Научная статья на тему 'ТУТ ПАРВОНАСИГА ҚАРШИ БИОЛОГИК КУРАШ ЧОРАЛАРИ'

ТУТ ПАРВОНАСИГА ҚАРШИ БИОЛОГИК КУРАШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
44
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рахмонова М.К., Хамдамов К.К., Абидов А.

Ўзбекистонда қишлоқ хўжалик экинлари хосилини сақлашда, аҳолига озуқа, саноатга хом-ашё етказиб беришда зарарли организмларга қарши курашда биологик усул етакчи рол ўйнайди. Биологик ҳимоя қилиш усули деб, тирик организмлар ёки уларнинг зарарини камайтириш учун қўллашга айтилади. Ўсимликларни биологик усулда ҳимоя қилиш қадимдан кенг сақланиб келинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOLOGICAL MEASURES AGAINST MULTS

In Uzbekistan, the biological method plays a leading role in protecting agricultural crops, providing the population with food, supplying industry with raw materials in the fight against pests. They say that as a method of biological protection, it is applied to living organisms or to reduce their harm. Biological protection of plants has been widely preserved since ancient times.

Текст научной работы на тему «ТУТ ПАРВОНАСИГА ҚАРШИ БИОЛОГИК КУРАШ ЧОРАЛАРИ»

Рахмонова М.К. доцент Хамдамов К.К. катта уцитувчи Абидов А. магистр

Андижон кцшлоц хужалиги ва агротехнологиялар институти ТУТ ПАРВОНАСИГА ЦАРШИ БИОЛОГИК КУРАШ ЧОРАЛАРИ

Анотация. Узбекистонда цишлоц хужалик экинлари хосилини сацлашда, ауолига озуца, саноатга хом-ашё етказиб беришда зарарли организмларга царши курашда биологик усул етакчи рол уйнайди. Биологик уимоя цилиш усули деб, тирик организмлар ёки уларнинг зарарини камайтириш учун цуллашга айтилади. Усимликларни биологик усулда уимоя цилиш цадимдан кенг сацланиб келинган.

Raxmonova M.K.

docent Xamdamov K.K. great teacher Abidov A. master

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology BIOLOGICAL MEASURES AGAINST MULTS

Annotation. In Uzbekistan, the biological method plays a leading role in protecting agricultural crops, providing the population with food, supplying industry with raw materials in the fight against pests. They say that as a method of biological protection, it is applied to living organisms or to reduce their harm. Biological protection of plants has been widely preserved since ancient times.

Кириш Узбекистонда кишлок хужалик экинлари хосилини саклашда, ахолига озука, саноатга хом-ашё етказиб беришда зарарли организмларга карши курашда биологик усул етакчи рол уйнайди. Биологик химоя килиш усули деб, тирик организмлар ёки уларнинг зарарини камайтириш учун куллашга айтилади. Усимликларни биологик усулда хдмоя килиш кадимдан кенг сакланиб келинган. Табиий шароитда организмлар узаро турли муносабатда булиб, бир-бири билан бевосита богликликда булади. Тирик организмлар, яъни хайвонлар усимликлар ва

микроорганизмларни узаро хдмжихдтлиликда яшай оладиган шароит бу биосеноз булиб, биосенозда организмларалокаси жуда мураккаб тур ичида ва турлар аро биологик муносабатларда булади. Органнизмларнинг узаро алокасини симбиоз, йирткичлик, паразитизм ва антибиоз шакллари мавжуд булиб, улар биологик хдмояда етакчи рол уйнайди.

Тадцикот натижалари Тут парвонаси ва унинг кушандалари уртасида йирткичлик, паразитизм алокалари кенг номоён булиб, улар тут парвонасининг сонини бошкариб туришда катта ахамиятга эга экан. Жумладан, тут парвонасининг тухумига трихограмма таъсирини урганиш шуни курсатганки, назоратда битта новдада 23 та тухум булса, 4 кундан сунг биттага камайган, 7 кун утгандан сунг утказилган кузатувда 21 та зарарланмаган тут парвонасининг тухуми булиб, 10 кундан кейин 20 та тухум колган. Яъни, назоратда 10 кун утгандан сунг, унинг табиий камайиши 13,0 % ни ташкил этган. Тажрибанинг иккинчи вариантида битта тут дарахтининг новдасида уртача 20 та тут парвонаси капалагининг тухуми булиб, бир туп дарахтга 0,1 грамм трихограмма куйилганда тухумлар сони 4 кунда 2 тагача камайган. 7 кундан сунг эса 16 та зарарланмаган тухум колган. Бу тажрибада биологик самарадорлик 4 кундан сунг 10% ни ташкил этган. Кузатувнинг 7-куни эса биологик самарадорлик 20% га ва нихоят 10 кун утгандан сунг 25% га етган.

1-жадвал

Трихограмма тут парвонасининг тухумларига таъсири

Тажриба варианти Навдадаги тухум сони Трихограмма Евенсинснинг микдори (битта тут дарахтига) Зарарланган тухум сони Биолоигик самарадорлик %

4кун 7кун 10кун 4кун 7кун 10кун

1 23 назорат 22 21 20 4,3 8,7 13,0

2 20 0,1 18 16 15 10 20 25,0

3 26 0,3 23 20 18 11,5 23,1 30,7

4 15 0,5 13 11 10 13,3 26,6 33,3

5 24 0,8 20 18 14 16,6 24,0 41,6

6 27 1,0 22 19 14 18,5 29,6 48,1

Бир туп дарахтга куйиладиган энтомофагнинг микдори 0,3 граммга етказилганда, 4 кун утгандан сунг бир новдадаги 26 та тухумдан 23 таси зарарланмасдан колган, кузатувнинг 7- куни 6 та тухум зарарланган, яъни 20 та тухум зарарланмасдан колган ва кузатувнинг 10 куни 18 та зарарланмаган тухум колган. Бу тажрибада биологик самарадорлик 4 кундан сунг 11,5 %, 7 кундан сунг эса 23,1 % ни ташкил этган. Охирги кузатув куни биологик самарадорлик 30,7% булган.

Бир туп дaрaxтгa 0,5 громм триxогрaммa кУйилгaндa 15 тa тyxyмдaн 13 тaси зaрaрлaнгaни кyзaтyвнинг 4 куни xисобгa олингaн. Твжрибвнинг 10 куни шу вaриaнтдa 10 тaси зaрaрлaнмaгaн. Бу ввзият биологик сaмaрaдорлик 4 кyндaн сунг 13,3 %, 7 кyндa эсa 26,6% Ba оxирги кyзaтyвдa 33,3 % тyxyм зaрaрлaнгaни кyзaтилгaн.

Уткaзилгaн тaжрибaнинг 5 Baprnrn^a бир туп тут дaрaxтигa 0,8 громм тpиxогpaммa к^илгандо, 24 тa тyxyмдaн 10 кун yтгaндaн кейин зapapлaнмaгaн 14 тa тyxyм колган. Унинг биологик сaмapaдоpлиги бу Ba^rra келиб, 41,6% ни тaшкил этган.

Бир туп тут дapaxтидaги бигга новдaдa 27 тa тут тарвотасининг тyxyми булиб, бyнгa кдрши 1 громм тpиxогpaммa кУйилгaндa 4 кyндaн сунг 18,5 %, 7 кyндaн сунг эсa 29,6 % Ba 10 кyндaн кейин 48,1 % биологик сaмapaдоpлик кyзaтилгaн (1-жaдвaд).

Тpиxогpaммaни кyпaйтиpиш Тошкент Дaвлaт Агpap университета олимлapи томонидaн 1999-йилдa чоп этилгж "Тpиxогpaммaни купойтириш сaкдaш Ba к^лош" услубий к^л^моси aсосидa бaжapилгaн (Х.Kимсaнбоев Ba бошколор, 1999 й).

Тут пapвонaси кaпaдaгининг тyxyмини нaзapот к,илишдa тpиxогpaммaдaн тошкдри йиpткичлapдaн хдм фойдaлaнилaди, yлap тут пapвонaсининг сонини кaмaйтиpиб тypишдa кaттa axaмиятгa эгa.

Биз yткaзгaн кyзaтyвлapимиздa олтинкузни тут пapвонaсининг тyxyми хдмдо куртлори билaн озиклжиши кyзaтилгaн. Дaдa шapоитидa олтинкузнинг икки: оддий (Чрйсота сapнеa Степх,) Ba етти нуктади (Чpйсопa септемпyнстaтa Wесм.) тури борлиги кyзaтилгaн. Уткaзилгaн тaжpибaлapдa олтинкузни xyжaйин тyxyмигa лaбоpaтоpиялapдa купойтирилгон личинкaдapи 1:2 нисбaтидaн 1:20 нисбaтигaчa куйилгвн.

Оддий олтинкузни лaбоpaтоpия шороитидо кутайтириш Агрор yнивеpситетининг олимлори томонидон чоп этилган

"Биолaбоpaтоpиялapдa энтомофоглорни купойтириш" (Бypиев, Kимсaнбоев, Сyлaймонов, 2000й номли услубий кУллaнмaси ососидо ом^га оширилди).

Тут пapвонaсигa кдрши олтинкуз куллош нотижолори 2-жaдвaддa келтирилган. Жумлодж куринадики, 1-вapиaнтдa, яъни нaзоpaтдa тут пapвонaсининг тyxyми 100 то булган булсо, тожрибонинг 13 куни улор сони 93 то булиб, деярли узгормосдон колгон, 7% тyxyм бошкд энтомофоглор хдсобига комойиб кетган. Тожрибонинг 2-Baprnrn^a 100 то тyxyмгa 5 дота олтинкуз личинкоси к^илгандо, яъни 1:2 нисботдо 3 кундон сунг 87,6 дота тyxyм, 5 кундон кейин 70,2 дота тyxyм, 7 кундон кейин 60,4 дота, 9 кундон сунг эсо 51,1 дота тyxyм Ba ниxоят 11 Ba 13 кундон кейин 46,3; 37,9 дота тyxyм колган. Олтинкуз личинколори икки моротобо оширилгандо, яъни 1:10 нисботдо кУйилгaндa 3 кундон сунг 66,2 дота тyxyм 5 Ba 76 кунлордж кейин 58,1 Ba 46,1 дота тyxyм колган. Kyзaтyвнинг оxиpги 11 Ba 13 кунлоридо 29,0 Ba 24,5 дота тyxyм колган.

Тaжpибaнинг 4 вapиaнтидa x,ap 100 дота тукумш 20 донa олтинкуз личинтаси кУйилгaндa 3 кyндaн кейин 40% тyxyм йук бyлгaн. 5 кyндaн сунг эсa 60% тyxyм но6уд бyлгaн Ba 41 донa тyxyм колган. Kyзaтyвнинг 9, 11 -кyнлapи 80% aтpофидaги тyxyмни олтинкуз еб тyгaтгaн Ba нихоят 13-кyндa 100 донa тyxyмдaн 11,8 дотагита колган. Агap 100 донa тyxyмгa 30 донa олтинкуз личинкaси кУйилсa, кyзaтyвнинг 5 куни 70% тyxyмни йук килиши кyзaтилиб, 9 Ba 11-кyнлapгa келгaндa 90% aтpофидa тут пapвонaсининг тyxyмлapи колгaн Ba нихоят 13 кyндa 3,3 донa тyxyм колган.

2-жaдвaл

_Тут парвонасининг тухумига олтинкузнинг таъсири

Олтинкузни Хyжaйингa нисбaти

100 донa тyxyмгa куйилган олтинкузни личинкaлap и сони

3 кyндaн

сунг колган тyxyмлap

S кyндaн

сунг колган тyxyмлap

7 кyндaн

сунг колган тyxyмлap

9 кyндaн

сунг колган тyxyмлap

11кyндaн сунг колган тyxyмлap

13кyндaн сунг KOлгaн тyxyмлap

нaзapот

100

98

9l

9l

95

93

1:20

S донa

81,б

l0,2

б0,4

51,1

4б,3

3l,9

1:10

10 донa

бб,2

58,l

4б,1

39,б

29,0

24,5

1:5

20 донa

б0,3

41,0

32,5

21,8

11,2

11,8

1:2

50 дота

4б,8

2б,3

13,б

l,l

3,2

1,1

Тaжpибaнинг 5-вapиaнтидa 100 донa тyxyмгa 50 дота олтинкуз личинтаси кyйилсa, яъни 1:2 нисбaтдa 3 кyндaн сунг 50% дaн оpтик тукум нобуд булган. Kyзaтyвнинг 7-кyнидa 100 донa тут пapвонaсининг тyxyмидaн 13,6% колгaни кyзaтилгaн. Тaжpибaнинг 9-куни 92,3% тyxyмни олтинкуз личинкaлapи еб тyгaтгaн. Тaжpибa оxиpидa яъни, 13 кун yтгaндaн сунг 1,7 дота тyxyм колгaн. Шyндaй килиб, олтинкуз личинкaлapининг лaбоpaтоpия шapоитидa кyпaйтиpиб 1:2 нисбaтдa кyйилгaндa хдтто 3 кун ичидa 50% тyxyмлap йук булиши кyзaтилиб, олтинкузни юкоpи сaмapa беpиши мaълyм бyлгaн.

Тут пapвонaсининг тyxyмигa кapши кУллaнилгaн олтинкуз личинкaлapини биpинчи Ba учинчи ёшдaги тут пapвонaсининг кypтлapигa кapши хдм кyллaб кypилгaн булиб, кyзaтyвлapдaн шу мaълyм бyлгaнки, нaзоpaт вapиaнтидa бигта новдaдa 8,4 донa 1-3 ёшдaги кypтлap булиб, yлapнинг сони 3 кyндaн сунг 7,9 Ba 7 кyндaн сунг эсa 8,3 дота булиб, бу нaзоpaтнинг дaстлaбки кунига кapaгaндa 0,5 Ba 0,1 дотага кaмaйгaн. Нaзapотнинг 14 кyнидa олиб боpилгaн кyзaтyвдa эсa 10,6 дота кypт булиб, yлapнинг микдоpи тaбиий шapоитдa yзгapиб тypиши кyзaтилгaн. Тaжpибaдa олтинкузнинг 4 кунлик тyxyмини 1:20 нисбaтидa кУйилгaндa биттa бapгдa тaжpибaнинг бошлaнишидa 8,6 донa кypт бyлсa, 3 кyндaн сунг 7,2 дота, 7кyндaн сунг эсa 6,2 дота Ba 14 кyндa 5,8 дота ^praap

колган. Унинг биологик самарадорлиги 3 кунда 12 %, 7 кундан кейин 27,9 % ва 14 кунда 32,6 % ни ташкил этган. Шундай килиб, 1:20 нисбатида олтинкуз тухуми куйилганда биологик самарадорлик анча паст булиб, бу нисбатни ишлаб чикаришда куллаш яхши самара бермайди деган хулосага келинган.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1.Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. К., Парпиева, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. МЕТОД ПРИМЕНЕНИЯ ТРИХОГРАММЫ ПРОТИВ ЯБЛОННОЙ ПЛОДОЖОРКИ. 7Ы6г artykul6w naukowych recenzowanych., 160.

2. Рахмонова, М. К. (2018). Применение трихограммы (TRICHOGRAMMAEVANESСENS) против яблоневной плодожорки. Актуальные проблемы современной науки, (4), 215-217.

3. Бустанов, З. Т., Хамдамов, К. К., Рахмонова, М. К., & Рустамова, Г. Ю. (2018). ВЛИЯНИЕ КОМБИНИРОВАННОЙ БОРЬБЫ НА КАЧЕСТВО ФРУКТОВ, ЭКСТРАКТИВНОСТЬ ЧЕРВЕЙ ВОДОРОСЛЕЙ. 1п Особенности современного этапа развития естественных и технических наук (рр. 84-87).

4. Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. К., & Мирабдулаева, Н. (2020). БИОЛОГИЧЕСКАЯ ЭФФЕКТИВНОСТЬ ПРЕПАРАТА «АБАМ ЭКСТРА» ПРОТИВ ЯБЛОНЕВОЙ ПЛОДОЖОРКИ. Актуальные проблемы современной науки, (5), 148-150.

5. Исашова, У. А., & Рахмонова, М. К. (2020). ЗНАЧЕНИЕ ПАРАЗИТАРНЫХ ЭНТОМОФАГОВ ПРИ УПРАВЛЕНИИ ЧИСЛЕННОСТЬЮ ТЛЕЙ В ОВОЩНЫХ КУЛЬТУРАХ. Актуальные проблемы современной науки, (5), 139-141.

6. Рахмонова, М. К., Хамдамов, К. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). ИНТЕНСИВНЫЕ ЯБЛОНЕВЫЕ САДЫ: БИОМЕТОДЫ. Вестник науки, 1(12), 252-256.

7.Сиддикова, Н. К., Мамажонова, О. С., & Кузибоев, Ш. (2017). Эволюция паразитизма. 1п Результаты фундаментальных и прикладных исследований в области естественных и технических наук (рр. 84-87).

8.Камилов, Ш. Г., & Сиддикова, Н. К. (2020). Защита сеянцев хвойных культур от корневой гнили. Защита и карантин растений, (5), 17-18.

9.Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). Грибные болезни хвойных. Вестник науки, 1(12), 257-259.

10.Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

11.Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

12.Мирзаитова, М. К., Сиддикова, Н. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). Монилиоз на косточковых плодовых культурах. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

13.Сиддикова, Н. К., Нуралиев, Х. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2020). ЭФФЕКТИВНЫЕ МЕРЫ БОРЬБЫ С ЛЕСНЫМИ БОЛЕЗНЯМИ. Life Sciences and Agriculture, (2-2).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14.Абдуллаева, Г. Д. К., & Умаралиева, Д. А. К. (2020). ШИПОВНИК И ЕГО ВРЕДИТЕЛИ. Science and Education, 1(9).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.