Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРДА ТАЯНЧ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСИДА ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ'

ЎҚУВЧИЛАРДА ТАЯНЧ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСИДА ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
171
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
жамият / фаоллик. таълим / ўқувчи / ижтимоий фаоллик / масъулиятлилик / компетенция / ижтимоий компетентлик / фаолият / ижтимоий мослашув.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мирзарахим Абдуалиевич Зокиров

Ушбу мақолада ўқувчиларда таянч компетенцияларни шакллантириш асосида ижтимоий фаолликни шакллантириш мазмуни, ижтимоий фаолликнинг таркибий қисми сифатида вужудга келган зиддиятлар ва муаммоларни бартараф этиш кўникмасига эга бўлиш ўқувчиларни келажакда микросоциумда муносиб ўрин эгаллашларига кўмаклашиши, ўқувчилар фаолиятида ҳар доим намоён бўлмайдиган, бироқ уларнинг хатти-ҳаракатлари орқали сезиладиган ижтимоий фаолликнинг муҳим таркибий қисмлари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Мирзарахим Абдуалиевич Зокиров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРДА ТАЯНЧ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСИДА ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Volume 2 Issue 4 / December 2021 ISSN 2181-063X

УКУВЧИЛАРДА ТАЯНЧ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ АСОСИДА ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ

ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ

Мирзарахим Абдуалиевич Зокиров Кукон давлат педагогика институти

Аннотатция: Ушбу маколада укувчиларда таянч компетенцияларни шакллантириш асосида ижтимоий фаолликни шакллантириш мазмуни, ижтимоий фаолликнинг таркибий кисми сифатида вужудга келган зиддиятлар ва муаммоларни бартараф этиш куникмасига эга булиш укувчиларни келажакда микросоциумда муносиб урин эгаллашларига кумаклашиши, укувчилар фаолиятида хар доим намоён булмайдиган, бирок уларнинг хатти-харакатлари оркали сезиладиган ижтимоий фаолликнинг мухим таркибий кисмлари тахлил килинган.

Калит сузлар: жамият, фаоллик. таълим, укувчи, ижтимоий фаоллик, масъулиятлилик, компетенция, ижтимоий компетентлик, фаолият, ижтимоий мослашув.

PEDAGOGICAL FUNDAMENTALS OF DEVELOPMENT OF SOCIAL ACTIVITY ON THE BASIS OF FORMATION OF BASIC COMPETENCES

IN STUDENTS

Mirzaraxim Abdualievich Zokirov Kokand State Pedagogical Institute

Abstract: In this article, the content of the formation of social activity on the basis of the formation of base competences in students, the ability to overcome conflicts and problems that have arisen as a component of social activity, the contribution of students to the development of a worthy place in the future microsium, the analysis of important components of social activity, which are not always

Keywords: society, activity. education, reader, social activity, responsibility, compensation, social competence,activity, social adaptation.

Шахснинг интегратив фаолияти махсули сифатида ижтимоий фаоллик узининг муйян мазмуни ва таркибий тузилишига эга. Биз куйида ижтимоий фаолликнинг таркибий кисмлари устида тухталишга харакат киламиз. Ижтимоий фаоллик куйидаги таркибий кисмлардан иборат:

- Мотивли-эмоционал компонент. Бунда укувчиларда атрофдагиларга нисбатан кадриятли муносабатда булиш тажрибаси хосил килинади: рахмдиллик, эътиборлилик, гамхурлик, узаро ёрдам ва мехрибонлик сифатлари шакллантирилади.

- Когнитив компонент доирасида укувчиларда атрофдагиларни билишга йуналтирилган фаолиятни шакллантириш назарда тутилиб, бунда хар бир шахснинг узига хослиги, кизикишлари, эхтиёжлари, кайфиятидаги узгаришларни сезиш, хиссий холатини билиш тажрибаси хосил килинади.

- Хулк-атворга асосланган компонент доирасида укувчиларда узаро мувофик келадиган вазиятларни танлаш, узаро мулокотга киришиш, хулк-атворнинг ахлокий жихатдан ахамиятли булган куринишларини эгаллаш лаёкатлари шакллантирилади.

Укувчиларда уз-узини ривожлантириш, миллий ва умуммаданий, коммуникатив компетенцияларни шакллантириш асосида ижтимоий фаолликнинг мазкур компонентлари таркиб топтирилади. Ушбу компонентлар нафакат мотивли-эмоционал компонентга тааллукли, балки бошка компонентларда хам уз ифодасини топади. Иккинчи компонентнинг таркибига нафакат бошкаларнинг билимлари, холати, балки узининг билимлари хам акс этади. Х,амкорлик жараёнида укувчи уз холати, хусусиятлари, лаёкатларини идрок этган холда харакатланади. Уз харакатларини шеригининг кузи билан караган холда идрок этади. Х,ар кандай нуктаи назарнинг кучли ва кучсиз томонини кура олади. Худди мана шундай муносабат доирасидагина укувчи уз атрофидаги вокеликни аник бахолаш имконига эга булади.

В.Г.Первутинскийнинг нуктаи назарига кура, ижтимоий фаоллик куйидагиларни уз ичига олади:

- ижтимоий интеллект - ижтимоий вазиятларни тушуниш ва мазкур вазиятларга мослашувчанлик билан ёндашиш;

- маънавий етуклик - кадриятли йуналишлар, дунёкараш ва мотивлар;

- ижтимоий-касбий етуклик - перцептив, эмпатив, коммуникатив, рефлексив, уз-узини намоён этиш, куникмалар;

- башорат килиш, максадга интилиш;

- ахборот технологиялари ва хорижий тилни билиш, ижтимоий-ахлокий етуклик, масъулиятлилик, максадга интилувчанлик, катъиятлилик, узига ишониш, ташкилотчилик, талабчанлик[3].

Ушбу таркиб хам бизнингча, ижтимоий фаолликни тулик ифодаламайди. Ижтимоий-касбий фаоллик узида факатгина мехнат ва касбий куникмаларни мужассамлаштирса, ижтимоий-ахлокий етуклик, лидерлик сифатларини ифодалайди.

Н.В.Калинина[1]нинг таъбирича, ижтимоий фаоллик иккита таркибий кисмни узида мужассамлаштиради. Когнитив хулк-атворга асосланган шакллантирувчи компонент муайян таркибий кисмлардан иборат: ижтимоий интеллект, ижтимоий куникмалар, ижтимоий хулк-атвор куникмалари, ижтимоий ахамиятга эга булган фаолиятни бажариш имконини берадиган махсулдор усуллар, мураккаб хаётий вазиятларда самарали муносабат урнатиш куникмалари хамда конструктив хулк-атвор куникмалари. Мотивли-шахсий шакллантирувчи компонент жамиятда узини намоён килиш хамда унга хос шахсий сифатларни ифодалайди.

Куриниб турибдики, ушбу таркибий кисмларни мужассамлаштирган холда мотивли хамда шахсий компонентларни белгилаш мумкин.

Уз навбатида М.И.Лукьянова[2] хам ижтимоий фаолликнинг таркибий кисмларини аниклашга харакат килган:

- мотивли-кадриятли компонент ижтимоий фаолият мотивлари, шаклланган мотивация, ютукларга эришишга интилиш, ижтимоий муносабатларнинг конун-коидаларини узлаштириш, ахлокий меъёрларга позитив муносабатда булиш, жамоа тартибига риоя килишни уз ичига олади;

- жараёнли мазмунли компонент уз ичига узи ва узгаларнинг хатти-харакатларига нисбатан танкидий муносабатда булиш имконини берадиган билимлар, куникмалар, малакалар, узаро муносабатлар натижасини башорат килиш, мулокот оркали атрофдагиларга таъсир курсатиш, уз олдига максад куйиш ва уни амалга ошириш учун интилиш куникмаларини камраб олади;

- хиссий-иродавий компонент уз ичига ечимларни танлаш, уз-узини назорат килиш ва бошкариш лаёкатига эга булиш, уз зиммасига масъулият олишга тайёрлик, узига ишонч ва катъиятли булиш каби сифатларни бирлаштиради [2;126-б.].

Биз юкорида курсатиб утган компонентлар шахснинг ижтимоий компетентлилигини имкон кадар тулик ифодалашга хизмат килади. Уларни умумлаштирган холда куйидаги таркибий кисмларга бирлаштириш мумкин: мотивли, когнитив, фаолиятли ва рефлексив.

Рефлекция инсоннинг уз-узини тушуниши ва бошкаларнинг хатти-харакатини англаган холда бахолашини ифодалайди. Ижтимоий компетентли шахс чукур мушохада килган холда узгаларнинг хис-туйгуларини англайди. Мулокот ва ижтимоий муносабатлар жараёнида укувчиларнинг узлари ва атрофдагиларни англашлари ва муносиб бахолай олишлари учун ижтимоий фаолликнинг бошка компонентлари билан бир каторда рефлекция мухим ахамиятга эга.

YKyB-Tapöna ^apaeHnga h^thmohh ^aonnnKHnHr MKopnga Kypcaraö yTnnraH TapKHÖHH KHCMnapHHH Ma3MyH ^nxaTgaH öohhthö TaaHH кoмпeтeнцнaпap TapKnönga yKyBHnnapra TaKgnM этнm MaKcagra MyBo^nK xn^önaHagn.

TaaHH кoмпeтeнцнaпap epgaMnga yKyBHnnapga maKnnaHTHpnnagHraH h^thmohh ^aonnHK Ma3MyH ^MxarngaH MyHTa3aM TaKoMnnnamagn. TaaHH кoмпeтeнцнaпapнн Ma3MyH ^MxarngaH öofiHTHm acocnga h^thmohh ^aonnHKHHHr TapKnön xaM TaKoMnnnamagn. ^aMnaT xaeTngarn hhmhh, TexHonorHK, h^thmohh-MatHaBHH TapaKKneT TaaHH кoмпeтeнцнaпapнннг Ma3MyH ^MxarngaH öoHHrnnra acoc öynagn. By эca y3 HaBÖarnga Ma3Kyp кoмпeтeнцнaпapнн HHTrepannanam Hara^acnga xocnn öynagnraH h^thmohh ^aonnHKHHHr xaM Ma3MyH ^MxarngaH TaKOMnnnamyBura acoc aparagn.

H^thmohh ^aonnnKHnHr acocnHn 2 Ta KaTTa rypyxra MaHcyö öynraH кoмпeтeнцнaпap Tammn этagн. Bhphhhh rypyxra MaHcyö кoмпeтeнцнaпap maxcHnHr xynK-areopn Ba xaтra-xapaкaraapннн My^accaMnamTnpagn. Ma3Kyp rypyxra KyHngarn эпементпapнн кнpнтнm MyMKnH: KOMMyHnKaraB KyHnKManap, rypyxga nmnam naeKarn, знggнaтпap Ba MyaMMonapHn eHa onnm naeKarn. Hkkhhhh rypyx эca эмпaтнa, ponnn MocnamyBHaHnnK, мactyпнaтпнпнк KaSnnapHn y3 nHnra onagn.

KoMMyHnKaTnB KyHnKManap maxcnapapo MyHocaöaraapra acoc öynagn. MynoKOT yKyBHnnap xaeTnga anoxnga axaMnaT Kacö этн6, önp KaTop y3nra xoc xycycnaraapra эгa. MynoKoT ^apaeHnga xap hkkh нmтнpoкнн xaM $aon MaBKera эгa öynagn. YnapHnHr ö^rannKgarn ^ao-mara Maxcynn cn^arnga y3apo axöopoT ajiMamnm ^apaeHn KeHagn. KoMMyHnKaraB ^apaeHHnHr xap önp cyöteKTn y3 MynoKoTgomnra HncöaTaH ^aonnnK Kypcaragn. Y y3 cyxöaTgomnra axöopoTnapHn TaKgnM этap экaн, кнзнкнmпapн, MoraBnapn, эxтнe^пapннн xncoöra onagn.

X,ap önp maxc yHyH MynoKoT ^apaeHngarn axöoporaap MyxnM axaMnaTra эгa öynnö, ymöy ^apaeHga cyxöaTgomnap yMyMnfi $nKp gonpacnga Mynoxa3a wpnTagnnap. ffly acHoga ynap axöopoTnapHn myHHaKn Kaöyn кнпмaнgнпap, öanKM ymöy axöoporaap ycTnga yHnaHgnnap, $nKp wpnTagnnap. Y3apo axöopoT anMamnHnm MynoKoTgomnapHnHr xynK-aTBopnra xaM Tatcnp KypcaTagn.

KoMMyHnKaTnB KyHnKManap gonpacnga maxcnapHnHr мyвa$$aк,нaтпн MyHocaöaT ypHaramnapn yHyH 3apyp öynagnraH KyHnKManap Ha3apga Tyranagn. ByHga acocnfi эtтнöop maxcnapapo MyHocaöaraap ^apaeHnga Ha3oKaT önnaH MyoManaga öynnm, yзннн TyTnm, cyxöaTgomnra xypMar KypcaTnm Ha3apga TyTnnagn. Ymöy ^apaeHga Ha^aKaT KoMMyHnKaTnB KyHnKManap, xy^K-aTBop KOнgaпapнгa pnoa кнпнm, öanKn KorHnTnB ^aonnaT xaM aManra omнpнпagн.

MynoKoT ^apaeHnga maxcnapapo MyHocaöaTnap gonpacnga öнpгaпнкgaгн ^aonnaTra кнpнmнпagн. MynoKoT Konganapn y3nga h^thmohh axnoK, $aon

Tap3ga MycoSaKagamum, y3-y3HHH HaMoeH этнm Kougagapura aMag KugumHu KaMpaS ogagu.

H^thmohh ^aonnHKHHHr TapKuSufi khcmh cu^arnga KoMMyHuKaruB KyHHKManap SomKagapHu TymyHum Ba yHH TymyHumgapura umkohuat aparamgaH uSopar maxcufi gaeKar cu^arnga HaMoeH Sygagu. YKyBHugap MygoKoTHuHr Typgu ycyggapuHu yзgamтнpнmgapн Ba Ba3uaT SugaH SorguK xogga yHu Kyggamgapu ynyH TatguM ^apaeHuga Kygafi mapouT aparngumu KepaK. ffly acocga yKyBHugapHu maxcgapapo MyHocaSarra Tafiepgam aMagra omupugagu.

RmuMoufi ^aogguKHuHr maxc ^aogutfraHu puBo^gaHTupumra fiyHagrapugraH TapKuSufi KucMgapu y3apo MyBo^uK KegaguraH BasuaTgapHu TaHgam, xygK-aTBop KypuHumgapuHu y3gamTupum, KoMMyHuKaruB xaMga uHTerpaTuB KyHuKMagapHu My^accaMgamTupagu.

YKyBHugapga umuMoufi ^aogguKHu maKggaHTupumga y3apo MamuKufi ^MxargaH agoKagop SygraH yH xogarau Ha3apga TyTum KepaK: ucTagraH, MyMKuH SygraH Ba Sa^apugumu mapT geS TonugraH xogaraap.

EupuHHu xogar maxcHuHr y3apo SupraguKgaru ^aogu^T ^apaeHuga Myafi^H xapaKaraapHu Sa^apum ucTaruHu u^ogagafigu. Hkkuhhu xogar эca MaB^yg Ba3uaT Ba maxcufi uMKoHuaTnapuHu Saxogam, xygK-areopHuHr fiyg KyfiugraH xogaraapuHu Taxgug Kugum Ba yHuHr oKuSargapuHu Samopargamga HaMoeH Sygagu.

Yhuhhu xogar эca y3apo SupraguKgaru xapaKaraap xaKugaru SuguMgap, yHuHr Metepgapu, KoHyH-Kougagapu Ba ycyggapuHu Sugum opKagu u^ogagaHagu. YKyBHugap ymSy ®:apaeHga SupraguKgaru xapaKaraapra maxcufi Ba umuMoufi Tatcup Kypcarnm gaeKarnHu xaM эгaggafigнgap. YKyBHugapga Ta^HH кoмneтeнцнflgap epgaMuga umuMoufi кoмneтeнцнaнн maKggaHTupumga ymSy xogaraapHu xucoSra ogum agoxuga axaMutfrra эгa.

RmuMoufi ^aogguKHuHr MyxuM TapKuSufi KucMgapugaH Supu знggнaтпapнн SapTapa^ этнm gaeKaragup. By maxcgaH Typgu Ba3uflTgapga By^ygra KegaguraH 3ugguaTnap Ba KapaMa-KapmuguKgapHu SapTapa^ этнm KyHuKMacura эгa SygumHu TagaS этagн:

- xaKuKaTHu Sugum Ba TymyHTupa ogum;

- maxcgapapo MyHocaSaT ^apaeHuga KaSyg KuguHraH Metepgap epgaMuga y3u Ba rypyxgomnapuHuHr xaTTu-xapaKaTnapuHu Saxogafi ogum;

- So3op MyHocaSaraapuHu xucoSra ograH xogga KacS TaHgam;

- xaeTufi TagaSgap acocuga y3 MaBKeuHu aHuKgam Ba TypMym Tap3uHu Senrunam KaSugap.

By ypuHga Ba3uaTgapHu Saxogam ycyggapuHu эгaggam, xapaKargapHu gofiuxagam, MyHocaSaT KygaMuHu KeHrafiTupum, Typgu Kapopgap KaSyg Kugum xaKuga $uKp wpuTum MaKcagra MyBo^uK.

Ижтимоий фаолликнинг таркибий кисми сифатида вужудга келган зиддиятлар ва муаммоларни бартараф этиш куникмасига эга булиш укувчиларни келажакда микросоциумда муносиб урин эгаллашларига кумаклашади. Укувчилар фаолиятида хар доим намоён булмайдиган бирок уларнинг хатти-харакатлари оркали сезиладиган ижтимоий фаолликнинг мухим таркибий кисмлари эмпатия, турли ролларни бажаришга мослашувчанлик, масъулиятлилик хам ижтимоий фаолликнинг таркибий кисмлари сифатида инсон хаётида мухим ахамият касб этади.

Укувчиларда шакллантириладиган ижтимоий фаолликнинг таркибий кисми булган хулк-атвор меъёрлари хамда ижтимоий фаоллик курсаткичлари хар бир шахснинг узига хос хусусиятларини хисобга олган холда муносабатга киришиш имконини беради. Бу эса укувчиларни янги шароитларда харакатланиш, харакат усулларини узгартириш, хулк-атвор меъёрларига амал килиш ва фаолиятнинг янги турларини эгаллашга ургатишга кумаклашади.

Когнитив компонентнинг таркибий кисми сифатида билимлар, ишчан ва шахсий муносабат урнатишнинг узига хос усулларини эгаллаш хам укувчиларда ижтимоий фаолликни шакллантиришда алохида ахамиятга эга. Шахслараро муносабатга киришиш жараёнида хулк-атворнинг узига хос жихатлари, биргаликдаги харакатлар, гурухли фаолиятнинг ривожланиши, роллар, нуктаи назарларнинг узига хослиги хам мухим ахамият касб этади.

Ижтимоий фаолликнинг мухим таркибий кисмларидан бири масъулиятлиликдир. Масъулиятлилик укувчининг эмоционал, ахлокий ва дунёкарашга оид сифатлари билан бевосита боглик холда шакллантирилади.

Ижтимоий фаолликнинг мотивация билан боглик кисми уз ичига шахслараро муносабатлар, мулокот, вокеликка нисбатан позитив ёндашув, ижтимоий хамкорлик, хулк-атвор меъёрларининг узгариши, инсон хулк-атвори ва фаолияти билан боглик вокеаларга эътибор каратиш, ижтимоий фаолият мотивлари, мотивациянинг шаклланиши кабиларни уз ичига олади[5, 6].

Мотивацион компонентнинг таркибий кисмлари сифатида уз эхтиёжлари, истаклари, кизикишлари ва бошкаларга нисбатан муносабатини олий кадрият сифатида тушуниш, рахмдиллик, эътиборлилик, гамхурлик, узаро ёрдам ва рахмдилликни киритиш мумкин.

Амалга оширилган тадкикот натижасида укувчиларда таянч компетенциялар ёрдамида шакллантириладиган ижтимоий фаолликнинг ривожланиш динамикасини аниклаш учун ташхислаш методикаларидан самарали фойдаланиш керак. Шу билан бир каторда укувчиларга интегратив ёндашув асосида таянч компетенцияларни шакллантириш жараёнида уларни ижтимоийлаштиришга хизмат киладиган муайян дидактик воситалар, усул ва методлардан фойдаланишга харакат килдик. Изланишларимиз шуни

курсатдики, укувчиларда ижтимоий фаолликни шакллантиришнинг педагогик хусусиятлари ва шарт-шароитларини тадкик килиш уз ечимини кутаётган муаммолардандир. Укувчиларда таянч компетенцияларни шакллантириш асосида ижтимоий фаолликни таркиб топтиришнинг педагогик шарт-шароитлари, механизмлари, воситаларини аниклаш ушбу максадга йуналтирилган педагогик жараён самарадорлигини таъминлашга хизмат килади.

Таянч компетенциялар ёрдамида укувчиларда шакллантириладиган ижтимоий фаоллик мазмун жихатидан мунтазам такомиллашади. Таянч компетенцияларни мазмун жихдтидан бойитиш асосида ижтимоий фаолликнинг таркиби хам такомиллашади.

Изланишларимиз шуни курсатдики, укувчиларда ижтимоий фаолликни шакллантиришнинг педагогик хусусиятлари ва шарт-шароитларини тадкик килиш уз ечимини кутаётган муаммолардандир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Калинина Н.В. Развитие социальной компетентности школьников в образовательной среде: психолого-педагогическое сопровождение / Н.В. Калинина. - Ульяновск: УИПК ПРО, 2014. - 228 с.

2. Лукьянова М.И. Психологические аспекты развития социальной компетентности школьников. - Ульяновск, 2003. - 207 с.

3. Первутинский В.Г. Развитие социальной компетентности студента в условиях профессиональной подготовки / В.Г. Первутинский.- Санкт-Петербург, 2002. - 320 с. 58.

4. Sharifzoda S. The use of an integrative approach in the formation of basic competencies in students as a socio-didactic necessity // Journal of critical reviews ISSN- 2394-5125 vol 7, issue 12, 2020 3115.

5. Egambergan Khudoynazarov, Jumanazar Yarmetov //Application of problem-based teaching methods in the development of mathematical thinking skills of students. Psychology and education (2021) 58(1): p. 4537-4541

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.