Научная статья на тему 'ҚУМҚЎРҒОН ТУМАНИ САЛОҲИЯТИ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИ ТАҲЛИЛИ'

ҚУМҚЎРҒОН ТУМАНИ САЛОҲИЯТИ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
23
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
саноат / хизмат кўрсатиш соҳаси / турмуш фаровонлиги / тараққиёт / экспорт / импорт / капитал / инвестиция / кичик бизнес / драйвер соҳалар. / industry / service sector / welfare / development / export / import / capital / investment / small business / driver sectors.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Analysis Of Power And Efficiency Of Use Of Kumkurgan District

Мақолада Қумқўрғон туманининг бугунги кундаги географик, ижтимоий-иқтисодий, моддий ва инсон ресурслари ҳолати ва унинг истиқболлари ёритилган. Ҳудудни ривожлантириў негизида импорт ўрнини босувчи сиёсатдан экспортга йўналтирилган саноат соҳаларини барпо қилиш ва ривожлантириш масалалари, унинг босқичлари таҳлил қилинган. Ўтган даврлардаги ривожланишнинг асосий омиллари кўриб чиқилган. Хулоса ўрнида туманни ривожлантириш жараёнини амалга оширишда ташқи иқтисодий алоқаларнинг самарасидан фойдаланиш имконияти ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF POWER AND EFFICIENCY OF USE OF KUMKURGAN DISTRICT

The article describes the current state of geographical, socio-economic, material and human resources of Kumkurgan district and its prospects. Based on the development of the region, the issues of creation and development of export-oriented industries from import-substituting policy, its stages are analyzed. The main factors of development in past periods are considered. In conclusion, the possibility of using the benefits of foreign economic relations in the implementation of the development process of the district is highlighted.

Текст научной работы на тему «ҚУМҚЎРҒОН ТУМАНИ САЛОҲИЯТИ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИ ТАҲЛИЛИ»

КУМ^УРЕОН ТУМАНИ САЛО^ИЯТИ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШ

САМАРАДОРЛИГИ ТАХДИЛИ

Умид Зиядуллаевич Эрмуминов

Узбекистан Республикаси Президенти хузуридаги Давлат бошкаруви академияси

тингловчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада Кумкургон туманининг бугунги кундаги географик, ижтимоий-иктисодий, моддий ва инсон ресурслари холати ва унинг истикболлари ёритилган. Худудни ривожлантириу негизида импорт урнини босувчи сиёсатдан экспортга йуналтирилган саноат сохаларини барпо килиш ва ривожлантириш масалалари, унинг боскичлари тахлил килинган. Утган даврлардаги ривожланишнинг асосий омиллари куриб чикилган. Хулоса урнида туманни ривожлантириш жараёнини амалга оширишда ташки иктисодий алокаларнинг самарасидан фойдаланиш имконияти ёритилган.

Таянч иборалар: саноат, хизмат курсатиш сохаси, турмуш фаровонлиги, тараккиёт, экспорт, импорт, капитал, инвестиция, кичик бизнес, драйвер сохалар.

ANALYSIS OF POWER AND EFFICIENCY OF USE OF KUMKURGAN

DISTRICT

Umid Ziyadullaevich Ermuminov

Student of the Academy of Public Administration under the President of the Republic of

Uzbekistan

ABSTRACT

The article describes the current state of geographical, socio-economic, material and human resources of Kumkurgan district and its prospects. Based on the development of the region, the issues of creation and development of export-oriented industries from import-substituting policy, its stages are analyzed. The main factors of development in past periods are considered. In conclusion, the possibility of using the benefits of foreign economic relations in the implementation of the development process of the district is highlighted.

Keywords: industry, service sector, welfare, development, export, import, capital, investment, small business, driver sectors.

КИРИШ

Маълумки, саноат тармоги тузилмасига бахо беришда шу тузилмадаги тармоклар саноат махсулоти улушининг шаклланиш конуниятини аникдаш мухим ахамият касб этади. Саноат тармоклари уртасида макбул мутаносибликни шакллантириш тармокда таркибий сиёсат олиб боришнинг асосий шарти хисобланади. Тахлиллага кура, саноат махсулоти ишлаб чикариш тузилмасидаги микдорий узгаришлар тармокда туб таркибий узгаришлар булганлигини, айникса, мулкчилик шаклларида жуда мухим таркибий узгаришлар юз берганлигини курсатади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сунгги йилларда вилоят саноати тармоклари таркибида саноат тармокларининг янада булиниб бориши, янги-янги тармоклар вужудга келиши, тармоклар орасида интеграция жараёнларининг ривожланиши, тармоклараро мажмуалар шаклланиши, фан-техника ютуклари билан бевосита боглик тармокларнинг тезрок ривожланиши каби бир катор узгаришлар содир булаётган булса, хозирда вилоят томонидан таркибий узгаришларни амалга оширишда куйидаги вазифалар устувор булиб колмокда:

- вилоят иктисодиётнинг бир томонлама (хом ашёвий) характерига бархам бериш ва тармок тузилишини тубдан узгартириш;

- ишлаб чикарилаётган махсулотлар сифати ва ракобатдошлигини жахон бозори талабларига жавоб бериш даражасига етказиш;

- ички бозорда талаб билан таклиф уртасидаги мутаносибликни саклаш.

Худудда мехнат ресурслари тез усиши шароитларида бандликни таъминлаш

муаммоси янги ишлаб чикариш кувватларини ташкил этиш учун кулай шарт-шароитлар яратишни талаб килади. Айни вактда асосий тармоклар технологик базасининг колоклиги, экспортнинг хом ашёвий йуналтирилганлиги ва ялпи кушилган кийматда кишлок хужалигининг юкори улуши, мехнат унумдорлигининг пастлиги, энергия ва ресурслар сарфининг юкорилиги билан тавсифланадиган вилоят иктисодиётининг мавжуд тузилмавий деформацияси хал этилиши лозим булган муаммолар куламининг кенглигидан далолат беради.

Бугун кунда вилоят саноат тузилмасини такомиллаштиришнинг асосий йуналишлари сифатида ишлаб чикариш воситалари ва истеъмол товарлари ишлаб чикариш тармоклари орасидаги мутаносибликни белгилаш, фан-техника тараккиётини жадаллаштириш, илгор технологияларни жорий этиш, ахолинининг шахсий ва ижтимоий истеъмолини урганиш оркали ишлаб чикаришни ташкил этиш хамда тармокларда хом ашё ва ресурслардан самарали фойдаланиш масалаларига асосий эътиборни каратиш максадга мувофик булиб, мазкур вазифаларнинг амалга оширилиши вилоят саноатининг оптимал тузилмасини

шакллантириш имконини беради.

Хрзирги кунда вилоятда хом ашё ва арзон ишчи кучи мавжудлигини хисобга олсак, у холда енгил саноат ва озик-овкат саноати тармокларини ривожлантиришнинг имконият даражаси жуда юкори эканлигини кузатиш мумкин. Бирок мазкур тармоклар "технологиянинг мураккаблиги" нуктаи назаридан куйи булган саноат тармоклари сирасига киришини инобатга олсак, у холда вилоят иктисодиётининг жахон интеграциясига чикишида мазкур тармоклар оркали йул топишнинг имконият даражаси чекланган хисобланади.

Шу нуктаи назардан, вилоятда саноат ва унинг тармокларини баркарор ривожлантириш учун, юкори технологияли саноат тармоклари ривожланишига шароит яратувчи омилларни рагбатлантириш лозим.

Саноат салохиятидан самарали фойдаланишга хом ашё устувор уринга эга булган саноат таркибига бархам беришга каратилган таркибий кайта узгартиришлар ва иктисодиётни диверсификациялаш, ривожланишнинг инновацион ва юкори технологик моделига утиш учун шарт-шароитлар яратиш хисобига эришиш мумкин. Иктисодиёт ва саноатнинг купчилик секторларида ракобат афзалликлари мавжуд булган, бурилиш ясайдиган илмий-технологик йуналишларда саъй-харакатларни жамлаган холда етиб олувчи ва инновацион ривожланиш моделларига ва малакали мухандис ва конструкторлик салохиятини тиклашга асосланган аралаш модель амалга оширилиши лозим

Дастлабки маълумотларга асосан, 2021 йилнинг январь-март ойларида Кумкургон туманида фаолият курсатаётган саноат корхоналари томонидан 72,4 млрд. сумлик саноат махсулотлари ишлаб чикарилишига эришилди ва 2020 йилга нисбатан усиш суръати 72,0 % ни ташкил этди (1-жадвал).

1-жадвал

^умкургон туманининг асосий иктисодий курсаткичлар

(2021 йилнинг январь-март ойларида)

Жами Ахоли жон бошига

2020 2020

йилнинг йилнинг

млрд. сум январь-мартига нисбатан фоизда минг сум январь-мартига нисбатан фоизда

Саноат 72,4 72,0 222,7 70,5

Истеъмол товарлари 12,3 64,0 68,2 62,6

Асосий капиталга

инвестициялар 67,7 107,1 283,0 104,9

Курилиш ишлари 40,8 108,7 170,6 107,0

Чакана товар айланмаси 126,2 100,8 527,7 98,7

Хизматлар, жами 136,1 109,1 569,4 106,9

1-жадвал

Ташки савдо айланмаси

(минг АЦШ доллари)

Ташки савдо айланмаси Экспорт Импорт Сальдо

2021 йилнинг январь-март ойларида 2616,0 1 297,2 1 318,8 21,6

Х,исобот йилида 12,3 млрд. сумлик истеъмол товарлари ишлаб чикарилиб, 2020 йилга нисбатан 64,0 фоизни ташкил этди (2-жадвал).

МУХ,ОКАМА

Саноат ишлаб чикаришда кичик бизнеснинг хдссаси. Бугунги кунда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик мамлакатимиз ички бозорини товар ва хизматлар билан таъминлашда, ахоли бандлиги ва реал даромадларини оширишда, ресурсларни окилона таксимлаш ва улардан самарали фойдаланишда, ижтимоий гурухлар даромадларининг номутаносиблигини камайтиришда, иктисодиётнинг турли тармоклари уртасидаги узаро алокаларни яхшилашда катта ахамиятга эга булиб, ислохотларни чукурлаштиришнинг асосий катализатори хисобланади. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари бозор конъюнктураси узгаришларига хам, истеъмолчи талаби узгаришларига хам тез мослашишга кодир булиб, истеъмол бозоридаги мувозанатни ушлаб туришда мухим роль уйнайди, шунингдек, ракобат мухитининг шаклланишига хизмат килади.

2-жадвал

^умкургон туманининг Сурхондарё вилояти билан солиштирма асосий иктисодий курсаткичлари (январь-март ойларида)

2020 Кумкургон

йилнинг туманининг

Хажми январь- Сурхондарё

млрд. сум мартига вилоятида

нисбатан тутган улуши,

фоизда %да

Саноат махсулоти 72,4 72,0 6,2

Истеъмол товарлари 12,3 64,0 3,4

Асосий капиталга

киритилган

инвестициялар 67,7 107,1 3,9

Курилиш ишлари 40,8 108,7 3,8

Юк айланмаси

(минг тн-км) 8 214,3 101,1 6,1

Йуловчи айланмаси

(минг йуловчи-км) 58 687,4 101,4 4,6

Чакана товар айланмаси 126,2 100,8 4,1

Хизматлар, жами 136,1 109,1 6,1

Ташки савдо

айланмаси 2 616,0 77,9 2,4

(минг АКЩ долл.)

Экспорт 1 297,2 38,9 2,7

Импорт 1 318,8 53,8 м. 2,2

2021 йилнинг январь-март ойларида туманда 72,4 млрд. сумлик саноат махсулоти ишлаб чикарилиши амалга оширилган булиб, шундан 24,2 млрд. сум ёки умумий хажмнинг 33,2 % ни кичик бизнес субъектлари томонидан ишлаб чикарилган саноат махсулоти ташкил килганлигини куришимиз мумкин. Шунингдек, ушбу жадвалда сиз бир вактнинг узида республика, Сурхондарё вилояти хамда Кумкургон тумани буйича асосий иктисодий курсаткичларни статистик тахлилини куришингиз мумкин. Бунда, саноат усиш суръати (фоизда), истеъмол товарлари усиш суръати (фоизда), кишлок, урмон ва балик хужалиги усиш суръати (фоизда), асосий капиталга инвестициялар усиш суръати (фоизда), курилиш ишлари усиш суръати (фоизда), чакана товар айланмаси усиш суръати (фоизда), жами хизматлар усиш суръати (фоизда), экспорт, минг АКШ доллари усиш суръати (фоизда), импорт, минг АКШ доллари усиш суръати (фоизда) келтирилган (3-жадвал).

3-жадвал

Асосий иктисодий курсаткичларнинг тахлили

2021 йил январь-март, млрд. сум

Узбекистон Республикаси Сурхондарё вилояти Кумкургон тумани

Саноат 91 530,5 1 166,6 72,4

усиш суръати, фоизда 100,7 106,9 72,0

Uzbekistan www.scientificpr02ress.uz Page 806

Истеъмол товарлари 27 529,4 361,6 12,3

усиш суръати, фоизда 103,6 108,6 64,0

Кишлок, урмон ва балик хужалиги 29 891,6 2 200,7 197,4

усиш суръати, фоизда 103,1 103,4 102,9

Асосий капиталга

инвестициялар 35 592,4 1 720,8 67,7

усиш суръати, фоизда 94,2 97,2 107,1

Курилиш ишлари 19 547,4 1 074,5 40,8

усиш суръати, фоизда 100,5 105,7 108,7

Чакана товар айланмаси 46 738,1 3 059,9 126,2

усиш суръати, фоизда 102,8 100,3 100,8

Жами хизматлар 60 954,8 2 245,3 136,1

усиш суръати, фоизда 105,8 110,6 109,1

Экспорт, минг АКШ доллари 2 389 099,2 47 675,2 1 297,2

усиш суръати, фоизда 73,5 96,0 38,9

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Импорт, минг АКШ доллари 4 707 032,8 61 024,0 1 318,8

усиш суръати, фоизда 98,7 158,5 53,8 м.

Давлат ва хусусий секторнинг узаро муносабати мамлакатдаги ижтимоий-иктисодий баркарор вазиятни таъминлашда хусусий бизнеснинг манфаатдорлигини оширишда катта хизмат килади. Уз навбатида, мамлакатимизда давлат тасарруфидан чикариш ва хусусийлаштириш борасида олиб борилаётган ислохотлар натижаси уларок Кумкургон туманида саноат махсулотлари ишлаб чикариш хажмида нодавлат секторнинг улуши салмокли эканлигини куриш мумкин (1-расм). ^умкургон туманининг асосий иктисодий курсаткичларида кичик бизнес

улуши (2021 йил январь-март ойларида, фоиз уисобида)

Саноат Инвестиция курилиш ишлари Чакана товар айланмаси Жами хизматлар Экспорт Импорт

33 ,2 48,7 73 ,4 97,0 67,1 100,0 95,8

1-расм

99,3

72,4

24,2 22,3

2021 йил 2020 йил U Жами саноат мах,сулоти Н Кичик бизнес субъекти саноат мах,сулоти

1-расм. Январь-март ойларида К^умкургон туманида саноат ма^сулоти ишлаб чикаришнинг таркиби (млрд. сумда).

Тармок корхоналари томонидан жорий йилнинг январь-март ойларида 0,3 млрд. сумлик махсулотлар ишлаб чикарилди, шунинг билан бирга давлат секторида 0,01 млрд. сумлик махсулот ишлаб чикарилиб умумий хажмга нисбатан 0,02 % ташкил этсада, нодавлат секторида 72,4 млрд. сумлик махсулот ишлаб чикарилиб, умумий хажмга нисбатан 99,98 % ни ташкил этди (2-расм).

2-расм. Саноат ма^сулотлари ишлаб чикариш давлат ва нодавлат секторларида (фоиз уисобидаги улуши).

Ривожланган хорижий давлатлар тажрибаси шуни курсатадики, саноат мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишида мухим урин тутади.

Шу нуктаи назардан келиб чикиб, Сурхондарё вилояти ва туманларда ишлаб чикарилган саноат махсулоти хажмини туманлараро хамда туманларни шахар курсаткичлари билан таккослаш оркали тахлил килиш, саноат махсулотини ахоли жон бошига тугри келадиган микдори динамикасини кузатиб бориш, худудлардаги устувор вазифаларни ва усиш нукталарини белгилаш мухим ахамият касб этади. Уз навбатида, 2021 йилнинг январь-март ойларида Кумкургон туманида саноат махсулоти ишлаб чикарилиши 72,4 млрд. сумни ташкил этиб,

мазкур курсаткич Сурхондарё вилоятининг жами саноат махсулоти ишлаб чикарилишида 6,2 % ташкил этди. Туманда ишлаб чикарилган саноат махсулоти хажми ахоли жон бошига 302,9 минг сумни ёки утган йилнинг мос даврига нисбатан усиш суръати 70,5 % ни ташкил килганлигини кузатишимиз мумкин. Шунингдек, туманда истеъмол товарлари ишлаб чикарилиши 12,3 млрд. сумни ташкил килиб, Сурхондарё вилоятининг жами истеъмол товарлари ишлаб чикарилишида 3,4 % ташкил этди.

НАТИЖА

Туманда ишлаб чикарилган истеъмол товарлари ахоли жон бошига 51,3 минг сумни ёки 2020 йилга нисбатан усиш суръати 62,6 % га етказилганлигини кузатишимиз мумкин.

Саноат тармогида ишлаб чикариш салохиятининг навбатдаги мухим элементларидан бири энергетик салохиятдир. Энергиядан фойдаланиш самарадорлигини ошириш, саноат тармокларида баркарор ривожланишни таъминлашнинг энг мухим шарти хисобланади.

Тадкикотларда кайд этилишича, мамлакатдаги таркибий ва технологик узгаришлар энергия истеъмолини пасайтиришнинг энг асосий омиллари хисобланади бунинг натижасида энергия самарадорлиги ошади1.

Энергия ресурсларини истеъмол килиш суръатларининг саноат махсулотлари усиш суръатидан юкори булиши, тармокда энергия сигимининг усишига олиб келади. Саноатда энергия сигимининг усиши эса, иктисодий баркарорликка салбий таъсир этади.

Энергия сигимини пасайтиришга йуналтирилган таркибий узгаришларни амалга ошириш ва кайта ишлаш тармокларини ривожлантириш ЯИМнинг энергия сарфини кискартириш имконини беради.

Ишлаб чикаришда асосий капитал сифатининг ёмонлашуви энергия истеъмол килиш тартибида нокулай тармок узгаришларига олиб келади бунинг натижасида махсулот ишлаб чикаришда энергия сарфи ва тармокнинг энергия сигими ортади.

Республика саноат тармокларида энергия сарфини кискартиришга алохида эътибор мавжуд булиб, жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг "2015 - 2019 йилларда иктисодиёт тармоклари ва ижтимоий сохада энергия сарфи хажмини кискартириш, энергияни тежовчи технологияларни жорий этиш чора-тадбирлари дастури тугрисида"ги 2015 йил 5 майдаги П^-2343-сонли карори кабул килинди ва унда тармокдаги энергия сарфини камайтириш максадида бир катор чора-тадбирлар амалга оширилди.

1 Industrial Development Report 2011. Industrial energy efficiency for sustainable wealth creation. Capturing environmental, economic and social dividends. United Nations Industrial Development Organization. 3-p., н.э.т.- нефть эквивалентидаги тонна.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, ишлаб чикариш салохияти комплекс тушунча булиб, ундан фойдаланиш самарадорлигини ошириш учун куйидагиларга эътибор каратиш максадга мувофик:

- машина ва механизмлар, илгор технологияларни амалиётга жорий этиш асосида асосий саноат ишлаб чикариш фондларининг янгиланиш жараёнларини жадаллаштириш;

- саноат корхоналарининг хусусий маблаглари, банк кредитлари ва хорижий инвестициялар хажмини ошириш максадида саноат ва унинг тармокларига бошлангич инвестицияларни жалб килишнинг самарали механизмларини ишлаб чикиш;

- мамлакатда экспортга йуналтирилган ишлаб чикариш турларини ривожлантириш максадида саноатнинг устувор тармокларига ресурсларни концентрация килиш.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М "Буюк келажагимизни мард ва олийжаноб халкимиз билан бирга курамиз" Узбекистон.Т. 2017.

2. "2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар Стратегияси"

3. Рузиев А.Н.Сурхондарё вилояти.-Т.:"Жайхун",1996

4. Солиев.А.Узбекистон географияси.-Т.,Университет,2014

5. Industrial Development Report 2011. Industrial energy efficiency for sustainable wealth creation. Capturing environmental, economic and social dividends. United Nations Industrial Development Organization. 3-p., н.э.т.- нефть эквивалентидаги тонна.

6. Industrial Development Report 2016. Sustaining Employment Growth: The Role of Manufacturing and Structural Change. Vienna, Austria. 2013. http://www. unido.org.

7. Industrial Development Report 2016. The Role of Technology and Innovation in Inclusive and Sustainable Industrial Development. Vienna, Austria. 2015. http://www. unido.org.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.