Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ШАҲАРЛАРИДА АТМОСФЕРА ҲАВОСИНИНГ ИФЛОСЛАНИШ ҲОЛАТИ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ШАҲАРЛАРИДА АТМОСФЕРА ҲАВОСИНИНГ ИФЛОСЛАНИШ ҲОЛАТИ Текст научной статьи по специальности «Медицинские технологии»

93
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
атмосфера ҳавоси / ифлосланиш / чанг / азот диоксиди / олтингугурт диоксиди / озон / РМ2 / 5 / РМ10 / АИИ. / атмосферный воздух / загрязнение / пыль / диоксид азота / диоксид серы / озон.

Аннотация научной статьи по медицинским технологиям, автор научной работы — Феруза Ибодуллаевна Саломова, Гузал Фахритдиновна Шеркузиева, Хосият Абдурахмановна Садуллаева, Нигора Одиловна Ахмадалиева, Сожида Ахмеджановна Шарипова

Мақолада Гидрометеорология хизмати марказининг атмосфера ҳавоси, ер усти сувлари ва тупроқ ифлосланишини мониторинг қилиш хизмати ҳисобот маълумотлари асосида 2018-йилда Ўзбекистон Республикаси шаҳарлари (ЎзР) ҳавосининг ифлосланиши бўйича маълумотлар таҳлили натижалари келтирилган. Асосий ифлослантирувчи моддалар: чанг, олтингугурт диоксиди, углерод оксиди, азот диоксиди ва оксиди, озон, шунингдек, ўзига хос аралашмалар ва оғир металларнинг концентрациясини ўрганиш маълумотлари таҳлил қилинган. Натижалар шуни кўрсатдики, кўриб чиқилаётган барча ифлослантирувчи моддаларнинг ўртача йиллик концентрацияси рухсат этилган максимал концентрациядан ошмаган, фақат айрим шаҳарларнинг атмосфера ҳавосида ўртача кунлик рухсат этилган концентрациядан (РЭК) ошиб кетиши кузатилган. Шаҳарларда атмосфера ҳавосининг ифлосланиш индекси (АИИ) 1,1-4,94 оралиғида бўлган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским технологиям , автор научной работы — Феруза Ибодуллаевна Саломова, Гузал Фахритдиновна Шеркузиева, Хосият Абдурахмановна Садуллаева, Нигора Одиловна Ахмадалиева, Сожида Ахмеджановна Шарипова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В статье приведены результаты анализа данных по загрязнению атмосферного воздуха в городах Республики Узбекистан (РУз) за 2018 год на основе отчетных данных Службы мониторинга загрязнения атмосферы, поверхностных вод и почвы центра гидрометеорологической службы РУз. Проанализированы данные по исследованию концентрации основных загрязняющих веществ: пыли, диоксида серы, оксида углерода, диоксида и оксида азота, озона, а также специфических примесей и тяжелых металлов. Результаты показали, что среднегодовые концентрации всех рассматриваемых загрязняющих веществ не превышали предельно допустимые концентрации, только в атмосферном воздухе некоторых городов отмечено превышение среднесуточных предельно допустимых концентраций (ПДК). Индекс загрязнения атмосферного воздуха (ИЗА) в городах был в пределах 1,1-4,94.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ШАҲАРЛАРИДА АТМОСФЕРА ҲАВОСИНИНГ ИФЛОСЛАНИШ ҲОЛАТИ»

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ШАХДРЛАРИДА АТМОСФЕРА ХДВОСИНИНГ ИФЛОСЛАНИШ ХОЛАТИ

Феруза Ибодуллаевна Саломова, Гузал Фахритдиновна Шеркузиева, Хосият Абдурахмановна Садуллаева, Нигора Одиловна Ахмадалиева,

Сожида Ахмеджановна Шарипова

Тошкент тиббиёт академияси

АННОТАЦИЯ

Маколада Гидрометеорология хизмати марказининг атмосфера хавоси, ер усти сувлари ва тупрок ифлосланишини мониторинг килиш хизмати хисобот маълумотлари асосида 2018-йилда Узбекистон Республикаси шахарлари (УзР) хавосининг ифлосланиши буйича маълумотлар тахлили натижалари келтирилган. Асосий ифлослантирувчи моддалар: чанг, олтингугурт диоксиди, углерод оксиди, азот диоксиди ва оксиди, озон, шунингдек, узига хос аралашмалар ва огир металларнинг концентрациясини урганиш маълумотлари тахлил килинган. Натижалар шуни курсатдики, куриб чикилаётган барча ифлослантирувчи моддаларнинг уртача йиллик концентрацияси рухсат этилган максимал концентрациядан ошмаган, факат айрим шахарларнинг атмосфера хавосида уртача кунлик рухсат этилган концентрациядан (РЭК) ошиб кетиши кузатилган. Шахарларда атмосфера хавосининг ифлосланиш индекси (АИИ) 1,1-4,94 оралигида булган.

Калит сузлар: атмосфера хавоси, ифлосланиш, чанг, азот диоксиди, олтингугурт диоксиди, озон, РМ2,5, РМ10, АИИ.

АННОТАЦИЯ

В статье приведены результаты анализа данных по загрязнению атмосферного воздуха в городах Республики Узбекистан (РУз) за 2018 год на основе отчетных данных Службы мониторинга загрязнения атмосферы, поверхностных вод и почвы центра гидрометеорологической службы РУз. Проанализированы данные по исследованию концентрации основных загрязняющих веществ: пыли, диоксида серы, оксида углерода, диоксида и оксида азота, озона, а также специфических примесей и тяжелых металлов. Результаты показали, что среднегодовые концентрации всех рассматриваемых загрязняющих веществ не превышали предельно допустимые концентрации, только в атмосферном

May 6

982

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

воздухе некоторых городов отмечено превышение среднесуточных предельно допустимых концентраций (ПДК). Индекс загрязнения атмосферного воздуха (ИЗА) в городах был в пределах 1,1-4,94.

Ключевые слова: атмосферный воздух, загрязнение, пыль, диоксид азота, диоксид серы, озон.

The article presents the results of the analysis of data on air pollution in the cities of the Republic of Uzbekistan (RUz) for 2018 based on the reporting data of the Service for Monitoring Air Pollution, Surface Water and Soil of the Center for Hydrometeorological Service of the Republic of Uzbekistan. Analyzed data on the study of the concentration of the main pollutants: dust, sulfur dioxide, carbon monoxide, nitrogen dioxide and oxide, ozone, as well as specific impurities and heavy metals. The results showed that the average annual concentrations of all pollutants under consideration did not exceed the maximum allowable concentrations, only in the atmospheric air of some cities was an excess of the average daily maximum allowable concentrations (MPC) observed. The atmospheric air pollution index (API) in cities was in the range of 1.1-4.94.

Keywords: atmospheric air, pollution, dust, nitrogen dioxide, sulfur dioxide,

Бугунги кунда инсоният олдида инсон саломатлигига бевосита таъсир курсатадиган глобал исиш, иклим узгариши, хавонинг ифлосланиши ва бошкалар каби бир-бирига боглик булган бир катор экологик тахдидларга дуч келмокда. Хдвонинг сифати табиий ва антропоген омилларга боглик, аммо хавонинг ифлосланиш даражасида транспорт, саноат, энергетика, ишлаб чикариш ва иситиш тизимлари мухим рол уйнайди. Узбекистон Республикаси худудида атмосфера хавосининг ифлосланиш даражаси стационар ва харакатланувчи манбалардан чикаётган зарарли моддалар, шунингдек, хавони ифлосланишнинг юкори даражаларда булиши (Республиканинг аксарият худудларида) иклим шароитларига богликдир [1].

Тадкикот максади: 2018 йил учун мониторинг станцияларидан олинган маълумотлар асосида Узбекистон Республик шахарларидаги атмосфера хавоси сифатини бахолаш.

ABSTRACT

ozone

КИРИШ

Tashkent Medical Academy Volume 4 | TMA Conference | 2023

Integration of Science, Education and Practice Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan,

in Modern Psychology and Pedagogy: ta'lim va amaliyot integratsiyasi:

Материаллар ва усуллар. Ушбу тадкикотни утказиш учун 2018 йил учун Узбекистон Республикаси шахарлари хавосидаги турли ифлослантирувчи моддалар концентрацияси тугрисидаги маълумотлардан фойдаланилди. Маълумотлар Узбекистон Республикаси шахарларининг турли худудларида жойлашган хаво сифатини автоматик мониторинг килиш постлари ёрдамида олинган.

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 05.09.2019 йилдаги "Узбекистон Республикасида атроф-мухит мониторинги тизимини такомиллаштириш тугрисида"ги 737-сон карорига асосан "Узгидромет" 25 та шахарда 53 та стационар кузатув пунктларида хаво ифлосланиши мониторингини олиб боради. Норматив хужжатларга мувофик, шахарларнинг ахоли сонига караб, уларда 2 дан 4 тагача постлар мавжуд. Тошкент шахрида эса 13 та кузатув пости мавжуд.

Кузатув пунктларида атмосфера хавосида 12 тагача ифлослантирувчи моддалар назорат килинади. Шахар хавоси сифати мониторинги дастури бешта асосий ифлослантирувчи моддаларни камраб олади: чанг (заррачалар), олтингугурт диоксиди, углерод оксиди (ис гази), азот диоксиди ва азот оксиди. Саноат чикиндилари таркибига ва якин атрофдаги корхоналар ва унга туташ худудларнинг хусусиятларига (аммиак, фенол, формалдегид, озон, хлор, каттик фторидлар, водород фторидлари, огир металлар) караб улчаш дастурларига бошка параметрлар кушилади.

Атмосфера хавоси мониторинги хар куни 3 марта такрорланишда (махаллий вакт билан 7:00; 13:00; 19:00) амалга оширилади. Узгидрометнинг кузатув пунктларида намуна олиш аспирация усулида амалга оширилади. Атмосфера хавоси намуналари Узгидромет лабораторияларида тахлил килинади.

Атмосфера хавосининг ифлосланиш даражасининг курсаткичи атмосфера ифлосланишининг комплекс индекси (АИИ) булиб, у асосан бешта устувор ифлослантирувчи моддалар (чанг, углерод оксиди (ис гази), азот диоксиди, олтингугурт диоксиди ва азот оксиди) буйича хисобланади. АИИ кийматлари 5 баллдан паст булса, ифлосланишнинг паст даражасига тугри келади. Хдвонинг ифлосланиш даражаси АИИ 0-4 да паст, АИИ 5-6 да кутарилган, АИИ 7-13 да юкори, АИИ > 14 да жуда юкори деб хисобланади.

Натижалар. Узбекистон Республикасининг ахоли пунктларида чанг микдори 0,0-1,3 РЭК оралигида узгариб турди. Узбекистоннинг 18 та саноат шахарларида

_May 6

ю - о 00 о\ ю -

Узбекистон Чирчик; Фаргона Тошкент Сариосиё Самарканд Нукус Наманган Навоий я я о X Денов Гулистон Бухоро Бекобод Андижон Ангрен Олмалик; в 98 X 98 •а и 98 •а

о ■ ■ ■ 0,02 ■ ■ 0,22 ■ 0,33 0,02 0,12 ■ ■ ■ 1,07 ю Олтингугурт диоксиди Аралашмалар (РЭК улушида уртача суткалик)

о Ъ\ 0,53 0,68 0,65 0,22 о к> 0,83 0,95 ■ 0,58 о к> 0,72 0,80 ■ о 00 г; Углерод оксид и

о Ъо 0,67 0,97 0,20 0,35 - 0,61 0,16 0,43 0,69 1,23 0,67 0,81 о Азот диоксиди

о 0,46 ■ ■ ■ 0,26 0,85 ■ ■ 0,26 0,30 0,55 о к> ■ ■ Азот оксиди

о ■ о 0,96 0,57 0,98 Ъ\ 0,92 0,66 0,82 0,54 1,00 1,58 0,82 0,91 0,69 0,56 Чанг

о 0,62 0,90 0,50 0,34 0,34 ■ 0,42 ■ ■ ■ 0,93 ■ ■ ■ 0,61 Фенол

о 00 0,60 ■ ■ 0,42 ■ ■ 0,85 0,27 ■ ■ ■ 0,64 о\ ■ Аммиак

о ■ 0,58 0,16 0,32 ■ ■ ■ ■ 0,13 ■ ■ 0,69 ■ ■ ■ Водород фторид

3,26 3,46 3,73 3,66 2,33 3,39 к> 2,61 £ 2,53 3,93 3,46 4,94 АИИ

и)

о\

Г6

К

Г5

н

о

ЕС

ИЙ

Г6

Г5

8 ЕЗ

►е- о\

-

о

Г5 Й

Ь м

м Г5

ЕС

NN в

Е м м

Й X

м м

та та

м -

^ м

м та

Г5 в

8 м

н

о

п

•9-

Г6

та

£>

X

60

03

о

п

я

ЕЕ

В

ЕЕ

1

и

к й й к

к

о

00

н о

В

«

о)

К н

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

к)

v и

о о

и) Ъо

о\ к

и

£ н

щ

о

к

о;

а а\

я

я кс

н

э р

о

Кс 2

I

к К

к к

о

В к В к

л

Кс к

й %

к

В

Я £

р

к

л р

£

К |тЗ

Й н

р р

к

и

о «

к

л ё

^ у

и ё

"и) р

л о ^з к

и

о

к о

ё

о к и

о

«

о к а

о)

К

тз ^

03 о

а "

я ьн К

к «

К '<

4 о

О н

ё к о к

ё

%

со и

а

к «

Й

£ к к к к

р

Сг1

о

Й

£ к ч

р «

р

^3 о)

о

а

о\ й

к «

р

В £

о й к

о к К

к к

ё

о ^3 н к «1 к

к

о н к л о 2

8

» р К Й 'тЗ 2 о о

о)

ё к К

к «

В

Я £

й р тз • <

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

® 2

^ 'с р

x

ё

о %

к

к 73

и)

к

В

к

н к

о) р

к Кс

л

ё

3

к В

л ё

I 4 » 3

я

н

I 3

к л к

со к

со м Й ё

р

о со р» §

о

о н

о к к

к к

I £

а ^з ф а-

а а

а. #

а" н сг

I-3 г з

^ а

л —

1-1

С1 V! й

а

а а а.

< о

г ~

- а

Й ^

л 3 а- й-

3 а

Г1 Г1

л

а

а

^ с

^ 3 §

^ п

I ^

£ 3

» л)

? т: ^ о а

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

y

йул ишларида санитария меъёрларига етарли даражада риоя килмаслик билан боглик.

диоксидининг уртача йиллик микдори йиллар бундан мустасно, РЭК уртача суткаликдан ошмади. Олмалик, Ангрен, бу ерда унинг микдори санитария меъёридан 1,1 баробар ошган. Бир марталик максимал концентрация Олмалик шахрида рухсат этилган максимал кийматдан 1,2 баравар ошган.

Атмосфера хавосидаги углерод оксиди микдори РЭК уртача суткаликдан ошмаган. Узбекистон Республикасининг барча ахоли пунктларида, Ангрен шахри бундан мустасно, унинг концентрацияси уртача суткалик РЭКдан 1,3 марта ошган. Бир марталик концентрациянинг максимал кийматлари шахарларда кузатилди: Олмалик, Ангрен, Андижон, Наманган - 1,2, Бухоро, Тошкент - 1,6. Сабаби нокулай метеорологик шароитлар (НМШ) даврида автотранспорт воситалари ва козонхоналар чикиндиларининг концентрацияси, шунингдек, чикиндилар ва саноат чикиндиларининг назоратсиз ёкишдир.

Атмосферанинг азот диоксиди билан ифлосланиши Республика буйича уртача РЭКдан паст. Бекобод, Навоий шахарларида унинг концентрацияси 1,3 РЭК, Олмалик, Тошкент, Нуробод, Маргилон, Наманган, Фаргона, Когон, Шахрисабз шахарларида 1,0 РЭК, Республиканинг бошка шахарларида уртача суткалик РЭКдан паст булган. Кузатилган максимал бир марталик концентрациялар шахарларда: Маргилон, Нуробод — 1,1, Навоий, Фаргона — 1,3, Бекобод — 1,5, Когон — 1,6, Бухоро — 1,8, Чирчик — 1,9, Тошкент — 2,1 РЭК м.б. Бунинг сабаби - автомобил чикиндилари ва уларнинг НМШ даврида тупланишидир.

Республиканинг барча шахарларида азот оксидининг уртача йиллик микдори 0,2 - 0,5 уртача суткалик РЭК даражасида колмокда. Ушбу аралашманинг максимал кийматлари республиканинг хеч кайси шахрида РЭК максимал бир марталикдан ошмади.

Олмалик, Ангрен, Бекобод, Тошкент, Чирчик, Фаргона ва Навоий шахарларида атмосфера хавосидаги озон буйича мониторинги утказилди. Энг юкори уртача курсаткичлар шахарларда кайд этилди: Бекобод — 1,1, Чирчик — 1,2, Ангрен — 2,2, Фаргона — 2,7 РЭК уртача суткалик. Максимал кийматлар шахарларда: Ангрен - 1,1 марта, Фаргона - 2,0 марта РЭКнинг м.б дан ошиб кетди, бошка шахарларда озон микдори кузатилган макси концентрация максимал бир марталик РЭКдан паст булган

Узбекистон Республикасининг барча ахоли пунктларида олтингугурт

Tashkent Medical Academy Volume 4 | TMA Conference | 2023

Integration of Science, Education and Practice Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan,

in Modern Psychology and Pedagogy: ta'lim va amaliyot integratsiyasi:

Узбекистан Республикасининг барча ахоли пунктларида атмосфера хавосидаги фенол микдори уртача суткалик РЭКдан ошмаган. Максимал концентрация шахарларда кайд этилган: Фаргона - 1,2, Тошкент - 1,6, Бухоро -1,8.

Водород фториднинг микдори Олмалик, Бекобод, Тошкент, Самарканд, Денов ва Сариосиё шахарларида аникланган. Республиканинг барча шахарларида уртача курсаткичлар 0,2-0,8 РЭК у.с. даражасида сакланиб колди. Республиканинг барча шахарларида максимал кийматлар РЭКдан ошмади, унинг микдори м.б.РЭКдан ошган Тошкент шахри бундан мустасно, яъни 1,1 марта.

Республиканинг барча шахарларида аммиакнинг уртача концентрацияси РЭКдан паст даражасида булган. Уртача курсаткичлар Ангрен, Чирчик, Андижон шахарларида 1,3 РЭК у.с.га ошган. Максимал бир марталик концентрациянинг ортиши Тошкент - 1,3, Чирчик - 1,6 РЭК м.б. шахарларида кайд этилди.

Формалдегид концентрацияси Андижонда - 0,003 мг/м3, Тошкентда шахрида - 0,017 мг/м3 булган. Бир марталик максимал концентрация Андижон -0,014 ва Тошкент шахарларида - 0,059 мг/м3 га етган.

Самаркандда хлор микдори уртача суткалик РЭК 0,3 ни ташкил этди. Бир марталик максимал концентрация 0,5 РЭК.

Олмалик, Ангрен, Навоий, Бухоро, Кукон, Тошкент, Фаргона шахарларида хаводаги огир металлар микдори рухсат этилган максимал кийматдан ошмади.

2018-йилда республиканинг барча шахарларида хавонинг ифлосланиш атмосферанинг ифлосланиши индекси билан тавсифланадиган даражаси паст булди.

Стационар манбалардан чикадиган чикиндилар давлат статистик хисоботи маълумотлари асосида, харакатланувчи манбалардан чикаётган ифлослантирувчи моддалар эса мамлакатда муомалада булган автотранспорт воситалари томонидан истеъмол килинадиган ёкдлги микдоридан келиб чиккан холда хисоблаб чикилади.

Ушбу чанг таркибининг бир кисми сифатида сулфат тузлари микдори 2548%, хлоридлар - 18-30% ва карбонатлар - 10-20% га етади. Чанг ва газ ташишнинг асосий хажми кдргок чизигидан 300 км масофада жойлашган. Жанубий Оролбуйида тупрокка тушаётган чанг мивдори сугориладиган зонага нисбатан ун баробар куп.

_May 6

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va yechimlar

Eyxopo, YpraHH Ba HyKyc maxapnapuga ^aMu 3appaHanapHuHr ypTaHa cyraanuK P3KgaH moc paBumga 1,3, 1,3 Ba 2,7 öapoöapra opTumu ^arangu.

fflaxapnapga amoc^epa xaBOcuHuHr u^nocnaHumu caHoaT KopxoHanapu HHKHHgunapHHHHr Tap^anumu Ba oö-xaBO mapomu öunaH öofhhk. PecnyönuKaga 2020-fiun anpen ofiuga amoc^epa xaBOcuHuHr u^nocnaHum gapa^acu Metepufi Herapaga öyngu.

Xy^oca. YMyMaH onraHga, MOHuTopuHr MatnyMOTnapura Kypa, Y3ÖeKHCTOH PecnyönuKacu maxapnapugaru xaBO cu^ara KOHH^apnu Ba öenrunaHraH P3K napra moc Kenagu geraH xynocara Kenum MyMKHH.

Y3ÖeKHCTOH PecnyönuKacu maxapnapu xaBOcuHuHr u^nocnaHumu acocaH amoc^epara a30T, omuHryrypT Ba yraepog OKcugnapu, myHuHrgeK, HaHr Ba TyTyH HuKumu öunaH öofhuk. CaHoaT KopxoHanapu Ba aBTOTpaHcnopT BOcuTanapugaH Hu^aguraH HusuHgunapgaH Tam^apu xaBOHu u^nocnaHTupyBHu 6omK;a MaHÖanap xaM MaB^yg. MacanaH, Ky3gaH öaxoprana öynraH HaHr öypoHnapu nafiTuga amoc^epaga HaHrauHr концeнтpaцнaсн ce3unapnu gapa^aga omagu. EyHgaH Tam^apu, HuKuHgu MafigoHnapuga HuKuHguHuHr eHumu xaM afiHuKca e3ga xaBO u^nocnaHumuHuHr MyxuM MaHÖau xucoönaHagu,

ATMOC^epa xaBOcuHuHr u^nocnaHumu öunaH öofhuk Bas^mu axmunam ynyH amoc^epara u^nocnaHTupyBHu MogganapHuHr HuKapunumuHu KaMafiTupumra «aparanraH öup «arop Hopa-TagöupnapHu aManra omupum KepaK. MacanaH, эпeктpомо6нппap Kaöu экопогнк TO3a TpaHcnopT TypnapuHu puBO^naHTupum, myHuHrgeK, amoc^epara Hu^uHgunapHu KaMafiTupum ynyH caHoaT KopxoHanapuga ycKyHanapHu моgepннзaцнa «unum 3apyp. EyHgaH Tam^apu, HuKuHguHu TO3anam тнзнмннн umnaö HuKum Ba maxapga HaHr wkuhu KaMafiTupum HopanapuHu Kypum KepaK.

fflyHgafi Kunuö, u^oöufi Harn^anapra «apaMafi, xaBOHuHr u^nocnaHumu axonu canoMaraurura canöufi Tatcup KypcaraguraH ^uggufi MyaMMogup. BasuaTHu axmunam yHyH amoc^epara u^nocnaHTupyBHu Mogganap HuKapunumuHu KaMafiTupumra KaparnnraH Hopa-TagöupnapHu aManra omupum, myHuHrgeK, xaBOHu TO3anam Ba HaHr wkuhu KaMafiTupum öyfiuHa umnapHu aManra omupum KepaK.

REFERENCES 1. World Health Organization. Ambient (outdoor) air pollution. 2018. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ambient-(outdoor)-air-quality-and-health. Acceded 06 March 2023.

May 6

988

Tashkent Medical Academy Integration of Science, Education and Practice in Modern Psychology and Pedagogy: Problems and Solutions

Volume 4 | TMA Conference | 2023 Zamonaviy psixologiya, pedagogikada fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi: muammo va vechimlar

y

2. Саломова Ф.И., Садуллаева Х.А., Миррахимова М.Х., Кобилжонова Ш.Р., Абатова Н.П. (2023). Загрязнение окружающей среды и состояние здоровья населения. Yosh olimlar tibbiyot jurnali, 2023 01(5), 163-166.

3. Salomova, F., Sadullayeva, H., Sherkuzieva, G., & Yarmuhamedova, N. F. (2020). State of atmospheric air in the republic of Uzbekistan. Central Asian Journal of Medicine, 2020 (1), 131-147.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Обзор состояния загрязнения атмосферного воздуха в городах Республики Узбекистан на территории деятельности Узгидромета за 2021 г. Ташкент, 2022.

5. Саломова, Ф. И., Шеркушева, Г. Ф., Салуллаева, Х. А., Султанов, Э. Ё., & Облокулов, Л. Г. (2023). Загрязнение атмосферного воздуха города алмалык.

6. Саломова, Ф. И., & Садуллаева, Х. А. (2017). Экология человека в медицинском образовании. Молодой ученый, (22), 425-427.

7. Миррахимова, М. Х., Садуллаева, Х. А., & Кобилжонова, Ш. Р. (2022). Значение экологических факторов при бронхиальной астме у детей (Doctoral dissertation, Россия).

8. Саломова, Ф. И., Шеркузиева, Г. Ф., Садуллаева, Х. А., Ахмадалиева, Н. О., & Ярмухамедова, Д. Х. Н. (2022, November). Чанг бурони ва атмосфера хдвосининг ифлосланиши. Uzbekistan-Japan International Conference «Energy -Earth-Environment-Engineering», November 17-18, 2022, Uzbek-Japan Innovation Center of Youth, Tashkent, Uzbekistan Uzbekistan-Japan International Conference «Energy-Earth-Environment-Engineering», November 17-18, 2022, Uzbek-Japan Innovation Center of Youth, Tashkent, Uzbekistan tezis Bet 93.

9. Саломова, Ф. И., Ахмадалиева, Н. О., Ниязова, О. А., & Хайруллаева, Л. Г. (2022). Изучение и гигиеническая оценка питания студентов Высших учебных заведений (узбекистан, германия).

10. Tursunaliyevna, A. M., & Karimovna, N. Y. (2022). Maktabgacha tarbiya muassasalarida madaniy-gigiyenik malakalarni tarbiyalash-bolalar organizmining jismoniy rivojlanishida muhim vosita. Integration of science, education and practice. Scientific-methodical journal, 3(1), 98-103.

155 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.