Научная статья на тему 'ХАЛҚ ҚАДРИЯТЛАРИ ВА МАРОСИМЛАРИ'

ХАЛҚ ҚАДРИЯТЛАРИ ВА МАРОСИМЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
280
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қадриятлар / одоб-аҳлоқ / Наврўз / диний мерос / маънавий маданият / эътиқод / диний мерос / урф-одат / маросим / миллий ўзлик / анъаналар. / values / education / Navruz / religious heritage / spiritual culture / beliefs / religious heritage / customs / rituals / national identity / traditions.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — М. Абдураимова, А. Сапаров

Ушбу мақолада Марказий Осиё халқларининг тарих синовидан ўтган байрамлари ва маросимлари, диний қадриятлари кишиларнинг ўзаро муносабатларидаги яхши фазилатларни, чинакам халқчил, умуминсоний қадриятларни ҳам акс эттиради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEOPLE'S VALUES AND CEREMONIES

In this article, historically verified holidays and rituals of the peoples of Central Asia, their religious values reflect good qualities in relations between people, as well as truly national, universal values.

Текст научной работы на тему «ХАЛҚ ҚАДРИЯТЛАРИ ВА МАРОСИМЛАРИ»

ХАЛК КАДРИЯТЛАРИ ВА МАРОСИМЛАРИ

М. Абдураимова

ТошДАУ доценти

А. Сапаров

ТошДАУ талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Марказий Осиё халкларининг тарих синовидан утган байрамлари ва маросимлари, диний кадриятлари кишиларнинг узаро муносабатларидаги яхши фазилатларни, чинакам халкчил, умуминсоний кадриятларни хам акс эттиради.

Калит сузлар: кадриятлар, одоб-ахлок, Навруз, диний мерос, маънавий маданият, эътикод, диний мерос, урф-одат, маросим, миллий узлик, анъаналар.

In this article, historically verified holidays and rituals of the peoples of Central Asia, their religious values reflect good qualities in relations between people, as well as truly national, universal values.

Keywords: values, education, Navruz, religious heritage, spiritual culture, beliefs, religious heritage, customs, rituals, national identity, traditions.

Милоддан илгари I минг йилликлар бошида Марказий Осиёда утрод дехдончиликнинг ривож топиши, ибтидоий жамият емирилиб бориб, кулдорлик тузумининг вужудга келиши, Сугд, Хоразм, Бадтрия каби давлатларнинг пайдо була бошлаши, диний дарашларнинг шаклланиши уша даврга хос анъана, маросим ва байрамларни тадозо эта бошлади.

АСОСИЙ КИСМ

Узбек халдининг диний меросини, диний дарашлари ва кадриятларини урганишда Абу Райхон Берунийнинг Марказий Осиё халдлари, хусусан, урта асрларда хозирги Узбекистон худудида яшовчи халдлар ва дабилалар, хоразмликлар, сугдийлар ва туркий тилларда сузлашувчи халдлар хадидаги маълумотлар мухим ахамиятга эгадир. У туркий халдларнинг бир неча гурух (огузлар, кимаклар, диргизлар ва бошдалар) шаклида шардий турклар ва Чу дарёси водийси, Хутан, Тибет, Афгонистон худудидаги жойлашган туркларни тилга олади. Унинг асарларида дарлудлар, печенеклар (бижанак) ва бошда

PEOPLE'S VALUES AND CEREMONIES

ABSTRACT

КИРИШ

141

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

KaSugagap xaërura oug Marepuagap xaM ynpafigH. A6y PaHxoH BepyHHH y3HHHHr «KaguMru xagKgapgaH KograH ëgropguKgap» homhh acapuga KaguMuH xopa3MuHgap, cyFggap, эpoннHgap, pyMguKgap, axyguHgap, cypuaguKgap, xpucruaHgap, xuHggap Ba SomKagapHHHr raKBUMgapugaru Mamxyp KyHgap, xaHurgap Ba ogargap xaKuga SeSaxo rapuxuH-MagaHuH SoHguK KoggupraH.

A6y PaHxoH BepyHHH «KanHMru xagKgapgaH KograH ëgropguKgap» homhh acapuga xopa3MguKgapHHHr ucgoMrana gaBpugaru SaHpaMgapuHH hkkh Typra a^paragu:

1. TaSuuH BoKeagapra SaFumgaHraH: Hug Somu SaHpaMH (HaBpy3), onugum SaHpaMH, rygxaHga ucuHum SaHpaMH, ëFguK hoh ënum KyHH MuHa Kenacu (coByKga KoruS ygraH aëg xorupacu MyHocaSaru SugaH эpтa Saxopga yrKa3HgagHraH xaHur) Ba SomKagap.

2. ^hhhh MapocuMgap (ucgoMrana SygraH gaBpga): apBoxgap ynyH KaSpgapra oBKaT KyaguraH KyH Ba SomKagap1.

MatgyMKH, MugoggaH ugrapu 3poH, Cyrg Ba Xopa3Mga 3apgymrHHgHK TaKBuMugaH KeHr ^oHgagaHugraH. ASy PaHxoH BepyHHH y3HHHHr acapgapuga Sy xagKgapga HugHHHr xap $acgu, oHuga y3 SaHpaMgapu Ba Mamxyp KyHgapu SygraHguruHH Kypcaragu. MacagaH, «OapBapguH-Mox» - ë3 Somu, «Tup-Mox» - Ky3 Somu, «Muxp-Mox» - Kum Somu, «^eH-Mox» - Saxop Somu эgн .

Typgu gaBpgapga y3rapumgap, aHrHgaHumgapSyguSrypraH. MacagaH, MuHTaKaga CocoHuHgap cygogacu gaBpuga (IlIacp) Hun Somu ë3ra - ë3ru KyëmHHHr thk Tymumu KyHura (xo3upru 21-22 uwHrana) KynupugraH, SupoK, oh raKBHMura yrugraHugaH KeHuH, HugHHHr Shphhhh oHu aHa Saxopra, TyH Ba KyHgy3 SapaBap SygraH KyHra atHH 22 MapTra KynupugraH.

Cyrgufi xagKgapu erraHHH oHuHHHr Shphhhh KyHHHH «hum capga», atHH «nun apMH» geS, hkkhhhh KyHHHH («muh uHguxBopa») xaHur cu^arnga HumoHgafigugap. ffly KyHu cyFguHgap «OramxoHagapra HuFuguS KyHoKHHHr yHH, ëF Ba maKapgaH raHëpgaHraH oBKaT eHgugap»4. By TaoM y3SeK Ba to^mk xagKgapuHHHr MapocuMgapuga numupugaguraH xogBafirapra yxmaHgu. Xopa3MguKgap Sy KyHHH «a3goKaHgxBop», atHH «ëF apagmrupuS ënum, ënugraH hoh raHaByg Kugum KyHH», geHgugap5. ByHgaH TaoM - TyH Ba xaHurga ëKH a3U3 MexMoH rampu^ SyropraHga xo3upgaHraH.

XagK SaHpaMgapuga xaM^uxarguK, gycrguK ungapu, Kega^aKKa umoHH pyxuga MycTaxKaMgaHraH. YgapHHHr rapSuaBuH axaMuaru Huxoarga Karra SygraH. YgapHHHr xap SupuHH yma naHrgaru h^thmohh Ba raSuufi mapr-mapourgapgaH,

1 Xy^aMypogoB H.P. HcgoM, MnggnngnK, Kagpuar. TomKeHr: ®aH, 1993.-B.-55

2 A6y PanxoHBepyHHH. ^aguMru xagKgapgaH KograH ëgropguKgap. - TomKeHr: ®aH, 1968.T.1. B.- 436.

3 ASy PanxoH BepyHHH. ^aguMru xagKgapgaH KograH ëgropguKgap. B.-279.

4 ASy PanxoH BepyHHH. ^aguMru xagKgapgaH KograH ëgropguKgap.B.- 9.

5 KapoMaroB X. Уз6eкнcroнga mo3hh эгrнкoggap rapuxu. - TomKeHr: ^HgY, 2008.-B.-85..

халкнинг миллий рухидан, узига хослиги, эътикоди ва дунёкарашидан келиб чиккан холда тахлил этмок лозим. Биринчидан, исломгача булган халкларнинг байрам ва маросимлари муайян жамоаларнинг яшаш шароити, ташки мухит билан алокаси, ижтимоий-иктисодий жихатдан ривожланган даражасига асосан шаклланган ва секин-аста одатга айланиб оммавий тус олган; иккинчидан, бундай байрам ва маросимларнинг гоявий йуналишига исломгача булган динларнинг таъсир кучли булган; учинчидан, байрам ва маросимларнинг халк хаёти, иктисодиёти, турмуш тарзи, диний эътикоди билан боглик булганлари халклар хотирасида узок вакт сакланиб ислом кенг таркалган худудларгача сакланиб колган.

Бу урф-одатлар, маросимлар ижтимоий-сиёсий хаётда хам амал килади. Лекин сиёсийлаштирилган деб булмайди. Марказий Осиё халкларининг исломгача булган диний эътикоди турличадир. Масалан, узбек халки уртасида таркалган фетишизмнинг куринишларидан бири тумор ва кузмунчоклардир. Унинг куринишлари бугунги кунда баъзи жойларда сакланиб колгандир6. Шуни хам назарда тутиш керакки, бундай такинчоклар диний мазмун билан бир каторда эстетик жихатдан хам муайян вазифаларни бажарган. Уларнинг шакли хам турлича булган. Масалан, Хивалик узбекларда цилиндрсимон, Фаргона, Самарканд, Кдшкадарё, Тошкент вилоятларида эса тугри бурчакли ва учбурчакли

7

туморлар кенг таркалган эди .

Туморлар хам фетиш каторига киради, чунки улар узининг кучи-кудратига биноан, инсонни балолардан асраш кувватига эга, деб хисобланган. Динлар узгаргани билан оммани итоатда ушлаш учун хукмронлар бутпарастликни йук килмайди, чунки эътикод рамзи булса, унга сажда килиш хам осонлашади.

Марказий Осиёда исломгача халкларда будпарастлик булганлигини Мухаммад Наршахий узининг «Бухоро тарихи» номли китобида кайд килган. Яъни «кадим вактларда Бухоро ахолиси бутпараст булганлар ва бу бозор расм булиб, уша даврлардан бошлаб бу ерда бут сотганлар ва (бозор) хозирда хам уша

о

кадимгидек) колиб келмокда» деб ёзади .

Исломгача мавжуд булган анъаналарнинг аксарияти соф диний ёки сиёсий мазмунга эга булмай, улар инсон оламининг муайян конуниятларидан келиб чикадиган вокеа-ходисалар асосида шаклланган.

Абу Райхон Берунийнинг ёзишича, Навруз деб аташнинг сабаби шуки, Жамшид подшох булгач, мажусийлар динини янгилашган ва шу кунни «Навруз»,

6 Домусульманские верования и обряды в Средней Азии. - Москва: Наука, 1975. -С.281-282.

7 Домусульманские верования и обряды в Средней Азии. - Москва: Наука, 1975. -С.289-290.

8 Наршахий М.. Бухоро тарихи. - Тошкент: Камалак, 1991.Б. - 102.

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2022

aiHu «^Hru KyH» geö aTamraH9. KaguMru 3aMoHnapgaeK a^gognapuMro 21 MapTga Kena Ba KyHgy3HuHr TeHrnuru Tyrpncnga TacaBBypra эгa öynraHnap, öy KyH yMyMxanK öafipaMu cu^araga HumoHnaHraH.

HaBpy3 hhcohhh Taöuar, ^aMuaT öunaH aKuHnamTupagu, öy KyHgaH uhcohhuot MexHar ^aonuaTu öomnaHagu. TaöuaTHHHr yfiroHumu, xaeTHuHr y3rapumu, HHCOHnap OHruga epyF ugeannapHuHr TyFunumu TapaHHyM этнnagн.

HaBpy3 IX-XII acpnapga XypocoH Ba MoBapoyHHaxpga yMyMxanK öafipaMu cu^araga WKcaK KagpnaHraH10. By Tyrpuga afiHaH my gaBpga aparunraH e3Ma MaHÖanap Tyna ryBoxnuK öepagu. AT-TaöapufiHuHr «Tapux», an-MaicygufiHuHr «Mypy®: a3-a3xaö», X^khm TepMroufiHuHr «ConHoMa», MyxaMMag HapmaxufiHuHr «Byxopo Tapuxu», Aöy PafixoH BepyHufiHuHr «KaguMru xanKgapgaH KonraH egropnuKnap», «reoge3ua», MaxMyg KomFapufiHuHr «^eBOHy nyFaruT-TypK», Aöyn Kocum OupgaBcufiHuHr «ffloxHoMa», YMap X,afieMHuHr «HaBpy3HOMa» acapnapu mynap ^yMnacugaHgup. Ynapga öaeH этнnнmннa, HaBpy3Hu öafipaM cu^araga HumoHnam MunoggaH aBBanru VI-V acpnapga öomnaHraH11. ^yMnagaH, YMap X,afieM xaM y3uHuHr «HaBpy3HoMa» acapuga ynyF afieMHuHr HumoHnaHumu nogmox ^aMmug gaBpura xoc xucoönaHcuH - geö $apMoH öepraHuHu эcnaraö yTagu.

«Kumku HaBpy3 KyHu öafipaM Kunuö KyBoHca, KefiuHru HaBpy3rana xyppaM öynagu

12

Ba ^aporaTga amafigu» - geö e3agu YMap X,afieM .

Aöy PafixoH BepyHufiHuHr "KaguMru xanKgapgaH KonraH egropnuKnap" acapuga e3umuHa, HaBpy3 aHiaHacuHu ucnoM KagpuaTnapura 3ug KyfiMaHr. ByHgafi cuecar ucnoMHuHr gacTnaöKu fiunnapugaeK öomnaHraH Ba y KefiuHHanuK puBo^naHTupuö öopunraH. 3epo, HaBpy3 öafipaMu KynruHa xanKnap opacuga ^yga KeHr TapKanraH, uKKuHnugaH, HaBpy3garu Kyn ygyMnap KumunapHuHr öeBocma KyHganuK TypMym эxтнe:®napн öunaH öofhuk öynuö, ynapHuHr Kyn kucmu ucnoMra 3ug эмacgн.

Karnap yTumu öunaH HaBpy3 acra-ceKuH guH TaicupugaH xanoc öyna öopraH. By umHu xanKHuHr y3u xen KaHgafi ^apMoHcro, öyfipyKcu3 aManra omupuö, y3uHuHr KyxHa MagaHuaTuHu, yp^-ogar Ba KagpuaTnapuHu TuKnaraH Ba yHu 3aMoHaBufi Ma3MyH öunaH öofimraH. ^uHufi Mepoc Ba xanK KagpuaTnapuHu эi3Oзnam opKanu xanKKMroHuHr y3ura xoc Munnufi Ba guHufi Mepocu aHaga puBo^naHuö a^gogпapнмнзнннг Kagpuaraapu MycTaxKaMnaHumura Ba my opKanu MunnufinuK, Munnufi y3ura xocnuKHuHr ycuö öopumura mapouT apaTraH.

Aöy PafixoH BepyHufi acapnapuga, YMap ^afieMHuHr «HaBpy3HoMa»cuga Ba öomKa MaHöanapga uhk öaxop öafipaMuHu HumoHnaraHga epra ypyF Kagam, Kyfium

9 Aöy PafixoH BepyHufi. KagnMnfi xa^K^apgaH Ko^raH egrop^nKnap. TaH^aHraH acap^ap. - TomKeHT: ®aH, 1968. T.1. B.253-254.

10 KogupoB M. BafipaMnap, ToMoma^ap, MapocuMnap. Mo3ufigaH Tapa^raH 3ue. - TomKeHT, fflapK. 1998,B.- 152.

11 Hcokob B, H.HcoKoBa. HaBpy3 - MycTaKnnnuK öepraH HeiMaT. -HaMaHraH.: 2017..B.-11-12.

12 YMap XafieM. HaBpy3HoMa. - TomKeHT: MexHaT, 1990. - B. 12-13.

144

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

ёки сепиш, совга-саломлар хадя килиш, аргимчокдарда учиш, ширинлик (кандолат) таркатиш, етти йил хосилини белгилаш, тахорат килиш ва ёмгир сувига чумилиш каби урф-одат ва иримлар тугрисида хабар берилади.

Навруз байрами катта оммавий сайллар, халк уйинлари, мусобакалар, созанда ва раккосалар, масхарабоз ва дорбозлар иштирокида утади. Умар Хдйём ёзишича, Навруз байрами бошланиши билан урушлар тухтатилган, ярашиш шартномалари битилган, хатто дафн маросимлари бошка кунга кучирилган. Бу байрам шунчалик эхтиромли, кувончли ва шодлик кунлари сифатида катта тантаналар билан нишонланиб колмай, узок-якин кавму кариндош ва дустларни йуклаш, касаллар холидан хабар олиш, мархумлар кабрини зиёрат килиш, дустлараро садокатликни билдириб инсон кадрини эъзозлаш каби одатларга амал килинган.

Албатта бу демократик жараёнлар билан узвий боглик. Демократик тамойиллар амал килинган мамлакатда Навруз умумхалк байрами сифатида кенг нишонланган. Нодемократик холатда уни тарихда кувгинга учратганлигини курамиз. Бу унинг мухим ижтимоий сиёсий, маънавий ахамиятга эга эканлигини курсатади.

80-йилларнинг урталарида Узбекистонда баъзи рахбар шахслар Наврузни халк байрами сифатида нишонлашга тускинлик килиб, унинг урнига - апрел ойининг бошида «Навбахор» номли янги халк байрамини жорий этишни таклиф килишди. Бу таклиф халкимиз ва мутахассислар томонидан маъкулланмади.

Мустакиллик йиллари халкимиз маънавий меросини тиклашга эътибор каратилди. 1991 йил 12 февраль куни Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти «Навруз» умумхалк байрамига тайёргарлик куриш хакида Фармонни эълон килди ва Узбекистонда инсоний кадриятларни янада кайта тиклаш, асрлар давомида шаклланган урф-одатлар ва удумларни эъзозлаш максадида «Навруз» байрамини кенг нишонлаш юзасидан тадбирлар белгиланди. Эндиликда Навруз байрамини утказиш маросимлари замон рухига мос тарзда уюштирилмокда. Кадимий анъаналарнинг мохияти сакланган холда улар янги мазмун ва замонавий белгилар билан бойиб бормокда. «Навруз халкимизнинг юрагини ва ёруг туйгуларини, улмас рухи ва маънавиятини узида ёркин намоён этадиган энг

13

кадимий, энг ардокли, асл миллий байрамимиздир» .

Узбекистон Республикаси Президенти Узбекистон халкига Навруз табригида таъкидлаганидек, «Навруз - умумбашарий ахамиятга эга байрам. Унинг мохиятида мужассам булган гуманистик гоялар, миллати, тили ва динидан катъий назар, ер юзидаги барча пок ниятли инсонлар учун бирдек тушунарли ва кадрлидир. Шу сабабли, Навруз мустакиллик йилларида Ватанимизда истикомат

13 Каримов И.А. Узбек халки хеч качон, хеч кимга карам булмайди. 13-жилд. -Тошкент: Узбекистон, 2005.Б.- - 253.

килаётган 130 дан зиёд миллат ва элат вакиллари учун том маънода суюкли

Шунингдек, ёздаги «Ангом хайит», куздаги «Мехржон», кишдаги «Сада» каби байрамларни хозир хам байрамлар сифатида нишонлаш максадга мувофикдир. Халк кадриятлари ва диний урф-одат, маросимларнинг ижтимоий, фалсафий мазмуни шундаки, унда биринчидан; эзгулик, яхшилик, элнинг багри бутунлиги, жамоа ёки гурухларнинг бажариладиган барча юмушларда узаро хамкорлик, хамжихатлик тасаввурлари кишилар онгида шакллана боради; иккинчидан, кишилар бошига кийинчиликлар тушганда , уларга пешвоз чикиш, улар гамига шерик булиш, кулидан келганча ёрдам бериш, узбек халки асрий анъаналарининг таркибий кисмини ташкил эта борган; учинчидан; ёши улугларни хурмат килиш, уларнинг бой хаётий тажрибаларини кабул килиш, тарихий ришталарини саклаш, ворисийликни тан олиш демакдир. Уларнинг ахлок, одоб, инсоф, имон, виждон ва диёнат каби фазилатларни асраб-авайлаш халк рухиятининг асосини ташкил этган.

Марказий Осиёда яшаган туркий халклар маънавий хаётида исломгача булган даврдаги кадриятлар, динлар, диний эътикодларни кискача тарихий -фалсафий тахлил килиш натижасида бу халкларнинг турмушида аввало, динларнинг узига хос эътикодлари, ранг-баранг маросим ва байрамлари булганлигини куриш мумкин; иккинчидан исломгача булган динларнинг кадимги шакллари: анимизм, тотемизм, фетишизм, шомонлик, шунингдек, оташпарастлик, Монийлик, Маздакизм, буддачилик, христианлик каби куринишлари Марказий Осиё халклари ижтимоий-сиёсий, маънавий хаётида мухим рол уйнаганлиги, уларнинг урф-одат, байрам ва маросимлари туркий халклар турмушига чукур сингиб кетганлигини курамиз; учинчидан, ислом бу ерда яшайдиган халклар томонидан кабул килингандан сунг, улар сигиниб келган барча динлар, диний эътикодлар ва маросимлар ёлгондир15, деб эълон килинишига карамай кадимий эътикодлар асрлар оша хатто бугунги кунларгача яшаб келаётганлигини эътироф этишимиз лозим; туртинчидан, араблар айникса, зардуштийликка, унинг кадриятларига карши курашда мурасасиз булдилар. Бу хакда Абу Райхон Беруний шундай ёзади: «Кутайба Хоразм хатини яхши биладиган, уларнинг хабар ва ривоятларини урганган ва билимини бошкаларга ургатадиган кишиларни халок этиб, буткул йук килиб юборган эди16; бешинчидан, Марказий Осиёда исломгача булган кадимий диний эътикодлар ва маросимларнинг ранг-баранглиги ва киймати шунда эдики, улар табиий эхтиёжлар заминида пайдо булган, халкнинг

14 Мирзиёев Ш. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. Асарлар. I-жилд. - Тошкент: Узбекистон, НМИУ, 2017. Б.- 374.

15 Саидбаев И.С. Ислам и обшество. -Москва: Наука, 1978. - С.16-17; Гафуров Б.Г. Таджики. Древнейшая, древняя и средневековая история. - Душанбе, Ирфон, 1989.- С.20-21;

16 Тураев Б. Абу Райхон Беруний / Буюк юрт алломалари. - Тошкент: Узбекистон, 2016.-Б.-39.

байрамга айланди»14.

rypMymu Ba KoHura cuHruS KerraH xaMga y3oK acpgap oma aBgoggaH-aBgoggara yruS, xagKHHHr ceBHMgu MapocuMgapu Ba aHtaHagapura aHgaHuS KerraH эgн. MapKa3uH Ocuë xagKgapuHHHr rapux cuHoBugaH yrraH SaHpaMgapu Ba MapocuMgapu, guHHH Kagpuargapu KumugapHHHr y3apo MyHocaSargapugaru axmu $a3HgargapHH, HHHaKaM xagKHug, yMyMHHcoHuH KagpuargapHH xaM aKc эrrнpagн. By h^oShh Kagpuargapga y3SeKgapHHHr MugguH pyxuaru, y3-y3HHH aHrgamu, MatHaBuH oHruHHHr maKggapu HaMoëH Sygagu. .HtHH, BaraHra cagoKar, Karragapra xypMar, ora-oHara Ba Kapuagapra FaMxypguK, MexMoHgycrguK, KoH-KapuHgomguK Ba y3apo ëpgaM, ouga mapa^HHu Ba aëggap matHHHu эxrнërgam, xaërgaH Ky3 WMraH KumugapuHH xorupagam KaSugap h^thmohh cuëcuH, MatHaBuH xapaKrepra эra SygraH17. ByHgaH ramKapu MugguH rycra эra SygraH raSuar ^acggapu SugaH SoFguK MaBcyMuH MapocuMgap: ran-ramraK; HaBpy3, moxMoHgap(Kym HHKapum); goga Ba KH3ug ryg caHgu; «Cycr xothh», «hoh momo»; xocug hhfhmh SugaH SoFguK MexpraH, «oSgoSapaKa», maMog HaKupum, y3yM caHgu Ba SomKagap.

XY.TOCA

roKopuga SaëH этнgгaн ^HKpgapgaH my Hapca MatgyM SygguKH, yp^-ogar Ba MapocuMgapHuHr maKggaHumu xagKuMu3HuHr KaguMuH rapuxura SopuS raKagap экaн. BuHoSapuH, xap KaHgafi ogargap, SaHpaM Ba MapocuMgapHHHr maKggaHumura Ma^KypaBuH ^uxargaH MyafiaH gHHHH эtrнкoggapнннr ratcupu KaTra SygraH. By ^HKpgapHH yMyMgamrupuS KyHugaru xygocagapra KeguHgu:

SupuHHugaH, xagKHMH3HHHr ucgoMrana SygraH yp^-ogar, MapocuM Ba SaHpaMgapu Huxoarga paHr-SapaHr Ba Ma3MyHaH SoH экaнgнrннн ragKHKor Hara^agapu Kypcargu. Xap Sup rapuxuH gaBpHHHr y3ura xoc xycycuargapu Ba myHra MoHaHg yp^-ogar Ba SaHpaMgapu maKggaHuS, xagK rypMym rap3uga HyKyp ypHamraHu acpgap oma caKgaHuS KegMoKga;

HKKHHHugaH, guH, guHHH Mepoc, xagK Kagpuargapu, MugguH y3guKHH, y3-y3HHH aHrgamHuHr yMyMuHcoHuH raMoHuggapu, xaër rap3u SugaH SoFguK xogga aMagra omuS KegraH. A®goggapuMH3 MatHaBHH- gHHHH Mepocu Ba Kagpuargapu SoH Ba paHr SapaHr SyguS, ygapHHHr h^oShh Ma3MyHgarugapH Srorana eruS KegraH;

yHHHHugaH, MapKa3uH Ocuë xagKgapuHHHr ucgoMrana maKggaHraH yp^-ogar Ba SaHpaMgapu MagaHuarHHHr a^pagMac khcmh cu^aruga KumugapHHHr MexHar ^aoguaru Ba KacS-Kopu, $acg SugaH SoFguKguKgapu, gHHHH Ba gHHHH SygMaraHgapu, myHHHrgeK, xaërgaH MyHocuS ypuH ograHgapu ucgoMrana xaM xarro ucgoM guHH KeHr rapKagraH mapourga xaM xagKgap rypMym rap3uga y3 aKcuHH ronumga gaBoM этaвepagн;

17 Xy^aMypogoBH., ASgypauMoBa M.Cuëcar, guH Ba MugguH y3guKHH aHrgam. - TomKeHr: ®agca$a Ba xyKyK HHcruryrH HampuërH, 2010.-B.-66-67.

туртинчидан, исломгача халклар хаётидан урин олган, уларнинг турмуш тарзини безатган, маънавий рухиятини кутарган урф-одат, маросим ва анъаналар ислом кабул килингандан сунг хам маданиятимизнинг ривожига кумаклашиб мухим ахамият касб этган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Хужамуродов И.Р. Ислом, миллийлик, кадрият. Тошкент: Фан, 1993.

2. Абу Райхон Беруний. Кадимги халклардан колган ёдгорликлар. - Тошкент: Фан, 1968.Т.1.

3. Кароматов X,. Узбекистонда мозий эътикодлар тарихи. - Тошкент: ЖИДУ,

4. Домусульманские верования и обряды в Средней Азии. - Москва: Наука, 1975.

5. НаршахийМ.. Бухоро тарихи. - Тошкент: Камалак, 1991.Б. - 102.

6. Кодиров М. Байрамлар, томошалар, маросимлар. Мозийдан таралган зиё. -Тошкент, Шарк. 1998.

7. Исоков Б, Н.Исокова. Навруз - мустакиллик берган неъмат. -Наманган.: 2017.

8. Умар Хайём. Наврузнома. - Тошкент: Мехнат, 1990.

9. Каримов И.А. Узбек халки хеч качон, хеч кимга карам булмайди. 13-жилд. -Тошкент: Узбекистон, 2005.

10. Мирзиёев Ш. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. Асарлар. I-жилд. - Тошкент: Узбекистон, НМИУ, 2017.

11. Саидбаев И.С. Ислам и обшество. -Москва: Наука, 1978.

12. Гафуров Б.Г. Таджики. Древнейшая, древняя и средневековая история. -Душанбе, Ирфон, 1989.

13. Тураев Б. Абу Райхон Беруний / Буюк юрт алломалари. - Тошкент: Узбекистон, 2016.

14. Хужамуродов И., Абдураимова М.Сиёсат, дин ва миллий узликни англаш. -Тошкент: Фалсафа ва хукук институти нашриёти, 2010.

2008.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.