Научная статья на тему '“ҚУТАДҒУ БИЛИГ” АСАРИДА ИЖТИМОИЙ БОРЛИҚ МАСАЛАЛАРИ'

“ҚУТАДҒУ БИЛИГ” АСАРИДА ИЖТИМОИЙ БОРЛИҚ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Юсуф Хос Ҳожиб / давлат / фалсафа / жамият / адолат / инсон қадри / борлиқ / билиш. / Yusuf Khos Hajib / state / philosophy / society / justice / human values / existence / knowledge.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Муҳамедов, Асрор

Юсуф Хос Ҳожиб фалсафий меросида ижтимоий муаммолар ва уларни оқилона ҳал қилишга қаратилган қатор фикрлар мавжуд. Аллома ўз давридаги мавжуд воқеликка теран нигоҳ билан қарайди ва маълум бир маънодаги ўзининг концепциясини ишлаб чиқади. Жамиятдаги ижтимоий муаммоларни англаш учун аввало, инсонларнинг тушуниш кераклигини такидлайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF SOCIAL EXISTENCE IN THE WORK "KUTADGGU BILIG".

The philosophical heritage of Yusuf Khos Hajib contains a number of ideas aimed at solving social problems and their rational solution. Alloma looks deeply at the existing reality of his time and, in a certain sense, develops his own concept. He emphasizes that in order to understand social problems in a society, one must first understand the people.

Текст научной работы на тему «“ҚУТАДҒУ БИЛИГ” АСАРИДА ИЖТИМОИЙ БОРЛИҚ МАСАЛАЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

"КУТАДГУ БИЛИГ" АСАРИДА ИЖТИМОИЙ БОРЛЩ МАСАЛАЛАРИ

Асрор Му^амедов

Фаласфа фанлари буйича фалсафа доктори, доцент Ижтимоий фанлар факультети декани

Алфраганус университети https://orcid.org/0009-0007-9499-5828

АННОТАЦИЯ

Юсуф Хос Х^ожиб фалсафий меросида ижтимоий муаммолар ва уларни оцилона уал цилишга царатилган цатор фикрлар мавжуд. Аллома уз давридаги мавжуд воцеликка теран нигоу билан царайди ва маълум бир маънодаги узининг концепциясини ишлаб чицади. Жамиятдаги ижтимоий муаммоларни англаш учун аввало, инсонларнинг тушуниш кераклигини такидлайди.

Калит сузлар: Юсуф Хос Х^ожиб, давлат, фалсафа, жамият, адолат, инсон цадри, борлиц, билиш.

ABSTRACT

The philosophical heritage of Yusuf Khos Hajib contains a number of ideas aimed at solving social problems and their rational solution. Alloma looks deeply at the existing reality of his time and, in a certain sense, develops his own concept. He emphasizes that in order to understand social problems in a society, one must first understand the people.

Key words: Yusuf Khos Hajib, state, philosophy, society, justice, human values, existence, knowledge.

КИРИШ

Юсуф Хос Хржибнинг ижтимоий фалсафий концепциясида уйгунлик ва муроса ётади. Унинг хозирги замон файласуфларига хам, адибларига хам, табибларига хам, олим ва фозилларига хам, чорвадорларига хам, дехконлари-ю хунармандларига хам, муаллиму мураббийларига хам, астроному математикларига хам, хуллас, барча-барчага айтадиган гапи бор. Файласуф олим Абдукодир Зохидий ижтимоий борликнинг уйгунлаштириб турувчи, барча элементларни бирлаштириб турган субстрат масаласида шундай ёзади: "Борликнинг бирдан-бир масъули, кудратли субъекти, субстрати - одам, жамият, давлат булиб, уларнинг олий мужассами хокон - элигдир. Элиг дунёни, одамлар, жамият, давлатни тузувчи, курувчи, конун берувчи, эзгу, юксак максадлар, нишонларга, бахт-саодат, фаровонликка йуналтирувчи куч-кудрат

Research BIB / Index Copernicus

сохибидир"1. Юсуф Хос Хржибнинг уз даври учун анча прогрессив булган фикрлар - инсон кадри масаласининг устувор куйилгани ва ушбу кадриятнинг детерминантлиги масаласи буйича концептуал фикрлар илгари сурилгани билан хам хозирги кунда кадрлидир.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Замонавий фалсафий, сиёсий ва хукукий концепцияларда инсон хукук ва эркинликлари масаласи тобора чукурлашиб бормокда. Узбекистонда хам инсон кадри миллий гоя даражасига кутарилиб, бутун давлат бошкаруви тизими инсон манфаатлари учун йуналтирилмокда. Жумладан, мазкур масалага тухталган Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев шундай деган эди: "Албатта, инсон кадри биз учун кандайдир мавхум, баландпарвоз тушунча эмас. Инсон кадри деганда, биз, аввало, хар бир фукаронинг тинч ва хавфсиз хаёт кечиришини, унинг фундаментал хукук ва эркинликларини таъминлашни назарда тутамиз.

Инсон кадри деганда, биз хар бир фукаро учун муносиб турмуш шароити ва замонавий инфратузилма ташкил этишни, малакали тиббий хизмат курсатиш, сифатли таълим, ижтимоий химоя тизими, соглом экологик мухит яратиб беришни тушунамиз. Бу максадга эришиш учун эса дунёдаги ноёб демократик тузилма булган махалла институтининг катта имкониятларидан самарали фойдаланиш, унинг ваколатларини янада кенгайтириш, пировард натижада махаллани жамиятимизнинг хал килувчи бугинига айлантириш вазифасини уз олдимизга куймокдамиз .2

Давлатимиз рахбари томонидан ишлаб чикилган концептуал ёндашув бундан минг йиллар авлод-аждодларимиз томонидан ижод килинган инсон кадрини улуглаш гояларига хамохангдир. Бу эса Узбекистонда амалга оширилаётган ислохотларнинг чукур фалсафий мохияти, буюк алломаларимизнинг маънавий меросига таянишини курсатиб беради. Шу билан биргаликда бугун янгилик сифатида майдонга чикаётган гоя ва ёндашувлар аслида буюк бобокалонларимиз томонидан яратилган асарларда кайд этилгани, бу эса миллий маънавий меросимизни чукур урганиш оркали ижтимоий тараккиётга ижобий таъсир курсатишимиз мумкинлигини намоён килмокда.

У уз даврининг етук файласуфи, олими, фозили, давлат арбоби, фан ва маданият хомийси, хаётнинг энг майда икир-чикирларидан тортиб осмон жисмларининг сирларигача тушуниб етган баркамол киши эди. Албатта, унинг

1 А.Зохидий. Юсуф Хос Хожиб давлатчилик фалсафий таълимотининг негизлари.// Жахон туркологиясининг буюк обидаси "Кутадгу Билиг" ва уни урганишнинг долзарб масалалари халкаро конференция туплами. -Тошкент, 2020 йил. - Б. 154.

2 https://xs.uz/uzkr/post/inson-qadri-biz-uchun-qandaidir-mavhum-balandparvoz-tushuncha-emas-prezident - «Инсон кадри биз учун кандайдир мавхум, баландпарвоз тушунча эмас» — Президент

Research BIB / Index Copernicus

дунёкараши, фаннинг турли сохаларидаги тушунчаси, хаётни билиши уша давр ижтимоий тузум шарт-шароитлари билан чегараланган эди.

Мутафаккирнинг гносеологик назарияси объектив идеализмга асосланган булиб, билим зехннинг махнули сифатида талкин килинади, акл, идрок бирламчи, билим эса унга боглик, иккиламчи ходиса сифатида каралади. Шунинг учун хам инсон билимсиз тугилади, сунг урганади. Зехн эса табиатга кушилиб яратилади, уни инсон урганмайди, у азалдан инсон табиатига сингдирилган булади, билиш, урганиш кобилиятининг туб илохий асоси саналади3. Дунё микёсида маънавий хаёт хам барча жабхалар каби турли карама-каршиликлар генерация ва дегенерация даврларини бошдан утказади. Маълум бир боскичда маънавий хаётда умуман янги гоялар кириб келиб эскиларини яксон килса, маълум бир даврда ана шу эски мафкуралар тикланади. Мустакиллик шарофати билан Узбекистонда миллий ва диний кадриятлар кайта тикланиши кузатилди. Айникса, диний идентификация килиш жараёни шиддат билан амалга ошди. Утган киска давр ичида хам диний сохадаги ривожланиш тургунлик даврлари билан кечган булса -да, утган йиллар давомидаги узгаришларнинг энг ёркини диний узликни англаш билан боглик равишда намоён булмокда. Юсуф Хос Х,ожиб диний карашлари бугунги шароитда ижтимоий тараккиёт ва диний узликни англашни уйгунлаштириши мумкин. Унинг объектив идеализмининг концепцияси мохиятан дунёнинг асосини инсон онгидан ташкарида ва унга боглик булмаган холда гайритабиий рухий ибтидо (Аллох) бошкаради, деб хисоблайди. Фалсафий фанлар тараккиёти давомида Афлотун, Платон, Прокл, кейинчалик Лейбниц, Шеллинг ва Гегеллар объектив идеализм концепциясини такомиллаштириб бордилар. Гегелнинг фикрича: "Фалсафанинг мундарижаси, унинг истаклари ва кизикишлари дин билан айнандир, сунгисининг предмети абадий хакикат, худо ва унинг мохиятидир. Фалсафа качонки диннинг мохиятини тушуна олгандагина, узининг мохиятини тушуна олади. Шу билан бирга фалсафий жихатдан уз-узини тушуниш, динни тушуниш хамдир"4 . Шу билан биргаликда ижтимоий муносабатларда давлатнинг урни хам мавжуддир. Чунки "Давлат инсонларнинг хукукий мажбуриятларини белгиласа, дин уларнинг ички дунёси коидаларини белгилайди. Уз -узидан куриниб турибдики, дин хукмронлик килиши керак эмас"5. Шу билан биргаликда хар бир сиёсий, ижтимоий ва иктисодий жараён ва ходисаларни илохийлаштириш, улардан

3 Каримов К. Илк бадиий достон. - Т., 1976.

4 Hegel G. W. F. Sämtliche Werke. Hrsg. von G. Lasson. Leipzig, 1911 ff. 29.

5 М.Ф.Овсянников. Гегель. "Мысл". - Москва. 1971. - С. 193-194

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

кандайдир диний атрибутлар излаш, жамият хаётидаги объектив тараккиёт конунларини рад этишга уриниш мамлакат тараккиётининг кушандасидир.

Узбекистоннинг маънавий ривожланиш боскичида диний асосларга кура карама-каршилик келтириб чикариш холатлари учраб турибди. Жумладан, диндорлар томонидан бошка дин вакиллари, айникса диний эътикодга эга булмаган жамият аъзоларини кистовга олиш холатлари учраб турибди. Бу каби салбий холатларнинг олди олинмаса келгусида катта ижтимоий ларзалар юзага келиши мумкин. Шу сабабли хам диний масалаларга хам дунёвий илм нуктаи назаридан ёндашув зарур булиб колмокда.

Мутафаккирнинг худо хакидаги тасаввури тасаввуф таълимотига асосланган. Табиатда мавжуд жамийки нарсалар вохид худодан, унинг белгисидан далолат беради, хамма нарсаларни у яратган ва хар бир яратган нарсасининг узига хос белгилари мавжуд, у олддан хам, ортдан хам, остдан хам, устдан хам, сулдан хам, унгдан хам эмас, у хам азал, хам охир. Шунингдек, уринни у яратган, унинг урни хам йук, усиз урин хам йук.

Унинг бу пантеистик таълимотига кура, худо бутун табиатга сингиб кетган булиб, табиатдан ташкари кандайдир рухий кудрат мавжудлиги хакидаги ута идеалистик карашга нисбатан бироз илгоррок.

Исломнинг Марказий Осиёда мустахкамланган бир даврда ёзилган Юсуф Хос Хржибнинг асарида теизм рухи равшан куриниб туради. У Оллохни эътироф килиш ва дин, шариат йулини бир дам унутмасликка таргиб килади. Лекин дунёвий, хаётий масалаларда, хаёт учун кураш масалаларида динга муте булиб колмасликка, дунёвий тадбирларни диний эътикодга курбон килиб юбормасликка чакиради. Диннинг узи хам дунёдан воз кечишни таргиб килмайди, оламдан юз угириб тарки дунё килиш бетайинлик, унда дунё бир буш нарса булиб колади. Дунё неъматларидан воз кечмаслик, ундан бахраманд булиш ва бошкаларни хам бахраманд этиш лозим, курук тоат-ибодат килиш билан Оллох карамига эришиб булмайди, деб хисоблайди. Энг аввал тугри, адолатли, инсофли булиш, билим ва заковатга тинмай интилиш керак, деган таълимотни изчиллик билан илгари суради:

Олам халки кишлок, шахарни куйиб, Туриб токка чикса огир юк чекиб. Бузулгай олам, барча колгай курук, Одам боласидан кесилгай уруг.6

Юсуф Хос Х,ожибнинг жамият хакидаги карашлари хам диккатга сазовор. У бу масалада Форобий, Ибн Сино фикрларига кушилмаган, яъни,

6 Каримов К;. Юсуф Хос Х,ожиб "Кутадгу билиг". - Т.: Фан, 1971.

Research BIB / Index Copernicus

у жамиятда хамма табакаларни баробар булиши мумкин, деган гояга карши чиккан. Унинг фикрича, жамиятда хар бир табака уз вазифасини сидкидилдан бажарса, ушандагина жамият гуллаб - яшнайди. Юсуф Хос Х,ожиб бу борада субстанционал концепция тарафдори булган. Яъни инсоннинг ижтимоий сифатлари тугма характерга эга булиб, унинг умри давомида узгармайди. Бу гояни фалсафа фанлари номзоди А.Зохидов хам ёклайди.

Аллома жамият аъзоларининг барчасини дустликка, дехконларга, чорвадорларга, хунармандларга хурмат билан муносабатда булишга чакиради, чунки улар одамларни едириб, кийдирадилар, деб тушунтиради. Юсуф Хос Х,ожиб инсонпарвар сифатида хон ва бекларнинг золим хукмронлигини, халкни эзиб, уларга зулм утказишини, инсон хукукларини топтаб, камситишларини танкид килади. У бойларни камбагалларга нисбатан мурувватли булишга, хайр-эхсон килишга чакиради. Жамиятдаги тенгсизлик ва адоватни куриб, уларни узаро бирлаштиришга, маънан ва идрокан якинлаштиришга интилади.

Унинг тахминича, табакалар ва синфлар уртасидаги тенгсизлик, давлат бошкаруви инсонпарварлик йулига утса, ижтимоий адолат карор топсагина бархам топиши мумкин. Давлат бошкарувидаги масалаларни хукмдор одилона хал этса, достон кахрамони Кунтугди сингари бой ва бекларга ажратмай, уларга бир хилда караб, одилона иш юритишини истайди. Давлат хукмдори конунларга таянган холда одилона давлатни бошкарса -идеал давлат булади, деб таъкидлайди. Одил хукмрон укимишли, акл-заковатли, тафаккурли ва хар томонлама етук булиши, давлат бошкарувида фан янгиликларига таяниши кераклиги хакида фикр юритади. Бу гоя Форобийнинг фалсафий карашларида хам мавжуд.

Бу асар биринчи навбатда хукмдор табакага, бекларга, зодагонларга мулжалланган ва ушаларга тугри йулни курсатиш максад килинган эди.

Адиб асарининг фалсафий киммати юкори булиб, ундаги хар бир кирра, вокеалардаги хаётийлик ва аллома орзу-умидлари билан узаро уйгунлашиб кетган. Унинг жуда куп байтлари хикматли суз маълум бир ижтимоий вокеъликни лунда ва киса килиб тушунтириб бера олиш даражасига кутарилган.

Алломани хаёт мазмуни ва инсоннинг абадийлиги муаммолари кизиктириб келган. Унинг фикрича, хар бир инсон жамият олдидаги уз бурчини бажариши ва узидан кейин яхши ном колдириши керак. Бу дунёда хамма нарса унутилади, факатгина савоб иш ва аклли суз улмайди.

Research BIB / Index Copernicus

Aguô HHcoHnapHUHr MatHaBufi Tapôuacu Ba h^thmohh ponu xaKuga $uKp ropuragH. OuKpnapuHHHr MapKa3ufi KucMuga ëmnapHHHr Tapôuacura oug Foanap, xanK MaH^aarnapuHu Ky3noBHH, gaBnarra coguK Kumunap xaKugaru ^uKpnap ypuH onraH.

ffly ôunaH ôup Karopga, Xoc Xo^hô maxcHUHr ounaBufi

Tapôuacura xaM anoxuga эtтнôop ôepagu. OTa-oHanap $ap3aHgnapura HucôaraH TanaônaH ôynumnapu, TaKnug ynyH MyHocuô, HaMyHanu $a3unar эгaсн ôynMoKnapu no3HM geô Tapôuacu3 $ap3aHg - ^anoKar, ôy ^anoKar Ha^aKar y3u ynyH, ôanKH oTa-oHanapu ynyH xaMgup, geô afiTraH эgн.

Hgean maxc, ^aMuaT, gaBnaT KaHgafi maKnnaHumu KepaK? Hgean maxc $a3unaTnapu KaHgafi ôynumu, ôy $a3unaTra KaHgafi Kunuô эpнmнm KepaK? MaHcaô coxuônapuHHHr xycycufi, maxcufi xaëTH, ^aMuaT Ba gaBnaT MaH^aarnapura MyHocaôaTH Kafi TapTuôga ôynumu mapT? MyTa^aKKup aHa my MyxuM MacananapHUHr ^anca^ufi cucTeMacuHu apaTgu. Y ugean maxcHH, atHH, komhh HHCOHHH Tyran эp, geô aTagu. YHHHr ôy FoacuHH Koн$yцнfiнннг ôapKaMon hhcoh xaKugaru Kapamnapura Kuëcnam MyMKHH.

rocy$ Xoc Xo^hô y3 3aMOHacuHHHr goHumMaHgu, Typnu unMnapugaH ôax,c ropuramra Kogup onuM Ba $o3un Kumucu, unFop ^uKpnu ^afinacy^u эgн. fflyHHHr ynyH xaM y y3 acapuga unM-^aH, ôunuM-3aKoBaT, Matpu^ar TapFHÔoTHucu, xomhhch cu^araga HaMoëH ôynagu. Acapga unMra, Matpu^aTra, ôunuM Ba 3aKoBaTra anoxuga ôoônap SaFumnaHraH. EynapgaH TamKapu, aguô acapHHHr cuëcufi, h^thmohh, axnoKufi Macananapra, Typnu TaôaKanap TaBCu^ura Ba ôomKa KaTop MaB3ynapra SaFumnaHraH ôoônapuga unM Ba Matpu^aTHH, ôunuM Ba 3aKoBaTHH, unFop Matpu^ufi-unMufi KapamnapHH oFumMafi TapFuô Kunagu, KumunapHH THHMafi unM onumra, ôy hhmhh aManga TaTÔHK Kunumra yHgafigu. ^yHëgaru ^aMu эзгy umnap ôunuM Ty^afinu ôynagu, ôunuM opKanu xarro KyKKa ynum ynyH xaM fiyn Tonunagu, gefigu MyTa^aKKup:

^yHëga ogaM nafigo ôynraHgaH to xo3uprana ôunuMnu Ba 3aKoBaTnunapHHHr эзгy Ba ogun cuëcaT ropuTuô KenraHnuru, ôunuM Ba 3aKoBaT Ty^afinuruHa Kumunap opacugaru apaMac umnap axmunaHraHnuru, Sy3yKnuKnap, u^nocnuKnap Ty3aTunraHnuru Ba noKnaHraHnuru xaKuga ranupuô, xyKMgopnapHu unM Ba 3aKoBaTHH acoc Kunuô onraH xonga gaBnaTHH ugopa Kunumra, эnнн ôomKapumra naKupagu. ^yHKH эn Ba wpTHH ugopa

7 KapuMoB rocy$ Xoc Xp^uö "^yTagFy öunur". - T., 1971.

^aMH эзгy umnap ôunuM Ha^ugyp, EunuM xaTTo ocmoh capu fiyn onyp7.

Research BIB / Index Copernicus

KHAumga ham Ba 3aK0BaT KyA KeAagu, aKA, ham Ba 3aK0BaT Ky3H SuAaH SomKapuAraH ЭA-ropт xaMuma ryAAaS amHafigu. fflyHHHr ynyH xyKMgop hamah Ba 3aKOBaTAH SyAumu KepaK. fflyHgaruHa y TyraA Ba eTyK Kumu SyAa OAagu.

KumuAap ypTacugaru y3apo MyoMaAa-MyHOcaSaT, ®:aMHaT at3OAapu ypTacugaru aAOKaHHHr энг acocufi OMHAAapugaH Supu, 3apypufi mapTH XucoÔAaHraH y3apo xypMaT, эx1тнpомнннr ЭAeмeнтap KypuHumugaH topths энг OAHfi KypHHHmurana SyAraH Sapna MacaAaAap Ma^Myu «KyTagFy SuAur» acapuHHHr acocufi MaB3yAapugaH SupuHH TamKHA KHAagu. YAyFAapHHHr KHHHKAapra, KHHHKAapHUHr yAyFAapra, aMaAgop, MaHcaSgopAapHHHr y3 KyA ocTugaru KumuAapra, Sy KumuAapHHHr y3 xy^aAapu, coxuSAapura, TypAH H^THMOHH rypyxgapHHHr, TaSa^aAapHHHr Sup-SupAapura, $ap3aHgAapHHHr y3 OTa-OHaAapura, OTa-OHaAapHHHr y3 $ap3aHgAapu Ba KapaMOFugaru SomKaAapra HucSaTaH SyAaguraH xypMaT MacaAaAapu Mcy$ Xoc Xp^uSHHHr guKKaT MapKa3uga Typagu. OuAa Ba ^aMuaT xaëTuga, gaBAaT umAapuga y3apo xypMaT Ba эx1тнpом acocufi mapT экaнAнгннн OFumMafi TapFuS KHAap экaн, ^afiAacy^ Sy MacaAaHHHr энг HO3HK TOMOHAapuHH xaëTHfi Ba энг ^ohah MHCOAAapra acocAaHraH x,OAga tsakhh KHAagu x,aMga KumuAapHH y3apo xypMaT^XTupoMAH SyAumra gatBaT этagн.

X,ypMaT Ba эxтнpом myHgafi Sup HapcaKH, yHra SupgaH эpнmнS SyAMafigu, yHH aBBaA SomgaH TapSuaAam, $ap3aHg TyFHAap экaн, ëmAurugaH SomAaS SepuAaguraH TapSuaHH TyFpu fiyAra Kyfium, axAOK Ba ogoSHHHr Sapna KOugaAapura OFumMafi aMaA KHAum KepaK SyAagu.

AguS Sy acapuga hhcoh $aKaT ®;aMHaTga, SomKa KumuAap SuAaH MyAOKOTga Ba ^ofigaAH Mex^aTga HHHaKaM KaMOAra eTagu, geraH FoaHH HArapu cypagu. Hhcoh SuAaH Shahmhh a^parnS SyAMafigu, $aKaT Shahmah KumuruHa KaMOA Tonumu MyMKHHAuruHH yKTupagu:

KumuAapHH $aKaT axmu ogaMAapgaHruHa gycT oprrapumHH MacAaxaT Sepagu. OaKaT axmu umAap KHAuSruHa axmu Hara^aAap Kyram MyMKHH, nyHKH "... THKaH экнS xpcuAura y3yM OAMaficaH" geS afiTagu.

rocy^ Xoc Xp^uSHHHr ^aAca^acuga KypraHHMH3geK, yHHHr x,aëTra Kapamuga x^m 3ugguaTAap MaB^yg. AASaTTa, Sy 3ugguaTAap TaSuufi 3aMHHra эгa SyAuS, y3 gaBpuHHHr umuMOufi Ty3yM mapouTAapu, TypAH umuMOufi TaSaKaAap opacuga xyKM cypraH Kafi^uaTAap TyKHamyBH 3aMHHuga W3ara KeAraH эgн. «KyTagFy SuAHr»ga hkkh Kafi^uaT: TymKyHAHK, acKeTH3M,

8 HapuHÖaeB A. ®HAOCO$CKHC B3rAag rocy$ BaAacaryHOKHH.

Oahm ogaM - KHMMaTSaxo guHopgup,

HogoH, ®;oxha ogaM - KHMMarcro coxTa nyAgup8.

Research BIB / Index Copernicus

TapKugyHëHunuK Kafi^uaTH öunaH KyTapuHKunuK, xaëTra, Kena^aKKa umoHH Kafi^uaTnapu ypTacuga Kypam Ôopagu. Ey Kypamga KyTapuHKunuK, xaëTra umoHH ôunaH Kapam Kafi^uaTH ycTyH Kenagu.

rocy^ Xoc Xo^hô xap HKKana Kafi^uaT ypTacugaru KypamHH ôaëH Kunap экaн, gouM ôy öaxcnapHH KyTapuHKunuK Kafi^uaTHHUHr ycTyHnuru, Fonuô Kenumu FoacuHH TatMHHnamra HHTunagu.

rocy^ Xoc Xo^hô y3 gaBpuHHHr eTyK ^afinacy^u öynraH. Y y3HHUHr "KyTagFy Ôunur" acapuga gyHëHHHr Ty3unumu Ba kohhothhot xapaKaru xaKuga HyKyp unMufi ^HKpnap ôaëH этagн. Ey ^HKpnap "KyragFy ÔHnur"HHHr "Etth wngy3 Ba yH hkkh öyp^" (Etth KaBoKHÔ Ba yH hkkh öyp^9) ôynuMuga y3 H^ogacuHH TonraH. Y OnnoxHH эtтнpo$ Kunum Ba guH, mapuaT fiynuHH Ôup gaM yHyTMacnuKKa TapFHÔ Kunagu. TapKH gyHëHunuKHH Kopanafigu. YHHHr ^HKpuna, TapKH gyHëHunuKga gyHë öup Ôym Hapca ôynuô Konagu, gyHë HetMaTnapugaH bo3 KeHMacnuK, yHgaH öaxpaMaHg Synum Ba ôomKanapHH xaM ôaxpaMaHg Kunum no3HM, geraH TatnuMoTHH H3HunnuK öunaH unrapu cypagu. rocy^ Xoc Xo^uÔHHHr gyHë Ba yHHHr Ty3unumu xaKugaru Foanapu Ba TacaBBypnapuga unMufi ^HKpnap KenTupunagu. Acap gaBoMuga gyHëHHHr afiônapu, yHHHr KaMHunuK ToMoHnapu xaM KaxpaMoHnap umTupoKuga TanKHH этнnagн.

TagKHKoTHH TatKugnaraHugeK: "Eu3 Ôy Tapuxufi acapHH yKup экaнcнз, acap KaxpaMoHnapuHHHr y3apo Myöoxacacu, cyxôaTnapu opKanu axmunuK Ba ëMoHnuK, caMHMufinuK, эзгynнк Ba ^axonarau a^parum, fflapKHUHr y3ura xoc Kynnu geMoKpaTHK ^aMuaTUHUHr Kypunumu Ba TapaKKufi этгaнннн TymyHHÔ eTraHgeK ôynaMH3"10. Ey эca acapHHHr u^THMoufi-^anca^ufi MoxuaTHHu TymyHumra Ba aHrnaö eTumra ôynraH KH3HKumHH aHaga KynafiTupagu xaMga MaB^yg MyaMMonapHH xan Kunumga acapra TaaHumra yHgafiBepagu. XY.TOCA

Xynoca Kunuô afiTraHga, rocy$ Xoc Xo^uÔHHHr ^aMuaT xaKugaru ^HKpnapu guKKaTra ca3aBopgup. ^yHKH y ^aMuaT xaKugaru Kapamnapuga Oopoöufi Ba Höh CuHonap H3ugaH ôopMagu. EyHra y Ôy acapHH xyKMgopnap ynyH ë3raHnuru caôaô ôynraH Ôynumu MyMKHH. .HeKHH Ôup Hapca aHHKKu, yHHHr xap Ôup Mucpacu ^aMuaT ynyH ^ofiga KenTupum MaKcaguga ë3unraH.

9 Coahkob K. KaguMru TypK $anca$acu. - T., 2008.

10 ffl.XomuMoB. "KyTagFy öunur"HHHr xo3upru KyH ®axoH gaBnaTHunuruga M3ara KenaëTraH umuMoufi MyaMMonapHH 6apTapa$ этнmgaгн ypHH. ^axoH TypKonorHacHHHHr ôyroK oôugacu "KyTagFy Ôunur" Ba yHH ypraHumHHHr gon3apö Macananapu. XanKapo кoн$epeнцнa TynnaMH. - TomKeHT, 2020. - E. 72.

Research BIB / Index Copernicus

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. А.Зохидий. Юсуф Хос Хржиб давлатчилик фалсафий таълимотининг негизлари.// Жахон туркологиясининг буюк обидаси "Кутадгу Билиг" ва уни урганишнинг долзарб масалалари халкаро конференция туплами. - Тошкент, 2020 йил. - Б. 154.

2. https: //xs. uz/uzkr/post/inson-qadri-biz-uchun-qandai dir-mavhum-balandparvoz-tushuncha-emas-prezident - «Инсон кадри биз учун кандайдир мавхум, баландпарвоз тушунча эмас» — Президент

3. Каримов К. Илк бадиий достон. - Т., 1976.

4. Hegel G. W. F. Sämtliche Werke. Hrsg. von G. Lasson. Leipzig, 1911 ff. 29.

5. М.Ф.Овсянников. Гегель. "Мысл" - Москва. 1971. - С. 193-194

6. Каримов К. Юсуф Хос Х,ожиб "Кутадгу билиг". - Т.: Фан, 1971.

7. Каримов К. Юсуф Хос Х,ожиб "Кутадгу билиг". - Т., 1971.

8. Наринбаев А. Философские взгляд Юсуф Баласагунский.

9. Содиков К. Кадимги турк фалсафаси. - Т., 2008.

10. Ш.Хршимов. "Кутадгу билиг"нинг хозирги кун жахон давлатчилигида юзага келаётган ижтимоий муаммоларни бартараф этишдаги урни. Жахон туркологиясининг буюк обидаси "Кутадгу билиг" ва уни

11. урганишнинг долзарб масалалари. Халкаро конференция туплами. -Тошкент, 2020. - Б. 72.

12. Muhamedov A. (2023) Кутадгу билигда билимдан тугри фойдаланиш масалалари . Шарк фалсафаси. Илмий-услубий журнал. 7-сон. 39-42 b.

13. Muhamedov A. Michel Montaigne is a renaissance creative. Necmettin Erbakan University Press (NEU PRESS) Yaka Mah. Yeni Meram Cad. Kasim Halife Sok. B Blok No: 11 Meram / KONYA / TURKiYE 0332 221 0 575 - www.neupress.org

14. Muhamedov A. (2024) Sharq Renessansining vujudga kelishidagi ijtimoiy omillar. "Экономика и социум" №2(117)

15. Muhamedov A. (2023) Маънавий тараккиётнинг хозирги боскичида юсуф Хос Х,ожиб маънавий меросига эхтиёж. Тафаккур манзиллари. Илмий-услубий журнал. 7-сон. 78-82.

16. Muhamedov A. (2022) Юсуф хос Хржибнинг ижтимоий адолат хакидаги карашлари. // International Conference on Developments in Education. - Bursa, Turkey.

17. Muhamedov A. (2022) Учинчи Реннесанс пойдеворини яратишда Юсуф Хос Х,ожиб фалсафий меросининг урни. "Фан, таълим ва ишлаб чикариш муаммоларининг инновацион ечимлари" номли илмий конференция материаллари. - Тошкент.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

18. Muhamedov A. (2009) "AxnoKufi Ta^aKKyp Tapuxuga "KyTagFy Ôunur" acapuHHHr TyTraH ypHu". "fflapK $anca$acu KagpuaTnapu Ba ynapHHHr Y3ÔeKucToH MatHaBufi xaëTuga TyTraH ypHu" MaB3ycugaru pecnyônuKa unMufi-aManufi кoн$epeнцнacн, TomKeHT

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.