Научная статья на тему 'XX АСР 20–ЙИЛЛАРИДА ЭСКИ УСУЛ МАКТАБЛАРИГА БЎЛГАН МУНОСАБАТ'

XX АСР 20–ЙИЛЛАРИДА ЭСКИ УСУЛ МАКТАБЛАРИГА БЎЛГАН МУНОСАБАТ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

301
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Совет ҳокимияти / коммунистик мафкура / диний ва дунёвий таълим / совет мактаблари / эски усул мактаблари / масжид / мадраса. / Soviet power / communist ideology / religious and secular education / Soviet schools / old-fashioned schools / mosques / Madrasah.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Жуммагул Номазовна Абдурахманова

Ушбу мақолада Ўзбекистон ҳудудида фаолият юритиб келган эски усул мактабларига XX асрнинг 20–йилларида совет ҳокимиятининг муносабати ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ATTITUDE TO OLD METHODIC SCHOOLS IN THE 20S OF THE XX CENTURY

In this article, the attitude of Soviet power to the old–style schools operating in the territory of Uzbekistan in the 20s of the XX century was highlighted.

Текст научной работы на тему «XX АСР 20–ЙИЛЛАРИДА ЭСКИ УСУЛ МАКТАБЛАРИГА БЎЛГАН МУНОСАБАТ»

XX АСР 20-ЙИЛЛАРИДА ЭСКИ УСУЛ МАКТАБЛАРИГА БУЛГАН

МУНОСАБАТ

Жуммагул Номазовна Абдурахманова

Чирчик давлат педагогика институти доценти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Узбекистан худудида фаолият юритиб келган эски усул мактабларига XX асрнинг 20-йилларида совет хокимиятининг муносабати ёритиб берилган.

Калит сузлар: Совет хокимияти, коммунистик мафкура, диний ва дунёвий таълим, совет мактаблари, эски усул мактаблари, масжид, мадраса.

ATTITUDE TO OLD METHODIC SCHOOLS IN THE 20S OF THE XX

CENTURY

Jummagul Nomazovna Abdurahmanova

Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

In this article, the attitude of Soviet power to the old-style schools operating in the territory of Uzbekistan in the 20s of the XX century was highlighted.

Keywords: Soviet power, communist ideology, religious and secular education, Soviet schools, old-fashioned schools, mosques, Madrasah.

КИРИШ

Узбекистонда олиб борилаётган таълим сохасидаги ислохотларнинг асосий максади юртимизда соFлом, баркамол, билимли ва юксак маънавий-ахлокий фазилатларга эга булган ёш авлодни тарбиялашдан иборат.

Республикамизда мустакилликнинг дастлабки йиллариданок таълим сохасига катта эътибор каратилди. Бундан ташкари Узбекистонда барча-жинси, тили, ирки, миллати, эътикоди, ижтимоий келиб чикишидан катъий назар хар кимга билим олишда тенг хукуклар кафолатланган. "Х,ар ким билиш олиш хукукига эга. Бепул умумий таълим олиш давлат томонидан кафолатланади."

Узбекистонда бугунги кунда янгича ёндашувлар асосида ислохотлар амалга оширилмокда. Ушбу ислохотлар натижасида таълим тизимида янги давр бошланди. Бундан ташкари ушбу ислохотлар Узбекистон таълим сохасини ривожлантиришда мухим омил булиб хизмат килмокда.

Academic Research, Uzbekistan 1165 www.ares.uz

Таълим тизими ривожланиб борар экан келажакда жамиятимизни энг олий кадриятлар ва халкимиз истаклари йулида тараккий этишини таъминлайди. Колаверса, дунё тараккиёти хам бир жойда тухтаб колмайди. Шунинг учун, таълим тизимини доимо ислох этиш, укитиш усул ва воситаларини такомиллаштириш, таълим мазмунини бойитиш бугунги куннинг мухим талабидир.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Узбекистон худуди азалдан илм-маърифатли, зиёли инсонлар макони булиб келган. Кадим-кадим даврлардан ушбу заминда дунёга донFи кетган мадраса, мактаб ва дорилфунунлар булган. Буюк мутафаккир олимлар, фозилу-фузалоларимиз жахон фани ва маданиятига салмокли хисса кушиб келганлар.

Ижтимоий хаётнинг таркибий кисмларидан бири булган таълим тизими жамият тараккиётининг хар кайси даврида узига хос тарзда яратилади. Х,ар бир давр маданияти, илм-фани, таълим тизими хакида фикр юритилганда, энг аввало уша жамиятда илм-фан, адабиёт, санъат, маданият ва таълим тизимига муносабатдан келиб чикиб тахлил килинса максадга мувофик булади. Чунки, хар бир тарихий даврда илм-фан, маданият ва таълим тизимига муносабат хар хил булган. Бинобарин, биз якин утмишнинг, яъни совет хукумати хукмронлиги даври XX асрнинг 20-йилларига назар ташласак, бу давр узининг мураккаблиги ва зиддиятлиги билан ажралиб туради.

Мазкур йилларда коммунистик мафкура асосида компартия узининг сиёсатини хаётга тадбик килиш учун "шаклан миллий, мазмунан социалистик" FOяни тарFиб килувчи "маданий инкилоб" тадбирларини ишлаб чикди ва уни шошилинч тарзда амалга оширишга киришди. Жамият ижтимоий хаётнинг бир булаги булган таълим тизимида хам мафкуравий таъсирини утказиб борди. Совет хокимияти урнатилган дастлабки йилларданок маданият, таълим сохасида хукмрон давлат мафкурасига мос узгаришларни амалга оширишга киришилди.

МУХОКАМА

Совет тузуми томонидан бир катор чора-тадбирларнинг амалга оширилиши аввало, махаллий ахоли орасидан чиккан таълим тизими ходимлари, маданият арбоблари, миллий маърифатпарварларнинг сайъи харакатлари натижасида XX аср 20-йилларининг биринчи ярмидан бошлаб Узбекистон худудида маданий хаёт комммунистик мафкурага хос куринишда карор топа бошлади.

Ташкил этилаётган янги совет мактаблари икки боскичли шаклда тасдикланган. Биринчи боскичда 8 ёшдан 13 ёшгача булган болалар (беш йиллик Academic Research, Uzbekistan 1166 www.ares.uz

укиш), иккинчи боскич 13 ёшдан 17 ёшгача булган болаларни мажбурий умумий ва политехник (назарий ва амалий ишлаб чикаришнинг мухим тармоклари билан таништирадиган) таълимга жалб килиш зарурлиги хам таъкидланган.

Кадимдан Урта Осиё худудида маърифат ва маънавият марказлари эски усул мактаблари, масжид хамда мадрасалар булиб, улар улканинг минг-минглаб ёшларининг таълим-тарбия олишида мухим омил булиб хизмат килиб келган. Мазкур билим даргохларидан жахонга машхур алломалар етишиб чиккан.

Мактаб ва мадрасалар аждодларимиз туплаган бой маънавий меросини, илм-фанни таркатиш маскани сифатида фаолият, курсатиб, ахоли маънавий хаётининг таркибий кисми булиб келган. Мадрасаларда диний билимлар билан бирга дунёвий ва табиий фанлар, араб ва форс тиллари, адабиёт, мантик, фалсафа, тарих, риёзат, метрология, мухандислик каби фанлар укитилган.

Эски усул мактаб ва мадрасалари фаолиятида бир катор муаммолар хам мавжуд булиб, муаммолар эски усул мактаб ва мадрасалардаги укиш тизимига таъсир курсатиб келган.

НАТИЖАЛАР

XX асрнинг 20-йиллари бошида хам Узбекистонда совет мактаблари билан бир каторда эски усул мактаблари, диний ташкилотлар томонидан таъминланиб бориладиган вакф мактаблари, масжид хамда мадраслар хам ишлаб турган.

Компартиянинг 1925 йил ноябрда булиб утган II съездида совет мактаблари сонини купайтириш, мактаб ёшидаги болаларни совет мактабларига жалб килиш, махаллий миллат вакилларининг диний ва хусусий мактаблар очиш учун харакат килишларига йул куймаслик лозимлиги уктирилди.

1925-1926 йилларда Узбекистонда 100 га якин вакф мактаблари, 1600 дан ошик эски усул мактаблари бор эди. Шулардан 250 таси яширин холда фаолият олиб борган. Мазкур йилларда Узбекистонда совет мактаблари сони 842 тани ташкил килган.

1928 йил 11 ноябрда УзССР МИК, 2-чакирик IV сессиясида "Эски усул мактаб ва мадрасларни тугатиш туFрисида" карор кабул килди. Ушбу карорда куйидагилар асосий вазифа килиб белгиланди:

1) Бутун Узбекистон ССРда булган эски усул мактаблари ёпилсин ва келгусида шундай макбатларни ташкил килишга йул берилмасин. Ушбу карор эркак ва аёллар мактабларига нисбатан бир кучда хисоблансин;

2) Эски усул мактаблари шу карор эълон килингандан кейин 10 кун муддат ичида ёпилмаган такдирда, шу типдаги мактаблар очилса, шундай мактабни

ташкил килувчи муаллимлар, домлалар ва ташкилотчилар жиноий жавобгарликка тортилсин.

Ушбу карор чиккан даврдан бошлаб, шу вактнинг узида Узбекистонда 1200 та эски усул мактаблари тугатилди. 1928 йил охирига келиб, советлар томонидан эски усул мактаблари фаолияти бутунлай тухтатилди. Х,атто мазкур мактаблар ва мадрасаларни тугатиш ишлари билан давлат сиёсий бошкармаси (ОГПУ) хам шуFулланиб, бошкарма ушбу мактаблар хакидаги маълумотларга эга булишда, уларга нисбатан куриладиган чораларни хам махфий равишда олиб боришган.

Шу тарика Урта Осиё халкларининг маънавий хаёти, миллий маданияти тарихида катта урин эгаллаган мусулмон мактаб ва мадрасалари фаолияти советлар юритган сиёсат туфайли тухтатилди.

ХУЛОСА

XX аср 20-йилларида Узбекистонда мактаблар, урта махсус ва олий укув юртлари ташкил этилиб, ахолининг маълум бир кисми ушбу таълим муассасаларига жалб килинган булсада, лекин, таълим тизимининг барча буFинларида бир катор жиддий нуксонлар мавжуд эди. Энг аввало, совет таълим тизимида билим олувчиларнинг миллий хусусиятларига, уларнинг маънавиятини аждодларимиз маънавий мероси асосида шакллантиришга катта эътибор берилмади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Конституцияси. 41-модда. -Т.: "Узбекистон". 2017.

2. КПСС съездлари, конференциялар ва МК пленумларининг резолюция ва карорлари. Т., 1-кисм. 210-бет.

3. Узбекистон Республикаси Марказий давлат архиви. Фонд - 89, руйхат № 1, йотма жилд 4773, 15, 61-вараклар.

4. Абдурахманова Ж. Н. (2020). МуFаллим хем узликсиз билимлендири.1(1). 22 -26

5. Жуммагул Номозовна Абдурахманова, Саодат Абдурашидовна Тоштемирова.(2020). Инновацион технологиялар ва ахборот маданиятини шакллантириш педагогиканинг долзарб масалаларидан бири. Science and Education.1(7). 436-442.

6. Абдурахманова Жуммагул Номазовна. (2020). XX аср 20-30 йилларида Узбекистоннинг жанубий вилоятлари таълим тизимидаги холат. Madaniyat chorrahalari. 4(2).36

7. Fa^opoB.^.X. (2020). MaKTaS Hcnox,aTH Ba yKHTHm ycnySnapHHH TaKoMHnnamTHpHm. Science and education. Sgientific Journal. 2020, 482.

8. TomeB, Cone^oH awt^ohobhh. (2020). TYPKHfl^A MAPKA3HH OCHE TAPHXHHHHr YPrAHKHHfflH. Science and Education, 1(7), 625-631

9. Toshtemirova S. A. Ta'lim sifati va uni demokratlashtirish ilmiy muammo sifatida // Uzluksiz ta'lim.-2020. - № 1 (86). - S.5

10. Gafforov Ya.X., Toshtemirova. S. (2020). Ways to increase the effectiveness of education in an integrated environment. International Journal of Current Research and Review. India. pp. 647-655.

11. Fa^opoB ^.X. (2020). YKHTHm MeTognapHHH TaHnamHHHr acocHH ^Hx,araapH. Academic Research in Educational Sciences, 1 (3), 12-18.

12. ^.H.ASgypaxMaHoBa.(2019). Y3.yKCH3 TatttHM TH3HMHga "MaKTaS-.a6opaTopua"HHHr ypHH Ba ax,aMH_aTH. Eap^apop pHBo^naHHmga y3.yKCH3 TatttHM: MyaMMO Ba enHMnap MaB3ycugaru xan^apo h.mhh - aManun aH^yMaH TynnaMH. 2

13. ^.H.A6gypaxMaHOBa.( 2018). TatnHM TH3HMHgarH ^aTaFOHnuK cuecaTH Ba yHHHr ypraHH.HmH (1925 - 1940 HHnnap). Y3MY TapHx ^aKynbTeTH "MapKa3HH OcHe TapHXH, apxeonoraacH Ba этнonoгнacн MacananapH" MaB3ycHgarH h.mhh Ma^onanap TynnaMH .1(3).4

14. Toshev S. (2020). TARIX FANINI O'QITISHNDA ZAMONAVIY YONDASHUVLAR. Science and Education, 1(Special Issue), 6

15. JI Suyundikovich. (2020).TARIXNI O'QITISH METODIKASI RIVOJLANISHI TARIXIDAN. Fan va ta'lim, 1 (5), 195

16. ^.H. ASgypaxMaHOBa. (2019). TapHx ^aHHHH yKHTHm ycynnapH Ba ynapHHHr caMapagopnHrH. Ta'lim, fan va innovatsiya. 1(4).35-39

17. Toshtemirova, C., ^ongacoB, H. (2019). EiniMgi agaMrepminiKKe Sayny HgeacMHMH Ka^eTriri // «Actual problems of society, education, science and technology: status and prospects of development» collection of scientific papers of the ii international scientific-practical conference. AKTySe. P. 17-23.

18. Nasirov Otabek., Usmanov Farhod, & Begaliyev Javlonbek. (2020). Order of Creation of Joint-Stock Companies in Turkestan in the Late XIX -Early XX Centuries and Participation of Foreign Capital in It. International Journal of Psychological Rehabilitation 24 (7), 8034-8042

19. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

20. X,. ^ypaeB. (2019). XX acp SomnapHga Eyxopoga xothh - KH3nap x,apaKaTH (1920 - 1924). EapKapop pHBO^naHHmga y3nyKcH3 TatnHM MyaMMocH Ba enHMnapH.1. 239

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.