нинг таъкидлашича, куннинг ёруг-лик даври узайиши бу;алар фаоллиги ошишига сабаб булади. Бу холат сут, сут-

ние их организма. Поэтому важно исследовать показатели спермопродукции и некоторые клинические показатели, поскольку именно на основе этой информации можно определить, в какой мере животное адаптировано к той или иной среде содержания и какая семенная продуктивность ожидается в ближайшее время.

Ключевые слова: сперма, спермий, спермо-донор, эякулят, объем спермы, концентрация, спермопродуктивность, сезоны года, клинические показатели.

SEASONAL CHANGES IN SPERM PRODUCTION AND SOME CLINICAL INDICATORS OF BREEDING BULLS-SPERM DONORS IN THE CONDITIONS OF UZBEKISTAN

Dustmukhammedova Muxayyo Husniddinovna,

Doctor of Agricultural Sciences, Professor of the Department of General Zootechnics and Veterinary Medicine;

Allayarov Sherali Shamshievich,

Doctoral Student of the Department of General Zootechnics and Veterinary Medicine

Tashkent State Agrarian University

Abstract. In the production of livestock and other products, productivity depends on adaptive properties of the animal organism to environmental factors. At the same time, the most important indicators of adaptive characteristics are quantitative and qualitative indicators of the sperm productivity. At the same time, within a year, depending on seasons of the year, some clinical indicators of the body also differ, however there is correlation between these two factors. The study of these issues in the conditions of Uzbekistan and its findings can be used effectively in planning, organizing and managing this process. It is known that pedigree bulls-sires of cattle are imported into the republic (except for pedigree bulls of the Bushuev breed). In the course of our experiments, seasonal changes in the seed productivity of sperm donors of imported young bulls and local Bushuev bulls were studied by comparing some of their physiological indicators. It is due to the fact, that one of the indicators directly related to the level of productivity of animals is their physiological state of body. Of course, it is important to calculate clinical indicators, because it is on the basis of this information that it can be assumed that the animal is adapted to a particular environment, and its seed production is expected in the near future.

Keywords: sperm, spermatozoon, sperm donor, ejaculate, semen volume, concentration, semen output, seasons, clinical indicators.

гушт ва гушт йуналишларидаги барча бу;аларда бах,ор мавсумида 1,5-2 эякулят ми;дорида кузатилиб, ёздаги пасайиш х,олати гушт йуналишидаги зотларга ман-суб бу;аларда нисбатан эртаро; содир булади [15].

H. Swaiwe, E. Brus (1986) маълумотла-рига кура, ёзги уругнинг оталантириш даражаси, умуман олганда, ;иш мавсумида олинганига ;араганда анча ю;ори, аммо ;ис;а даврда давом этса-да, жуда исси; пайтда ва;тинчалик булса-да сифат жих,атдан кескин пасайишлар кузатилади [16].

В.А. Маленькихнинг (2011) ани;ла-шича, х,аво х,арорати ва намликнинг сези-ларли даражада узгариши организмнинг купгина физиологик функциялари, шу жумладан, уругдон фаолиятига салбий таъсир курсатади [17]. Худди шундай, В.С. Антонюк маълумотларига кура х,ам наслдор спермодонор бу;аларнинг сперматогенез жараёнига намликнинг сову; пайтида ошиши ва исси; пайтидаги па-сайиши ножуя таъсир курсатади [18]. Хаво намлигининг 50 %дан камайиши спермийлар х,аракатчанлиги пасайишига сабаб булади [19].

Купчилик олимлар томонидан спермийлар концентрациясининг энг ю;ори булиш даври ;иш эканлиги айтилса-да, айримлари, масалан, В.А. Наук томонидан бундай давр бах,ор эканлиги таъкид-ланади [20-24]. Бундай даврнинг акси сифатида Г.И. Фоминых (1984) - ;иш, В.П. Кожемякин (1979) - бах,ор, О.Н. Дьяке-вич (1996) - ёз, бош;алари эса (V. Miljovic, S. Veselinovia ва б., 1980) куз эканини кур-сатиб утишган [25-28].

Л.Н. Шарыгина (2003) маълумотларига кура эса сперматозоидлар концентрация-си бу;аларнинг ёши ва йил мавсумларига кура умуман сезиларли даражада узгар-майди ва бу уларнинг индивидуал хусуси-ятларига богли; [29].

И. Дробот (2014) маълумотларига кура, сперма концентрациясининг салбий уз-гариши, асосан, бу;аларнинг индивидуал

хусусиятларига боглик булиб, йил мавсумларига сезиларли даражада боглик эмас ва баъзи мавсумлараро фарклар статистик жихатдан баркарор аниклик касб этмайди, балки, аксинча, куз-киш мав-сумларида бу курсаткич ошишига мойил. Спермодозаларнинг бир эякулятдаги мик-дори киш мавсумида энг оз булиб, аста-секин купайиб бориши ва кузда юкори да-ражага етиши букалар ёши ортиб бориши билан эякулат хажмининг купайишига боглик [30].

Е.В. Никиткина (1999) тадкикотлари натижасида эякулят хажми, спермадаги спермотозоидлар микдорининг ошиши купрок бахор ойида кузатилиб, бу холат муаллиф фикрига кура, букаларнинг шу даврдаги андроген фаоллигига боглик [31, 32].

Аммо В.П. Кононов ва О.Н. Дьякевич (1997) маълумотларига кура, кишда олин-ган сперма юкори биологик кимматга эга. Ёз мавсумида хам бу устунлик баркарорли-гини таъминлаш учун эса уруг олиш так-рорийлигини камайтириш тавсия этила-ди [33, 34].

Аммо шундай тадкикотлар натижала-ри (Taylor, Britto ) борки, уларга кура хаво харорати хам, намлик даражаси хам сперма ишлаб чикариш ва сперма сифатига таъсир курсатмаган [35].

R.W. Godfrey фикрича, хар хил кенглик-ларда содир буладиган ёруглик микдори сперматогенез жараёнига хал этувчи таъ-сир курсатади [36]. Бунга боглик холда хайвонларнинг купайиш хусусиятлари уз-гаришига кун мобайнидаги ёруглик даво-мийлиги ва жадаллиги асосий сабабдир. Бу давомийлик ва жадалликнинг бахор мавсумида кучайиши хайвонларнинг ур-чиш кобилиятини оширади. Ю.В. Анбаза-нинг тавсиясига кура, бир кеча-кун-дуз мобайнида ёруглик давомийлиги-ни сунъий равишда 15 соатгача узай-тириш букаларнинг 8 ойлик ёшидаёк уруг олишга имкон беради [37]. Бу хакда В.А. Наук ва А.И. Порфирьевлар хам уз тадкикотларида таъкидлашган. Бу холат,

айникса, эякулят хажмида аник; намоён булади [38, 39].

В.С. Мохнач ва И.А. Орловскийлар (1972) маълумотларига кура, сифат жихатдан энг яхши уруг кунлик хаво харо-рати +15 дан +20 °C гача ораликда булган, доимий 16 соатлик уртача ёруглик шарои-тида олинади [40].

B. Fuerst-Waltl, H. Schwarzenbacher, C. Perner, J. Solkner (2006) каби олимлар-нинг таъкидлашича, атроф-мухитнинг 5-15 °C хароратда булиши сперма ишлаб чикарилиши учун кулай шароитдир [41, 42]. M.T. М^гаунинг фикрича, хаво харо-ратининг бундан ошиши спермийлар х,о-сил булиши ва тестостерон даражасига салбий таъсир курсатади [43].

R.G. Saacke ва G.M.H. Waitesларнинг маъ-лумот беришича, спермийларнинг х,осил булиши учун меъёрдаги хароратни саклаш учун хайвонлар моякларида тана харора-тига нисбатан 2-5 °C гача пастрок х,арорат сак;ланади ва бу уругдоннинг спермийлар сифатини таъминлайди [44, 45].

Материал ва методлар

Тад;и;от объектлари сифатида "O'znaslchilik" давлат корхонасида парва-ришланаётган наслдор букалардан 6 та зотига мансуб 5 бошдан, бир хил, яъни 16-18 ойлик ёшдаги, бир хил шароитлар-да парваришланаётган наслдор спермо-донор букалар танлаб олиниб, уларнинг айрим клиник ва уруг махсулдорлик кур-саткичлари бах,ор (апрель), ёз (июль), куз (ноябрь) ва ;иш (январь) мавсумларида урганилди. Тад;и;от материали сифатида улар организмининг клиник холати ва сперма махсулотидан фойдаланилди.

Шуни алохида таъкидлаш керакки, х,ар хил катта ёшдаги букаларда йил-лар давомида махаллий шароитга тур-лича мослашганлиги ёки салбий таъ-сирлар о;ибатида махсулдорлик кур-саткичлари хам турлича пасаяди. Улардан гурухлар ташкил килинган-да, тадкикот натижалар ноаник були-шининг олдини олиш максадида бар-ча гурухлар янгидан уруг олина бош-

лаган 2 ёшгача ёш букалардан шакллан-тирилди. Чунки тадкикот максади мах,сул-дорликнинг энг юкори микдорини эмас, балки йил давомида узгаришини таджик; этишдан иборат эди.

Шу максадда, наслдор спермодонор букаларнинг йил мавсумлари буйича тана х,арорати (°С), юрак уриши (1 да;./ та), нафас олиш тезлиги (1 дак./та), эякулят х,ажми (мл), 1 мл спермадаги спермийлар концентрацияси (млрд/мл) ва 1 эякулятдаги спермийлар сони (млрд/ эяк.) каби микдорий курсаткичлар ани;ланди. Бунда тажрибадаги наслдор букаларнинг клиник курсаткичла-ри клиник амалиётда умумкабул ;и-линган усуллар ёрдамида: тана х,аро-рати - тугри ичакдан симобли х,арорат улчагич ёрдамида; юрак уриши - дум венасини пайпаслаш оркали 1 да;и;а-даги зарблар сонини; нафас олиш тез-лиги - 1 дакика давомида корин мушак-лари ва ковургаларнинг х,аракатини са-наш оркали аникланди.

Сперма мах,сулдорлигининг микдорий курсаткичларини аниклашда, Стандарт-лаштириш, метрология ва сертификат-лаш давлатлараро кенгаши (МГС)нинг 01.07.2015 йилда жорий этилган, "Урчи-тиш воситалари. Сперма. Намуналар олиш усуллари", ГОСТ - 32222-2013-давлатла-раро стандартининг 5-банди - "Умумий талаблар" ва 7-банди - "Сперма намуна-ларини олиш тартиби"га мувофик наму-налар олиниб, кейинги, мазкур кенгаш-нинг 01.07.2015 йилда жорий этилган, "Урчитиш воситалари. Букаларнинг янги олинган, суюлтирилмаган спермаси", ГОСТ - 23745-2014 - давлатлараро стандарта техик шартларининг 6-банди, 6.3 ва 6.4-кичик бандларига мувофик: Эякулят х,ажми (мл), 1 мл спермада спермийлар концентрацияси (млрд/мл) ва 1 эякулят-да спермийлар микдори (млрд) аниклан-ди. Бунда сперма х,ажмини аниклашда ул-чов пробиркасидан, 1 эякулят спермадаги спермийлар сони ва концентрациясини х,исоблашда электрон микроскоп ва Горя-

ев камерасини уз ичига олган, Германияда ишлаб чикарилган махсус "MINITUB" уску-насидан фойдаланилди.

Тадкикот натижасида олинган маъ-лумотларга Mf Office, EXCEL дастуридан фойдаланган холда ишлов берилиб, олинган натижалар Н.А. Плохинский (1970) нинг вариацияли статистика усулида биометрик кайта ишланди.

Тадкикот натижалари

Тажриба давомидаги бошлангич давр-ларда (декабрь-январь) спермодонор си-фатида фойдаланилган барча наслдор букаларнинг уруг махсулдорлик курсат-кичлари паст булиши кузатилди. Кейин-чалик эса аста-секин кутарилиб, апрель ойида энг юкори, баркарор курсаткичлар кайд этилди. Аммо бу курсаткичлар зот-лар буйича тахлил этилганда, тажриба даврининг бошида, яъни куз мавсумида барча зотларга мансуб наслдор букалар-нинг эякуляти хажми паст булса-да, бу бо-рада зотлар уртасида сезиларли даражада фарклар мавжудлиги аникланди. Масалан, махаллий шарт-шароитларга энг яхши мослашган Бушуев зотига мансуб букалар эякулятининг уртача хажмига нисбатан хориждан келтирилган, йирик жуссали зотларга мансуб букалар эякулятининг хажми 0,16 мл ёки 5% (Ангус)дан 0,33 мл ёки 10 %гача (Голштин) купрок булиши аникланди. Аммо 1 мл спермадаги спер-мийлар концентрацияси жихатидан хори-жий наслдор букалар Бушуев зотига ман-суб махаллий букалардан 0,05 млрд ёки 7% (Ангус)дан 0,11 млрд ёки 15% (Анг-лер)гача, бир эякулятдаги спермийлар-нинг умумий микдори жихатидан эса 0,04 млрд ёки 1,4% (Голштин)дан то 0,23 млрд ёки 9,2% (Англер)гача кам кур-саткичларга эга эканлиги аникланди.

Кейинчалик эса бахор мавсумининг барча хайвонлар купайиш функцияси-га табиий, конуниятли равишда ижобий таъсири натижасида наслдор букалар эякулятларининг хажми 0,17 (Ангус) дан 0,43 мл (Бушуев)гача, яъни, мос равишда 105 дан 116 %гача ошганлиги кузатилди.

Кейинчалик эса юртимизга хос булган хаво хароратининг кескин кутарилиши, жазирама иссицнинг салбий таъсири натижасида тажрибадаги наслдор буцаларнинг уруг махсулдорлиги, яъни эякуляти хажми 0,30 мл ёки 8,0 %>дан (Бушуев) 0,59 мл ёки 15 %гача (Голштин); 1 мл спермада спермийлар концентрацияси эса 0,09 млрд ёки 8,0 %дан (Бушуев) 0,17 млрд ёки 20% (Голштин)гача; 1 эякулятдаги спермий-лар мицдори мос равишда 0,70 млрд ёки 8,0 %дан (Бушуев) 1,08 млрд ёки 32% (Голштин)гача пасайиши кузатилди.

Куз мавсумининг (октябрь) салцин хаво харорати натижасида эса эякулят хажми 0,10 мл ёки 3,0 %дан (Бушуев) 0,61 мл ёки 19 %гача (Англер); 1 мл спермада спермийлар концентрацияси эса 0,04 млрд ёки 4,0 %дан (Бушуев) 0,08 млрд ёки 10 % (Ангус)гача; 1 эякулятда-ги спермийлар мицдори мос равишда 0,13 млрд ёки 3,0 %дан (Бушуев) 0,73 млрд ёки 30% (Ангус)гача купайиши кузатилди.

Тажрибадаги наслдор спермодонор буцаларнинг йил мавсумлари буйича тана харорати (°С), юрак уриши (1 дац./та), на-фас олиш тезлиги (1 дац./та) каби айрим клиник курсаткичлари таццосланганда эса уларнинг мицдори уруг махсулдорли-гига нисбатан тескари боглицликда экан-лиги аницланди.

Келтирилган жадвал тахлили бар-ча гурухларда, йил фаслларидан цатъий назар, хайвонларнинг тана харорати, юрак уриши ва нафас олиши физиологик меъёр даражада булганлигини курсатади. Аммо барча гурухлардаги хайвонларда ёзда юрак уриши ва нафас олиши куз ва циш фаслларига нисбатан бир оз юцори бул-ган. Масалан, хориждан келтирилган насл-дор буцаларнинг ёз мавсумида цишкига нисбатан тана харорати 0,3 0С, юрак уриши 4,4 марта/дацица, нафас олиш тезлиги эса 6,0 тага ошган: II, III, IV, V, VI гурухлар-даги хайвонларда бу курсаткичлар мос ра-вишда 0,4; 3,8; 5,8; 0,2; 3,2; 6,0; 0,1; 3,0; 4,6; 0,1; 3,8; 5,2; 0,2; 3,4; 5,1 мартани ташкил цилган.

Шуни алохида таъкидлаб утиш жоизки, махаллий Бушуев зотига мансуб букалар-нинг клиник ва уруг махсулдорлиги кур-саткичлари хориждан келтирилган насл-дор букаларникига нисбатан йил мавсум-

лари буйича узгариши бир мунча барка-рор, хатто бахор мавсумида клиник кур-саткичлар нисбатан ошиб кетмагани холда уруг махсулдорлигининг кескин равишда ижобий томонга узгариши аникланди.

1-жадвал

Тажрибадаги х,айвонлар клиник ва ypyF махсулдорлигининг уртача курсаткичлари (X ± S x), п = 5, E = 30

Зотлар буйича гуру*лар Тана *аро-рати,°С Юрак уриши (1 дак.) Нафас олиши (1 дак.) Эякулят уртача дожми, мл 1 мл спер-мада спер-мийлар концен-трацияси, млрд/мл 1 эякулят-да спер-мийлар микдори, млрд

Кишда (январь)

I Бушуев 38,0 ± 0,08 62,8 ± 0,55 46,0 ± 0,91 3,27 ± 0,09 0,75 ± 0,15 2,49 ± 0,45

II Голштин 38,0 ± 0,09 63,0 ± 1,08 46,8 ± 0,55 3,59±0,13 0,68 ± 0,11 2,45 ± 0,52

III Англер 38,1 ± 0,10 64,8 ± 0,80 46,0 ± 0,33 3,53 ± 0,14 0,64 ± 0,13 2,26 ± 0,55

IV Швиц 38,7 ± 0,07 64,6 ± 0,80 48,8 ± 1,20 3,46 ± 0,10 0,69 ± 0,9 2,39 ± 0,35

V Симментал 38,7 ± 0,07 64,0 ± 0,81 47,4 ± 1,03 3,56 ± 0,10 0,66 ± 0,08 2,35 ± 0,60

VI Ангус 38,6 ± 0,06 64,2 ± 0,81 47,5 ± 1,03 3,43 ± 0,13 0,70 ± 0,13 2,40 ± 0,45

Бадорда(май)

I Бушуев 38,1 ± 0,09 64,6 ± 0,77 45,0 ± 0,82 3,80 ± 0,17 1,18 ± 0,07 4,64 ± 0,29

II Голштин 38,2 ± 0,08 64,8 ± 1,14 44,0 ± 0,50 3,96 ± 0,25 0,85 ± 0,21 3,38 ± 0,17

III Англер 38,2 ± 0,09 66,4 ± 0,80 44,0 ± 0,50 3,81 ± 0,11 0,77 ± 0,16 2,93 ± 0,20

IV Швиц 38,3 ± 0,10 67,2 ± 1,07 46,0 ± 1,22 3,67 ± 0,31 0,87 ± 0,23 3,19 ± 0,13

V Симментал 38,3 ± 0,12 68,0 ± 1,38 45,2 ± 0,58 3,89 ± 0,22 0,84 ± 0,30 3,26 ± 0,19

VI Ангус 38,5 ± 0,17 68,2 ± 1,16 45,0 ± 1,23 3,61 ± 0,19 0,91 ± 0,18 3,28 ± 0,11

Ёзда (июль)

I Бушуев 38,3 ± 0,07 66,4 ± 0,90 52,0 ± 0,87 3,50 ± 0,24 1,09 ± 0,12 3,94 ± 0,57

II Голштин 38,4 ± 0,05 66,8 ± 1,04 51,0 ± 0,60 3,36 ± 0,27 0,68 ± 0,22 2,30 ± 0,65

III Англер 38,3 ± 0,08 67,6 ± 0,69 52,0 ± 0,33 3,28 ± 0,29 0,65 ± 0,18 2,14 ± 0,69

IV Швиц 38,84 ± 0,06 67,0 ± 0,71 52,6 ± 1,08 3,27 ± 0,19 0,72 ± 0,22 2,36 ± 0,71

V Симментал 38,70 ± 0,09 67,8 ± 0,36 52,6 ± 1,08 3,50 ± 0,20 0,70 ± 0,24 2,43 ± 0,75

VI Ангус 38,82 ± 0,07 67,6 ± 0,33 52,6 ± 1,17 3,21 ± 0,24 0,77 ± 0,142 2,48 ± 0,63

Кузда (октябрь)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

I Бушуев 38,2 ± 0,07 64,0 ± 0,53 44,6 ± 0,90 3,60 ± 0,14 1,13 ± 0,8 4,07 ± 0,33

II Голштин 38,2 ± 0,09 64,2 ± 1,04 44,0 ± 0,72 3,96 ± 0,19 0,75 ± 1,8 2,97 ± 0,46

III Англер 38,2 ± 0,10 65,4 ± 0,69 44,0 ± 0,56 3,88 ± 0,24 0,71 ± 1,1 2,77 ± 0,43

IV Швиц 38,9 ± 0,07 64,2 ± 0,09 45,0 ± 0,05 3,8 ± 0,18 0,78 ± 1,0 2,97 ± 0,42

V Симментал 38,5 ± 0,07 64,4 ± 0,08 44,0 ± 0,09 3,9 ± 0,24 0,75 ± 1,3 2,95 ± 0,47

VI Ангус 38,4 ± 0,06 64,4 ± 0,08 44,0 ± 0,93 3,78 ± 0,17 0,85 ± 0,9 3,22 ± 0,39

Бунда: P < 0,995-0,999.

Хулосалар

Тадкикот натижаларидан хулоса килиб айтиш мумкинки, хориждан келтирилган ёш наслдор букаларнинг уруг махсулдор-лиги уларнинг зот хусусиятлари, мам-лакатимиз иклим шароити, хусусан, йил фаслларига боглик холда сезиларли да-ражада узгариб боради. Ушбу узгаришлар наслдор букалар организмининг клиник курсаткичлари билан узаро алокадорлик-да кечади. Шу боис мамлакатимизда хо-риждан келтирилган наслдор спермодо-нор букалардан фойдаланиш самарадор-лигини таъминлаш, шу жумладан, улар-дан йил давомида окилона фойдаланиш-ни ташкил этиш, уруг ишлаб чикаришни

режалаштиришда уларнинг клиник кур-саткичларини текшириб бориш, унга бог-лик холда келгуси даврларда кутилаёт-ган уруг махсулдорлиги узгаришларини илмий жихатдан башорат килиш мухим ахамиятга эга. Шу сабабли микдор ва си-фат жихатдан юкори курсаткичларга эга уруг захирасини яратишда наслдор спер-модонор букалардан имкон кадар йил-нинг бахор ва куз мавсумларидаги сперма махсулотидан чукур музлатилган уруг захирасини жамгариш максадга муво-фикдир. Чунки бу даврда сперма махсуло-тининг микдор ва сифат курсаткичлари бошка мавсумлардагига караганда сама-ралирок булади.

REFERENCES

1. Al-Kanaan A., König S., Brügemann K. Effects of heat stress on semen characteristics of Holstein bulls estimated on a continuous phenotypic and genetic scale. Livestock, 2015, vol. 177, pp. 15-24.

2. Bhakat M., Mohanty T., Gupta A., Abdullah M. Effect of season on semen quality of crossbred (Karan Fries) bulls. Animal and Veterinary-Advances, 2014, vol. 2, pp. 632-637.

3. Malama E., Zeron Y., Janett F., Siuda M. et al. Use of computer-assisted sperm analysis and flow cytometry to detect seasonal variations of bovine semen quality. Theriogenology, 2017, vol. 87, pp. 79-90.

4. Snoj T., Kobal S., Majdic G. Effects of season, age, and breed on semen characteristics in different bos taurus breeds in a 31-year retrospective study. Theriogenology, 2013, vol. 79, pp. 847-852.

5. Menegassi S.R., Barcellos J.O., Dias E.A., Koetz C. et al. Scrotal infrared digital thermography as a predictor of seasonal effects on sperm traits in braford bulls. International Journal of Biometeorology, 2015, vol. 59, pp. 357-364. DOI: 10.1007/s00484-014-0847-z/.

6. Anbaza Ju.V. Vlijanie vozrasta na nativnuju spermoprodukciju bykov-spermodonorov [Influence of age on nativnuju spermoprodukciju bykov-spermodonorov]. Scientific support of animal husbandry Siberia. Proceedings of the international scientific and practical conferences. Krasnoyarsk, 2018, pp. 50-54.

7. Shestakov V.M., Zhebrovskij L.S. O vozmozhnosti otbora bykov-proizvoditelej na osnove toler-antnoj sposobnosti k kosmogeofizicheskim faktoram [On the possibility of selecting sires on the basis of tolerant ability to cosmic geophysical factors]. Breeding, selection, genetics and reproduction of farm animals, 2001, pp. 82-85.

8. Murphy E.M., Kelly A.K., Meara C.O., Eivers B. Influence of bull age, ejaculate number, and season of collection on semen production and sperm motility parameters in Holstein Friesian bulls in a commercial artificial insemination centre. Journal of Animal Science, 2018, vol. 96 (6), pp. 2408-2418.

9. Sharygina L.N. Sravnitel'naja harakteristika bykov ajrshirskoj i golshtinskoj porod po spermo-produkcii [Comparative characteristics of bulls of Ayrshire and Holstein breeds in terms of sperm production]. Abstract of PhD thesis. Moscow, 2003, 23 p.

10. Chetvertakova E.V. Kachestvo spermy bykov-proizvoditelej raznyh porod v zavisimosti ot se-zona god [The quality of sperm of bulls-producers of different breeds depending on the season of the year]. Bulletin of KrasGAU, 2012, no. 7, pp. 99-107.

11. Chetvertakova E.V. Jekologo-geneticheskie aspekty realizacii reproduktivnogo potenciala bykov-spermodonorov [Ecological and genetic aspects of the realization of the reproductive potential of sperm donor bulls]. Krasnojarsk, 2009, 188 p.

12. Halturina L.V. Reproduktivnyj potencial bykov-proizvoditelej v uslovijah Ural'skogo regiona i sposoby ego povyshenija [Reproductive potential of sires in the conditions of the Ural region and ways to increase it]. Abstract of PhD thesis. Voronezh, 2013, 23 p.

13. Sidorova N.V. Vlijanie uslovij kormlenija i soderzhanija bykov-proizvoditelej na spermopro-duktivnost' i kachestvo spermy [Influence of conditions of feeding and maintenance of sires on sperm productivity and sperm quality]. Bulletin of the Kursk State Agricultural Academy, 2014, no. 5, pp. 59-60.

14. Drobot I.A. Ocenka vosproizvoditel'nyh kachestv bykov-proizvoditelej molochnyh i mjasnyh porod [Evaluation of the reproductive qualities of sires of dairy and beef breeds]. Abstract of PhD thesis. Persianovskij, 2009, 27 p.

15. Swalwe H., Brus E. Considering relationship and genetics grow-ping in mixed model sire evaluation: A simulation study. Philosophical Transactions of The Royal Society B Biological Sciences, 1986, vol. 2, pp. 123-138.

16. Malen'kih V.A., Zhukov V.F., Janchukov I.N., Antipova N.S. et al. V pomoshh' specialistam po vosproizvodstvu stada krupnogo rogatogo skota [To help specialists in the reproduction of herds of cattle]. Moscow, Minsel'hozprod MO, 2011, 76 p.

17. Antonjuk V.S. Biotehnicheskie sposoby povyshenija jeffektivnosti oplodotvorenija sel'skohoz-jajstvennyh zhivotnyh [Biotechnical ways to improve the efficiency of fertilization of farm animals]. Minsk, Uradzhaj, 1998, 198 p.

18. Nikitkina E.V. Izmenchivost' morfo-fiziologichsskih i biohimicheskih pokazatelej spermy bykov [Variability of morpho-physiological and biochemical parameters of bull semen]. Abstract of Doctor's degree dissertation, Pushkin, 1999, 24 p.

19. Andreev G.M. Sezonnye izmenenija kolichestva i kachestva spermy bykov raznyh porod [Seasonal changes in the quantity and quality of semen of bulls of different breeds]. Non-infectious and infectious diseases of farm animals. Collection of works, 1971, iss. XXXY, Leningrad, 1971, pp. 130-134.

20. Basovskij N.Z., Zavertjaev B.N. Selekcija skota po vosproizvoditel'noj sposobnosti [Selection of cattle by reproductive ability]. Moscow, Rosselhozizdat, 1975, 143 p.

21. Basovskij N.Z., Degtjareva S.P., Ignatkina A.A. Ocenka genotipa bykov po vosproizvoditel'noj sposobnosti s uchetom vlijanija geneticheskih faktorov [Evaluation of the genotype of bulls by reproductive ability, taking into account the influence of genetic factors]. XXXIII annual conference of the European Livestock Association. Leningrad, 1982, p. 6.

22. D'jakevich O.N. Sezonnaja depressija vosproizvoditel'noj funkcii i gematologicheskih pokazatelej stressovogo sostojanija bykov [Seasonal depression of the reproductive function and hematological indicators of the stress state of bulls]. Agricultural biology. Animal Biology Series, 1996, no. 5, pp. 79-83.

23. Nauk V.A. Dejstvie vneshnih faktorov na spermoprodukciju bykov [The effect of external factors on sperm production of bulls]. Livestock, 1984, no. 6, pp. 46-48.

24. Fominyh G.I., Ivanova L.L. Kachestvo spermy bykov cherno-pestroj porody i ee oplodotvorja-jushhaja sposobnost' po sezonam goda [The quality of sperm of bulls of the black-and-white breed and its fertilizing ability by the seasons of the year]. Improvement of breeds and breed qualities of cattle, Perm, 1984, pp. 70-72.

25. Kozhemjakin V.P. Ocenka bykov-proizvodigelej mjasnyh porod po kachestvu spermoprodukcii i polovoj aktivnosti [Evaluation of bulls-producers of meat breeds according to the quality of sperm production and sexual activity]. Improving the efficiency of beef cattle breeding. Proceedings of VNIIMS, 1979, vol. 24, pp. 88-92.

26. Miljovic V., Veselinovic S., Mrvos G., Perkucin R. et al. Proceedings 10th International Conference on Reproduction and Artificial Insemination. Madrid, 1980, vol. 3, p. 289.

27. Kononov V.P., D'jakevich O.N. Polovaja aktivnost' bykov po sezonam goda [Sexual activity of bulls by seasons of the year]. Zootehniya, 1997, no. 5, pp. 20-22.

28. Brito L.F., Silva A.E., Rodrigues L.H., Vieira F.V. et al. Effect of age and genetic group on characteristics of the scrotum, testes and testicular vascular cones, and on sperm production and semen quality in AI bulls in Brazil. Theriogenology, vol. 58, pp. 1175-1186.

29. Godfrey R.W., Lunstra D.D., Jenkins T.G., Berardinelli J.G. et al. Effect of season and location on semen quality and serum concentrations of luteinizing hormone and testosterone in Brahman and hereford bulls. Journal of Animal Science, 1990, pp. 734-749.

30. Anbaza Ju.V. Kachestvo spermy i vosproizvoditel'naja sposobnost' bykov-proizvoditelej v uslovijah Krasnojarskogo kraja [Sperm quality and reproductive ability of sires in the conditions of the Krasnoyarsk Territory]. Abstract of PhD thesis. Krasnoyarsk, 2019, 20 p.

31. Porfirev I.A., Rabinovich I.E. Reproduktivnye kachestva i adaptacionnaja sposobnost' bykov-proizvoditelej golshtinskoj i krasnoj datskoj porod v uslovijah Altajskogo kraja [Reproductive qualities and adaptive ability of sires of Holstein and Red Danish breeds in the conditions of the Altai Territory]. Agricultural biology, 2003, no. 4, pp. 62-68.

32. Mohnach V.S., Orlovskij I.A. Vlijanie nekotoryh meteorologicheskih faktorov na spermoprodukciju bykov-proizvoditelej [ The influence of some meteorological factors on the sperm production of sires]. Biology of reproduction and selection of dairy cattle using quantitative and qualitative assessment of sperm production. Gorki, 1972, vol. 92, pp. 44-52.

33. Fuerst-Waltl B., Schwarzenbacher H., Perner C., Solkner J. Effects of age and environmental factors on semen production and semen quality of Austrian Simmental bulls. Animal Reproduction Science, 2006, vol. 95, pp. 27-37.

34. Gredler B., Fuerst C., Fuerst-Waltl B., Schwarzenbacher H., Solkner J. Genetic Parameters for Semen Production Traits in Austrian Dual-Purpose Simmental Bulls. Reproduction in Domestic Animals, 2007, vol. 42, pp. 326-328.

35. Murray M.T. Male infertility: a growing concern. American Journal of Natural Medecine, 1997, no. 4, pp. 9-16.

36. Saacke R.G. What is a BSE-SFT standards: the relative importance of sperm morphology: an opinion? Proc. Soc. Theriogenology, 2001, pp. 81-87.

37. Waites G.M.H., Johnson A.D., Gomes W.R. Temperature regulation and the testis. The Testis, 1970, vol. 1, pp. 241-265.

TarçpH3HH: KyMMHeB O.P., ;.-X.$.H., "3ooHH^eHepHA Ba 6HOTexHo.norHfl" Ka^egpacH g^eHTH, CaMaprçaHg gaB^aT BeTepHHapHa Meg^HHa, nopBaMH^HK Ba 6HOTexHo.norHfl.nap yHHBepcHTeTH TomKeHT ^H^Ha^H.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.