Научная статья на тему 'ҒЎЗАНИНГ АҚШ ВА МЕКСИКА НАМУНАЛАРИ ИШТИРОКИДА ОЛИНГАН F1 ДУРАГАЙЛАРИНИНГ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ'

ҒЎЗАНИНГ АҚШ ВА МЕКСИКА НАМУНАЛАРИ ИШТИРОКИДА ОЛИНГАН F1 ДУРАГАЙЛАРИНИНГ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Дурагайлаш / чатиштириш / селекцион схема / биологик питомник / кузатув / ирсийланиш / маҳсулдорлик / якка танлов / тола чиқими / битта кўсак вазни / интенсив навлар.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Айтжанов Узақбай Ещанович, Исмайлов Баҳадир Қалбаевич

Ушбу мақолада ғўзанинг АҚШ ва Мексика навлари иштирокида олинган F1 дурагай авлодларида бир дона кўсактаги пахта вазнининг ирсийланиши оралиқ ҳолда бўлиб кўрсаткичи йирик кўсакли ота-она намуналари томонга оғиши кўзатилди. Қолган дурагай комбинацияларда ҳам деярли шундай қонуниятлар кўзатилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Айтжанов Узақбай Ещанович, Исмайлов Баҳадир Қалбаевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗАНИНГ АҚШ ВА МЕКСИКА НАМУНАЛАРИ ИШТИРОКИДА ОЛИНГАН F1 ДУРАГАЙЛАРИНИНГ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УУТ: 633.631.2

ГУЗАНИНГ АЦШ ВА МЕКСИКА НАМУНАЛАРИ ИШТИРОКИДА ОЛИНГАН F1 ДУРАГАЙЛАРИНИНГ ЦИММАТЛИ ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ

*Айтжанов Узакбай Ещанович, 2Исмайлов Бахадир Цалбаевич

Ух.ф.д., к.и.х ^ДИТИ, 2лаборант ^КДИТИ https://doi.org/10.5281/zenodo.13859439

Аннотация. Ушбу мацолада гузанинг АКШ ва Мексика навлари иштирокида олинган F1 дурагай авлодларида бир дона кусактаги пахта вазнининг ирсийланиши оралиц уолда булиб курсаткичи йирик кусакли ота-она намуналари томонга огиши кузатилди. Колган дурагай комбинацияларда щм деярли шундай цонуниятлар кузатилди.

Калит сузлар: Дурагайлаш, чатиштириш, селекцион схема, биологик питомник, кузатув, ирсийланиш, маусулдорлик, якка танлов, тола чицими, битта кусак вазни, интенсив навлар.

Аннотация. В статье показано, что в гибридных поколениях F1 полученных с участием американских и мексиканских сортов хлопчатника, по массе сырца одной коровочки наследования оказались промежуточного типа, кроме того отделных комбинациях уклонялись в строноу лучших родителских сорто образцов. Болшенство гибриды оказались промежуточного типа наследования гибридных растении.

Ключевые слова: Гибридизация, скрещивание, схема селекции, биологический питомник, наблюдение, наследственность, продуктивность, индивыдуальный отбор, выход волокна, масса одной коробочки, интенсивные сорта.

Abstract. The article shows that in hybrid generations F1 obtained with the participation of American and Mexican varieties of cotton, by the mass of raw material of one cow, the inheritance was of an intermediate type, in addition, in separate combinations they deviated towards the best parental varieties of samples. Most hybrids were of an intermediate type of inheritance of hybrid plants.

Keywords: Hybridization, crossing, selection scheme, biological nursery, observation, heredity, productivity, individual selection, fiber yield, weight of one capsule, intensive varieties.

Сунгги йилларда урта толали гуза навларни яратиш ва ишлаб чикаришда кенг микёси жорий этиш вазифаси кундан-кунга долзарб булиб келмокда. Бунда урта толали навларни тезпишарлиги ва тола х,осилдорлигини ошириш масаласи энг асосийси х,исобланади.

Узбекистонда селекционер генетик олимлар томонидан урта шурланган тупрокларда гуза навларининг ва дурагайларнинг чидамлилигини урганиш учун амалий ва назарий услубларини ишлаб чикиш илмий тадкикотлар кам олиб борилган. ^оракалпогистон шароитида шурга чидамли тезпишар янги навлар яратиш селекцион ишлар энди бошланмокда. Шунинг учун х,озирги кунда шурга чидамли ва шурланган майдонларда юкори х,осил берадиган, асосий хужалик белгилари буйича ижобий курсаткишлар мажмуига эга булган навларга кундан-кун эх,тиёж ортиб бориши, ушбу йуналишда чукур изланишлар олиб бориш керак.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

С.М.Набиев, Х.Х.Матниязова [3] лар томонидан урта толали гуза навлари ва уларнинг Fi дурагайларида кусак огирлиги белгисининг ирсийланиши буйича олинган тадкикот натижаларида генетик-селекцион курсаткичларнинг нафакат сув билан таъминланганлик, балки дурагайлаш шароитларига хам боглик равишда узгариши курсатилган.

Кусак вазнининг дурагайларда ирсийланиши орали; холатда булиб, йирик кусакли ота-она томонга огишини олимлардан Н.Г.Симонгулян [4], А.В.Березняковская [2], Л.Г.Арутюнова ва бошкалар [1], Х.Сайдалиевлар [5] таъкидлашган.

Гуза хосилдорлигин белгиловчи асосий курсаткичларнинг бири бу 1 дона кусактаги хомашёсининг вазни ва бир усимликтаги кусаклар сонидан иборат. Селекцион ва генетик изланишларда бу белгиларнинг кай таризда ирсийланиши ва намоён булишига алохида эътибор берилиши керак. Кусак йириклигининг узгарувчанлигини урганиш натижада бу белгининг генлар йигиндиси тасирида ирсийланиши аникланган.

Биринчи авлод дурагайларда белгинин орали; ирсийланиши хамда Fi усимликларида руй берадиган ажралиш жараёни бу белгининг купчилик микдорий белгилар каби полиген эканлигидан яни унинг назоратида бир канча генлар иштирок этишишидан далолат беради. Кусак вазнининг ирсийланиши дурагайларда оралик холатда булиши ва йирик кусакли ота-она томонига огиб боришини бир катор тадкикотчилар уз тадкикотларида кузатганлар. П.Ш.Ибрагимов ва В.А. Автономовлар [17] уз изланишларида кусак вазнининг тола чикимига боглик булмаган холда ирсийланиши хдмда доминант генлар томонидан бошкарилишини курсатиб утишган.

Бизнинг изланишларимизда Fi дурагайларида бир дона кусактаги пахтанинг вазни буйича турлича натижалар олинди. (1-жадвал). Жумладан ушбу авлодта яхши натижа курсатилиб Fi (Дустлик-2х011560) дурагайида кузатилди, бир дона кусактаги пахта вазни 7,6 граммни ташкил килган булса белгининг узгарувчанлик амплитудаси эса 12,4 % ташкил этди. Реципрок холатда кусак вазни 6,7 граммни узгарувчанлик амплитудаси 13,8 % ни ташкил килди.

Fi (Омад х 06655) дурагайида битта кусакнинг вазни 5,5 грамм ота-онадан фаркланиши -0,4 ва -0,5 граммга тенг булди. Агарда унинг реципрок холатидаги Fi (06655 х Омад) дурагайига этибор берадиган булсак битта кусак вазнининг 6,2 грамм ота-онадан фаркланиши 0,5-0,2 граммга тенг эканлиги кузатилди. Шу каби холат Fi (С-4727 х 01843): Fi (011843 х С-4727): Fi (Дустлик-2 х 07291); Fi (07291 х Дустлик-2); Fi (Мехнат х 011571) хамда Fi 011790 х Мехнат) дурагай комбинацияларида кузатилиб, оналик сифатида районлашган нав иштирок этганда кусак вазнининг реципрок шаклига нисбатан юкори булганлигини куриш мумкин. Fi (011761 х Чимбой-5018) дурагайида бир дона кусактаги пахта вазни 7,0 граммни узгарувчанлик амплитудаси эса 10,3 % ни ташкил килди. Унинг реципрок холатида эса курсаткичлар мос равишда 6,6 граммни ва 8,9 % узгарувчанлигини ташкил этганлигини яни оналик сифатида районлашган нав катнашганда бироз пас курсаткичга эга эканлигини куриш мумкин. Ушбу курсаткич Fi (011790 х Мехнат) дурагайида мос равишда 6,4 граммни ва 6,5 % ни реципрок шаклида эса 6,6 граммни ва 9 % ташкил килди. Ушбу урганилган Fi дурагайларда бир дона кусактаги пахта вазни ва вазида оналик сифатида келган намуналар томон огганлигини куришимиз мумкин.

1-жадвал

Гузанинг Fi дурагайларида 1 дона кусактаги пахта вазнининг ирсийланиши 2023 йил

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

^yparaM ком6ннaцнaпap ^yparaM.Tapga 1 Ta KycaKgarH naxTa Ba3HH, r hp OTa-0Ha maK^^apHHHHr 6HTTa KycaKTarH naxTa Ba3HH, rp P1- P2 ra hhc6. ^apK^aHHm

X±Sx G V P1 P2 P1 P2

1 F1 (C-4727 x 011843 ) № 0,8 1.3 0 6,3±0,3 6,3±0,1 -0,3 -0.3

2 F1 (011843 x C-4727) 6,8±0,4 1.0 14,7 3.7 6,1 ±0,3 6,4±0,2 0,7 0.4

3 F1 (C-4727x011782) 6,4±1,6 0.3 4,7 3,0 6,2±0,2 6,0±0,2 0,2 0.4

4 F1 (011782x C-4727) 6,6±0,2 0,4 6,7 1.7 5,4±8,1 6,3±0,3 1,2 0,3

5 F1 (Hhm6oh-5018 x 011656) 6,6±0,6 1.4 20,6 1.9 6,2±0,1 5,3 ±0,2 0,4 1.3

6 F1 (011656 x hhm6oh-5018) 6,6±0,4 0,9 13,7 2,9 5,9±0,3 5,5=0,2 1.1 1.1

7 F1 (Hhm6oh-5018 x 011761) 6,6±0.3 0.6 8,9 0,2 6,3±0,2 5,9=0,2 0,3 0,7

8 F1 (011761 x hhm6oh-5018) 7,0=0,3 0,7 10,3 1,7 6,2±0,3 5,5±0,3 .0,4 1,5

9 F1 (^ycT^HK-2 x 07291) 5,9±0,5 H 18,9 3,0 5,1 ±0,6 5,5±0,3 0.8 0.4

10 F1 (07291 x ^ycT^HK-2) 6.3±0,3 0,7 11,7 1 1,1 5,1 ±0,2 5,2±0,2 1.2 1,1

11 F1 (^ycT^HK-2 x 011560) 7,6±0,4 0,9 12,4 1,3 6,2±0,3 6,4±0,3 1,4 1,2

12 F1 (011560 x ^ycT^HK-2) 6,7=0,4 0,9 13,8 0. 6,6±0,4 6,8±0A .0,0 -0,2

13 F1 (MexHaT x 011790) 6,6±0,3 0.6 9,0 0,8 5,8±0,5 5,6±0,2 0.8 1.0

14 F1 (011790 x MexHaT) 6,4±0,2 0,4 6,5 9,0 5,4±0,2 6,1 ±0,3 1.0 0.3

15 F1 (MexHaT x 011571) 6,3±0,3 0,8 12,1 1,2 6,2±0,3 5,3±0,2 0.1 1.0

16 F1 (011571 x MexHaT) 6,4±0,6 1,4 21,8 3,8 5,4±0,4 5,2±0,5 0,7 1.2

17 F1 (OMag x 011787) 6,8±0,3 0,6 9,1 4,0 5,8±0,3 6,2±0,4 1,0 0.6

18 F1 (011787 x OMag) 6,6±0,1 0,3 4,8 0,6 6,7±0,2 6,1 ±0,3 -0,1 0.5

19 F1 (OMag x 06655) 5,5±0,3 0,7 12,1 9,0 5,9±0,4 6.0±0,4 -0.4 -0,5

20 F1 (06655 x OMag) 6,2±0,4 0,9 13,9 2,3 5,7±0,1 6,0±0,3 0,5 0.2

^yparaM.napHHHr Gup goHa KycaKTarH naxTa Ba3HH 6yHHna goMHHaHT.nHK

коэ$$нцнeнтннн x,aM TaxgH.n kh^ahk. ^yparaM ком6ннaцнfl.пapga Gup goHa

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

кусактаги пахта вазни буйича оралик х,олаттаги ирсийланиш кузатилди, ва F1 (011843 х С-4727); F1 (011790 х Ме^нат); F1 (Дустлик-2 х 07291); F1 (011656 х Чимбой 5018) дурагай комбинацияларда бир кусактаги пахта вазни буйича ута юкори устунлик, яни гетерозис х,олати кузатилди.

Юкорида кайд этилган курсаткичларнинг тахлили асосида куйидагича хулоса килиш мумкин: F1 усимликларида бир дона кусактаги пахта вазни буйича ирсийланиш асосан оралик х,олда булиб курсаткич йирик кусакли ота-она намуналари томонга огиши кузатилди. Бизинг изланишларимизда иштирок этган колган дурагай комбинацияларда х,ам деярли шундай конуниятлар кузатилди.

REFERENCES

1. Арутюнова Л.Г, Пулатов М. Турлараро дурагайлаш - гуза генофондини тулдириш ва селекция учун бошлангич ашё яратиш манбаи: //Руза генетикаси, селекцияси, уругчилиги ва бедачилик масалалари туплами - Тошкент, 1993. -Б.20-25.

2. Березняковская А.В. Сочетание скороспелости и крупности коробочек у гибридов хлопчатника. //Ж.:Сельское хозяйство Узбекистана.- 1959.- №2. -Б. 43-46.

3. Набиев С.М., Матниязова Х.Х. Наследование признака масса хлопка-сырца одной коробочки у гибридов F1 хлопчатника в зависимости от условий водообеспеченности и гибридизации. //Руза, беда селекцияси ва уругчилиги. Илмий ишлар туплами. «Фан» -Тошкент 2009. -Б. 150156.

4. Симонгулян Н.Г. Генетика количественных признаков хлопчатника. -Ташкент, Фан. 1991. -Б. 24.

5. Сайдалиев Х. Характер наследования технологических свойств волокна межвидовых гибридов хлопчатника с участием дикого полиплоидного вида G. tomtentosum Nutt. ex Seem. «Фермер хужаликларида пахтачилик ва галлачиликни ривожлантиришнинг илмий асослари» халкаро илмий-амалий конференция. -Тошкент-2006, №5.-Б.493-495.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.