Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси” / Ҳаракатлар стратегияси / Янги Ўзбекистон Тараққиёт стратегияси / фуқаролик жамияти / халқ манфаатлари / қадрият / маънавият / инсон қадри / жамият / ахлоқ / соғлом турмуш / ёшлар / сиёсат / Ренессанс. / “Universal Declaration of Human Rights” / Action Strategy / Development Strategy of a new Uzbekistan / civil society / interests of the people / values / spirituality / human values / society / ethics / healthy lifestyle / youth / politics.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Алиев, Бекдавлат

Янги Ўзбекистонда эркин фуқаролик жамияти барпо этиш ва инсонпарвар демократик ҳуқуқий давлат қуриш йўлида кенг кўламли ислоҳотлар амалга оширилмоқда. Ушбу ислоҳотлардан кўзланган асосий мақсад инсон қадрини улуғлаш, унинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш ва уларни ижтимоий ҳимоя қилишдир. Инсонни улуғлаш, унинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини ифода этиш ҳамда ҳар томонлама камол топтириш мамлакатимиизда амалга оширилаётган барча ислоҳотларда бош омил қилиб олинаётгани бунинг ёрқин мисолидир. Инсонлар учун яратилганган замонавий шарт-шароитлар, миллий дизайн кўринишидаги бинолар, майдонлар, хиёбонлар ва кўчалар барчанинг диққат-эътиборида бўлмоқда. Мазкур жараёнларни амалга оширишда ҳар бир фуқаронинг жамиятдаги масъуллигини янада ошириш, милллий қадрият ва анъаналарга мос фуқаролик жамиятини барпо этишнинг даврнинг талабига айланди. Халқнинг руҳиятида мамлакатнинг эртанги кунига ишонч кундан-кунга ошиб, одамлар фалсафий тафаккур тарзи ўзгарди. Ижтимоий ҳимояга асосланган маънавий муҳит барқарорлашиб, нодавлат ташкилотларининг ролини кучайтириш борасида изчил фаолият йўлга қўйилди. Янги Ўзбекистоннинг ёш авлодини ҳар томонлама комил инсон қилиб тарбиялашда фуқаролик жамияти институтларининг ролига илмий-амалий ёндашув шаклланиб, ҳудудларда халқнинг орзу-истакларини рўёбга чиқаришни кўзда тушган ишлаб чиқариш, саноат, қишлоқ хўжалиги, деҳқончилик, чорвачилик каби кластерларнинг ташкил этилиши ўзининг ижобий самарасини бера бошлади. Бу эса, одамларда фуқаролик жамияти сари илдам қадам ташлаш учун кенг имкониятлар эшигини очиб берди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIO-PHILOSOPHICAL ISSUES IN THE DEVELOPMENT OF CIVIL SOCIETY IN THE NEW UZBEKISTAN

In the new Uzbekistan, large-scale reforms are being implemented with the aim of creating a free civil society and building a humane democratic legal state. The main goal of these reforms is to glorify human dignity, ensure their rights and interests, and their social protection. A striking example of this is that the glorification of man, the expression of his rights and legitimate interests, and comprehensive development are accepted as the main factors in all reforms implemented in our country. Modern conditions created for people, buildings, squares, avenues, and streets in the form of national design attract everyone's attention. Increasing the responsibility of every citizen of society in the implementation of these processes, building a civil society in accordance with national values and traditions has become a requirement of the time. Confidence in the future of the country in the psyche of the people is growing every day, the philosophical way of thinking of people is changing. The moral environment based on social protection has stabilized, and consistent work has begun to strengthen the role of non-governmental organizations. A scientific and practical approach to the role of civil society institutions in educating the young generation of the new Uzbekistan as perfect people in all aspects has been formed, as well as the organization of such clusters as production, industry, agriculture, farming, livestock farming, aimed at realizing the aspirations of people in the regions, the beginning bring its positive effect. This opened up vast opportunities for people to take a step towards civil society.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ФУЦАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ

А https://doi.org/10.5281/zenodo. 11627767

Алиев Бекдавлат

Тошкент давлат ик;тисодиёт университети Фалсафа фанлари доктори, профессор ЛаИапц^ЬауаПеу 1972@ешай. сот

АННОТАЦИЯ

Янги Узбекистонда эркин фуцаролик жамияти барпо этиш ва инсонпарвар демократик ууцуций давлат цуриш йулида кенг куламли ислоуотлар амалга оширилмоцда. Ушбу ислоуотлардан кузланган асосий мацсад инсон цадрини улузлаш, унинг ууцуц ва манфаатларини таъминлаш ва уларни ижтимоий уимоя цилишдир. Инсонни улузлаш, унинг ууцуц ва цонуний манфаатларини ифода этиш уамда уар томонлама камол топтириш мамлакатимиизда амалга оширилаётган барча ислоуотларда бош омил цилиб олинаётгани бунинг ёрцин мисолидир. Инсонлар учун яратилганган замонавий шарт-шароитлар, миллий дизайн куринишидаги бинолар, майдонлар, хиёбонлар ва кучалар барчанинг диццат-эътиборида булмоцда. Мазкур жараёнларни амалга оширишда уар бир фуцаронинг жамиятдаги масъуллигини янада ошириш, милллий цадрият ва анъаналарга мос фуцаролик жамиятини барпо этишнинг даврнинг талабига айланди. Халцнинг рууиятида мамлакатнинг эртанги кунига ишонч кундан-кунга ошиб, одамлар фалсафий тафаккур тарзи узгарди. Ижтимоий уимояга асосланган маънавий мууит барцарорлашиб, нодавлат ташкилотларининг ролини кучайтириш борасида изчил фаолият йулга цуйилди. Янги Узбекистоннинг ёш авлодини уар томонлама комил инсон цилиб тарбиялашда фуцаролик жамияти институтларининг ролига илмий-амалий ёндашув шаклланиб, уудудларда халцнинг орзу-истакларини руёбга чицаришни кузда тушган ишлаб чицариш, саноат, цишлоц хужалиги, деуцончилик, чорвачилик каби кластерларнинг ташкил этилиши узининг ижобий самарасини бера бошлади. Бу эса, одамларда фуцаролик жамияти сари илдам цадам ташлаш учун кенг имкониятлар эшигини очиб берди.

Калит сузлар: "Инсон ууцуцлари умумжауон декларацияси ", %аракатлар стратегияси, Янги Узбекистон Тарацциёт стратегияси, фуцаролик жамияти, халц манфаатлари, цадрият, маънавият, инсон цадри, жамият, ахлоц, соглом турмуш, ёшлар, сиёсат, Ренессанс.

СОЦИАЛЬНО-ФИЛОСОФСКИЕ ВОПРОСЫ РАЗВИТИЯ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА В НОВОМ УЗБЕКИСТАНЕ

Алиев Бекдавлат

Ташкентский государственный экономический университет

доктор философских наук, профессор

АННОТАЦИЯ

В новом Узбекистане реализуются масштабные реформы с целью создания свободного гражданского общества и построения гуманного демократического правового государства. Основная цель этих реформ -прославление человеческого достоинства, обеспечение его прав и интересов, их социальная защита. Ярким примером этого является то, что прославление человека, выражение его прав и законных интересов, всестороннее развитие принимаются в качестве главного фактора всех реформ, реализуемых в нашей стране. Современные условия, созданные для людей, зданий, площадей, проспектов и улиц в форме национального дизайна, привлекают всеобщее внимание. Повышение ответственности каждого гражданина общества в реализации этих процессов, построение гражданского общества в соответствии с национальными ценностями и традициями стало требованием времени. Уверенность в будущем страны в психике народа возрастает с каждым днем, меняется философский образ мышления людей. Нравственная среда, основанная на социальной защите, стабилизировалась, началась последовательная работа по усилению роли неправительственных организаций. Сформирован научно-практический подход к роли институтов гражданского общества в воспитании молодого поколения нового Узбекистана совершенными людьми во всех аспектах, а также организация таких кластеров, как производство, промышленность, сельское хозяйство, земледелие, животноводство, направленных на на реализацию чаяний людей в регионах, начало приносить свой положительный эффект. Это открыло перед людьми широкие возможности сделать шаг к гражданскому обществу.

Ключевые слова: «Всеобщая декларация прав человека», Стратегия действий, Стратегия развития нового Узбекистана, гражданское общество, интересы народа, ценности, духовность, человеческие ценности, общество, этика, здоровый образ жизни, молодежь, политика.

SOCIO-PHILOSOPHICAL ISSUES IN THE DEVELOPMENT OF CIVIL SOCIETY IN THE NEW UZBEKISTAN

Aliyev Bekdavlat

Tashkent State Economic University Doctor of Philosophy, Professor ANNOTATION

In the new Uzbekistan, large-scale reforms are being implemented with the aim of creating a free civil society and building a humane democratic legal state. The main goal of these reforms is to glorify human dignity, ensure their rights and interests, and their social protection. A striking example of this is that the glorification of man, the expression of his rights and legitimate interests, and comprehensive development are accepted as the main factors in all reforms implemented in our country. Modern conditions created for people, buildings, squares, avenues, and streets in the form of national design attract everyone's attention. Increasing the responsibility of every citizen of society in the implementation of these processes, building a civil society in accordance with national values and traditions has become a requirement of the time. Confidence in the future of the country in the psyche of the people is growing every day, the philosophical way of thinking ofpeople is changing. The moral environment based on social protection has stabilized, and consistent work has begun to strengthen the role of non-governmental organizations. A scientific and practical approach to the role of civil society institutions in educating the young generation of the new Uzbekistan as perfect people in all aspects has been formed, as well as the organization of such clusters as production, industry, agriculture, farming, livestock farming, aimed at realizing the aspirations of people in the regions, the beginning bring its positive effect. This opened up vast opportunities for people to take a step towards civil society.

Key words: "Universal Declaration of Human Rights", Action Strategy, Development Strategy of a new Uzbekistan, civil society, interests of the people, values, spirituality, human values, society, ethics, healthy lifestyle, youth, politics.

КИРИШ

Фукаролик жамиятнинг ривожланиб бориши хаётдаги иктисодий, сиёсий, хукукий ва ижтимоий муаммоларини хал этишда, янги маънавий мухит ва жараёнларга асос солишда мухит хамият ксб этади. Унинг гояларини одамлар онги ва калбига сингдириш лозим. Шу оркали улуг гоялар оддий одамлар онги ва калбидан жой олмагунича бу гояларнинг ижтимоий-тарихий мохияти ва

axaM^TH ер кaъридaги олтин зaхирaдaр тaрзидa ётaверaди. Fоялaр, идеaдлaр Ba мaксaдлaргa нисбaтaн одaмлaрнинг мyносaбaти 6У Fоялaр, идеaдлaр Ba мaк;сaдлaрнинг хдётийлиги Ba aмaдий aхaмиятини белгилaйди. Дaвлaтимиз рaхбaри тaъкидлaгaнидек, "2030 йилгaчa бyлгaн дaврдa Узбекистон БМТнинг Бaркaрор ривождaниш мaк;сaдлaригa эришишдa пaрлaмент Ba фукдролик жaмияти инститyтлaрининг ролини янaдa ошириш, конун устуворлигини мyстaхкaмлaш, миллий конунчилик Ba хукукни кУллaш aмaдиётини инсон хукуктари бyйичa хaдкaро мaжбyриятлaргa мyвофикдaштириш энг долзaрб вaзифaдaримиз сирaсигa кирaди" [1. 70]. Демaк, фукдролик жaмиятини ривождaнтиришдa дaвлaт бошк;aрyвидa иштирок этaётгaн бaрчa тaшкилотлaрнинг бирлaшиши мухим омил сaнaлaди.

AДAБИЁТЛAP ТA^ЛИЛИ BA МЕТОДЛAP

Янги Узбекистондa кенг кyлaмдa сиёсий, икктисодий Ba мaънaвий жaбхaдaрдa ислохотлaрни aвж олдириб юборгaн экaн, бу ислохотлaр негизини уч минг йиллик дaвлaтчилик тaрихимиз, мaънaвий меросимиз Ba миллий ментaлитетимиз хyсyсиятлaрини aсос килиб олди Ba уни OFишмaй aмaдгa оширa бошлaди. Президентимиз Ш.М.Мирзиёевнинг aсaрлaридa янги Узбекистондa фукдролик жaмиятини ривожтантиришга доир ислохотлaр кенг ёритиб берилмокдa.

'^М^тавий сохaдaрдa хaм ислохотлaрни олиб бориш, aнa шу мaксaд йyлидa тaълим Ba мaдaният сохaдaридa, aкдий Ba мaънaвий сaдохиятлaрни мyстaхкaмлaш бyйичa боск;ичмa-боск,ич ислохотлaр хaётгa тaтбик этилмокдa" [2]. Жaхоннинг илFор ютyкдaридaн Ba хaдкдмизнинг тaрихий илдизлaридaн aжрaдиб колган тaълим тизими тyбдaн ислох килиниб, хaдкдмизнинг aкдий бойликдaрини, жaхон фaни Ba мaдaниятнинг энг яхши нaмyнaлaрини хaдкдмиз к^бита сингдирa олaдигaн янги aвлодни кукдроилк жaмияти тaдaблaри дaрaжaсидa тaрбиядaшгa кенг йул очилди. Дaвлaт бошкдрувининг зaмонaвий yсyллaри aсосидa миллий Ba умуминсонийлик хaлкнинг рyхиятигa сингдирилa бошлaнди Ba одaмлaрдaги фaдсaфий мyшохaдa янгичa кyринишгa эгa бyлa бошлaди.

НAТИЖAЛAP

Хaдкнинг фукдролик жaмиятини кУлaб-кyввaтлaши нaтижaсидa мaънaвий-рухий тиклaниш бaрчa сохaдaрнинг ижтимоий негизини тaшкил этишининг aсослaри ярaтилиб бyлaр кyйидaги татжв Ba вaзифaдaр билaн белгилaнди:

- хaдкнинг фукдролик жaмиятигa ишончини мaънaвият Ba мaдaният орк&ли сингдириш, унинг хaкдкдй тaрихи Ba yзигa хослиги ^ama тикдaнгaнлигини

янада тараккий эттириш йулида айнан олганда юмшок кучларни узида ифода этувчи чора-тадбирлар ишлаб чикилди;

- жахон маданияти тараккиётига улкан хисса кушган аждодларимиз меросининг теранлиги ва чукурлигини англаш, хар бир авлоднинг уз миллий ва диний анъаналарига хурмат билан караш, уларни асраб-авайлаш рухида тарбияланиш фукаролик жамияти заруриятини англаб етган холда халкимизнинг миллий узлигини англаш асосида хаётбахш заминга айланди;

- янги Узбекистон ислохотлари натижасида одамларнинг фалсафий дунёкарашида сифат узгаришлари руй бера бошлади;

- халкнинг, айникса, ёшларнинг маънавий-рухий жихатдан кайта кад ростлашининг жушкин учоги булган энг олижаноб маънодаги махалла, куни-кушничилик, узаро хамдардлик ахамиятини купрок кадрлай бошланди;

- фукаролик жамиятига монанд холда ёш авлодни жисмоний ва маънавий -рухий, эстетик жихатдан тарбиялаш давлат ва жамиятнинг асосий вазифаларидан бирига айланди;

- халкнинг рухиятида жуда катта ахамият касб этувчи тадбиркорлик, ташаббус, халол мусобака ва ракобат сингари фазилатлар таркиб топди;

- фукаролик жамияти асосида умумбашарий кадриятларга интилиш билан бирга хаётимизда Шарк фалсафаси муносиб урин эгаллади ва халкнинг хаёти маънавий жихатдан бойрок ва ахлокий жихатдан покизарок була бошлади;

-мустакиллик мафкураси, миллий гоя тамойиллари халкимиз дунёкарашини белгиловчи маънавий куч-кудратга айланиб бормокда[3. 84].

Бундай натижалар халкимизнинг аждодлар меросини узлаштирган, замонавий цивилизация ютукларидан бахраманд булган, маънавий-ахлокий ва жисмоний жихатдан соглом булгандагина юксаклик ва улугворлик касб этади. Янги Узбекистонда давлат бошкаруви сохасида конунларнинг ишлаб чикилиши масаласи хам бевосита фукаролик жамиятининг талаблари билан узвий холда амалга оширила бошланди. "^ар бир конун лойихаси буйича жойларда жамоатчилик мухокамасини утказиш амалиёти йулга куйилди. Шундан сунг 400 дан зиёд конун лойихасидаги мингга якин коидалар фукароларимиз билдирган таклифлар асосида такомиллаштирилди. Мисол учун, «Касаба уюшмалари тугрисида»ги конун лойихаси фукаролик жамияти институтлари билан биргаликда кенг жамоатчилик мухокамасидан утказилди"[4. 60].

Буларнинг барчаси юртимиздаги ислохотларнинг яхши самар бераётганлигинидан далолат бермокда. Шу боисдан ижтимоий хаётга онгли муносабатда буладиган, мустакиллик гоялари ва максадларидан фахрланадиган инсон турмуши ва фаолиятида эстетик завк, улугвор туйгулар шаклланади ва тараккий этади. "Шунинг учун фукаролик жамияти оркали халкимизда хакикий

вaтaнпaрвaрлик, инсонпaрвaрлик, отa-онa Ba хaмюртлaригa мехр-окдбaт, xaдк идеaдлaригa содикдик тaмойиллaри aсосидa фaолият олиб бориш кyздa тутилди"[5].

Янги Узбекистондa бaрчa сохaлaрдa туб ислохотлaр aмaдгa оширилa бошлaнгaн экaн, фукдролик жaмияти инститyтлaри томонидaн мaънaвий axлокдй кaдриятлaр хaм унутилгани йук. Аксинчa yлaргa эътибор янaдa кyчaйди. Бу жaрaён yчтa aсосий вaзифaни yЙFyн олиб боришдa куринди: xaдкдмизни мaънaвий yЙFOтиш, мaънaвий поктаниш Ba мaънaвий юксaдиш хaрaкaтлaри билaн чaмбaрчaс холдa олиб борилди. "Хaлкдмизни уз тaриxи, кaдриятлaри Ba мaдaниятигa бyлгaн мyносaбaтини yнглaмaсдaн, унинг онгидaги Ba уз тaриxигa, мaънaвий меросига бyлгaн эскичa кaрaшлaрдaн поклaнмaсдaн мaънaвий-рyхий жихaтдaн юксaдиб бyлмaйди"[6]. Бу жyдa нозик сохa бyлгaн мaънaвиятни бир дaкдкa хaм унутиб бyлмaйди. Шунинг учун тaълим, мaдaният, сaнъaт, мaтбyот Ba ноширлик фaолияти сохaдaри бyйичa к^тор фaрмонлaр кдбул килинди, ултан aмaдий ишлaр бaжaрилди. Янги Узбекистондa axлокдй тaрбия мaънaвий ислохотлaр мaркaзидa булиб, axлок инсонни фукдролик жaмиятидaги урнини, миллaт мaънaвий кyзгyсидaги хуснини, ижодий мyносaбaтлaр мезонини белгилaйди. Читаем axroR; инсонни Вaтaн, xaдк Ba инсониятни беминтат севишгa чорлaр этан, одaмни тор Ba шaxсий мaнфaaтпaрaстлик хиссиётлaридaн фориF этaр экaн, бу деган суз axroR^ кaмолот мaдaният билaн, мaдaният axTO^ra комилликкa олиб келишидaн дaрaк берaди.

Бинобaрин, соFлом турмуш aсосидa ёш aвлод тaрбияси фaкaт жисмоний жихaтдaн чиниккдн, тамол топгaн ёшдaрнигинa эмaс, шунингдек, шaрконa axлок-одоб Ba yмyмбaшaрий мaънaвий кaдриятлaр aсосидa тaрбия топгaн инсонни кyздa тyтмоFи лозим. Демaк, янги Узбекистондa олиб борилaётгaн бaрчa ислохотлaр инсон кадри учун йyнaдтирилгaн мaънaвият, axлокдйлик Ba мaдaниятнинг мyстaхкaм пойдеворини куришга кaрaтилмокдa. Янги Узбекистондa бaрпо этилaётгaн эркин демокрaтик дaвлaт коидa Ba тaлaблaрини xaдкдмизнинг мaънaвий-axлокдй кaдриятлaри билaн yЙFyн бирлaштириш мaънaвий ислохотлaрнинг белгиловчи тaмойилигa aйлaнди.

Шyндaй килиб, ислохотлaрнинг тaкдири кaндaй интеллектyaд кyчдaргa эта экaнлигимизгa, xare^^ кaндaй мaдaний Ba профессионaл сaвиягa эришгaнлигигa боFлик экaн, миллий тикдaниш Ba мaънaвий юксaлиш FOяси фукдроилк жaмиятидa мухим вaзифa сифaтидa идрок этилди. Анa шу мaксaддa aмaдгa оширилгaн тaълим тизимидaги ислохотлaр ёшлaрнинг шaxс сифaтидa мaънaвий Ba axлокий кaмол топишини, yлaрнинг aкдий Ba жисмоний ривождaнишини кyздa тутди. Янги Узбекистондa ижтимоий-мaънaвий

сохаларда олиб борилаётган ислохотларни умумлаштирадиган булсак, куйидаги улкан натижалар кузга ташланади: миллий маънавият, шаркона ахлокнинг тикланиши ва мустахкамланишига барча шарт-шароитлар яратилди.

Халкимизни узок тарихий тараккиёт йулида туплаган маънавий, ахлокий ва эстетик маданиятининг нодир тамойиллари идрок этилди, ажойиб миллий анъаналар тикланди, жахон цивилизациясига узининг безавол хиссаларини кушган аждодларимиз меросини асраш-авайлаш эхтиёжи кучайди. Бу нарса халкнинг тарихий хотирасини уйготди ва ёшларимизда уз халки, тарихи ва маданиятидан фахрланиш туйгусини камол топтирди. Инкор этилган ёхуд кайтадан килинган алломаларимизнинг диний ва дунёвий илми, санъати, маънавияти халкка кайтарилди, шарафли номлари тикланди. Учинчи Ренессанснинг пойдеворига тамал тоши куйилди. Буларнинг барчаси маънавий ахлокий тарбияда хам жуда катта ахамият касб этиб, тарих ва тарихий хотирани тиклаш ахлокий-эстетик тарбия ва маънавий ибрат манбаига айланди.

МУХОКАМА

Фукаролик жамияти негизида ижтимоий-маънавий ислохотлар халкнинг ахлокий тасаввур ва тушунчаларига таъсир этиш билан баробар уларнинг янгича фалсафий тафаккури ва маданияти шаклланишига олиб келди. Чунки инсон тафаккури маънавий кадриятлар аккумулятори сифатида инсон рухиятининг яхлит, бар бутун тарзда тараккий этишига асос булади. Шу тарика маънавийлик ва маърифийликни бирлаштирувчи ахлокий-эстетик маданият шаклланади ва ривож топади. Демак, ахлокий тарбия хам, эстетик маданиятнинг хам негизида инсоннинг маънавият ва маърифат билан нечоглик якинлигига ва уларни уз онги ва шуурининг мулкига айлантирганига боглик.

Фукаролик жамиятининг ахлокий тарбия билан узвий бирлиги шунда куринадики, бу иккала омил бирлиги инсон кадрини юксак маънавият ва чинакам маърифат сари, маданий савия ва инсоний комилликка олиб боради. Шунинг учун ахлокий тарбия булмаган жойда сохлом турмуш юксалмагандай, аксинча, хунуклик аломатлари куртак отганидай, маданиятсиз ахлокий тарбия хам кемтик ва жозибасиз, нурсиз булиб колиши мумкин. Шу боисдан 'жамиятда аёлларни нафосат ва гузаллик, мехр-мухаббат тимсоли сифатида таърифланиши ахлокий тарбиянинг эстетик маданиятга эришишдаги асосий омил эканлигига, ахлокий камолотни такозо этишига ёркин мисолдир"[7].

Барча ижтимоий-сиёсий ва маънавий-ахлокий ислохотларимизнинг пировард натижаси бугунги авлодни эртанги кун учун, мамлакатимиз истикболига жавобгар ва масъул килиб тарбиялашдир. Ана шундагина янги Узбекистон хар томонлама соглом, узининг куч-кудрати, кадди-комати,

баркамоллиги билан узгаларнинг хавасини уйготадиган эл яшайдиган мамлакатга айланади. Бу деган суз ахлокий ва эстетик маданият муштараклиги баркамол авлод тарбиясининг мезони демакдир. Янги Узбекистонда олиб борилаётган фукароилк жамиятининг ислохотларида аклий, эстетик ва мехнат тарбияси бирлигидан кузланган асосий максад уз даври ва замони, ижтимоий эхтиёжидан келиб чикадиган ва шунга жавоб берадиган, янгича фикрловчи ёшларни тарбиялаб, вояга етказишдир.

ХУЛОСА

Янги Узбекистонда фукаролик жамиятини ривожлантириш, унинг ижтимоий-фалсафий масалаларига доир фаолиятда куйидаги хулосаларга келинди: биринчидан, фукаролик жамиятида соглом турмуш ислохотларини кучайтириш, иккинчидан, таълим-тарбия сохасидаги узгаришларни жахон стандартларига мослаштириш, учинчидан, миллий гояни фукаролар фалсафий дунёкарашига сингдириш максадга мувофикдир. Бунда фукаролар сиёсий хаётни, мамлакатимиз келажагини янгича тушуниб, амалга оширилаётган демократик ислохотлар механизмининг бошкарувчиси булмоклари назарда тутилади. "Фукароларда миллат такдирини, Ватан истикболини белгиловчи вазифаларга ишонч булса, бу вазифаларни амалга ошириш учун улар астойдил мехнат килсалар ва бу мехнат натижалари янгича тафаккур ва шаркона ахлок одоб ва эстетик маданият билан йугрилган булса баркамол авлод тарбияси тугри амалга оширилаётгани куринади"[8].

Ана шу маънода фукароларни ахлокий жихатдан тарбиялаш эстетик маданиятга эришиш омили экан, эстетик маданият хам, уз навбатида ахлокий фазилатлар камолотини такозо этади.

Бинобарин, инсон фазилатларининг гармоник тараккиёти, унда биринчи уринда маънавий-ахлокий, маърифий ва эстетик жихатлар мухит, фаолият ва муносабатларни инсонийлашувида катта ахамият касб этади. Маънавийахлокий жихатдан камол топган шахс демократик неъматларни истеъмолчисигина булиб колмай, уларнинг фаол яратувчиси ва химоячисига айланади. Умуман олганда фукаролик жамиятида халкни, айникса, ёшларни ахлокан тарбиялаш ва эстетик маданиятини олижаноб хис-туйгулар билан камол топтириб бориш маънавий баркамолликка эришишдаги биринчи кадам сифатида жамиятда хизмат килади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стратегияси. -Тошкент: O'zbekiston, 2021. - 464 б.

2. Kholikov, Y. O. (2021). Issues of education of youth on the ethical basis of international culture and tolerance at the age of globalization. Philosophical Readings XIII.4, 1917-1922.

3. G'aybullaev, O. M. (2017). Some aspects and historical factors of integration processes in sphere of globalization of the ecological policy. Theoretical & Applied Science, (4), 83-86.

4. Миризёев Ш.М. Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари. -Тошкент: Узбекистан, 2020.- 456 б.

5. Улугмуродов, Э. С. (2020). Диний кддриятлар ва тасвирий санъат интеграциясининг ёшлар эстетик тафаккурига таъсири, "Oriental Art and Cultur" Scientific-Methodical Journal - (SI) II/ 2020.

6. Xoliqov, Y. O. (2021). Millatlararo bag'rikenglik madaniyati insonparvarlik va tinchlikning asosiy tamoyili sifatida. Eurasian journal of academic research, 420-425. https://doi.org/10.5281/zenodo.5812886

7. Kholikov Y. O. (2021). Ethical foundations for the development of a culture of tolerance in youth. Philosophical Readings XIII. 4, pp. 112-117. https://zenodo .org/record/4751681#.YLi0HqgzaUl

8. Muhammadievich, G. O. (2021). Philosophical fundamentals of including national values in the aesthetic culture of personality in the period of globalization. Psychology and education, 58(2), 6207-6213

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.