Научная статья на тему 'ЗАРПЕЧАК (CUSCUTA SP.)-ДЕВПЕЧАК ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ'

ЗАРПЕЧАК (CUSCUTA SP.)-ДЕВПЕЧАК ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
700
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
чирмовуқ / девпечак / зарпечак / бегона ўт / поя / холрофил / илдиз / уруғ / гул / ўсимта / гурух / оила. / sedge / sedge / sedge / weed / stem / chlorophyll / root / seed / flower / plant / group / family.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — J. Xaydarov, A. Xaydarov, A. Jamolov

Девпечак (Cuscuta L.) — чирмовуқдошлар (Cuscutaceae)ra мансуб бир ва кўп йиллик текинхўр ўсимлик. Ватани — Америка ва Африка. Ўрта Осиёда 5 тури тарқалган. Буларнинг ҳар бири 150—200 донагача ўсимлик турини зарарлаб, ҳосилнинг кўп қисмини нобуд қилади, ҳосил сифатини пасайтиради. Илдизи, барги бўлмаганидан хлорофил доначалари йўқ. Пояси (0,5—7,5 мм гача) сарғиш ёки сарғишпушти, сершох. Гули оқ ва оқиш-пушти, овал шаклда. Чаноғи қалпоқсимон, серуруғ. Уруғи думалоқ ёки тухумсимон, учли, ғадир-будур, усти қаттиқ пўст билан қопланган. Девпечак, асосан, уруғидан ва қисман поясидан кўпаяди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

KUSKUTA (CUSCUTA SP.) AND CONTROL MEASURES

Cuscuta (Cuscuta L.) is an annual and perennial herbaceous plant belonging to the Cuscutaceae family. Homeland America and Africa. 5 species are common in Central Asia. Each of them damages up to 150-200 plants, destroys most of the crop, reduces the quality of the crop. Chlorophyll granules are absent due to the absence of roots and leaves. Stem (from 0.5 to 7.5 mm) yellow or yellowish-pink, branched. The flower is white-pink, oval. Hooded crotch, multi-seeded. Seeds are round or ovoid, pointed, rough, covered with hard skin. Ivy grows mainly from seeds and partly from stems.

Текст научной работы на тему «ЗАРПЕЧАК (CUSCUTA SP.)-ДЕВПЕЧАК ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЗАРПЕЧАК (CUSCUTA SP^-ДЕВПЕЧАК ВА УНГА ЦАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ

Хайдаров Жах,онгир Абдурахмонович

Усимликлар карантини ва х,имояси илмий - тадкикот институти Фаргона филиали

директори Хайдаров Анваржон Жураевич

Усимликлар карантини ва х,имояси илмий - тадкикот институти Фаргона филиали катта

илмий х,одими Жамолов Ах,аджон Гофурович

Усимликлар карантини ва х,имояси илмий - тадкикот институти Фаргона филиали катта

илмий х,одими https://doi.org/10.5281/zenodo.7165119 Аннотация. Девпечак (Cuscuta L.) — чирмовуцдошлар (Cuscutaceae)ra мансуб бир ва куп йиллик текинхур усимлик. Ватани — Америка ва Африка. Урта Осиёда 5 тури тарцалган. Буларнинг %ар бири 150—200 донагача усимлик турини зарарлаб, цосилнинг куп цисмини нобуд цилади, %осил сифатини пасайтиради. Илдизи, барги булмаганидан хлорофил доначалари йуц. Пояси (0,5—7,5 мм гача) саргиш ёки саргишпушти, сершох. Гули оц ва оциш-пушти, овал шаклда. Чаноги цалпоцсимон, серуруг. Уруги думалоц ёки тухумсимон, учли, гадир-будур, усти цаттиц пуст билан цопланган. Девпечак, асосан, уругидан ва цисман поясидан купаяди

Калит сузлар: чирмовуц, девпечак, зарпечак, бегона ут, поя, холрофил, илдиз, уруг, гул, усимта, гурух, оила.

КУСКУТА (CUSCUTA SP.) И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМ Аннотация. Кускута (Cuscuta L.) — однолетнее и многолетнее травянистое растение, относящееся к семейству Cuscutaceae. Родина — Америка и Африка. 5 видов распространены в Средней Азии. Каждый из них повреждает до 150-200 растений, губит большую часть урожая, снижает качество урожая. Гранулы хлорофилла отсутствуют из-за отсутствия корней и листьев. Стебель (от 0,5 до 7,5 мм) желтый или желтовато-розовый, ветвистый. Цветок бело-розовый, овальной формы. Промежность с капюшоном, многосемяной. Семена округлые или яйцевидные, заостренные, шероховатые, покрыты твердой кожицей. Плющ растет в основном из семян и частично из стеблей.

Ключевые слова: осока, осока, осока, сорняк, стебель, хлорофилл, корень, семя, цветок, растение, группа, семейство.

KUSKUTA (CUSCUTA SP.) AND CONTROL MEASURES Abstract. Cuscuta (Cuscuta L.) is an annual and perennial herbaceous plant belonging to the Cuscutaceae family. Homeland - America and Africa. 5 species are common in Central Asia. Each of them damages up to 150-200 plants, destroys most of the crop, reduces the quality of the crop. Chlorophyll granules are absent due to the absence of roots and leaves. Stem (from 0.5 to 7.5 mm) yellow or yellowish-pink, branched. The flower is white-pink, oval. Hooded crotch, multi-seeded. Seeds are round or ovoid, pointed, rough, covered with hard skin. Ivy grows mainly from seeds and partly from stems.

Keywords: sedge, sedge, sedge, weed, stem, chlorophyll, root, seed, flower, plant, group,

family.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

КИРИШ

Зарпечаклар (чирмовуклар) - Cuscutaceae оиласига мансуб бир йиллик усимлик булиб, (айрим йилларда куп йиллик х,ам булиши мумкин), дунё буйича уларнинг 274 тадан ортик турлари аникланган ва ундан 36 таси МДХ, давлатларида, 17 та тури эса Республикамизда руйхатга олинган.

Республикамизда учрайдиган ушбу зарпечак бегона утидан 13 та тури усимликларга энг куп зарар келтиради. Зарпечакларнинг паразит хдёт кечириш тарзи уларнинг тузилишида купгина узгаришларни содир булишига олиб келган. Зарпечаклар вегетация даври, ривожланиши ва бошка жихдтлари билан оддий-гулли усимликлардан тубдан фарк килади. Масалан, уларда барг булмайди, фотосинтез жараёни умуман кузатилмайди, илдиз системаси, устицалари йук, илдиз вазифасини эса усимлик танасига ёпишиб олувчи гаусториялар бажаради. Шу сабабли, гулли усимликлар систематикасида зарпечакларни алох,ида таксономик гурух,га яъни зарпечаклар (Сuscutaсеае) оиласига киритган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Девпечак (Cuscuta L.) — чирмовукдошлар (Cuscutaceae)ra мансуб бир ва куп йиллик текинхур усимлик. Ватани — Америка ва Африка. Урта Осиёда 5 тури таркалган. Буларнинг х,ар бири 150—200донагача усимлик турини зарарлаб, х,осилнинг куп кисмини нобуд килади, х,осил сифатини пасайтиради. Илдизи, барги булмаганидан хлорофил доначалари йук. Пояси (0,5—7,5 мм гача) саргиш ёки саргишпушти, сершох. Гули ок ва окиш-пушти, овал шаклда. Чаноги калпоксимон, серуруг. Уруги думалок ёки тухумсимон, учли, гадир-будур, усти каттик пуст билан копланган. Девпечак, асосан, уругидан ва кисман поясидан купаяди. Тупрокда кишлаб чиккан уруглари март — апрел, ойларида униб чикади. Усимталари дастлаб кунига 2—3 см, 10-кундан бошлаб 12—15 см дан усади. Усимталари бирор усимликка чирмашиб, илдизидан ажралади, усимлик танасига 2 — 4 марта спираль шаклида уралиб олади ва сургичлари билан усимлик ширасини сура бошлайди. Натижада усимликда модда алмашинуви бузилади, Х,осили камаяди, хдтто усимлик куриб колади. Девпечак, асосан, мевали, манзарали, урмон дарахтлари, ток, терак, бута, резавор, субтропик ва цитрус усимликларига тушиб, халк хужалигига катта зарар келтиради.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Зарари (кандай зарарлайди, зарарлайдиган усимлик турлари)

Девпечаклар ёш новдаларга жуда катта зарар келтиради. Девпечаклар асосан мевали, манзарали, урмон дарахтлари, ток, терак, бута, резавор, субтропик ва ситрус усимликларига тушиб, халк хужалигига катта зарар келтиради. Бу паразитдан асосан, дарахтларда, буталарда ва бошка купгина экинлар жиддий зарар куради. Асосан мевали, манзарали, урмон дарахтлари, ток, буталар зарарланади. Девпечаклар маданий экинлар танасига гаусториялари ёрдамида ёпишиб олиб, органик ва ноорганик моддаларни суриб олади, усимликни нимжонлаштиради, усишдан колдиради, натижада усимлик бутунлай нобуд булади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Зарпечакларнинг танаси ва уруги таркибида бир нечта захдрли алколоид моддалар (кускудин ва кусталин) мавжуд булиб, улар хдйвонларда захдрланишни келтириб чикаради. Шу сабабли зарпечак билан кучли зарарланган усимликлардан кук масса ёки силос тайёрланганда, улар могорлаб, уз озука кийматини йукотади, уларни истемол киладиган хдйвонлар захдрланиши х,ам мумкин.

Зарпечак билан зарарланган усимликлар касаллик ва зараркунандаларга чидамсиз булиб колади. Бундан ташкари айрим зарпечак турлари усимликларнинг вирусли касалликларини х,ам таркатувчи булиб х,исобланади. Яъни усимлик ширасини гаусториялари билан суриб олишда вирус х,ам утади ва улар бошка усимликка гаусториялари билан ёпишиб олганда гаустория оркали вирус иккинчи усимликка утиб олади. Буларга канд лавлаги, помидор, дуккакли экинлар ва гречиханинг мозайка касалликлари мисол булади.

Таркалиши. Зарпечаклар кишлок хужалик экинларида куйидагича таркалади:

Зарпечак билан зарарланган кишлок хужалик мах,сулотлари оркали, зарарланган уруг оркали, яхши чиримаган гунг билан, экинларни сугоришда, транспорт воситалари, уруг тозалаш машиналари, яйловдаги парранда кушлар ва хдйвонлар оркали таркалади. Бундан ташкари шамол, зарарланган майдон, кишлок хужалик куроллари, темир йул вагонлари ва таралари оркали х,ам таркалади. Тупрокка тушган зарпечак уруглари бир неча йилларгача унувчанлигини саклаб колади.

Девпечаклар уругидан ва кисман поясидан купаяди. Тупрокда кишлаб чиккан уруглари март-апрел ойларида униб чикади. Усимталар дастлаб кунига 2-3 см, 10-кундан бошлаб 12-15 см дан усади. Усимталари бирон усимликка чирмашиб уругидан ажралади усимлик танасига 2-4 мартта спирал шаклида уралиб олади ва сургичлари билан усимлик

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ширасини сура бошлайди. Натижада усимликда модда алмашируви бузилади. Х,осил камаяди, хдтто куриб колади.

Вилоят ва Туманлардаги Усимликлар карантини худудий инспекторларининг берган маълумотига кура, зарпечак бегона ути билан зарарланган майдонлар Бухоро вилоятида 5,10 гектарни, Жиззах вилоятида 3.00 гектарни, Навоий вилоятида 30,50 гектарни, Наманган вилоятида 3,40 гектарни, Самарканд вилоятида 13,60 гектарни, Сурхандарё вилоятида 8,36 гектарни Сирдарё вилоятида 2,15 гектарни, Тошкент вилоятида 42,00 гектарни, Фаргона вилоятида 1,14 гектарни, , ва Тошкент шахрида 0,18 гектарни ташкил этиб, Республикмиз буйича жами девпечак билан зарарланган умумий майдон 109,43 гектарни ташкил этганлиги маълум булди ("Уздавкарантин" Илмий марказнинг маълумоти, 2018 й.).

Биологик хусусиятлари. Зарпечак уругининг кобиги жуда каттик булиб, сувни жудаям суст утказади. Шунинг учун тулик пишиб етилмаган уругининг кобиги юмшоклик вактида уни тез униб чикишига сабаб булади. Зарпечак уруги спиралсимон чузинчок йулдошлардан ва оксил катламли массадан ташкил топган. Йулдошларнинг спиралсимон буралиб усиб чикиши уларга усимлик танасига ёпишиб олиш имкониятини яратиб беради. Аввалига, зарпечак уругдаги озик моддалар х,исобига ривожланади, бу давр 5 кундан бир неча хдфтагача давом этиши мумкин (расмга каранг). Уругдан усиб чиккан зарпечак тезда уса бошлайди, канчалик тез усишига караб уругдан келадиган озука моддаси х,ам камая бошлайди ва секин аста зарпечак хужайин танасига ёпишади ва уругдан бутунлай узилади.

Уругдан усиб чиккан бир дона зарпечак танаси атрофдаги бир канча усимликларни зарарлайди. Зарпечакнинг ён шохлари х,ох,лаган жойидан униб чикиши мумкин ва атрофидаги куплаб усимликларга ёпишиб олади.

Июн-июл ойларида зарпечаклар гуллайди, иссик об-х,аво шароити зарпечакларни ёппасига гулга киришини таъминлайди, икки уч хдфта утгандан сунг уруги пишиб етилади. Уругларнинг тиним даври х,ар хил, бир неча кундан, бир неча йилгача булиши мумкин. Зарпечак билан зарарланган ут усимликлар беда, йунгичкалар уриб олингандан кейин, улар ёш майсаларда уса бошлайди ва уругланиб тупрокка минглаб уруглари тушади. Барча зарпечаклар совукка чидамсиз булиб, хдво хдрорати 140 С дан ошганда ривожланишдан тухтайди ва хдлок булади. Зарпечакларнинг барча турлари бир йиллик х,исобланади. Беда чирмовуги жуда сер уруг булиб, 3000 та дан ошик баъзан 6000-10000 дона, дала зарпечаклари эса 20000 донагача уруг бериши мумкин. МУ^ОКАМА

Республикамиз шароитида июн-сентябр ойларида гуллаб уруглайди. Арик, канал, ва дарё буйларида бог ва токзорларда бегона ут сифатида сифатида учраб паразит холда усади, икки уч хдфта утгандан сунг уруги пишиб етилади. Уругларнинг тиним даври х,ар хил, бир неча кундан, бир неча йилгача булиши мумкин. девпечак билан зарарланган беда, йунгичкалар уриб олингандан кейин, улар ёш майсаларда уса бошлайди ва уругланиб тупрокка минглаб уруглари тушади.

Агротехник ва механик кураш. Зарпечакларга карши агротехник ва механик кураш чоралари етакчи уринда туради. Усимликлар ва майдонлар зарарланишига караб тоифаларга ажратилади: кучли ва кучсиз зарарланган экин, усимликлар чопиб ёки кесиб ташланади ва ёкиб юборилади ёки чукурга кумиб ташланади, атроф мух,ити тозаланади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

YpTana 3apapnaHraH экннnapнн Terumnu KucMnapu GunaH KecuG eKu nonuG onuHagu Ba eKuG roGopunagu. TagGup yTKa3unraH MaMgoHnap gouMuM Ha3opaTra onuHHÖ, 3apnenaK GyTyHnaM MyKonuG KeTryHna x,ap 7-10 KyHga Ha3opaT KunuHagu. Экнн экнnagнraн gananap axmunaG TeKucnaHagu, экнmgaн 10-15 KyH onguH GopoHanam umnapu aManra omupunagu.

Kypam Mopa.iapii: ^eBnenaK TymraH gapaxT HOBganapu KupKuG eKunagu, Kynnu 3apapnaHraHnapu Tynu GunaH KOBnaG MyKoTunagu. Bor, T0K30p, KynaT3op Ba gapaxT3opnapga KaTop opanapu x,aMgaG KyMunagu, gapaxTra TymraH ^eBnenaKHu KuMeBuM ycynga MyKoTum nopacu x,o3upna umnaG nuKunMaraH geG x,aMMa agaGueTnapga aMTunagu (umkoh Kagap Kynga To3anaHagu). Экнн MaMgoHnapu, Myn eKanapugaru ycuMnuKnapra TymraH ^eBnenaKHu KuMeBuM ycyn GunaH MyKoTum ynyH эсa nysarauHr (50rp-10n cyB) эpнтмaсн GunaH axmunaG cenunagu.

XY^OCA

HnMuM Ky3aTumnapuMu3 Hara^acuga ny3aT KuMeBuM npenapaTu GunaH umnoB yTKa3unraHga TepaKKa unamraH geBnenaKHu gopu TeKKaH nanaKnapu GyTyHnaM KypuraHnurura ryBox, GynguK. Ammo TepaK HoBganapu KypuMagu.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Васютин А.С., Каюмов М.К., МальцевВ.Ф. Карантин растений, Изд -во Брянской ГСХА, 2002.

2. Паспелов С.М., Шестиперова З.И., Долженко И.К. Основы карантина сельскохозяйственных растений. М.: Агропромиздат, 1985

3. Шералиев А.,Улмасбаева Р.Ш. ^ишлок хужалик экинлари карантини, Тошкент, "Талкин",2007.

4. Джуманиязов М.Д., Сафаров М.Д., Кушербаев Ш.А. Распространение по странам мира карантинных для республики Узбекистана вредителей, болезней растений и сорняков. Ташкент ,2001

5. Узбекистон республика худудини карантиндан зараркунандалар, усимлик касалликлари ва бегона утлардан мухофаза килишга доир конун хужжатлари. 2000

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.