Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРДА ҲАЁТИЙ КЎНИКМАЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ЗАРУРИЯТИ'

ЎҚУВЧИЛАРДА ҲАЁТИЙ КЎНИКМАЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ЗАРУРИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
52
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
узлуксиз таълим / универсал компетенциялар / ҳаётий ва мослашувчанлик кўникмаларининг таркибий қисмлари / таълим турлари. / continuous education / universal competencies / components of life and adaptability skills / types of education.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — I. Tuychieva

Узлуксиз таълим давлат таълим стандартларига мувофиқ таълим олувчиларда универсал компетенцияларни шакллантиришга йўналтирилган бўлиши лозим. Замонавий адабиётларда ушбу компетенцияларни изоҳлашга оид бир нечта ёндашувлар мавжуд. Хусусан, кўникмаларнинг “ҳаётий” ва “мослашувчанлик” тушунчалари қўлланилмоқда. Мақоланинг мақсади – ушбу тушунчаларни узлуксиз таълимда қўлланилиш имкониятларини аниқлашдан иборатдир. Ушбу мавзудаги илмий ишларнинг таҳлили тушунчалар мазмун-моҳиятидаги нозик фарқлар, узлуксиз таълимда ушбу тушунчаларни қўллашнинг муҳим соҳалари ва фойдаланишнинг имкониятлари ҳақидаги хулоса чиқаришга ёрдам беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SOCIO-PEDAGOGICAL NECESSITY OF FORMING STUDENTS' LIFE SKILLS

Continuing education should be directed to the formation of universal competencies in students in accordance with state educational standards. There are several approaches to the interpretation of these competencies in modern literature. In particular, the concepts of "vitality" and "adaptability" of skills are used. The purpose of the article is to determine the possibilities of using these concepts in continuous education. The analysis of scientific works on this topic helps to draw a conclusion about subtle differences in the content of concepts, important areas of application of these concepts in continuous education, and possibilities of use.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРДА ҲАЁТИЙ КЎНИКМАЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ЗАРУРИЯТИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЦУВЧИЛАРДА ХДЁТИЙ КУНИКМАЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ЗАРУРИЯТИ Иноятхон Туйчиева

ФарДУ педагогика кафедраси мудири, педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент https://doi.org/10.5281/zenodo.7234357

Аннотация. Узлуксиз таълим давлат таълим стандартларига мувофщ таълим олувчиларда универсал компетенцияларни шакллантиришга йуналтирилган булиши лозим. Замонавий адабиётларда ушбу компетенцияларни изо%лашга оид бир нечта ёндашувлар мавжуд. Хусусан, куникмаларнинг "%аётий" ва "мослашувчанлик" тушунчалари цулланилмоцда. Мацоланинг мацсади - ушбу тушунчаларни узлуксиз таълимда цулланилиш имкониятларини аницлашдан иборатдир. Ушбу мавзудаги илмий ишларнинг та%лили тушунчалар мазмун-мо%иятидаги нозик фарцлар, узлуксиз таълимда ушбу тушунчаларни цуллашнинг му%им соуалари ва фойдаланишнинг имкониятлари %ацидаги хулоса чицаришга ёрдам беради.

Калит сузлар: узлуксиз таълим, универсал компетенциялар, %аётий ва мослашувчанлик куникмаларининг таркибий цисмлари, таълим турлари.

СОЦИАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ НЕОБХОДИМОСТЬ ФОРМИРОВАНИЯ ЖИЗНЕННЫХ НАВЫКОВ УЧАЩИХСЯ

Аннотация: Непрерывное образование должно быть направлено на формирование у обучающихся универсальных компетенций в соответствии с государственными образовательными стандартами. В современной литературе существует несколько подходов к трактовке этих компетенций. В частности, используются понятия «жизнеспособность» и «адаптивность» навыков. Цель статьи -определить возможности использования данных понятий в непрерывном образовании. Анализ научных работ по данной теме позволяет сделать вывод о тонких различиях в содержании понятий, важных областях применения этих понятий в непрерывном образовании и возможностях использования.

Ключевые слова: непрерывное образование, универсальные компетенции, компоненты жизненных и адаптивных навыков, виды образования.

THE SOCIO-PEDAGOGICAL NECESSITY OF FORMING STUDENTS' LIFE

SKILLS

Abstract. Continuing education should be directed to the formation of universal competencies in students in accordance with state educational standards. There are several approaches to the interpretation of these competencies in modern literature. In particular, the concepts of "vitality" and "adaptability" of skills are used. The purpose of the article is to determine the possibilities of using these concepts in continuous education. The analysis of scientific works on this topic helps to draw a conclusion about subtle differences in the content of concepts, important areas of application of these concepts in continuous education, and possibilities of use.

Key words: continuous education, universal competencies, components of life and adaptability skills, types of education.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

INTRODUCTION

2022 йилнинг май ойида Тошкентда "Укувчиларда хаётий куникмаларни ривожлантириш: мазмун ва методика" мавзусида халкаро илмий-амалий конференция булиб утди. Республика таълим маркази Ахборот хизмати маълумотига кура, 2020 йилдан бошлаб Халк таълими вазирлиги томонидан илгор халкаро тажриба асосида замонавий таълим стандартлари, укув дастурлари, укитиш методикаси ва бахолаш тизимини камраб олган Миллий укув дастури лойихаси амалга оширилмокда. Миллий укув дастури лойихаси доирасида фанлар олдига хар бир синф кесимида укувчида ривожланиши керак булган куникмалар белгилаб берилди. Миллий укув дастури доирасида 2021 йилда 252 номдаги янги замонавий дарсликлар, укувчи машк дафтарлари хамда педагоглар учун укув кулланмалари тайёрланиб, мактабларнинг 1 - ва 2-синфларида жорий килинди. Миллий укув дастури хдмда янги авлод дарсликлари ва укув кулланмаларини тайёрлаш жараёнларида жами 246 нафар миллий эксперт, жумладан, 119 нафар мактаб укитувчиси, олий таълимдан 105 нафар профессор-укитувчи, 22 нафар фан методист, шунингдек, ЮНИСЕФ, ЮСАИД ва бошка халкаро донор ташкилотлари оркали жалб килинган 16 нафар хорижий эксперт иштирок этмокда.

Миллий укув дастури асосида янгиланаётган укув дастурларида мавзуларнинг 50 фоизи, яъни тенг ярми амалий мавзулар экани ахамиятлидир. Мавзуларнинг амалиётга йуналтирилиши укувчида хаёт учун зарур булган куникма шаклланиши, олинган билимни хаётда куллай олиш имконини беради. Хусусан, Миллий укув дастури учун 20 та энг мухим хаётий куникмалар таянч компетенциялар сифатида танлаб олинган. Жумладан, фанлар мазмуни хамда янги укув методикалар укувчиларда ватанпарварлик ва миллий кадриятларга садокат, фаол фукаролик ва ташаббускорлик, ижодкорлик хамда танкидий фикрлаш, мулокот килиш куникмалари, IT- ва медиасаводхонлик, жамоада ишлаш ва хаёт хавфсизлиги, багрикенглик ва хайрихохлик, тадбиркорлик ва молиявий саводхонлик, мехнатсеварлик хамда лидерлик, экологик маданият куникмалари ривожланишига хизмат килади[1].

Таълим сохасидаги Узбекистон давлатининг сиёсати Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясининг[2] узлуксиз таълимнинг барча турларида амалга оширилиши билан чамбарчас богликдир. Ушбу концепциянинг долзарблиги шу билан изохланадики, ракамли иктисодиётни тез суръатларда усиб бориши билан кадрларнинг доимий уз устида ишлаб боришга зарурияти хамда нафакат тор доирадаги мутахассисликка йуналтирилган куникмалар мажмуасига эга кадрлар, балки кенг куламли универсал компетенцияларга эга мутахассисларга эхтиёжнинг мавжудлигидадир. Универсал компетенциялар хозирда хаётий ва мослашувчанлик куникмаларга эга булишлик билан изохланади. Х,аётий ва мослашувчанлик куникмаларини мухим ва таянч билим, куникмалар сифатида куриб чикиладиган булса, улар инсон учун узи танлаган касбий фаолиятида муваффакиятли ишлаб кетишига имкон беришини яккол куриш мумкин.

MATERIALS AND METHODS

Шунингдек, ушбу куникмаларни шакллантириш масалаларига багишланган илмий ишлар махаллий илмий ва илмий-оммабоп нашрларни янада бойитади. Ушбу мавзудаги 2009-2019 йиллардаги илмий маколаларни тасодифий излаш натижасида хаётий куникмаларни шакллантириш масалалари буйича шугулланган муаллифларнинг 46 дан

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

зиёд илмий ишлари аникланди. Ушбу маколаларнинг гояси узлуксиз таълим тамойили доирасида бирлашади.

RESULTS AND DISCUSSION

Кадрлар тайёрлаш миллий моделининг асосий таркибий кисми сифатида узлуксиз таълим - малакали ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг асоси булиб,таълимнинг барча турларини, давлат таълим стандартларини, кадрлар тайёрлаш тизими тузилмаси ва унинг фаолият курсатиш мухитини уз ичига олади. Уз навбатида «Кадрлар тайёрлаш миллий дастури»нинг максади таълим сохасини тубдан ислох килиш, уни утмишдан колган мафкуравий караш ва саркитлардан тула халос этиш, ривожланган демократик давлатлар даражасида, юксак маънавий ва ахлокий талабларга жавоб берувчи юкори малакали кадрлар тайёрлаш Миллий тизимини яратишдан иборатдир[3]. Бу эса юкорида кайд этилган Концепция ушбу дастурнинг замонавий талкиндаги мантикий давоми эканлигидан далолат беради. Чунончи, дастурнинг вазифалари сирасига кадрлар тайёрлаш тизими ва мазмунини мамлакатнинг ижтимоий ва иктисодий тараккиёти истикболларидан, жамият эхтиёжларидан, фан, маданият, техника ва технологиянинг замонавий ютукларидан келиб чиккан холда кайта куришга каратилганлиги таълим олувчиларда хаётий куникмаларни шакллантирилиши таълим жараёнининг муваффакиятини белгилайди. Бирок, бугунги кунда мавжуд анъанавий таълим тизим, яъни узлуксиз таълим тизимида кулланилаётган укув дастурлари, укув жараёнлари хамда "келажак компетенциялари" даъво киладиган талаблар уртасидаги жарлик мавжуддир[4]. Бу эса хаётий куникмаларни узлуксиз таълим тизимга куллашнинг янада долзарблигини оширади.

Х,аётий куникмаларга эга булинганликни хеч кандай диплом билан тасдиклаб булмайди. Бу шахснинг киришимлилиги, вазминлиги, креативлиги, вазиятга кура мослаша олиш, кескин вазиятларда узини йукотиб куймаслик ва адекват равишда харакатларини бошкара олишидир. Ушбу куникмаларни чигирикдан утказишда миянинг унг катта ярим шарлари (ижодий) ишлайди, EQнинг (эмоционал интеллект) юкори даражасига эга булган маъкулрокдир.

Х,аётий куникмалар касбий билимлардан кура, хаётий билимлар каби ифодаланади. Бу тушунча замирида эса номутахассис фаолият шакли билан боглик куникмалар мажмуи билан бирга касбга оид сифатлар тушунилади.

Х,аётий куникмалар инсоннинг тугридан-тугри иш харакатлари билан боглик эмас, лекин ушбу куникмалар унга уз касбида юкори махсулдорликка эришишга имкон беради ва уз олдига куйган вазифаларни нисбатан муваффакиятлирок бажаришига ёрдам беради. Бунда иш берувчилар бундай мослашувчан куникмаларга эга булган кадрларни жон дили билан ишга кабул киладилар. Бирок, хозирги даврга кадар хар кайси бир олий таълим муассасасида (хусусан, бизнинг мамлакатимизда) ушбу куникмалар онгли равишда талабаларга онгига сингдирилмайди.

Шу кунга келиб, мослашувчан ёки хаётий куникмаларни умумий таснифи мавжуд эмас, чунки ушбу куникмалар таърифи доирасида мос келувчи сифат ва куникмаларнинг аник микдори кайд килинмаган. Шунингдек, ушбу куникмалар тафаккурнинг узига хос хусусиятлари - тезлик, креативлик, мослашувчанлик, тизимлилик - билан тулдирилади[5].

Тарацциётни узи нима тезлаштиради?

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Инсон уз устида ишлаш йуналишини аниклаган пайтида танлов йуналиши буйича тараккиётга олиб борувчи хдракатларни билишга интилади. Инсонни нималар ривожланишига тусцинлик цилади:

1. Ноаник максадлар, чалкаш режалар, кайси йуналишда хдракатлар олиб бориш ва буни нима учун бажариш кераклигини етарлича тушунмаслик;

2. Уз ишида ва шах,сий хдётида ниманидар тубдан узгартиришга тайёрэмаслик;

3. Х,али х,еч ким бажариб курмаган, янги ишни бошлашга чучиш.'—Яхшилаб синалган йул"дан боришни маъкул топиш.

4. Уз хатти-хдракатлари ва эришган натижаларини мулох,аза килишга вакт ажратишни х,охламаслик;

5. Иккинчи томоннинг манфаатдор эмаслиги. Хаётий куникмаларга хос компетенциялар.

Юкорида кайд этилганидек, хдётий куникмалар аник таснифга эга булмаса х,ам, бирок мутахассислар уни турт етакчи йуналишларга ажратган х,олда урганадилар:

1. Коммуникативликнинг таянч куникмалари. Улар узаро муносабатларни ривожланишига имкон беради, сух,батни олиб бориш кобилиятини шакллантиради, кескин вазиятларда адекват х,олда хдракат килишга ёрдам беради.

2. Self-менеджмент (узини узи назорат килиши) куникмалари. Улар инсонни уз хатти-хдракатлари, полати устидан назорат кила олишига, рационал равишда вактдан фойдаланишга ёрдам беради.

3. Мах,сулдор тафаккурлаш. Фикрларини бошкариш, тугри мослаша олиш, йуналтира олишга эга булишлик билан ифодаланади.

4. Бошкарув куникмалари. Рах,барлик лавозимини кайсидир маълум боскичда кабул килувчи х,ар бир инсонга зарурдир.

Х,ар бир йуналишга мос келадиган хдётий куникмалари мавжуд. Коммуникативлик уз таркибига тинглай олиш, ишонтира олиш ва далиллаш, муносабатларни куриш ва уларни таъминлаб туриш, музокаралар олиб бориш, ижтимоий такдимотлар олиб бориш кабиларни олади.

Self-менеджмент - узини бошкара олиши, стресс холатларини назорат килиш, шахсий такомиллашаётганини кузатиш, тайм-менежментни билиши, ташаббусини намоён килиши, катъиятли булиш, иштиёк билан ишга ёндошиш каби кобилиятлар мавжудлигини назарда тутади.

Х,аётий куникмаларни кандай ривожлантириш буйича тавсиялар барчага фаол равишда олга интилишга ёрдам беради. Бунда куйидаги умумий коидаларни инобатга олмок зарур:

1. Ривожланишни узлуксиз жараёнга айлантириш лозим. Уз навбатида тажрибага эга булиш, мураккаб вазифаларни хал кила олиш, оддий усулдан кура яхширок харакат килмок лозим. Асосийси тухтаб колмаслик керак.

2. Тараккиёт боскичларини саводли режалаштиришни урганиш;

3. Турли хил шакллардан фойдаланиш;

4. ^изикувчанликни намоён килиш, атрофдаги содир булаётган ходисаларни урганиш.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

5. Ишидаги хакикатдан хам долзарб ахамиятга молик буладиган йуналишларни танлаш жуда мухимдир.

6. Купрок укиш одатини шакллантириш жуда аъло ечим хисобланади.

Демак, хар бир ишни режали бошлаш ушбу ишнинг олдиндан содир буладиган салбий окибатларини вактида бартараф этишга, энг асосийси ишнинг муваффакиятли якунлашига ёрдам беради. Уз навбатида хаётий куникмаларни шакллантириш буйича индивидуал режани исталган кулай пайтда ишлаб чикиш мумкин. Мухими, шахсий тараккиёти учун онгли равишда инсон узига масъулиятни олиши лозим. Бунда кимгадир вазифа юклаш ёки кимнидир сабабчи килиш ярамайди. Режалаштириш пайтида уч мухим асосни ажратиб олиш ниятда зарур:

1. ^айси сохада ривожланишни ва максад куйишни аниклаш лозим. Бунинг учун йулда учраши мумкин булган тускинликларни тахлил килиш, ушбу сохадаги малакали инсонлар куллаб-кувватлашларига эришиш лозим.

2. Нимани айнан ривожлантириш лозим. (куникмалар / компетенциялар)

3. Ривожланиш кандай амалга ошади (мос келадиган воситаларни танлаш) Режанинг асосий кисми буйича бошка саволлар булмаса, уни амалга ошириш буйича боскичма-боскич лойихалаштиришга утиш мумкин.

1. Четдан туриб, конструктив танкидий бахо бера оладиган мутахассисни топиш лозим.

2. Фаолият натижаларини бахолашнинг мезонларини аник белгилаб олиш керак. Хаётий куникмаларни цандайривожлантириш мумкин?

Ишда тезда таъсир курсатадиган натижаларга тез фурсатда эришишни кузда тутилмайди. У ёки бу куникмани узлаштириш учун вакт талаб этилади. Бунда эса куйидагиларни инобатга олиш зарур.

- ^айта алокани урнатиш

- Уз устида ишлаш

- Бошка кишилар ёрдамида укиш ва ментворкинг

- Махсус вазифаларни бажариш.

Педагогика фанида ушбу холатда узига узи хизмат килишнинг элементар ва "яшаб колиш" куникмалари жамиятдаги когнитив ёки бошка жараёнларни издан чикканлиги сабабли йукотилган алохида ижтимоий куникмаларни урнини коплаш сифатида караб чикилади. Психологик фанлар эса "хаётий куникма" тушунчаси шахснинг психологик ёш меъёрларига кура кулланилади[6].

Бирок, бу катордаги чекловлар зиддиятларни келтириб чикаради, бу эса ташкил этиладиган таълимий жараёнлар доирасидаги педагогик вазифаларни шакллантиришни кийинлаштиради. Бунда "хаётий" куникмаларни такомиллаштириш ёки шаклланиб булинган узини тутиш услуби, узига ва атроф-оламга нисбатан кадриятли муносабатлар каби малакалар асосида мослашувчан куникмалар ва таълим олувчилар кобилиятларини ривожлантириш назарда тутилмокда.

Юзага келадиган муаммоларни хал килиш буйича назарий тахлиллар шуни курсатадики, Узбекистон Республикаси таълимий фаолиятнинг норматив- хукукий жамланмасининг тадрижий ривожланиш жараёнида белгиланган тушунчаларни бирлаштирилган яхлит

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Ma^Myacu Typagu. Kagp.nap TaMep.nam mh^hh gacrypu 6y xo.naTga MaKTa6rana Tat.nHMgaH topth6 KeMuHru o^hh Tat.nHMga, atHH yHHBepcan Tat.nHMHM ^aonuATgaH o^hh Tat.nHM Myaccacacugaru yHHBepcan компeтeнцнfl.пapнн maK^aHTupum H3HH.n.nHrHHH H^oganaMgu. fflyHgaM kh^h6, HHCOHHHHr OHToreHTHK MaHTHKuM puBO^naHumura Kypa, "xaeTHM" KyHHKMa^apu TymyHnacu MaKTa6rana Ba khhhk MaKTa6 emugaru 6o.na.napra Huc6aTaH ncuxo-negarorHK Ba3H$a.napHH aHHK-namga xaM ^oMganaHHm MyMKHH. Ym6y 6ocKunga HHCOHHHHr a^oxuga Kuppa^apuHH muggaT 6u.naH puBO^^aHumu, yHHHr пpоcоцнa.п Ba KOMMyHHKaTHB KyHHKMa^apu, y3HHH 6omKapa oaum KyHHKMa^apu CHHrgupunagH.

MHCOHHHHr Ke^rycugaru maK^^aHumu yHHHr HSTHMOHM^amHHH AHru gapa^ara yTumu Ba MOC^amyBnaH^HK HMKOHHarnapuHH maK^^aHumu 6u.naH 6of^hk 6y^agu. fflyHHHrgeK, MycraKH.n, KHMragup MyxTo:®: 6y.nMac.nHK hmkohhathhh 6epum 6u.naH 6up naMTga y3ura akhh 6ynraH h^thmohm MyxHT 6u.naH y3apo 6of^hk xonga пcнхоcоцнa.п (Kumu^apra gycroHa epgaM 6epa O^umu), h^thmohh эмоцнонa.п KyHHKMa^apu Ba KorHHTHB Ko6H^HaT^apHHH maK^^aHTupagu. Ey эca yHHHr yMyMuM ypTa Tat.nHM 6h^hmhhh maK^^aHTupaeTraH gaBpra TyFpu Ke^agu. fflyHHHr ynyH yMyMuM ypTa Tat.nHM 6ocKunuga "xaeTuM" Ba "MOcnamyBHaH" KyHHKMa^ap TymyHna^apHH 6enru^aHHmH E^yM TaKCOHOMHACH (1-waöean) acocuga aMa^ra omupum MyMKHH[7].

YMyMHH ypTa Tab^HM iviaKTaÖH negarorHKacHga "x,aeTHH" Ba "MOC^amyBHaH"

KyHiiKMa.iap (1-^agBa^)

E^yM

TaKCOHOMH^CH "^aeTuM" KyHHKMa^ap "MocnamyBHaH" KyHHKMa^ap

TapKu6ugarH

KyHHKMa^ap

MaB^yg Mat^yMOT^apHH 6u^um, XoTupaHH puBO^^aHTupum ynyH

Eu^um xoTupaHH TaKOMH^^amTupum MHeMOTexHHKaHH 6u^um, эc.пa6

(xa6apgop 6y^um, эcгa Tymupum) KO^umBa egra onHmHHHr onTHMan ycy^^apuHH TaH^am

Ta^KHH KH^um, Muco^^ap opKa^u MaB^yg Mat^yMOT^apHH

TymyHTupum, BOKea^apHH KOH^nrya.n.namTHpHm (ax^ht

TacHH^nam Ba ynapHH TH3HMrayMyMnamTHpum,

TymyHum yMyM^amTupum, xynoca HHKapumHH Maca^aH, o^aMHH aHraam),

u^oganam acocuga yKyB MaTepua^u KOMMyHHKaTHB KyHHKMa^ap

Ma3MyHHHH maK^^aHTHpyBHH (TymyHTHpum, o^aMHHHr

MaHTHKuM xycycuM MaH3apacHHH

MatHora эгa Moge^^apuHH Ky^^am. HaMyHagarucH, 6omKa^apra axaMHATra эгa экaнпнгн 6u^aH TaKKOcnam Ba x.K.)

^ynnam ^apaeH^apra oug KyHHKMa^apra ^apaeHra oug MeTaKorHHTHB

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

эга булиш (анологик вазиятлар харакатининг алгоритми)

куникмалар: хатти-харакатлар алгортми, алгоритмни амалга

оширишнинг хар бир боскичидагихатти-харакатлар методлари ва йуллари, тайм-менежмент

Тахлил

Вокеаларини дифференциялашга оид когнитив куникмалар, уларни

билан ишларни ташкил этиш, аввал узлаштирилган вокеаларни янгилари билан мувофиклаштириш

Ташкилий-бошкарув куникмалар: фаолиятни стратегик режалаштириш, режалаштиришда максад ва вазифаларни фарклай олиш

Синтез

Утказилган тахлилни умумлаштириш асосида гояларни юзага келтирувчи когнитик куникмлар

Ижодий кобилиятларни ривожлантириш. Метакогнитив жараёнга оид куникмалар: умумлаштириш

тамойиллари, карорларни ишлаб чикиш ва кабул килиш. Узини курсата олиш ва янги гояларни такдим эта олиш куникмалари: коммуникатив куникмалар, жамоада ишлай олиш куникмалари

Бахолаш

Мулохаза ва хулоса кила олиш куникмалари. Фаразларни текшириш, далилланган танкид ва узини танкид кила олиш тамойилларига эга булиш

Маданиятлараро, шахслараро мулокот куникмалари. Вербал ва новербал мулокот куникмалари. Психосоциал узини коррекциялай олиш ва шахсий таълимот тизимини коррекциялаш куникмалари

Шунга кура, умумий урта таълим муассасаларида "хаётий" куникмалар укувчилар узини ривожлантиришининг мураккаб тизими сифатида "мослашувчан" куникмаларини шаклланиши учун асос булиб хисобланади. Б.Блум таксономиясини такомиллаштириш натижасида етарли даражада "хаётий" куникмаларни тушуниш оркали осонгина мувофиклаштириш мумкин. (2-жадвал) Бу эса узлуксиз таълимнинг навбатдаги боскичидаги муваффакиятини таъминлайди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Олий таълим муассааларида "х,аётий" куникмаларни шакллантириш (2-жадвал)

Блум таксономияси таркибидаги куникмалар "Х,аётий" куникмалар "Мослашувчан" куникмалар

Билиш Танкидий фикрлаш ва музокара олиб бориш кобилияти Таълим олувчининг согломфикрлай олиши, оила ва оламга нисбатан

Тушуниш

Тахлил

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

CuHTe3 o6teKTHB MyHoca6aTH

Eaxonam

^ynnam TamKHnuM KyHHKManap Y3HHH Ba maxcuM ^aonu«THHHaManra omupum Ba ^aonu«Tra Huc6aTaH xo3upnuKHH maKnnaHTHpum

Eunum OyH^HOHan KyHHKManap. MO6H..HK. Hm BaKTHHH TamKunnamTupum KyHHKMacH ^Hru Ba3H«T (y3rapyBHaH / HoaHHK)ra xoc umra TaMepnHK, umnaHnuK Ba maxcHHHr Kac6uMMyxHM cu^amapuHH maKnnaHTHpum

TymyHHm

^ynnam

TymyHHm CaBonnapHH THHrnaM Ba ynapHH 6epa onum KyHHKManapu Ba3H«THH, MynoKOTgaru mepuKnapuHH TymyHa onumraHHc6aTaH OHrnu eHgamyB

Eaxonam Эмпaтн« Ba xaMgapgnHK 6ungupa onum HmoHHnu Ba gycroHa MyHoca6aTnapHH ypHaTa onHm

2-«agBan Ma3MyHH opKanu o.hh TatnHMga Tana6anapga maK^naHTupunumH Ba pHBO^naHTupu^HmH 3apyp 6ynraH "xaeTuM" KyHHKManapuHH "MOC.namyBHaH.nHK" компeтeнцн«.пapнгa Huc6aTaH «KUHnamTupumra umopa KunMOKga. Y3 HaB6aTHga o.hh TatnHM mapoHTHga pHBOÄnaHTHpHmHHHr MyxHM MyHanumnapugaH 6upu Tana6anapHHHr "MOcnamyBHaH" KyHHKManapu xuco6naHagu. EyHga y MaB«yg 6u.HMnapHHHr noMgeBopu acocuga 6yna«aK Kac6uM $aonu«T cy6teKTH cu^aTuga y3 ypHHHH 6enrHnaMgH. fflyHHHrgeK, «apaeHra oug Ba MeTaKorHHTHB KyHHKManapu TatnHM onyBHHHHHr MycraKHn xaeTra ncuxonorHK TaMepnuruHH HaMoeH этнm cu^aTHga y3HHHHr "MocnamyBHaH" KyHHKManapuHH puBO^naHTupumra xapaKaT KH.agu[8]. CONCLUSION

fflyHgaM kh.h6, o.hh TatnHM aManueTHga MocnamyBHaH KyHHKMa geraHga "xaeTuM" KyHHKManap epgaMHga maKnnaHaguraH Tana6anapHHHr KyHHKMa, ManaKa Ba Ko6H.H«T.apH Ma«MyHHH TymyHHm MyMKHH. Ym6y Ma«Mya acocuga Tana6a Kac6uM $aonu«T 6unaH 6upra y3nyKcu3 TatnHMHHHr KeMuHru 6ocKHHnapuga (o.hh TatnHMgaH KeMuHru TatnHM, ManaKa omupum Ba x.K.) y3HHH HaMoeH Kunumura hmkoh 6epyBHH Kac6uM компeтeнцн«napн th3hmhhh By«ygra Kenumura o.h6 Kenagu. "MocnamyBHaH" KyHHKManap HHcoHga roKopu aganTHB canoxu«T, «tHH xaeTHHHHr 6apna coxanapura Kupumu6 KeTa onumuHH Ba y epga y3HHH 6aHgnurHHH xaMga MyBa$$aKH«THHH TatMHHna6 6epagu. Ynap hhcohhhot xaeT KeHupum cu^aTH Ba yHgaH KOHHKKaHnHK xonaTHra h«o6hh Tatcup KypcaTagu. "MocnamyBHaH" KyHHKManap y3nyKcu3 TatnHM HaTH«acuga Kac6uM $aonu«Tga HaMoeH 6ynum gapa«acu KyMugaru TapKH6uM Ty3unMaga «kko. aKc этagн:

1. H^THMOHH-KOMMyHHKaTHB KyHHKManap: «aMoaga umnaM onumu, ManaKacu,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

бевосита вазифаларни амалга ошириш кобилияти, огзаки ва ёзмамулокотни йулга куя олиши, оммавий нутк сузлай олиши, новербал хатти-харакатлар имкониятларидан фойдалана олиши, ахлокийлиги ва этикет коидаларига риоя кила олиши, хамкорлари билан ишончли муносабатларниурната олиши ва давом эттира олиши, маданиятлараро хамда шахслараро мулокотларда бемалол иштирок эта олиши.

2. Ташкилий куникмалар: жамоани шакллантира олиши, шахсий фаолиятини режалаштириши, устунлик жихатларни танлай олиш, амалгаоширса буладиган вазифаларни куя олиш, режани амалга оширишдаги давомийхаражатларни аниклай олиши.

3. Функционал куникмалар: шахсий ва касбий вазифаларни хал килишга каратилган масалаларда глобал тармоклардан фойдаланиш, ахборотни кидириш, бахолаш, кайта ишлаш, саклаш ва куллай олиши.

4. Ижтимоий-эмоционал куникмалар: масъулиятни узига ола билиши, лидерлик кобилиятлари ва ташаббускорликни намоён этиши, уз хиссиётларини назорат кила олиши ва мулокотдаги хамкорини эмоционал холатини фахмлай олиши хамда у билан муносабатни амалга оширишнинг адекват услубларини танлай олиш.

Демак, XXI асрда яшаётган замонавий инсонларнинг компетенциялари трансформациялашиб бораётган жамият ва давлат иктисодиёти талабларига жавоб бериши лозим. Айнан уларнинг шарофати билан инсонлар мураккаб булган ижтимоий-сиёсий ва иктисодий сохаларда юзага келадиган эхтиёжларни тезда кондира олувчи мослашувчан хамжамиятларни вужудга келади. Шу билан бир каторда "келажак компетенциялари" инсонлар томонидан оммавий кулланилса, жамият ва иктисодиёт трансформацияси хам тезрок, хам ишончлирок асосга курилади.

REFERENCES

1. https://uza.uz/uz/posts/ozbekiston-hayotiy-konikmalarni-shakllantiruvchi-talim-tizimiga-otmoqda 372101 19:15 / 13.05.2022

2. Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони. 2019 йил 8 октябрь, ПФ-5847-сон. Электрон ресурс: www.lex.uz

3. Узбекистон Республикасининг ^онуни. Кадрлар тайёрлаш миллий дастури тугрисида // Баркамол авлод - Узбекистон тараккиётининг пойдевори. - Тошкент: Шарк, 1997. - Б. 31-61.

4. Jack Cohen. So You Want To Work at a Startup? Hone These 11 Soft Skills First. -Electronic resource: https://medium.com/the-ascent/so-you-want-to-work-at-a-startup-hone-these-11-soft-skills-first-377e9f27dc45 Date of the application: April 5, 2020

5. Measuring soft skills & life skills in international youth development programs. - URL:

6. https://www.fhi360.org/sites/default/files/media/documents/resource-yp-measuring-soft-skills.pdf. (дата обращения: 09.10.2019).

7. Акрамова Ш.А. Укув жараёнида замонавий педагогик технологиялар ва уларни куллашнинг амалий масалалари. Укув-услубий кулланма. - Тошкент: ОХБИ 2016. - 82 б.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

8. Carri Remith George Avenues of life skills development in higher education // Education Sciences and Psychology. 2013. № 4 (26). 3-7 pp. —URL: https://elibrary.ru/item.asp?id=21097529 (дата обращения: 01.09.2019).

9. Сиддиков, И. Б. (2019). Государственная Политика В Отношении Молодежи В Узбекистане: Национальный Опыт И Реальная Необходимость Международных Инициатив. In Условия Социально-Экономического Развития Общества: История И Современность (Pp. 38-43).

10. Ahmadjonovna, E. T., &Bakhromovich, S. I. (2020). Pedagogical Analysis Of Culturo-Educational Institutions' Actions In Youth Education (On The Example Of Museum Activities). The American Journal Of Social Science And Education Innovations, 2(08), 576-582.

11. Сиддиков, И. Б. (2018). Социально-философские аспекты формирования интеллектуальной культуры молодёжи. Theoretical & Applied Science, (1), 61-66.

12. Bakhromovich, S. I. (2018). Social And Philisophical Performance Of Making Youth's Intellectual Culture. European Science Review, (7-8).

13. Bakhromovich SI. Analysis Of Modern Approaches To Ensuring The Effectiveness Of Management In Higher Education Institutions. The American Journal Of Social Science And Education Innovations. 2020;2(12):364-9.

14. Bakhromovich Si. The Impact Of Managerial Professional Development On The Effectiveness Of Higher Education Institution Management. Academicia: An International Multidisciplinary Research Journal. 2020;10(12):1014-20.

15. Siddikov, I. (2021). Gender Management Issues In Modern Pedagogy In Educational Institutions.

16. Siddikov, I. B. (2021). Modern Models Of Providing Autonomy Of Higher Educational Institutions (Analysis Of Foreign Countries Experience). Current Research Journal Of Pedagogics (2767-3278), 2(05), 25-31.

17. Bakhromovich, S. I. (2021). Development Trends And Transformation Processes In Academic Mobility In Higher Education In Uzbekistan And The World.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.