Razvoj nauke o održavanju tehničkih sistema Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

Profcsor dr Jovan Todorović, dipt. inŽ.

MaSinski (aku!tet Beograd

RAZVOJ NAUKE О ODRŽAVANJU TEHNIČKIH SISTEMA*

UDC: 62-7.001.26

Rezime:

Sve veći zahtevi и pogledu upotrebnog kvaliteta i ekonomičnosti irate i stalno usavrSa-vanje пайке о odriavanju tehničkih sistema i odgovarajućih inienjerskih postupaka odrzava-nja. Najveći značaj и охот okviru imaju metode odriavanja zasnovane na riziku, koje se po-slednjih godina razvijaju. posebno za odriavanje tehnićkih sistema velike sloienosti i velikih raika. Očekuje se da će uskoro biti na raspolaganju i evropski standardi za odriavanje na bazi rizika. koji će omogućiti veću raspoloiivost, manje troikove odriavanja i manje rizike ekonomskog, ekoloSkog i drugog karakiera.

Kljućne reči: odriavanje, pouzdanosi, raspoloiivost. troškovi, rizik.

DEVELOPMENT OF THE SCIENCE OF TECHNICAL SYSTEM MAINTENANCE

Summary.

Increasing demands for quality of service and cost-effectiveness require permanent improvement of the maintenance science and engineering methods for maintenance of complex engineering systems Most significant are risk-based maintenance methods being developed over the last few years in particular for complex high risk systems. New European standards on risk-based maintenance will be soon available, providing a higher readiness, lower expenses and lower risks regarding economy, ecology and other influences.

Key words: maintenance, reliability, readiness, expenses, risk.

Uvod

Intenzivan razvoj tehnologije u svim sektorima društva nametnuo je potrebu detaljnog i sveobuhvatnog izučavanja svih fenomena i Cinilaca koji odreduju uspeSnost rada sistema. To je dovelo do

Rad predstavlja integrator tekst predavanja koje jc tutor održao po pozivu na Simpozijumu SIMOPIS oktobra 2002. god me na Tari, a koji je и Zbomiku sa ovog simpoziju-ma Sampan и izvodu.

snažnog razvoj a niza novih naučnih di-sciplina, usmerenih na izučavanje pojedi-nih svojstava sistema, odnosno do tzv. si-stemskih nauka. Korisno je da se posebno ukaže na razvoj teorije pouzdanosti, kao naučne discipline koja se bavi pro-blemima ispravnog funkeionisanja teh-ničkih sistema, na kojoj se danas temelje skoro svi prilazi u razvoju, proizvodnji i koriSćenju tehničkih sistema.

VOJNOTPHNICKI C.LASNIK 2/2003.

125

Teorija pouzdanosti izuCava otkaze tehničkih sistcma u realnim uslovima ra-da i, s obzirom na to da je pojava otkaza tokom vremcna izrazito slučajna katego-rija, teorija pouzdanosti koristi matema-tičke metode koje operiSu slučajnim po-javama i procesima, tj. pre svega leoriju vcrovatnoće i statističke metode.

Ncposredno vezano za teoriju pouzdanosti formirala se poslcdnjih godina i teorija odriavanja - naučna discipline koja izučava procese koji sc odvijaju ka-da je tehnički sistem u otkazu. PoSto su i činioci koji odreduju procese tokom sta-nja sistcma u otkazu stohastičkog, odno-sno slučajnog karaktera, i teorija održa-vanja koristi iste matematičke metode kao i teorija pouzdanosti. Kao i pri raz-voju novih tehničkih sistema, i u procesima izučavanja procesa stanja u otkazu koriste se i drnge metode, često zasnova-ne na cmpiriji iii iskustvu. Otuda se, upo-redo sa teorijom održavanja, možc govo-riti i о inženjerskoj disciplini - inženjer-stvu održavanja [ 1 ].

Kriterijumi i metode upravljanja

održavanjem

Teorija i inženjerstvo održavanja se poslednjih godina stalno usavrSavaju i razvijaju. Osnovni pravci ovog razvoja usmereni su na dcfinisanje postupaka i kriterijuma optimizaeije koji će omogu-ćiti najpovoljnije odnosc performansi sistema održavanja, odnosno pouzdanosti i raspoloživosti tehničkog sistema koji se održava i troSkova održavanja. Teži se da pouzdanost i raspoloživost budu što veći, a troškovi §to manji. To je i osnovni za-datak ovih naučnih, odnosno inženjcrskih

disciplina. Ovaj zadatak se ostvaruje raz-vojem odgovarajućih metoda upravljanja održavanjem.

Pod metodom upravljanja održava-njem, koja se često kratko zove samo metoda odtfavanja, podrazumeva se kon-cept tehnologtje rada usmeren ka dostiza-nju željenih izlaznih karakteristika sistema održavanja, koje su odredene odgo-varajućim kriterijuinima optimizaeije. Postoji vise metoda održavanja koje su se afirmisale u dosadašnjoj praksi, a naj-veću pažnju zaslužuju metode poznate pod skraćenicama RCM i TPO.

Metoda RCM (Reliability Centered Maintenance - Održavanje prema pouzdanosti iii OPP) jedna je od najčešće ci-tiranih, pa verovatno i najviše primenje-nih. Definisana je i odgovarajućim me-dunarodnim standardima [2) a zahteva snažnu informatičku podršku, bogate ba-ze podataka о svim performansama pouzdanosti, raspoloživosti, gotovosti i dru-gim svojstvima sistema. Iako baze podataka za primenu metoda RCM čcsto sadr-žc i podatke о ranijim postupcima održa-vanja, njihovom efektu, trajanju, troSko-vima i drugim relevantnim elementima (uticaji na okolinu, zaStitu ljudi i njiho-vog zdravlja itd.), presudni uticaj na do-nošenje odluka о tome kada, gde i koje postupke održavanja treba sprovoditi imaju zahtevi pouzdanosti. Drugim reči-ma, cilj rada po ovoj metodi je obezbe-divanjc zahtevanog nivoa pouzdanosti, dok troškovi, uticaj na okolinu i eventu-aino drugi eiementi imaju karakter ogra-ničenja. Pri .tome, odluke о održavanju donose kompetentni i posebno zaduženi radnici, dobro verzirani za dotični sistem i proces njegovog korišćenja.

126

VOJNOTtHNlCKI GLASNIK 2/2003.

Održavanje po metodi RCM traži velika srcdslva. snažne računare i viso-kosofisticirane softvere. Upravo radi toga ova metoda se koristi samo tamo gde jc to posebno važno, za održavanje sistema visoke složenosti, velike odgovomosti i velikih rizika od poslcdica iznenadnih ot* kaza i havarija (za termoenergetska, nu-kleama i procesna postrojenja, ali i u va-zdušnom saobraćaju, sistemima odbrane, telekomunikacija, informatike, itd.). Pored potrebnih velikih ulaganja ovo je uslovljeno i samom prirodom i karakteri-stikama sistema koji treba da se održava. Naime, da bi se metodom RCM donosile odluke о održavanju predmetni sistem treba da se prati i analizira u dužim peri-odima, uz stalna uporedenja sa drugim sličnim sistemima. koji rade pod istim ili nekim drugim uslovima. Potrcbna je, da-kle, homogena baza, statistički signifi-kantnih podataka. To je teško, pa i nemo-gućc obezbediti ako se radi о heteroge-nim sistemima promenljive strukturc. ka-kvi su, na primer, veliki vozni parkovi sastavljeni od razlićitih vozila. različite starosti i karaktenstika, a i većina meta-lopreradivačkih pogona, struktuiranim sa velikim brojem različitih, obično unikat-nih mašina.

Metoda TPM (Total Productive Maintenance - Totalno produktivno održa-vanje ili TPO) preporučuje se i Siroko primenjuje za stožene heterogene siste-me, kakvi su najčešće industrijski meta-loprcradivački pogoni. To je znatno jed-nostavnija metoda, veoma je fleksibiina i traži manja ulaganja. Ona je u suštini empirijska i zasniva se na iskustvu radni-ka koji rade sa dotičnim sistemom, kao rukovaoci, kontrolori, tj. na svim mesti-

ma koja su direktno ili indirektno vezana za rad sistema. Pri tome se podrazumeva da svi ovi radnici imaju znanja da u sva-kom trenutku ocene stvamo stanje sistema i njegovih elemenata, odnosno da utvrde da li sve funkeioniSe kako treba, a posebno da ocene da li ima nagoveštaja da će uskoro dod do nekih poremećaja ili otkaza. U ovom slučaju nisu potrebne precizne informaeije о pouzdanosti sistema i njegovih elemenata, ali su vrlo kori-sne baze podataka о prethodnim postup-cima održavanja, о tome zašto su i kada odredeni postupci sprovedeni i kakav je bio njihov efekat. Drugim rečima, i upra-vljanje održavanjem po metodi TPM ta-kode se zasniva na kriterijumima pouzdanosti i raspoloživosti, uz analizu troškova kao bitnog ograničenja, ali odluke о odr-žavanju mogu da se donose i bez detalj-nog poznavanja zakona pouzdanosti.

Na slid 1 je, radi boljeg uočavanja spccifičnih obeležja ove dve osnovne metodc, prikazano jedno sasvim pojed-nostavljeno uporedenje [3].

Pored metoda RCM i TPO u literatu-ri se pominju i neke druge, više ili manje sličnc, odnosno zasnovane na ovim osnovnim. Iz ovog okvira korisno je da se pomenu metode ROM i OCM.

Metoda ROM (Results Oriented Maintenance - Održavanja prema rezultatima rada ili OPRR) nedavno je predložena za odredene, pretežno proizvodne sisteme. SuStinski predstavlja izvestan kompromis izmedu metoda RCM i TPM. U ovom slu-Ćaju osnovne odluke о održavanju donose se na bazi podataka koji se dobijaju bri-žljivim statističkim praćenjem rezultata rada sistema, na primer tačnosti izradc de-lova ili kvaliteta izlaznog proizvoda. ali

VOJNOTfcHNlCKI Ot.ASNIK 2/2003.

127

[UETOĐOLOGuČj OO^A^J

OOBŽAVAHJE PfltMA POUZOANOSTI - ОPf>

ZAJCOMI

P0O20ANOSII

ČE

I *14

CEO ŽCVOTNICNQJL/S •POTPUWA ISTOAUA'

•СОМРГТЕКГМ (06UĆCNI) RADNfCJ

SlSTEMI VtSOKE BC2BCDNOSn. VAZDUHOPLOVSTVO. HtUUSKA iNourmuA. NULEAWE ELEKTAANE, ENERGETlKA, l SL.

OSMOVHk ОВЕ1£2ја

— OSNOVE OOlUĆJVAMJA —

— PCAIODPOSMATHAMM

DONOSIOCt OOCUKA <izvb£*oc<)

OSNOVA POOfiUĆJA РЙШЕИЕ

SI. I - Uporedenje metoda odriavanja RCM » TPO

uz nastojanje da se pri tome, ukoliko su raspoloživc, koriste i baze podataka о po uzdanosti i ranijim postupcima održava-nja, makar bile i ograničenog obima i ne-dovoljne statističke signifikantnosti. Po nekim mišljenjima za većinu proizvodnih pogona metoda ROM je najpogodnija i najekonomičnija, pošto se postupci odriavanja preduzimaju samo onda kada je to zaista nužno.

Metoda OCM (Operation Centered Maintenance - Održavanje prema radu Hi OPR) sli£na je prethodnoj i, takodc, predstavlja odredeni kompromis izmedu metoda RCM i TPM. Bitna je raziika u odnosu na prethodne da je po metodi OCM za donošenje odluka о održavanju pored statističkih podataka о prethodnom radu sistema, posebno sa stanoviSta rc-

zultata radnih procesa, i raspoloživih podataka о zakonima pouzdanosti (obično ograničene statističke signifikantnosti), koriste i verbalni iskazi. Drugim rečima, metoda OCM, koja je kod nas predložena ali još uvek nedovoljno razvijena, uklju-čuje i elcmente fazi logike [3]. To se is-kazuje odgovarajućom obradom ocena ili zapažanja radnika о svim pojavama to-kom procesa rada, i to svih radnika koji učestvuju u ovom procesu. Šematski pri-kaz metode „Odrfavanje prema radu“ dat je na slici 2 [3].

Rizik - novi kriterijum

optimizacije

Kao Sto se iz kratkog prikaza metoda održavanja vidi, danas se u upravlja-

128

VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK 2/2003.

ODRŽAVANJE PREMA RADU OPR

525

v»<

.N

S«

ЈЗ

<co

©<

VlftBMNI

1&КЛ2

( StATtSnCKt J MtCCUOl l (iZVtStAJU

ZAKONl POUŽOANOSTI

OOUAlО KOMKIf^NOM 2

OoOavaniu г

h V «А

ooiua о ^ (A

4 \ OORŽAVANIU 1 It

) Г

m

Sl. 2 - Šematski prikaz metode odriavanja OCM

nju održavanjem osnovna pažnja usmera-va na obezbedenje zahtevane pouzdano-sti i raspoloživosti, a tek zatim i na posle-dice ovih neželjenih dogadaja. Pokazalo se, međutim, da je znatno boije da se oba ova činioca, odnosno verovatnoće pojave neželjenih događaja i posledice ovih dogadaja posmatraju istovremeno. To znači da upravljanje održavanjem ireba vršiti na bazi rizika, koji objedinjuje obe su-štinski bitne karakteristike. Rizik se, nai-me, definiSe kao proizvod verovatnoće nastanka neželjenog događaja i posledica ovog dogadaja [4, 5, бј:

rizik = verovatnoća * posledice

Treba napomenuti da ovako defini-san ројаш, odnosno koncept rizika, sa te-orijskog, odnosno matematičkog stanovi-Sta izaziva izvesna podozrenja i nerazu-mcvanja, a usvojcni načini kvantifikacije rizika mogu da zbune ne samo hike već i stručne Ijude [4]. Osnovna zamerka, tj. glavni razlog nerazumevanja je u činjeni-ci da se rizik prema ovom konceptu izra-žava kao proizvod dve komponente; jed-ne koja je realna (posledice) i druge koja je imaginama, odnosno koju je ćovek de-finisao i nazvao verovatnoća [4]. Medu-tim, i pored ovih svakako nespomih za-

merki, opšte je prihvaćeno da je ovako iskazan koncept rizika dobar i da omogu-ćava upravljanje rizikom na efikasan i svrsishodan način.

Nespomo je da je rizik nešto Čime se suočavamo iz dana u dan. Svesno ili ne-svesno ljudi stalno donose odluke zasno-vane na riziku, pa se analizama rizika po-klanja sve više pažnje u svim oblastima života. Tvrdi se da su se metode analize rizika nametnule kao efikasni i sveobu-hvatni postupci koji dopunjuju Ш zame-njuju upravljaČke metode и skoro svim sektorima - и zdravstvenoj zaštiti, zaštiti okoline, osiguranju, upravljanju vodenim i energetskim resursima, transportu, itd. [4]. Rizik je postao ekonomski, javni i po-litički problem. Na ncki način, rizik ima svoju iržišnu vrednost, svoje tižiSte, kup-ce i prodavce. Oni koji investiraju u sma-njenje rizika očckuju ekonomski merljive koristi. To znači da je važnije da sc rizik identifikuje i da se njime na pravi način upravlja, ncgo da se insistira na smanjenju ili eliminaciji rizika po svaku cenu. To je nova filozoflja upravljanja složenim siste-mima, tzv. Upravljanje prema riziku ili Risk Based Management [7j.

Logično je da se koncept rizika pri-meni i u upravljanju održavanjem tehnič-kih sistema. Pri tome se podrazumeva da se kao posledice pojave otkaza, ili drugih poremećaja posmatranog tehničkog sistema, moraju posmatrati ne samo troSkovi prekida rada, opravke, poslovnog ugleda i sl., već i drugi važni faktori, kao što su zaštita zdravlja i života ljudi, uticaji na zagadenje okoline, zemljišta, vode i va-zduha, i drugi.

Metode održavanja na bazi rizika ni-su zamena za opisane metode, već suštin-ski predstavljaju njihovu važnu i korisnu

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 2/200}

129

đopunu. Osim toga, upravljanje održava-njem na bazi rizika usmerava se, pre sve-ga, na preventivno održavanje prema sta-nju, i to posebno na obavljanje telmičkih pregleda posmatranog sistema, odnosno na donoSenje odiuka 5ta, gde, kako i kada treba pregledati. Zato se metode održava-nja na bazi rizika često zovu i metode teh-ničkih pregleda na bazi rizika.

Suština mctoda održavanja, odnosno tehničkih pregleda na bazi rizika, može najbolje da sc objasni na primeru. Ukoli-ko se na osnovu izučavanja pouzdanosti utvrdi da jedna komponenta ima nisku pouzdanost, metodom održavanja prerna pouzdanosti (RCM) definisaće se tehnič-ki pregledi i/ili preventivne zamene te komponente u određenim intervalima. To će izazvati određene troškove održava-nja. Ukoiiko su. medutim, posledice ot-kaza te komponente veoma male, ukoiiko se opravka može izvrSiti brzo, lako i bez velikih troSkova, i ukoliko se ovim otkazom ne izazivaju značajni negativni efekti na rad sistema, tj. ukoliko jc rizik pojave tog događaja sasvim mali ili zane-marljiv, u programu tehničkih pregleda na bazi rizika ova komponenta će biti za-nemarena. Drugim rečima, usvojiće se da se ovi otkazi reSavaju korektivnim održa-vanjem. Tako će se ostvariti i zadovolja-vajuća raspoloživost, a troSkovi održava-nja biće manji.

Metode upravljanja održavanjem

na bazi rizika

Poslednjih godina intenzivno se radi na razvoju metoda upravljanjem održa-vanja na bazi rizika. Neke od metoda održavanja na bazi rizika već su dovoljno

razvijene da bi moglc da se primenjuju, a veći broj nalazi se u fazi razvoja, odnosno projekta.

Metoda RBI (Risk-Based Inspection

- Tehnički prcgledi na bazi rizika) jedna je od prvih, najviše citiranih i koriSćenih metoda održavanja na bazi rizika. Metoda RBI razvijena je u Američkom institu-tu za naftu (American petroleum institute

- API) i definisana je standardom API 581 [5]. Osnovni cilj i zadatak ove metode jeste da sc dcfinišu odgovarajući pro-grami tehničkih pregleda za posmatrani tehnički sistem, tako da se na bazi detalj-nih analiza:

- identifikuju, ocene i rangiraju svi rizici sa stanovišta prekida radnog proce-sa, bezbednosti i sigumosti radnika, uti-caja na zdravlje i živote ljudi i uticaja na bližu i daljnju okolinu;

- odrede mere koje treba da se pre-duzmu da bi sc značajni rizici smanjili, odnosno da bi se smanjila verovatnoća i/ili posledice tih dogadaja, i to sa troško-vima koji se mogu prihvatiti.

To govori da rad po metodi RBI obu-hvata najpre detaljnu analizu svih mogućih otkaza, a posebno onih koji se manifestuju postepenim slabljenjem ugradenih elcme-nata (zamor, korozija, habanje i siično). Drugim rečima, tehničkim pregledima ne može da se utičc na rizik pojave otkaza koji su izazvani nekim spoljnjim, vanrednim uticajima (požar, preopterećenje, đinamič-ki udar, i si.) Ш koji su rezultat pogreSne konstrukeije, neispravnosti kontrolnih in-strumenata, greške čoveka, itd.

Pošto se procene nivoi ili odrede vrednosti rizika za sve kritične dogadaje i elemente sistema koji se posmatra, va-žan deo metode RBI predstavlja njihovo

130

VOJNOTF.HNlCKI tiUSNIK M003.

rangiranje, odnosno tzv. „prosejavanje11 ili „screening11. SuStina je u tome da rizik posmatranog sistema zavisi od rizika po-jave neželjenih događaja na pojedinim elementima ili delovima sistema. Osim toga, ne mora svaki otkaz postrojenja da izazove krupne i ozbiljne posledice po si-gumost, ekonomiju ili okolinu. Ako neki otkazi imaju potencijalno ozbiljne posle-dice, ali ukoliko je verovatnoća njihove pojave mala, tada je i rizik mali, pa nije nužno da se odmah preduzimaju postupci održavanja ili druge hitne akcije. Nasu-prot tome, ako je kombinacija verovatno-će i posledica dovoljno velika, tj. ako je rizik na nivou koji ne može da se toleri-Se, tada treba da se preduzmu akcije po-moću kojih će se ovakvi dogadaji una-pred predvideti i sprečiti.

Po ovoj metodi cilj tehničkih pre-gleda na bazi rizika je merenje i upravlja-nje rizikom. Pri tome, napor koji se ulaže u program jednog tehničkog pregleda tre-ba da se oblikuje tako da se omogući op-timizacija odnosa izmedu rizika i ulaga-nja u tehnički pregled. Metoda RBI nudi dva osnovna alata za postizanje ovog op-timuma; kvalitativni i kvantitativni, kao i razna medureSenja, polukvalitativne i po-lukvantitativne alate.

Osnovna razlika izmedu kvalitativni h i kvantitativnih prilaza ogleda se u nivou rezolucije. Kvalitativni postupak traži manje detaljne informacije о postro-jenju i, kao rezultat toga, manje su mo-gućnosti za uočavanje razlika izmedu po-jedinih komponenata, tj. za ocenu njihove kritičnosti. Radi toga se ova tehnika normalno koristi za rangiranje složenih komponenata ili većih detova sistema, kako bi se na toj osnovi omogućiie dalje - kvantitativne analize na nižim nivoima.

Kvantitativnom RBI analizom treba da se odrede rizici za svaki važan ili kritičan deo sistema.

Kvantitativna anatiza obuhvata niz proračuna, pomoću kojih se ocenjuje ve-rovatnoća i posledice svakog pojedinač-nog važnog otkaza, odnosno odgovaraju-ći rizik. Za to se koriste i svi drugi raspo-loživi podaci, na primer baze podataka о pouzdanosti sastavnih elemenata koje se koriste u metodi upravljanja održava-njem na bazi pouzdanosti ROM. Ima i tendencija da se metoda RCM poveže sa programom RBI, što bi trcbalo da da kao rezultat jedan integrisani program za oce-ne verovatnoća pojave otkaza i rizika, a time za smanjivanjc vremena u otkazu elemenata i sistema u celini.

U viSe priloga standarda API 581 prikazana su sva potrebna uputstva, upit-nici, tablice i objašnjenja za praktičnu primenu i kvalitativnih i kvantitativnih prilaza metoda RBI. To pretpostavlja i postojanje snažnog softvera, bez Čije po-drSke primena metoda RBI nije moguća.

Metođa RBLM (Risk-Based Life Management - Upravljanje vekom na bazi rizika), koja je razvijena na Institutu MPA Univerziteta u Štutgartu [6], suštin-ski predstavlja jednu praktičniju verziju metoda RBI. Ona je neposredno usmere-na na upravljanje vekom trajanja kritič-nih komponenata složenih sistema. I ova metoda ima za cilj definisanje optimalnih programa tehničkih pregleda, onjentaci-jom na kritične elemente najviSeg rizika. 1 u ovom slučaju se analiziraju rizici za sve komponente sistema, pa se rangira-njem, odnosno ,,screeningom“ odreduju kritične komponente na koje treba da sc obrati najveća pažnja.

VOJNOTEHNICKI GI.ASNIK 2/2003

131

U praktičnoj primeni metoda RBLM se svodi na odredivanje rizika za svaku važnu, odnosno kntičnu komponentu si-stema, Sto se realizuje tzv. D-modelom, ili RCLM postupkom (Risk-informed Componenet Life Management). Uz po-moć snažnog računarskog programa ALIAS (Advanced modular intelligent Life Asscsment Software System) A-mo-dei daje podatke koji imaju praktično upotrebljivu vrednost.

Projekat RIMAP (Risk-Based Inspection and Maintenance Procedures -Postupci tehničkih pregleda i održavanja na bazi rizika) predstavlja narcdnu fazu u razvoju metoda upravljanjem odrZava-njem na bazi rizika, odnosno novi projekat koji se realizuje u okviru Evropske zajcdnice [7]. Ovaj projekat se u velikoj meri zasniva na metodama RBI, odnosno RĐLM, ali je znaćajno da se u samom nazivu projekta eksplicitno ukazuje na to da ova metoda definiše ne samo postup-ke tehničkih pregleda na bazi rizika ved i druge postupke održavanja koji se na ovoj osnovi preduzimaju (zamene delo-va, popravke, rekonstrukeije ili poboljSa-nja). Cilj projekta je da se razviju smer-nice za donošenje odluka na bazi rizika za tehničke preglede i održavanje, koje treba da budu osnova za evropski standard u ovoj oblasti. Pri tome se ima u vi-du da izmedu SAD i Hvrope u vezi sa primenom metoda odlučivanja na bazi rizika, postoje značajne razlike. Pored ostalog, u SAD na ovim pitanjima radi vise jakih organizaeija, dok u Evropi ovakvih inieijativa još nema. Većina ini-cijativa u SAD motivisana je profttom, dok se u Evropi na ova pitanja gleda, рге svega. sa stanoviSta uvodenja odgo-

varajuće pravne ili normativne regula live [8|.

Na projektu R1MAP radi konzorci-jum od preko 30 firmi, koje predstavljaju važan deo evropske industrije. Medu nji-ma su Del Norske Veritas, Bureau Veritas, MPA Štutgart, TUV Suddeutschland, TNO Holland, Siemens AG, Exxonmobil Chemical, The Dow Chemical, Bay Zoi-tan Foundation Hungary, Electricite dc France, MIT GmbH, Total Fina Elf i dru-gi. Pored toga, projekat RIMAP podržava Evropska komisija preko svoje Generalne direkeije za zajedničke razvojne programe (EC JRC - European Commission Joint Research Centre) i neke druge meduna-rodne organizaeije. Od nedavno na projektu saraduje, kao posmatrač, i kompani-ja Dunav PREV1NG iz Beograda.

U metodi odrtavanja na bazi rizika, koja se razvija u okviru projekta RIMAP, za analizu rizika primenjuju se isti postupci kao i u metodama RBI i RĐLM. Za kvalitativne analize vrSi se rangiranje, odnosno „screening" rizika sa stanovišta nivoa verovatnoća i nivoa posledica. Za to se mogu koristiti matricc rizika, kako je objašnjeno na slici 3, za 4 nivoa vero-vatnoća i 5 nivoa posledica. Na ovoj slici sa N je označen rizik koji ne traži poseb-ne programe tehničkih pregleda, L ozna-čava potrebu pregleda manjeg, a M sred-njeg ili normalnog obima. H su rizici koji traže detaljne programe tehničkih prcgle-da, a E rizici koji treba da se, pored pregleda, i dctaljno analiziraju (proračuni, ispitivanja). Nivo rizika označen sa X je neprihvatljiv i traži preduzimanje radi-kalnih mera, rekonstrukeiju, pa i promenu koncepta primenjenih reSenja.

132

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 2^00).

Nema potrebe za Inspokcljom

SmanJ«na Inspa kcija

Normalna

inspakcija

Popravka

Oataljna

analiza

Oetaljna

inspekclja

SI. 3 - Matrica rizika

Na projekat RIMAP direktno se na-stavlja i projekat PREViNG, koji se raz-vija u kompaniji Dunav PREVING u sa-radnji sa firmom STC R-Tech iz Ncmač-ke [9]. Cilj ovog projckta je razvoj meto-de PREVING, koja treba da budc usme-rena na poboljšanje postupaka procene rizika koji sc danas koriste u osiguranju. Zato je projekat PREVING, pored pove-zanosti sa projektom RIMAP, zasnovan i na viSegodišnjem iskustvu ove kompani-je u proceni Steta i rizika u industriji, transponu i skladiStenju [10].

Projekat MACRO je, takode, usmeren na razvoj novih i unapredenih metoda odr-žavanja tehničkih sistema. Ovaj projekat pokrenut je 1999. godine u okviru progra-ma EUREKA, poznatog globalnog projek-ta Evropske unijc. Za naziv projekta usvo-jena je skraćenica MACRO, što odgovara njegovom punom nazivu (Maintenance-Cost-Risk-Optimization - Optimizacija odrtavanja sa stanovišta troškova i rizika) [11]. Iz ovog naziva vidi se da je cilj projekta razvoj sofisticiranih metoda održava-nja, pomoću kojih će se iz sistema održa-vanja izbaciti ,,nagadanje“ Sta i kada treba da se radi, tj. pomoću koga će se odlučiva-

nje о održavanju zasnivati na objektivnim kriterijumima, tako da se uz Sto manje tro-žkove obczbede i Sto manji rizici pojave Stetnih dogadaja i njihovih posledica.

Projekat MACRO je koncipiran kao opSti projekat za sve vrste tehničkih sistema, za sve proizvodačc i korisnike. Plani-ran je sa sredstvima od preko 2 miliona dolara, a u njegovoj realizaciji učestvuje veliki broj kompanija iz svih zemalja Evropske unije. U informacijama о radu na ovom projektu navodi se da su već u prvim godinama ostvareni veoma dobri rezultati u mnogim kompanijama. U jed-noj od vodećih kompanija železničkog sa-obraćaja u Velikoj Britaniji firmi RAIL-TRACK, na primer, primenom metoda koje se razvijaju u okviru projckta MACRO već u pr\'im godinama znatno su sma-njeni troškovi održavanja, uz povećanje sigumosti i bezbcdnosti.

Zakljucak

Visoki zahtevi u poglcdu upotreb-nog kvaliteta i ekonomičnosti složenih tehničkih sistema nameću potrebu stal-

VOJNOTEHNlCKI GLASN1K1ПШ.

133

nog usavrSavanja nauke о održavanju tehničkih sistema i odgovarajućih meto-da inženjerstva održavanja. U ovom okviru posebno su značajne nove metode održavanja zasnovanc na riziku, koje Cine deo ukupnc filozofije Upravljanja na bazi rizika, odnosno Risk-based management, koja danas preovladuje u opštoj in-ženjerskoj i poslovnoj praksi. U radu sc ukazuje na najvažnije dosadašnje aktiv-nosti u ovom pravcu u svetu, posebno na mctode koje uskoro treba da se formulišu u vidu evropskih standarda.

Utoratuni:

f 1 ] Todorovič, J.: InJtenjerstvo održavanja lehnićkih sistema, JUMV. Beograd. 1993.

|2| Reliability Centered Maintenance. ItC Draft $6 (Sec) 317. 1990.

|3| TodoroviC, J.: Odrtavanjc tehnićkih sistema - tuuka ili ve-Jtina. Zbomik Simpozijuma S1MOPIS - 94. Kotor. 1994.

(4) Haimes. Y.: Risk Modelling. Assesment and Management. John Willey and Sons, New Yotk. 1998.

(5) Base Resource Documentation - Risk-Based Inspection, API Publication 581. 1998.

(6) Risk-Based Life Management (RBLM) of critical cotnpo-nenets in power and process plants. MPA. Stuttgart.

|?| Jovanovic. A.; Auerkan, P: Practical determination of probability of failure (PoF) and corresponding risks in RIMAP project. Zbomik 10. savetovanja PROVING, Beograd, 2002

|8| Bareiss. 3. M . Results and experience from use of nsk based methods in maintenance of power plants. Zbomik 10. savetovanja PROVING, Beograd. 2002.

|9| VujoviC, R.; Jovanovic. A.; TodoroviC, J.: Unaprtdenje me-toda upravljanja rizikom u industrijskim postrojenjtma. Zbomik 10. savetovanja PREVING. Beograd, 2002.

110] VujoviC, R.. TodoroviC. J.; StankoviC. M.: Upravljanje rizikom i osigunnje u industrial, transportu i skladi&enju, Zbomik 9. savetovanja PREVING, Beograd. 2001.

|ll] Savings that couldn't be guessed at Professional engineering. Ixmdon, No. 24. May. 2000

134

VOJNOTEHNIĆKJ GLASNIK 2/2003.