Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

METODOLOŠKI POSTUPAK VREDNOVANJA PROJEKATA PRIMENOM COST-BENEFIT ANALIZE

Dragana N. Petrović, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Čačak,

Branko N. Đedović, Fakultet za menadžment, Novi Sad, Nikola Č. Petrović, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Čačak

DOI: 10.5937/vojtehg61-1439

OBLAST: industrijski softver VRSTA ČLANKA: stručni članak

Sažetak:

Investicioni projekti su složeni poslovni poduhvati, u kojima se anga-žuju znatna finansijska sredstva i čija realizacija traje duži period. Analizi-ranje investicione ideje i brojnih alternativa na putu do izbora konačnog re-šenja zahteva sistemski pristup i primenu savremenih kvantitativnih stati-stičkih i optimizacionih metoda kao podršku povoljnim odlukama. Dijagram toka aktivnosti daje se u dokumentima predinvesticione i investicione stu-dije, koje obuhvataju sve faze životnog veka projekta. Da bi se projekat ocenio kao uspešan poslovni poduhvat i obezbedila prelomna tačka profi-tabilnosti u povoljnom roku, u oceni isplativosti projektnog rešenja snažnu podršku daje cost-benefit analiza. Istina, ova analiza se još uvek retko pri-menjuje kod nas, za razliku od prakse razvijenih zemalja sveta.

Ključne reči: investicioni projekat, cost-benefit analiza, predinvesticiona studija, investiciona studija, životni vek projekta, finansijska analiza, ekonomska analiza.

Uvod

Uvremenu u kome živimo ostvaruju se intenzivne tehničko - teh-nološke promene, što nedvosmisleno ukazuje na potrebu nauč-nog zasnivanja ocene investicionih projekata. Ovo utoliko pre što investicioni kapital predstavlja ograničen resurs, iz koga se ne mogu zadovoljiti sve potrebe ubrzanog privrednog i društvenog razvoja. Iz tog razloga, investiciona ulaganja na nivou preduzeća ostvaruju se delom iz sopstvenih sredstava (akumulacije i amortizacije), a nedostajući deo finansijskih sredstava čine tudja sredstva, pre svega poslovnih banaka.

Investicioni projekti su stručno urađeni elaborati u kojima su preci-zno razradjena i logički povezana pojedina rešenja i radnje, neophodni

[email protected]

<226}

za ostvarivanje ciljeva izgradnje i osposobljavanja investicionog projekta (objekta) za proizvodnju odredjenih vrste proizvoda (usluga). Izradi investicionog projekta se pristupa po obezbeđenju svih faktora relevantnih za njegovu izradu i potrebnih dozvola (urbanističke, građevinske, komunal-ne, energetske i dr). Krajnji rezultat realizacije investicionog projekta je investicioni objekat, izgrađen kao nov, rekonstruisan, adaptiran, dogra-đen ili modernizovan postojeći objekat. Odnosno, investicioni projekat se može raditi u tri slučaja:

a) ako se želi proširenje postojećeg preduzeća, sa postojećim asorti-manom proizvodnje;

b) ako se radi o proširenju postojećeg preduzeća, uz uvođenje inovi-ranog ili novog, a tržištu poznatog ili nepoznatog proizvoda;

c) ako se formira novo preduzeće, sa novim proizvodima.

Za različite vrste ekonomskih subjekata u delatnosti materijalne (trži-šne) i nematerijalne (netržišne) proizvodnje, različite su i projektne mate-rije: u rudarstvu se rade projekti izgradnje rudnika sa površinskim kopom ili podzemnom eksploatacijom; u školstvu - projekti izgradnje škole; u sa-obraćaju - projekti izgradnje autoputa, mosta, tunela; u vojnoj industriji -projekti za izgradnju objekta za proizvodnju novog sredstva NVO itd.

Sadržaj investicionog projekta

Sadržaj investicionog projekta, od idejne zamisli preko alternativnih rešenja, do potpune realizacije daje se u tehničkoj dokumentaciji.

Tehnička dokumentacija sadrži detaljnu razradu idejnih (tehničkih) rešenja (sadržanih u projektu), kojima se obezbeđuje realizacija investici-je (izgradnja i puštanje investicionog objekta u eksploataciju). Tehnička dokumentacija se razrađuje za različite nivoe investicionog projekta: nivo idejnog, generalnog, glavnog, izvođačkog i projekta izvedenog stanja.

Izrada projekta poverava se specijalizovanoj instituciji: ovlašćenoj projektantskoj kući, institutu, ili fakultetu, a novčana sredstva potrebna za njegovu izradu obezbeđuje investitor. Primera radi, tehnička dokumentacija za izgradnju objekta za proizvodnju novog sredstva NVO (u okviru postojećeg preduzeća vojne industrije) sadrži više glavnih projekata, kao:

- glavni građevinski projekat;

- glavni tehnološki projekat proizvodnje sredstva NVO;

- glavni projekat opremanja proizvodnog pogona;

- glavni projekat instalacija električne energije;

- glavni projekat vodovoda i kanalizacije;

- glavni projekat zaštite od različitih oblika havarije i dr.

(227>

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

Glavni projekti služe kao osnova za izgradnju predviđenog investicio-nog objekta za proizvodnju novog sredstva NVO. Tako se glavnim tehnolo-škim projektom proizvodnje ovog sredstva obuhvataju sledeći elementi:

- Specifikacija pogonske opreme;

- Specifikacija materijala za izradu (proizvodnog materijala);

- Specifikacija alata i rezervnih delova;

- Specifikacija sredstava zaštite na radu;

- Pregled broja radnika (po kvalifikacionoj strukturi);

- Plan stručnog usavršavanja proizvodnih radnika i dr.

Projektni zadatak. Projektnim zadatkom definiše se cilj izgradnje objekta, stepen do koga treba razraditi investicioni projekat, zahtevi koje investitor na-laže projektantu (izrada savremenog, po okolinu sigurnog i ekonomski racio-nalnog objekta), rok izrade investicionog projekta i revizija projekta od strane investitora. Projektni zadatak služi kao osnova za izradu tehničke dokumenta-cije (elaborata) tj. investicionog projekta bilo kog nivoa, pa i podprojekta (Eke-lund, Hebert, 1997), (Hannagan, 1995). Na primer, složen projekat izgradnje novog preduzeća vojne industrije, za proizvodnju novog sredstva NVO, može biti tehnološki strukturiran (raščlanjen) na podprojekte izgradnje:

- proizvodnog pogona;

- magacina repromaterijala;

- magacina gotovih proizvoda;

- radionice za održavanje opreme;

- toplane i dr.

Izgradnja proizvodnog pogona i ostalih objekata čine delove ili faze projekta koje se, kao ključne aktivnosti projekta, unose u termin plan po-četka i završetka izgradnje.

Slika 1 - Raščlanjavanje novog preduzeća vojne industrije Figure 1 - Organigram of a new military industry enterprise

- elektro

- vodovodna

- kanalizaciona

- grejanje

- telefon i dr.

028)

Izradi investicionog projekta pristupa se na osnovu dobijenog pro-jektnog zadatka. Svaki investicioni projekat sadrži brojne analize, mogu-ća i prihvatljiva tehničko - tehnološka rešenja, planirane investicione tro-škove i očekivane koristi, kao i ocenu prihvatljivosti projekta. Ovakva pro-cedura izrade investicionog projekta predstavlja jedan od najbitnijih uslo-va uspešnog upravljanja investicijama, jer obezbeđuje izbor ekonomski isplativog investicionog projekta. Ako planiramo izgradnju objekta za pro-izvodnju novog sredstva NVO (u okviru postojećeg preduzeća namenske industrije), investicioni projekat bi se mogao analitički razraditi prema od-ređenim segmentima (Petrović, Denčić-Mihajlov, 2007). U sadržaju projekta mogli bi se pojaviti sledeći elementi:

1. Analiza tržišta. Neophodno je najpre sagledati potrebe sistema odbrane za novim sredstvom (domaće potrebe). Istovremeno treba pro-ceniti tražnju proizvoda od nameravane investicije i srodnog proizvoda, na svetskom tržištu. U okviru ove analize procenjuju se i mogućnosti snabdevanja potrebnim repromaterijalom, energentima i sl. U zavisnosti od dobijenih rezultata, pristupa se ili se odustaje od realizacije ulaganja.

2. Analiza tehničko-tehnoloških rešenja proizvodnje novog sredstva NVO. Usvajanjem ideje o neophodnosti investiranja, s obzirom na potrebe odbrane naše zemlje, definisan je i program proizvodnje: asortiman i obim. Međutim, ovim nije završen proces investicionog odlučivanja, jer predmet investicionog projekta može biti proizveden prema različitim tehničko-tehnolo-škim rešenjima. Između više varijanti, investitor će kao najpovoljnije izabrati ono rešenje koje zadovoljava dva uslova, kumulativno posmatrana:

a) da predmet investicionog projekta (proizvod) bude zahtevanog kvaliteta, čime se potvrđuje tehničko-tehnološka i odbrambena opravda-nost izbora projekta i

b) da predmet investicionog projekta (proizvod) bude sa najpovoljni-jim ukupnim jediničnim troškovima, da bi se postigla ekonomska isplati-vost projekta.

Imajući u vidu oba uslova, potrebno je izvršiti identifikaciju alternativ-nih varijanti projekta, odnosno pristupiti izradi mogućih tehničko- -tehno-loških rešenja (projekta). Svaka od tih varijanti opredeljuje izbor tehnolo-gije, koju investitor može nabaviti na domaćem ili stranom tržištu. Treba izvršiti izbor mašina, uređaja i alata, kojima se omogućava planirana pro-izvodnja. Neophodno je uraditi specifikaciju opreme, sa cenama i gabari-tima, jer će na osnovu tih podataka biti uradjen projekat gradjevinskog objekta za proizvodnju novog sredstva NVO.

3. Građevinski projekat. Projektno rešenje građevinskog dela investicionog projekta, najčešće se radi kao poseban elaborat. Projektom o gra-djenju investicionog objekta, nosilac izrade projekta (institut, fakultet, pro-jektantsko preduzeće) procenjuje potrebno zemljište, precizira strukturu gradjevinskog objekta po nameni (tako da se obezbedjuju optimalni uslo-

(229}

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

vi rada, smeštaja opreme, transporta i i skladištenja repromaterijala i go-tovih proizvoda), definišu mesta za priključak na saobraćajnice i potrebne instalacije (elektro, vodovodna, kanalizaciona, grejanje, telefon).

Kao prilozi građevinskoj dokumentaciji, obično se daje pregled odo-brenja za izgradnju građevinskog objekta i saglasnost za uključivanje u mreže javne infrastrukture.

4. Analiza ekologije. Prilikom izrade projekta neophodno je temeljito is-tražiti uticaje buduće proizvodnje na čitav ekosistem. Treba utvrditi moguće zagađivače radne i životne sredine: vode, vazduha, flore i faune. U zavisno-sti od procene intenziteta mogućeg zagađenja, potrebno je u samom investi-cionom projektu predvideti investiciona ulaganja neophodna za ugradnju od-ređene ekološke opreme. Jednostavno, preduzeća izazivači negativnih eks-ternih efekata, ne mogu te efekte prevaljivati na druga preduzeća ili državu, već ih moraju sama neutralisati. U suprotnom, privrednom subjektu može bi-ti uskraćeno izdavanje potrebnih dozvola i saglasnosti.

5. Analiza kadrova. Treba sagledati kvalifikacionu strukturu po strukama i specijalnostima i njihovu zaposlenost po radnim mestima. Neophodno je predvideti broj radnika koje će zahtevati objekat investicionog projekta, kao i mogućnost stručne obuke eventualnih tehnoloških viškova radnika (Petrović, N., Petrović, D., 2011), (Andrejić, et al, 2008). Ukoliko se pokaže da investitor ima nepremostivih problema sa domaćom radnom snagom, a ne postoji mo-gućnost „uvoza" kadrova (zbog namere investitora da sačuva tajnost projekta i proizvodnje), dalji rad na investicionom projektu bi bio doveden u pitanje.

Iterativnim postupkom analize alternativnih projekata (od tehničko-tehnološke, do kadrovske i ekološke), sužava se broj mogućih investicio-nih projekata, npr. sa pet, na tri rešenja. Međutim, investitor će realizovati samo jedno, i to najbolje rešenje, koje je i najprihvatljivije. Potrebno je iz-vršiti selekciju, kako bi bila izabrana najbolja investiciona alternativa. Da bi se izbegli rizici donošenja pogrešne odluke, selekcija alternativnih projekata se može izvršiti na osnovu cost-benefit analize.

Cost-benefit analiza

Cost-benefit analiza (engl. Cost-benefit, u prevodu: korist - trošak analiza) analitički je (računski) postupak utvrdjivanja:

- sadašnje vrednosti svih prihoda i koristi i

- sadašnje vrednosti svih ulaganja i troškova, kao i gubitaka, koji se mogu očekivati tokom životnog veka privatnog ili javnog projekta (podu-hvata). Reč je o koristima i troškovima (novčano izraženim) koje jedan projekat donosi preduzeću (predlagaču projekta) i investitoru, kao i dru-štvu u celini. Svakako, uslov za to je da prihodi i koristi, odnosno ulaganja, troškovi i gubici, moraju biti kvantitativno izraženi tj. svedeni na nov-čanu vrednost, a potom sabrani, da bi se mogli međusobno uporediti.

030)

Ova analiza može biti urađena:

- samo za jedan projekat, kada je dilema u odlučivanju da li prihvatiti po-nuđeno rešenje ili nastaviti sa postojećim rešenjem (bez ikakvih promena);

- za više projekata, kada postoji mogućnost upoređivanja različitih investicionih projekata (ulaganja) i, na toj osnovi, izbor alternative koja daje najveću korist (za date troškove) ili koja podrazumeva najmanje tro-škove (za datu korist).

Finansijski isplativ i istovremeno prihvatljiv je onaj projekat kod koga prihodi i koristi nadmašuju ulaganja, troškove i gubitke. Filozofiju cost-benefit analize možda najbolje odslikava tzv. „Paretov napredak" nazvan prema italijanskom ekonomisti Vilfredu Paretu. Načelo Paretovog napret-ka zasniva se na pretpostavci da u današnjem savremenom društvu nije moguće sprovesti bilo kakav projekt koji nikome neće naneti štetu. Ekonomisti su za projekte analizirane korišćenjem cost-benefit analize, a ko-je je uglavnom sprovodila vlada, uveli pojam potencijalnog Paretovog na-pretka. Prema ovom načelu, isplati se ulagati u svaki projekt kod kojeg su koristi onima koji ih uživaju, veće od troškova onima koji ih podnose. Za projekte koji ostvaruju koristi i koji kompenziraju posledično nastale tro-škove, može se reći da su ostvarili potpuni Paretov napredak.

Vremenski period za koji se provodi cost-benefit analiza treba da se po-dudara sa životnim ciklusom (vekom) projekta. Životni vek projekta obuhvata:

a) razdoblje investiranja. To je vreme potrebno da se investicija „ospo-sobi" za stvaranje tržišno (društveno) prihvatljivih proizvoda ili usluga i

b) razdoblje efektuiranja investicija (projekta) u realna dobra (uslu-ge). To je razdoblje eksploatacije projekta, u kojem projekat daje dobit, odnosno očekivanu društvenu korist.

Cost-benefit analiza se koristi u privatnom sektoru (kod preduzetnika ili privrednog društva) za ocenu prihvatljivosti preduzetničkog investicionog projekta, koji preduzeću (kao individui) donosi samo direktne finansijske (komercijalne) efekte, merljive prirode. Sa aspekta preduzeća kao investi-tora, najznačajniji su upravo finansijski efekti projekta, koji se izražavaju u vidu povećanja prihoda i smanjenja troškova. Zato će preduzeće izvršiti fi-nansijsku analizu projekta (projekata). U okviru ove analize, utvrdiće se troškovno najisplativiji projekat (kod alternativnog izbora projekta) ili doneti odluka o prihvatanju ili odbacivanju projekta (ako ne postoji mogućnost va-rijantnog izbora). Ako je npr. reč o grupi tekstilnih preduzeća okupljenih oko projekta za sprečavanje zagađenja vode, istraživači će uporediti rezul-tate analize troškova (uključujući i ulaganja) s jedne, i prihoda i koristi s druge strane, u životnom veku projekta. Njihovim suprotstavljanjem, utvr-đuje se ukupna, tzv. neto korist, kao npr. 26.300-20.200 = 6.100 din.

Koristi koje projekat donosi u svom životnom veku možemo sagleda-ti i stavljanjem u odnos koristi i troškova, npr: 30.000 : 15.000 = 2. Zaklju-čujemo da je odnos koristi i troškova 2 : 1, što znači da na svaki dinar tro-škova projekta, dolaze 2 dinara koristi.

(23T>

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

Za industrijske, telekomunikacione i druge projekte u oblasti tržišne proizvodnje, finansijska analiza može često ukazati na njihovu finansijsku isplativost. Iz očekivanih tržišnih prihoda i mogućnosti pokrića troškova i ulaganja, može se proceniti sigurnost oplodnje i vraćanja tuđih izvora sredstava (korišćenih za realizaciju projekta). Finansijska analiza se mo-že primeniti i za ocenu isplativosti nekih manjih javnih projekta. Navešće-mo jednostavan primer primene ove analize. Ministarstvo odbrane je do-nelo odluku da se radi povećanja efikasnosti rada i doslednog sprovođe-nja postupka javnih nabavki, izvrše neophodne promene u organizacij-skom delu koji izvršava poslove javnih nabavki, kroz:

- opremanje informatičkom tehnologijom i

- obuku brojčano manjeg, kadrovski promenjenog sastava.

Procenjeni troškovi nabavke računara, instalacija i obuke iznosi

1.200.000 din. Procenjene koristi (smanjenje broja ponovljenih oglasa, smanjenje troškova izrade konkursne dokumentacije, manji broj zaposle-nog osoblja i sl.) iznose 1.900.000 din, na godišnjem nivou.

Očigledno je da se radi o finansijski isplativom projektu jer su koristi znatno veće od troškova (700.000 din), a cost - benefit koeficijent (1900.000 : 1.200.000) iznosi 1,58. Vreme povratka ulaganja za ovaj po-duhvat iznosi oko 6 meseci (1.200.000 : 1.900.000 = 0,62), što znači da se pokriće troškova ostvaruje u tom periodu. Treba istaći da vreme po-vratka ulaganja u svaki poduhvat (preduzetnički i javni) predstavlja ključni kriterijum alokacije ulaganja. Tako se npr. vreme povratka ulaganja u ne-ke grane proteže i preko 30 godina, što objektivno odvlači ulagače. Inve-stitore privlače projekti sa kraćim vremenom povratka uloženih sredstava (ima i ulaganja za koje je vreme povratka do jedne godine).

Za ocenu isplativosti velikih preduzetničkih, a pre svega projekata od javnog značaja, finansijska analiza je nedovoljna za donošenje odluke o njihovom prihvatanju ili odbacivanju.

Karakteristika procesa javnih investicija je da se realizuju kroz jednokrat-na ili višekratna velika ulaganja novčanih sredstava, najčešće izvršenih u sa-dašnjem vremenu, dok se efekti realizacije projekta očekuju u budućnosti, kao: izgradnja autoputa, tunela, aerodroma, škole, bolnice, odlagališta smeća, regionalnog sistema vodosnabdevanja i sl. Dok je u privatnom sektoru cilj realizacije projekta ostvarivanje dobiti, u javnom sektoru nema dobiti, jer usluge javnog sektora nemaju tržišnu cenu. Osim direktnih (finansijskih) efekata, oni donose i značajne indirektne, netržišne efekte, koje nije jednostavno kvantita-tivno (novčano) izraziti. Koristi od investicija u javnom sektoru imaju svi članovi društvene zajednice (ostvarivanje energetskih ciljeva, unapređenje kvaliteta životne sredine, jačanje odbrambene moći zemlje i sl).

Ako bi ostali samo pri finansijskoj analizi, mogli bi zaključiti da je proje-kat finansijski neodrživ jer se iz očekivanog prihoda ne mogu pokriti ukupna ulaganja i troškovi. Osnovni problem kolektivnih dobara je u njihovoj ceni.

032)

Cena tržišnih dobara se potvrđuje u spremnosti pojedinca (koji koristi to do-bro) da za njega plati određenu cenu. Međutim, taj pristup je neprimenljiv u određivanju cene javnih dobara. Jednostavno, kolektivna dobra su dostupna svima, bez izuzetka, najčešće bez ikakve ili sa simboličnom naknadom. Zbog njihovog zajedničkog korišćenja, može se doći u situaciju da pojedinci ne pokazuju spremnost za plaćanje realne cene društvenih dobara. Potreb-no je proceniti i druge, neekonomske (netržišne) efekte: direktne i indirektne troškove i sve koristi koje jedan projekat donosi društvenoj zajednici. Zato se pored finansijske, izrađuje i ekonomska analiza. Obe analize postaju inte-gralni delovi jedinstvene cost-benefit analize. Odnosno, ove projekte je real-no analizirati i ocenjivati samo primenom cost-benefit analize.

Cost-benefit analiza nema široku primenu kod investicionih projeka-ta koje realizuju preduzeća, ukoliko:

- projekat donosi samo direktne (komercijalne) efekte i

- realizacija projekta ne pretpostavlja pomoć države.

Cost-benefit analiza se koristi prvenstveno za kvantitativno ocenjivanje

investicionih projekata u javnom sektoru, koji zahtevaju velika ulaganja investi-cionih sredstava. Kao predlagači ovih projekata najčešće se pojavljuju javna preduzeća ili budžetski korisnici, jer su investicije u kolektivna dobra, skoro po pravilu, nerentabilne za pojedince. Široka je primena cost-benefit analize i od investicionih projekta koji se realizuju uz pomoć države. Troškovi javnih projekata terete širu ili užu društvenu zajednicu (pa i buduće generacije), dok su koristi dostupne svima (preduzećima i građanima) na užem području ili na ce-lokupnoj državnoj teritoriji, danas i u budućnosti. Za razliku od preduzetničkih projekata, prihodi, a posebno koristi, su posredni i dugoročni, sa efektima i na druge ekonomske subjekte društva. Za indirektne neekonomske efekte od in-vesticija, koje je teško kvantitativno utvrditi, preduzeća nisu posebno zaintere-sovana. Cost-benefit analiza je koristan alat za dokazivanje kreatorima ekonomske politike očekivane efikasnosti jednog projekta, u odnosu na nulto sta-nje (kada se zahvat ne preduzima) i za donošenje odluke o pružanju finansijske podrške potrebne za njegovu realizaciju. Na osnovu ove analize, državna administracija može otkloniti dilemu da li da prihvati jedinu ponuđenu varijan-tu, kao društveno isplativog zahvata, ili da ostane pri nultom stanju. Istovreme-no, to je metoda izbora rentabilnog projekta, između različitih varijanti (alterna-tiva) projekata. Izborom projekta se potvrđuje spremnost društva da prihvati (plati) veličinu troškova uključujući i štete po celo društvo, koje bi nastale spro-vođenjem izabranog projekta, s obzirom na društvene koristi (ekonomske, ekološke, odbrambene i dr). Reč je o javnim projektima koji se moraju vredno-vati sa makro aspekta, da bi se pouzdano ocenilo da li društvene koristi nad-mašuju ukupna ulaganja i troškove.

Donošenju odluke o realizaciji investicionog projekta prethodi izrada:

- predinvesticione studije. To je projekat koji u svom završnom delu sadrži ocenu ekonomske opravdanosti predmetne investicije. Na osnovu

(233}

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

ove studije, investitor donosi prethodnu odluku o realizaciji investicionog projekta. Ako predinvesticiona studija bude pozitivna, pristupa se izradi investicionog programa i

- investicione studije. Ova studija takođe sadrži ocenu ekonomske opravdanosti investicije, na osnovu koje investitor donosi konačnu odluku o realizaciji projekta. Sa usvajanjem investicione studije završavaju se pripremne investicione aktivnosti.

Faze cost-benefit analize

Cost-benefit analiza predstavlja obiman proces u okviru koga se izvrša-vaju brojne procene, sumiranja i poređenja. Zato se ova analiza realizuje prema određenoj proceduri, kao preduslov ostvarivanja valjane ekonomske analize (sa makro aspekta). U skladu sa propisima Evropske unije (Čupić,

2009), preporučuje se sprovođenje cost-benefit analize kroz sledećih 6 faza:

Slika 2 - Algoritam toka implementacije cost-benefit analize Figure 2 - Algorithm of the flow of the cost-benefit analysis implementation

Nakon svega, sledi konačan izbor - donošenje odluke o prihvatanju ili odbacivanju konkretnog projekta (ulaganja).

Definisanje ciljeva projekta

U prvoj fazi se definiše cilj, odnosno koristi koje bi projekat trebalo da donese. Na osnovu tako utvrđenog cilja, predlagač projekta će izvršiti procenu njegove ekonomske opravdanosti.

Identifikacija projekta

U drugoj fazi vrši se identifikacija projekta. Predmet cost-benefit analize je projekat shvaćen kao serija aktivnosti koje treba da doprinesu ostvarivanju nedeljivog cilja. To znači da predmet ove analize ne mogu biti delovi nekog projekta, već projekta u celini ili grupa projekata usmerenih ka ostvarenju utvr-đenog cilja. U ovoj fazi se definišu i glavni elementi projekta. Javni sektor je zainteresovan za realizaciju fizičkih projekata: spaljivanje opasnog otpada, iz-gradnja tunela, proizvodnja savremenih sredstava NVO, očuvanje poljopri-vrednog zemljišta itd. Glavni elementi ovih projekata su: izbor lokacije i mesta za realizaciju projekta, utvrđivanje vremenskog perioda i toka realizacije projekta, način ostvarivanja veze sa ostalim projektima i sl.

Kao vreme sprovođenja cost-benefit analize ne uzima se veoma dug vremenski period, bez obzira što sekundarni efekti nastaju i posle isteka veka trajanja projekta. Jer, kod vremenski veoma dugog projekta postoji mogućnost da diskontovanje u potpunosti degradira efekte koji se očeku-ju u budućnosti. U EU prihvatljiv planski period je oko 10 godina za pro-jekte u oblasti industrije, a preko 20 godina za infrastrukturne projekte.

Analiza izvodljivosti i opcija

U nastavku treba izvršiti analizu izvodljivosti i opcija. Za svaki projekat moguće je identifikovati više opcija tj. načina realizacije. Primera radi, opcije za projekt izgradnje puta, od mesta M do mesta N, mogu biti:

- asfaltni put sa dve trake, kroz mesta X - Y, sa početkom izgradnje u kratkom roku;

- asfaltni put sa dve trake, obilaznim putem, pored mesta A - B, čija će izgradnja početi naredne godine.

Obe opcije predstavljaju opcije „činjenja", kojima pridružujemo i treću -opciju „nečinjenja"(nepreduzimanja bilo kakvih aktivnosti). Sve opcije realizacije projekta trebaju biti analizirane najpre sa stanovišta njihove izvodljivosti. Analiza izvodljivosti opcija je u razmatranju dostupnosti infrastrukture, materi-jala, građevinske opreme, uticaja na životnu sredinu i sl. (u ovoj fazi se još uvek ne razmatraju troškovi i koristi). Analiza može da ukaže na:

a) neizvodljivost prve dve opcije. Tada treća opcija postaje realna, uz uslov da je i ona održiva za kraće ili duže vreme;

(235>

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

b) izvodljivost prve dve opcije. U tom slučaju treba izabrati ekonom-ski isplativiju opciju. Polazi se od uverenja da obe opcije izazivaju različi-te troškove i donose različitu korist. Biće izabrana ona opcija kod koje je veća razlika između koristi i troškova. Analizi se podvrgavaju sve projekt-ne varijante (potvrđene kao moguće), da bi za svaku od njih, primenom cost - benefit analize, bila utvrđena isplativost opcija. Osnovne delove ove analize čine:

- finansijska analiza i

- ekonomska analiza.

Na osnovu ocene finansijske efikasnosti (isplativosti) i ocene eko-nomske opravdanosti investicionih alternativa, moguće je izvršiti rangira-nje projekata. Za investitora je najpovoljniji (i biće izabran) onaj projekat od čije realizacije se može očekivati najveća finansijska isplativost i naj-veća društvena opravdanost.

Finansijska analiza

Finansijska (tržišna) ocena daje odgovor na pitanje finansijske efikasnosti projekta. Ocena finansijske efikasnosti ulaganja rezultira iz proračuna-tih finansijskih efekata (priliva i odliva novca, koji se očekuju tokom životnog ciklusa projekta). Finansijski je najisplativiji projekat sa koji se može ostvariti najveća razlika između novčanih priliva i odliva. U okviru ove analize:

a) sagledavaju se mogućnosti investitora za nove investicione projek-te. Svaki privredni subjekt koji želi da se investiciono angažuje, mora pret-hodno da izvrši detaljnu analizu investicionih mogućnosti. To će učiniti na bazi analize finansijskog poslovanja tj. bilansa uspeha u nekoliko posled-njih godina, kao i analizu bilansa stanja (osnovnih i obrtnih sredstava i iz-vora finansiranja). Zaključak o mogućnosti investitora da uđe u nove inve-sticije donosi se i na osnovu podataka o investicijama u toku i proračuna ukupno potrebnih investicionih sredstava u osnovna sredstva (građevinski objekti, domaća i uvozna oprema, uključujući troškove montaže i carinje-nja) i obrtna sredstva (zalihe materijala, nedovršena proizvodnja, zalihe gotovih proizvoda, rezervnih delova, ambalaže i sitnog inventara). Prora-čun potrebnih novčanih sredstava se prikazuje po obimu i dinamici ulaganja, za svaku godinu eksploatacije i za celokupan eksploatacioni period.

b) utvrđuju se izvori finansiranja projekta. Obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava je uslov početka realizacije i eksploatacije investici-ja. Na osnovu podataka o potrebnim finansijskim sredstvima, treba pred-videti moguće izvore finansiranja (sopstvena i tuđa sredstva). Ukoliko je veće učešće sopstvenih sredstava u ukupnim sredstvima za investicije, odnosno ukoliko je veća finansijska sposobnost investitora, utoliko je i povoljnija ocena za nastavak rada na investicionom projektu.

<236}

c) zrađuje se procena rezultata mogućih varijanti investicionog projekta u periodu eksploatacije (životnom ciklusu projekta). Svaka od varijanti projekta podrazumeva mogućnost realizacije projekta, sa različitim iznosom procenjenih troškova i očekivanih koristi, u periodu eksploatacije. Radi toga se sastavlja finansijski tok projekta, kao rezultat finansijskih efekata koje pro-jekat donosi u celokupnom planskom periodu. Finansijski efekti su novčani prilivi (koristi) i ostatak vrednosti projekta (rezidualna vrednost), kao i novča-ni odlivi (izdaci, tj. troškovi i gubici). Iz razlike sumiranih troškova i koristi, utvrđuje se čist novčani tok, koji služi kao osnova za konačnu ocenu različi-tih varijanti projekta. U zavisnosti od rezultata finansijskog toka (pozitivnog ili negativnog), formira se ocena finansijske podobnosti projekta.

Ekonomska analiza

Da bi cost-benefit analiza bila potpuna, osim finansijske analize, obave-zno se sprovodi ekonomska analiza, pri čemu je potpuno nebitan redosled njihovog izvršenja. Za razliku od finansijske analize, koja istražuje finansij-sku isplativost (korist) koju projekat donosi njegovom vlasniku (investitoru i finansijeru), ekonomska analiza istražuje isplativost tj. koristi i štete koje pro-jekat donosi društvu u celini (uključujući i investitora) Zato ekonomska anali-za uzima u obzir i sve identifikovane eksterne efekte projekta.

Ekonomska (društvena) ocena daje odgovor na pitanje ukupne eko-nomske (društvene) efikasnosti projekta (Đedović, 2010). Ova ocena ba-zira na razlici ukupnih koristi koje projekat donosi društvu u celini (uklju-čujući i investitora) i ukupnih troškova koje će projekat izazvati.

Posle izbora najpovoljnije varijante projekta i donošenja odluke o njegovoj realizaciji, sledi utvrđivanje konstrukcije finansiranja investicija i donošenje investicione odluke. Po obezbeđenju sredstava, pristupa se fi-zičkoj realizaciji projekta. Radna faza obuhvata:

a) izradu terminskog plana investicionih ulaganja. Sastavljači projekta formiraju ovaj plan vodeći računa o izvorima investicionih sredstava. Ni u jednoj fazi životnog ciklusa, projekat ne sme ostati bez neophodnog mi-nimuma sredstava, jer bi se dinamika njegovog izvođenja mogla dovesti u pitanje. Sopstveni izvori finansiranja su, svakako, najsigurniji i najjeftini-ji, ali su najčešće nedovoljni za fizičku realizaciju projekta. Zato se kori-šćenje tuđih izvora mora blagovremeno planirati i obezbediti;

b) pripremu izvođenja gradnje;

c) izgradnju građevinskog objekta i infrastrukture, pribavljanje odgo-varajuće opreme, kao i ulaganja u obrtna sredstva. Uporedo s tim, inve-stitor prati i kontroliše:

- vremensku realizaciju (na osnovu izveštaja o stanju radova: stanju ključnih događaja, stanju aktivnosti i dr). Praćenje i kontrola utrošenog vremena inicirane su potrebom preventivnog delovanja na aktivnosti ka-

(237>

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

šnjenja. U suprotnom, faza gradnje bi mogla biti prolongirana, što bi iza-zvalo poskupljenje realizacije projekta.

- dinamiku ostvarivanja troškova po vrstama, posebno stavki koje su dominantne u ukupnim troškovima projekta.

d) završni radovi;

e) prijem radova i

f) puštanje novopodignutog proizvodnog objekta u probnu proizvod-nju, odnosno uhodavanje proizvodnje novog sredstva NVO.

Procena rizika

Budući da je realizacija investicionog projekta okrenuta ka budućno-sti koju karakteriše rizik i neizvesnost, investitor u okviru cost-benefit ana-lize treba da izvrši identifikaciju i procenu rizika. Rizik se zasniva na ne-dovoljnim i nesigurnim informacijama i nepotpunoj spoznaji budućnosti, na osnovu kojih se donose investicione i finansijske odluke na dugi rok.

Procena rizika se zasniva na iskustvu, intuiciji, pronicljivosti, znanju investitora i na njegovoj sposobnosti da identifikuje inicijalnu dominu. To znači da ona predstavlja rizičan posao, jer uvek postoji određeni stepen verovatnoće da dođe do pojave „domino efekta" (nepredviđeni obrt), tj. neželjenih i neočekivanih događaja, čiji efekti mogu da utiču u tolikoj me-ri, da može doći do toga da se realizacija celog projekta dovede u pita-nje. Cilj procene rizika je da investitori na osnovu znanja i iskustva pred-vide i spreče nastanak događaja koji sa sobom nose rizike, kao i da se neizvesnosti koje nosi svaki projekat svedu na najmanju moguću meru, tj minimizuju posledice neplaniranih događaja. Da bi se te mere preduzele, potrebno je da se razume suština rizika, potrebe i mogućnosti upravljanja rizikom, kao važnog segmenta u upravljanju projektima.

Upravljanje rizikom daje odgovor na pitanje gde su zamke u vidu ne-željenih promena koje mogu da ugroze uspešno okončanje projekta i ka-ko ih izbeći. Faze upravljanja rizikom su:

a) identifikacija svih rizika koji značajno utiču na rizik projekta;

b) procena i kvantifikacija rizika, tj. kategorizacija, merenje i dublja analiza rizika;

c) razvoj strategija za različite nivoe identifikovanih rizika;

d) preduzimanje akcija, dokumentovanje i kontrola rizika (što su do-kumentacija i kontrola sveobuhvatnija, to je veća mogućnost da se izbeg-ne rizik).

Verovatnoća nastanka rizičnih događaja i troškova, kao posledica ri-zičnih događaja tokom životnog veka projekta prikazana je na slici (Stevenson, 2005):

038)

Verovatnoća nastanka rizičnih događaja i troškova

Životni ciklus projekta

Figure 3 - Probability of risk events and development costs Slika 3 - Verovatnoća dešavanja rizičnih događaja i troškova

Na prikazanoj slici se vidi da je verovatnoća pojave rizičnih događaja najviša na početku realizacije projekta, nakon čega se tokom perioda smanjuje. To znači da dobro upravljanje rizikom projekta podrazumeva identifikovanje i procenu što više potencijalnih rizika u početku životnog ciklusa projekta i pažljivo praćenje kritičnih događaja sa ciljem pravovre-menog eliminisanja problema u svojim ranim fazama (Sroder, 1999). Tro-škovi, kao finansijske posledice koje su prouzrokovane nastankom rizič-nih događaja, najniži su na početku životnog ciklusa projekta. Ako se tro-škovi pravovremeno ne prate i ne lociraju sva odstupanja od plana, oni vremenom rastu, tako da nastaju gubici kao kazna za preduzeća koja lo-še koriste resurse (Wisniewski, 2009).

Zaključak

Pravilno primenjen postupak cost-benefit analize tokom razrade in-vesticione ideje obezbeđuje potpun uvid u sve elemente rashoda tokom realizacije investicionog projekta i pouzdano predviđanje novčanih tokova u fazi ekonomskog veka projekta. Analiza daje pun uvid u izvore sredsta-va, dinamiku finansiranja i termine priliva i odliva finansijskih sredstava.

Samo pouzdana analiza troškova realizacije i prihoda koji slede u periodu kada projekat počne da prihoduje može pokretaču investicione ideje dati jasnu sliku isplativosti projektnog zadatka, opravdanosti realizacije i konkurentske prednosti na tržištu.

(239}

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 1

Literatura

Andrejić, M., Novaković, S., Majstorović, A., 2008, Planiranje u vojnim organi-zacionim sistemima, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 56, No. 1, pp. 13-30.

Čupić, M., 2009, Cost - benefit analiza, Business Start-up centre, Kragujevac.

Đedović, B., 2010, Vođenje i vrednovanje projekata, FMMSP, Beograd.

Ekelund, R. B. Jr., Hebert, R. F., 1997, A History of Economic theory and method (third edition), 1990, prevod, MATE, Zagreb.

Hannagan, T., 1995, Management, Concepts & Practices, Pitman Publishing, London.

Keller, G., 2009, Managerial Statistics, South -Western CENGAGE Learning, Mason USA.

Petrović, N., Petrović, D., 2011, Makroekonomija, Visoka poslovna škola, Čačak.

Petrović, E., Denčić-Mihajlov, K., 2007, Poslovne finansije, Dugoročni aspekti finansijskih ulaganja, Ekonomski fakultet u Nišu.

Sroder, R., 1999, Operations management - Decision Making in the Operations Function, prevod, MATE, Zagreb.

Stevenson, W., 2005, Operations management, McGraw-Hill, New York.

Wisniewski, M., 2009, Quantative Methodos for Decision Makers, Prentice Hall.

METHODOLOGICAL PROCEDURE IN THE EVALUATION OF PROJECTS USING THE COST-BENEFIT ANALYSIS

FIELD: Industrial Software ARTICLE TYPE: Professional Paper

Summary:

Investment projects are complex, long-term business ventures which engage considerable financial resources. Analyzing an investment idea and a large number of alternatives on the road to a final solution, requires a systematic approach and the application of modern quantitative statistic and optimization methods. A flowchart of activities is given in documents of pre-investment and investment studies, covering all phases of the project life cycle. A cost-benefit analysis provides strong support in evaluating projects as successful business ventures and in evaluating project solutions. Indeed, this analysis is still rarely applied in our country, unlike the practice in developed countries.

The methods and techniques of the cost-benefit analysis provide a criterion selection of alternative solutions and strong quantitative predictions of a business venture flow; they optimize revenues and expenditures and strongly support correct decisions. of investment idea initiators The best is to do the cost- benefit analysis in the stage of pre-investment studies and to examine alternative solutions later, during the preparation of investment studies.

Introduction

In the introduction of this article, the importance of investment projects is explained, with very different project materials in different activities of market and non-market productions.

Content of investment projects

This part shows that technical documentation made for each project includes a number of analysis, possible and acceptable technical-technological solutions, estimated costs and expected benefits as well as an evaluation of the project acceptability. In this section, the main project for the construction of a new enterprise of military industry is technologically divided into the sub-projects of construction of particular facilities, as graphically shown in Fig. 1. The investment project can be developed according to certain elements, such as: market analysis, analysis of technical-technological solutions, staff analysis, etc.

Cost - benefit analysis

The content of the cost-benefit analysis is considered with the emphasis on its significant usefulness for the evaluation of cost-effectiveness of projects requiring large investments, which are primarily public projects, but also entepreneurial projects implemented with the help of the state.

Phases of the cost-benefit analysis

This part indicates the scope of the implementation process of the cost-benefit analysis realization, which is confirmed by its implementation flow algorithm, in accordance with the recommendations of the European Union: 1. Definition of projects objectives; 2. Project identification; 3. Feasibility analysis of options: 4. Financial Analysis; 5. Economic analysis; and 6. The risk assessment.

Conclusion

The concluding remarks emphasize that a properly applied procedure of the cost-benefit analysis during the elaboration of investment ideas provides a complete overview of all expenditure elements during the implementation of investment projects; it also gives a reliable prediction of cash flows in the phase of the project economic life. The analysis gives a full insight into the sources of funds, financing and dynamics of inflow and outflows of funds.

Only through a reliable analysis of the implementation costs and the revenue in the subsequent period when the project starts to earn profit can the investment idea initiator get a clear picture of the project cost-effectiveness, feasibility of its implementation and its competitive advantage in the market.

Key words: Investment project, cost-benefit analysis, pre-investment study, investment study, project life cycle, financial analysis, economic analysis.

Datum prijema članka/Paper received on: 31.01.2012.

Datum dostavljanja ispravki rukopisa/

Manuscript corrections submitted on: 18. 02. 2012.

Datum konačnog prihvatanja članka za objavljivanje/ Paper accepted for publishing on: 20. 12. 2012

(24T>

Petrović, D. i dr., Metodološki postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize, pp. 226-241