Upravljanje rizikom projekta Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

Dejan Stojković, poručnik. Vojiu akideimjaVJ. Odttk togftOke. Beograd

UPRAVLJANJE RIZIKOM PROJEKTA

UDC: 368.025.6:65.012.4

Rezime:

Upravljanje rizikom projekta predstavlja specifićan proces и ukupnoj primeni koncepta upravljanja projektom i obuhvata: identifikaciju rizika, kvantifikaciju i anatizu rizika, planiranje odgovora na rizik i praćenje i kontrolu reakcija na rizik. U okviru ovog rada prikazan je celokupan postupak upravljanja rizikom na projektu.

Kljućne reći: upravljanje, rizik, projekai, upravljanje projektom. upravljanje rizikom projekta.

PROJECT RISK MANAGEMENT

Summary:

The risk management is a specific process in the application of the complete project management concept. The project risk management consists of risk identification, analysis and estimation of risk, planing of the response to the risk and control of the risk. In this paper the complete project risk management approach is presented.

Key words: management, risk, project, project management, project risk management.

Uvod

S obzirom na to da se projekti rea-lizuju u budućnosti, a da jc budućnost neizvesna i puna rizika, javlja se potreba za upravljanjem rizikom projekta. Na taj način poboljšava se ukupni sistem upravljanja projektom i smanjuju nežeijeni efekti tokom realizacije projekta.

Upravljanje rizikom projekta danas je nezaobilazan deo opšteg koncepta upravljanja projektom pomoću kojeg se teži postizanju što veće verovatnode do-stizanja željenih ciljeva projekta. Pred-stavlja naučno zasnovan i u praksi prove-ren koncept kojim se uz pomoć odgova-

rajucih metoda i tehnika vrii proces iden-tifikacije, paralize uticaja i planiranja re-agovanja na odredene faktore rizika koji nastaju u toku realizacije projekta.

Cilj upravljanja rizikom projekta je da, što je više moguće, smanji uticaje koji mogu negativno uticati na tok projekta, kao i da se iskoriste sve mogućnosti za uspešnije i racionalnije izvodenje projekta.

Upravljanje projektom

Pod projektom se podrazumeva skup logički medusobno povezanih ak-tivnosti, koje čine celinu i kojima je svrha

82

VOJNOTHUNIČKIGLASNIK 1/2002.

zajednička, a realizuju se u budučnosti, kako bi se postavljcni ciljevi ostvariii u pređviđcnom vremcnu i sa predviđenim troškovima. Karakteristike projekta su:

- vrlo je stožen i zahteva veliki broj aktivnosli i učesnika,

- sadrži sve elemente poslovnog procesa,

- odvija se u budućnosti,

- imanentni su mu rizik i neizvesnost,

-jedinstven je, odnosno neponovljiv,

- vremenski je ograničen i jedno-kratan,

- sadrži konačne ciljcve koje treba postići,

- u njemu učestvuju ograničeni Ijudski i materijalni resursi,

- zahteva koordinaciju u realizaciji i njime se mora upravljati kako bi se efika-sno realizovao.

Složenost projekata, ogromni troš-kovi realizacije i veliki broj učesnika u njima izazvali su potrcbu za upravlja-njem projektima. Upravljanje je, kao fe-nomen, prisutno još iz vremena drevnih

civilizacija. Tokorn vremena se razvijalo, prilagodavalo čoveku i njegovim potre-bama, (ako da danas predstavlja neop-hodnost savremenog sveta. Neophodno je radi efikasnog funkcionisanja i razvoja svakog preduzeća, socijalnog sistema, za efikasnije odvijanje svakog složenijeg posla i poduhvata.

U domaćoj i inostranoj literatim na-iaze se brojne dcfinicije upravljanja. što je poslcdica različitih teorijskih i meto-doloških pristupa. U opštem smislu pod upravljanjem se podrazumeva kontinual-no dcjstvo upravljačkih akcija kojim sc uticajem na parametrc sistema, sistcm prevodi iz jednog stanja u drugo. U delu Principi kibemetike A. T. Lemer definite upravljanje kao dcjstvo na objekat koje poboljšava funkcionisanje ili razvoj da-tog objckta, a koje jc izabrano iz mnoš-tva mogucih dejstava, na osnovu za to raspoloživih informacija [1]. P. Jovano-vić navodi da je upravljanje skup radnji koje obczbedujc vođcnje proccsa sa ci-Ijem postizanja optimalnih rezultata [2].

VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 1/2002.

83

Jedan od najvažnijih zadataka pri odredivanju upravljanja svakim siste-шош jeste i definisanje cilja sistema i ci-lja upravljanja sistemom. Cilj sistema je novo, željeno stanje u koje sistem treba prevesti, a cilj upravljanja sistemom je izbor i realizacija upravljačkih akcija ko-jima se sistem prevodi u novo stanje, od-nosno kojim se dostiže cilj sistema. Sistem obično ima više ciljeva koji su me* dusobno konfliktni, a koje treba realizo-vati u većem ili manjem obimu. Postoje i specifični slučajevi u kojim nije zadat cilj sistema kao novo, željeno stanje, već je obično cilj da se održi sistem, uprkos poremcćajima u postojećem stanju.

Proces upravljanja se karaktcriše, pored ostalog, i velikom složenošću. Radi efikasnog proučavanja ovog problema celovit proces upravljanja deli se na pojedinaCne procese, faze ili funkcije upravljanja, kako se često nazivaju u liters turi. Danas se, najčešće, pominju slede-će faze:

- analiza dostignutog stanja ostva-renjem ciljeva iz prethodnog perioda;

- definisanje novih ciljeva svih ni-voa menadžmenta (strateških, fimkcio-nalnih i operativnih);

- planiranje radnih aktivnosti i oče-kivanih rezultata kao poslcdicu;

- organizovanje pod kojim se pod-razumeva strateška podela rada, izbor iz-vršilaca i delegiranje odgovomosti za po-sao i ekonomiju, operativna dodela po-slova;

- vodenje izvršavanja radnih aktivnosti;

- kontrola izvršenja izabranog plana na svim menadžment-nivoima.

Faze predstavljaju neprekidan proces i stalno se ponavljaju, pa ih je bolje

prikazati u kru/лот toku nego u pravoli-nijskom (slika 1) [3].

Iz potrebe za proučavanjem upravljanja kao složenog procesa, za prouča-vanjem upravljaCkih problema i fenomc-na vezanih za efikasno izvršavanje odre-denih poslova i zadataka nastao je me-nadzment kao posebna naučna disciplina multidisciplinamog karaktera. PojedinaCne specijalizovane discipline menadž-menta kao što je project management usmerene su na upravljanje pojedinačnim procesima, poduhvatima ili funkcijama radi njihovog efikasnijeg izvršavanja.

Koncept upravljanja projektima nastao je u SAD pri realizaciji složenih voj-nih projekata, a u Jugoslaviji je postao poznat šezdesetih godina, kada su anga-žovane strane konsultantske kuće na realizaciji nekih naših projekata.

Upravljanje projektom (Project management) predstavlja naučno zasnovan i u praksi potvrden koncept kojim se, po-moću odgovarajućih metoda, organizaci-je, planiranja i kontrole vrši uskladivanje svih potrebnih resursa i koordinacija oba-vljanja potrebnih aktivnosti da bi se od-redeni projekat realizovao na najefikasni-ji način [2].

Koncept upravljanja projektom za-sniva se na uspostavljanju i korišcenju takvc organizacione forme koja omogu-cava najuspcšntju realizaciju projckta, odnosno najcfikasnije korišcenje raspolo-živih metoda, resursa i ljudi za postizanjc optimalnih rezultata u realizaciji projckta.

Osnovne karakteristike koncepta upravljanja projektom su [4]:

- definisanje i korišcenje odgovara-juće (najpogodnije) organizaeije za upra-vljanjc realizacijom projekta, gde ona ima osnovnu ulogu;

84

VOJNOTEIINlCKJ GLASNIK 1/2002.

Tabela I

Gradacija rizika и zavisnosti od verovainoće nasfajanja rizičnog dogadaja i mogućih postedica

\ Mogučc ^•vTOslcdicc Vcrovar\. rizič. doaađ.^\ Zancmarljive Značajnc Ozbiljnc Velike Vcoma vetike

Mala zancmarljiv rizik mali rizik srednji rizik veliki rizik veoma veliki rizik

Srcdnja mali rizik srednji rizik veliki rizik vcoma veliki rizik vcoma veliki rizik

Vclika srednji rizik veliki rizik vcoma veliki rizik vcoma veliki rizik vcoma veliki rizik

- formiranjc i korišccnjc odgovara-juceg informacionog sistema za upravlja-njc realizacijom projekta zasnovanog na računaru i odgovarajucim softvcrskim pa-ketima;

- formiranje i korišćenje odgovara-jućeg informacionog sistema za upravlja-nje realizacijom projekta zasnovanog na računaru i odgovarajućim softverskim pa-ketima;

- korišćenje tehnika mrežnog plani-ranja i gantograma u planiranju, praćenju i kontroli realizacije projekta.

Pojam rizika

Svaka ljudska aktivnost, poduhvat i zadatak uključuje i odredeni rizik. U opštem smislu pod rizikom se podrazu-meva nešto neoćekivano, nepredviđeni događaji, odnosno rizik predstavlja mo-gućnost ostvarenja nepredviđenih i neže-Ijenih posledica. Takvo određenje je sa-svim opravdano imajući u vidu da ni pla-niranje, usmeravanjc i vođenje budućih događaja nije garant da će se planirani ciljevi i ostvariti.

U litcraturi se javlja više definicija rizika. Kerzner H. definite rizik kao ve-rovatnoću da neki poduhvat ili projekat pretrpi neuspeh i posledice koje proističu

iz tog neuspeha. Po jednoj koncepciji Kerzner određuje rizik kao funkciju vero-vatnoće nastanka rizičnog dogadaja i posledice koje njegovom realizacijom na-staju:

Rizik -/(verovatnoća, posledice)

Povećanje verovatnoće nastajanja rizičnog dogadaja ili posledica koje ti do-gađaji izazivaju utiču na to da je i uku-pan rizik veći. Po drugoj koncepciji Kerzner determiniše rizik kao funkciju rizič-nog dogadaja i strategije upravljanja rizikom:

Rizik=f (rizični dogadaj, strategija)

U tom slučaju dobro upravljanjc rizikom podrazumcva da se idcntifikujc ri-zični dogadaj i obezbedi adekvatna strategija upravljanja kako bi se izbcgle ili umanjile posledice koje bi nastale realizacijom identifikovanog rizičnog dogadaja [5].

Rizik se u projektu karakterišc sa tri ključna faktora: rizičnim događajem, ve-rovatnoćom rizika i veličinom uloga.

RiziĆni dogadaj predstavlja pojavu, aktivnost ili događaj koji može da ostvari štetan uticaj na realizaciju projekta i iza-zovc nepovoljne i neželjene posledice. Verovatnoca rizika predstavlja verovat-

VOJNOTEHNIĆKJ GLASNIK 1/2002.

85

Tabela 2

Gradacija rizika и zavisnosti od tehnologije, fleksibUnosti i veličine projekta

Tchnologija Niska Visoka

9 О Fkksibil- DOSt mala velika mala velika

& Vcliiina projekta mali vetiki mali veliki mali veliki mali — veliki

Oktani A(l) В (2) C<3) D (4) E (5> F(6) G<7) H (8)

Gradacija rizika mali mali ka srednjem srednji veliki

noc'u nastanka rizičnog događaja, dok ve-ličina uloga predstavlja vcličinu gubitaka koji može da nastanc ako se rcalizujc ri-zični događaj i ostvari štctan ulicaj na projekat.

U teoriji postoje različite gradacije i defmicije neizvesnosti i rizika. Jcdna od veoma poznatih definicija koja sc koristi u poslovnom odlučivanju razlikuje tri ti-pa [2]: izvesnost, rizik i neizvesnost.

Pod izvesnošcu se podrazumeva si-tuacija kod koje se mogu tačno odrediti sve polrebne vcličinc i sva moguca rcšc-nja. Pod rizikom se podrazumeva takva situaeija u buducnosti kod kojc posioji vi-še varijanti rcšcnja sa poznatom verovat-nocom pojavljivanja. Pod neizvesnošću se podrazumeva lakva situaeija u buducnosti kod koje postoji višc varijanti rešenja sa nepoznatom verovatnocom pojavljivanja. Primeri gradacije rizika u zavisnosti od primenjenih kritcrijuma prikazani su u ta* bclama 1 i 2 [2].

Koncept upravljanja rizikom

projekta

Da bi se ostvarili planirani ciljevi reaiizacije projekta ncophodno je da sc upravlja svim njegovim delovima, pod-ručjima i aspektima, pa prema tome i rizikom projekta. Upravljanjem se poveca-

va vcrovatnoca dostizanja planiranih ci-Ijeva projekta, a smanjuje moguenost na-stajanja ncpožcljnih događaja i posledica koje mogu nastati.

Upravljanje rizikom projekta obu-hvata skup upravljačkih metoda i tchnika koje se koristc da bi se smanjila moguenost ostvarenja neželjenih i štctnih doga-daja i posledica i lime povecale moguc-nosti ostvarenja planiranih rezultata [2].

Na osnovu stavova Institute za upravljanje projektom Kerzner u svom dclu navodi tri definieije upravljanja rizikom projekta [5]:

- upravljanje rizikom je formalni proccs kojim se faktori rizika sistematič-no identifikuju i izbegavaju;

- upravljanje rizikom je formalna i sistcmatična metoda koja obuhvata identi-fikaciju i kontrolisanjc događaja koji po-tencijalno mogu da izazovu neželjene promene;

- upravljanje rizikom je umetnost i nauka identifikaeije. analizc i pružanje odgovora na faktore rizika kroz čitav ži-votni ciklus projekta.

Upravljanje rizikom projekta može sc prikazati kroz sledece potproccse: identifikaciju rizika, kvantifikaeiju i ana-lizu rizika, definisanje i primenu strategi-je upravljanja rizikom, kontrolu i sprovo-denje odgovora na rizik.

86

VOJNOTKHNICKJ GLASNIK 1/2002.

IDENTIFIKACUA

RIZIKA

Č

Ш —> о

cc

cl.

S

О

*

N

CĆ

□

>

<

Cd

a.

Z>

Ш

о

z

о

uc

i

KVANTIFIKACUA I ANAUZA RIZIKA

i

К

UtvrdiH tnogućc rtrićoc ilogadajc

mlrvKiti kJ*Mfika.iju tgjCoihdogadaja

ч

Izvriib' raagirtnjc nztfDnuJogadaja^

У

i

Urvrditi vremc i гпсјЈо moguccg o^unlui^ciĆDOg^Jog^d^a^

I^roccniti mogućc uticijc'

Utvrtfiri koJTsTmifni događaji ^jnogingnon»t^ncoju»j^^

DEFWISANJE [ PRJ-MENASTRATEOUE

А

Utvrditi btrategiju koju

Dcfinisali odgo^irc n* nasunak ^iztćno^iogađaj«^^

Ч!

ONTROLA ODGOVOR* (REAKCUA) NA RIZIK

5/. 2 - Koncept upravljanja rizikom projekta

Konccpi upravljanja rizikom projekta prikazan je na slici 2.

Identifikacija rizika predstavlja pmi fazu u ukupnom procesu upravljanja rizikom projekta. U ovoj fazi potrebno je utvrditi koji rizici mogu uticati na reali-zaciju projekta. Upravljanje rizikom projekta je kontinualni proces koji se oba-vlja konstantno tokom njegove realizaci-je, što znači da se sve faze procesa upravljanja rizikom izvršavaju neprekidno tokom realizacije projekta. Dakle, identifi-

kacija rizika ne podrazumeva samo utvr-divanje rizika i rizičnih dogadaja pre po-Četka izvođenja projekta, već konstantnu identifikaciju rizika na projektu tokom celokupnog njegovog trajanja.

Identifikacija rizika treba da obu-hvati i rizike koji nastaju i u okviru unu-trašnjeg domena projekta, kao i rizike koji su prouzrokovani okruženjem i spoljnim faktorima realizacije projekta. Pod idcntifikacijom rizika obično sc podrazumeva utvrdivanje događaja koji mo-

VOINOTEHNIĆKIOLASN1K 1/2002.

87

gu negativno uticati na realizaciju pro-jekta. Mcdutim, u okviru projektnog okruženja identifikacija rizika obuhvata utvrdivanje rizika koji mogu prouzroko-vati nepovoljne dogadaje na projektu, kao i utvrdivanje rizika koji mogu doneti pozitivne rezultate u realizaciji projekta. Ako se ne identifikuje i ne sagleda rizik i sa ove druge strane, strane koja može doneti pozitivne rezultate, ne može se postići efikasna ukupna realizacija projekta.

Faza kvantifikacije i analize rizika na projektu obuhvata kvantifikovanje i ocenu pojedinačnih rizika, kao i rizičnih dogada-ja skupa i interakcije izmedu njih. U okviru ove faze vrši se vrednovanje identifiko-vanih rizika, kvantifikacija uticaja rizič-nog dogadaja, utvrdivanje verovatnoće njihovog nastajanja, utvrdivanje opsega mogućih vrednosti, definisanje vremena i prostora u kojem se rizični dogadaji mogu dogoditi, kao i analiza osetljivosti na promenu projektnih paramctara.

Kvantifikaciju i analizu rizika ka-rakteriše primena odredenih metoda i tehnika u skladu sa opštim karakteristika-ma projektnog izvodenja posla i procesa upravljanja rizikom projekta. Postoji ve-liki broj različitih metoda i tehnika koje mogu da se koriste u procesu kvantifikacije i analize projekta, kao na primer:

- mrežna analiza,

- analiza troškova životnog ciklusa projekta,

- analiza očekivanog uticaja rizika,

- analiza verovatnoće,

- simulacija,

- tehnika stabla odludivanja,

- ,,delfi“ tehnika,

- analiza troškova ukupnog rizika, i druge.

Kao izlaz iz faze kvantifikacije i analize rizika projekta dobija se:

- lista rizičnih događaja koje treba uzeti u razmatranje u fazi definisanja strategije upravljanja rizikom projekta i za njih definisati odgovarajuće strategije, planove, postupke i ostale akeije kako bi se sprečili negativni efekti ili iskoristile povoljne okolnosti,

- lista rizičnih dogadaja za koje ru-kovodstvo projekta treba da primeni stra-tegiju prihvatanja dcšavanja ili njihovog ignorisanja.

Definisanje i primena strategije upravljanja rizikom predstavlja treću fa-zu u ukupnom procesu upravljanja rizikom projekta. U okviru ove faze definiSu se strategije proaktivnog i reaktivnog de-lovanja na utvrdeni, kvantifikovani i ana-lizirani rizik projekta. Definisanje strategije podrazumeva unapred pripremljene reakeije u slučaju pojave pozitivnih fak-tora koji utiču na realizaciju projekta, kao i definisanje preventivnih akeija i odgovora na rizične dogadaje koji dono-se negativne posledice po projekat. Mo-guće strategije su: ignorisanje rizika, smanjivanje rizika, prebacivanje rizika i kontingeneijsko planiranje.

Ignorisanje rizika predstavlja takvu strategiju kod koje se uočava mogući rizični događaj, ali se ne preduzima nika-kva akcija.

Smanjenje rizika predstavlja takvu upravljačku strategiju kod koje se vrše odredene izmene u projektu radi smanje-nja mogućnosti ostvarenja rizičnog dogadaja i njegovog uticaja na projekat.

Prebacivanje rizika predstavlja takvu strategiju kod koje se nastoji da se

88

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 1/2002.

ostobodi ili smanji rizik u projektu tako što će se deo rizika ili ceo rizik prebaciti na drugu stranku ili dmgu osobu.

Kontingencijsko planiranje je po-sebna strategija za postupanje u uslovima neizvesnosti rizika, koje uvažava specify Čnosti svake pojeđinačne situacije.

Poslednju fazu predstavlja kontrola odgovora (reakcija) na rizik tokom izvo-dcnja projekta. Zbog specifičnosti proce-sa upravljanja rizikom nije moguće kon-trolisanje rizičnih događaja. U ovom sluCaju se, radi smanjenja rizika i posle-dica koje oni donose, vrši prethodno planiranje reakcija i odgovora na rizične do-gadaje, kako bi se moguće štete svele na objektivno mogući minimum. Zbog toga se u ovoj fazi obavlja kontrola sprovode-nja odgovora ili reakcija na rizik, kako bi se utvrdilo da li su planirani odgovori adekvatni i da li treba uvoditi nove odgo-vore. Na taj način se uz pomoć kontrole reakcija na rizik mogu uvoditi novi odgovori na rizik, u skladu sa realnim odvi-janjem projekta. Time se celokupni pro-ces upravljanja rizikom pretvara u konti-nualan proces, u kojem se prethodno na-vedene faze procesa upravljanja rizikom stalno ponavljaju i tako obezbeduje eft-kasna zaštita od rizičnih dogadaja.

Zaključak

Svi projekti prolaze kroz različite probleme tokom svoje realizacije, jer se

realizuju u jednom budućem periodu, gde se ne mogu sa sigumošću predvideti svi mogući neželjeni dogadaji, Što podra-zumeva da su projektu imancntni rizik i neizvesnost.

Dostizanje projektnih ciljeva i us-pcšna realizacija projekta umnogome za-visi od adekvatnog upravljanja rizikom projekta. To nije nezavisan proces koji se na projektu odvija mimo ostalih dogadaja, već integralni deo upravljanja projek-tom u celini. Uspešna primena koncepta upravljanja projektom podrazumeva os-mišljavanje i adekvatnog koncepta upravljanja rizikom projekta koji bi odgova-rao konkretnom tipu projekta, mogućno-stima 2 ograničenjima.

Literature:

|l| Lcmcr. A- T.: Prmcipi kibcmctikc. Tdinička knjiga. 8civ grad. 1970.

|2| Jovanovic. P.: Upravljanjc projektom. PON. Beograd. 1999.

(3| Rajkov. M.: Upravljanjc prcduzcdcm. PON. Beograd. 1991.

|4| Grupa autora: Upravljanjc projefctima i koriidenje CA Super Project 2. Institut za bakar. Bor. 1998.

|5| Kcrzncr. H.: Project Management - a Systctm approach to planning, scheduling and controlling. Van Nnstrand Rci-hold. New York. 1994

|6} Amoff. H. I.: Strategic management. The Macmillan Picas. London. 1984.

(7) Kaufman. A: The Science of Decision Making. World Universitz Librarz, London, 1968.

|8| Lazić. J.: Uvod u teorijo i praksu rukovodenja, KIZ „Collar. Beograd. 1997.

(9| Slonkovxf. B.: Upravljanjc rizikom od hemijskih udesa. In-slitut za kvalitct rada i životne srcdinc. Ntf. 1996.

VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 1/2002.

89