Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ХАЛҚИ БАЙРАМЛАРИНИНГ ЭСТЕТИК ТАМОЙИЛЛАРИ'

ЎЗБЕК ХАЛҚИ БАЙРАМЛАРИНИНГ ЭСТЕТИК ТАМОЙИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

68
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий байрамлар / сайил / анъана / урф-одат / маросим / томоша / тамойил / national holidays / festivals / traditions / customs / rituals / spectacles / principles

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Г. М. Шадиметова

Ушбу мақолада ўз эстетик тамойилларига эга бўлган Ўзбекистон байрамлари миллат қалбида кўтаринки руҳ ва миллий ғурур сингари муносабатларни пайдо қилишдаги аҳамияти таҳлил қилинган. Шунингдек, ўзбек халқи байрамларининг асосий функцияларини ѐритишда, театрлаштирилган томоша, тадбирлар байрам иштирокчисига ўзига хос тамойилларга асосланиб, эстетик завқ улашиши таъкидлаб ўтилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article analyzes the importance of Uzbek holidays, which have their own aesthetic principles, in creating such relationships in the hearts of the nation as high spirits and national pride. It was also noted that in highlighting the main functions of the holidays of the Uzbek people, theatrical performances, events share aesthetic pleasure with the participants of the holiday, based on certain principles

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ХАЛҚИ БАЙРАМЛАРИНИНГ ЭСТЕТИК ТАМОЙИЛЛАРИ»

National University of Uzbekistan

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-574-577

УЗБЕК ХАЛКИ БАЙРАМЛАРИНИНГ ЭСТЕТИК ТАМОЙИЛЛАРИ

Г. М. Шадиметова

УзМУ Ижтимоий фанлар факультети "Этика ва эстетика" кафедраси катта укитувчиси, PhD

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада уз эстетик тамойилларига эга булган Узбекистон байрамлари миллат калбида кутаринки рух ва миллий гурур сингари муносабатларни пайдо килишдаги ахамияти тахлил килинган. Шунингдек, узбек халки байрамларининг асосий функцияларини ёритишда, театрлаштирилган томоша, тадбирлар байрам иштирокчисига узига хос тамойилларга асосланиб, эстетик завк улашиши таъкидлаб утилган.

Калит сузлар: миллий байрамлар, сайил, анъана, урф-одат, маросим, томоша, тамойил

ABSTRACT

This article analyzes the importance of Uzbek holidays, which have their own aesthetic principles, in creating such relationships in the hearts of the nation as high spirits and national pride. It was also noted that in highlighting the main functions of the holidays of the Uzbek people, theatrical performances, events share aesthetic pleasure with the participants of the holiday, based on certain principles

Keywords: national holidays, festivals, traditions, customs, rituals, spectacles, principles

Х,ар бир миллатнинг байрамларига караб, унинг маънавий ва рухий узига хослигини англар эканмиз, байрамлар халкнинг маънавий ва маданий даражасини белгиловчи мухим омиллардан бири хам хисобланади. Чунки, байрамлар - оммавий дам олиш ва сайиллар утказиш куни сифатида одамларнинг бунёдкорлик салохиятини, бадиий-эстетик кобилиятини хамда маънавий-рухий туйгуларини намоён килувчи эстетик тадбир сифатида эътироф этилади.

Миллий байрамларимизни тадкик этган олим Исо Жабборов: "Узбек халкининг маданий меросида халк ижод килган ва катта ижтимоий ахамиятга эга турли байрамлар, оммавий уйинлар, мавсумий, хунар-касб маросимлари алохида урин эгаллайди. Байрамлар ва маросимлар: ижтимоий хамда шахсий хаётнинг барча

April, 2022

574

National University of Uzbekistan Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-574-577

томонларини камраб олувчи; кишиларнинг узаро турли жихатлари ва шаклларида намоён булувчи; муайян урф-одатлар, анъаналар, ахлокий принциплар ва тартиботларнинг тарихан шаклланган йигиндисидир" [1], деган фикрни билдирган. Олима Дилбар Кодирова эса эстетик тасаввур билан ахлокий тушунчалар орасида мураккаб алокадорлик мавжуд деб таъкидлайди [2]. Дархакикат, эстетик тасаввурлар, гоявий ва ахлокий фазилатлар миллий кадриятлар билан уйгунлашгандагина маънавий кадриятга айланади.

Энг мухими узбек халкининг тарих синовидан утган байрамлари ва маросимлари кишиларнинг узаро муносаабатларидаги яхши фазилатларни, чинакам халкчил миллий рухни, умуминсоний кадриятларни акс эттиради. Шунингдек, байрамларда сакланган ижобий урф-одат ва маросимларда узбекларнинг узига хослиги; феъл-атворининг кирралари; эстетик тамойиллар хамда такрорланмас бадиий шакллари намоён булади.

Хдкдкатдан хам байрамларда, асрлар давомида шаклланиб ва авайланиб келинган миллий расм-русумлар ва одатларда - тугилган юртига садокат, ёши катталарга хурмат, ота-оналар ва карияларга гамхурлик, мехмондустлик, кон-кариндошлик ва узаро ёрдам, оила шарафини ва аёллар шаънини эхтиётлаш, хаётдан куз юмган якин-узок кишилар хотирасини ёд этиш каби ижтимоий характерга эга булган хусусият ва тамойиллар намоён булади. Булар узбек халки байрамларининг маънавий илдизлари булиб, миллатимизнинг узига хослигини белгилайдиган омиллардир.

Кизиги шундаки, бу жараён байрамлар ва маросимларда томоша шаклида, бадиий ифодаларда уз аксини топади. Байрамларни нишонлашда инсоннинг орттираётган гоявийлик тажрибаси ва унинг бадиий-эсттетик, рамзий шакли катта шахарлардаги турмуш тарзининг кескин узгаришлари билан боглик холда содир булиши хамда кичик шаклдаги томоша турларини узида саклаб, гоявий бойитиб, янги боскичга олиб чиккан тадбирлари билан инсониятга хизмат килишини давом эттиради.[3], деган фикрни билдиради.

Томошалар, одатда, халкнинг турли-туман маросимлари, туйлари, базм ва сайилларида, йигин-маъракаларида, узаро кушничилик ва кариндошчилик алокалари билан боглик тадбирларни нишонлаш натижасида вужудга келган маънавий ходиса хисобланади. Бундай ходисалар халкнинг маданий-маънавий тадбирлари сифатида, бадиий-эстетик куриниш ва шаклга эга булган, шахар ва кишлокнинг боу майдонида, безатилган туйхона ёки махсус тайёрланган томошагох, сайилгох ёки уйингохларида булиб

утади.

April, 2022

National University of Uzbekistan Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-574-577

Байрамлар эволюциясини урганишда натижасида маълум булдики, байрам - анъана, урф-одат, маросимларни мунтазам такрорланиб туришини таъминлайдиган тадбир булиб, уз даври мафкурасини элат, миллат, халкнинг калби ва онгига бадиий шаклда, эстетик кадрият даражасида сингдирадиган, ижтимоий-мафкуравий ходисаларнинг оммавий томоша ёки сайл шаклидир.

Байрамлар миллий ва умуминсоний тамойилларга асосланиб, эстетик ва хаётбахши завк улашиши билан доим гузаллик ва улугворлик рамзи булиб колаверади. Чунки, иштирокчиларнинг байрамдаги фаоллиги, танатананинг томошавийлиги атрофдагиларга ижобий таъсир утказади ва уларни гузаллик хамда улугворлик туйгусига ошна килади, эртанги кунга ишончини пайдо килади, завк билан яшашга ундайди. Булар хам маънавий хам эстетик тарбиянинг таркибий кисми ва таянчидир.

Шунингдек, "томоша" тушунчаси "байрам"нинг таркибий кисми булиб, мавзу хамда майян гояни кишилар онги ва калбига сингдиришда кулланиладиган бадиий шаклдир. Бизнингча, хозирги глобаллашув, индивидуаллик ва проагматизм даврида айнан одамларга турли шакл ва мазмундаги томошалар хамда мулокот етишмайди. Шунинг учун хам айтиш мумкинки, келажакнинг мулокот тили - байрамлар була олади. Чунки, оилавий байрамларда, кариндош-уруглар йигилганда, корхоналардаги турли тадбирларда, оммавий байрам ва сайилларда инсонлар бир-бирлари билан мулокотга интиладилар. Бундай шаклдаги мулокот уларни узаро маънавий ва рухий бойишига уз хиссасини кушади.

"Айнан байрам, - дейди маданиятшунос олим А.И.Арнольд, - дунё маданиятига йигилган энг кимматли бойликларни узида синтезлаштиради"[4]. Узга миллат байрамини четдан кузатиш натижасида, шу миллатнинг миллий узига хослигини ифодаловчи байрамлари - уз иштирокчиларига кимлигини англатувчи восита эканлигини куришимиз мумкин.

Зеро, тантанали нишонланган байрам уз навбатида миллий гуруримизни хам тарбиялайди. Янгидан шаклланган, миллат рухини маънавий бойитаётган, синтезлашган оммавий тадбирларнинг калбимиз ва онгимизга бадиий-эстетик таъсир кучини утказиш даражасини урганиш хамда уни илмий тадкик килиш узлуксиз жараёнга айланиши зарур, джеган хулосага келиш мумкин.

Халкимизнинг маънавий ва рухий жихатдан бойитилган байрамларининг эстетик хусусиятларини умумфалсафий тамойиллар ва эстетиканинг умумназарий мезонлари асосида бахолайдиган

булсак, куйидаги хулосаларга келиш мумкин:

April, 2022

National University of Uzbekistan

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-574-577

- байрамлар миллат ва халкнинг маънавий, маданий даражасини аниклаш воситаси хисобланади;

- байрамлар миллати, одамларнинг ирки, эътикоди, ижтимоий мавкеидан катъий назар амалда тенглигини ифодалайди;

- байрамлар миллатларни эзгу максадга йуналтирилган эстетик гоялар атрофида бирлашувига олиб келадиган оммавий тадбирдир;

- байрамлар эстетик тамойиллар асосида баддий куринишга эга булган ижтимоий-маънавий жараённинг гузаллигини тараннум этади;

- байрамлар халкнинг бадиий-эстетик дунёкарашини ифодаловчи юксак кадриятларини, дилни яйратувчи узига хослигини асрайди ва уларни келгуси авлодларга колдириш воситаси сифатида ижтимоий-эстетик ворислик функциясини бажаради.

Демак, узбек халки байрамларининг юкоридаги хусусиятлари билан узига хослигини асраб, эстетик тамойилларини кадриятлар даражасида улуглаб, бадиий кийматини йукотмай авлоддан авлодга утиб келаётган маънавий ходисадир.

REFERENCES

1. Жабборов И. Узбеклар. - Тошкент: Шарк, 2008. 143-б.

2. Kadirova D.S. Aesthetic ideal and aesthetic criterion. 2021 ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research 11\3 1748-1760 South Asian Academic Research Journals

3. Умаров М.Б. Эстрада ва оммавий томошалар тарихи. - Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. 113-б.

4. Арнольд А. Праздник и культура. - Москва: Прогресс, 1985. -с.5.

5. Мухамеджанова Л.А.(2021) "Тенденции изменения этических норм в информационном обществе". Материалы конференции Социальная реальность виртуального пространства. С. 48-54

6. Мухамеджанова Лалихон Ашуралиевна, Асадуллина Гузелия Рауфовна, Ермоченко Константин Павлович, Шкуран Оксана Владимировна, Ивентьев Сергей Иванович. (2021) "Социальная истина и духовно-нравственная сфера человека" С.111-118

7. Kadirova Dilbar Salikhovna, Inagamova Feruza Khurshidovna, Agzamova Nilyufar Shukhratovna, Mukhamedzhanova Lalikhon Ashuraliyevna. (2019). CATEGORIES OF HARMONY IN THE CONCEPTIONS OF CLASSICAL SCHOLARS. International Journal of Research in Humanities, Arts and Literature, (2), 293-300.

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.