Научная статья на тему 'ТУТ БАРГИ НАФАС ОЛИШ ИНТЕНСИВЛИГИНИ АТРОФ-МУҲИТГА, ФАСЛЛАРГА, ТЕМПЕРАТУРАГА, НАМГАРЧИЛИККА ҚАРАБ ЎЗГАРИШИ'

ТУТ БАРГИ НАФАС ОЛИШ ИНТЕНСИВЛИГИНИ АТРОФ-МУҲИТГА, ФАСЛЛАРГА, ТЕМПЕРАТУРАГА, НАМГАРЧИЛИККА ҚАРАБ ЎЗГАРИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
газсимон модда / тут / барг / алюмин завод / фтор / кимёвиий / биологик / пилла / хлор.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — С.У.Саматова, У.Т.Данияров

“Электролиз усулида алюминий ишлаб чиқариш жараёнида, ҳар хил турдаги хом ашё ва қаттиқ ва газсимон моддаларни чиқаради, атроф-муҳитга салбий таъсир кўрсатадиган ишлаб чиқариш корхоналарининг ишлаши жараёнида чиқаётган зарарли моддаларнинг тут баргига ва бошқа ўсимликларга зарарли таъсир қилиши кузатилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — С.У.Саматова, У.Т.Данияров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУТ БАРГИ НАФАС ОЛИШ ИНТЕНСИВЛИГИНИ АТРОФ-МУҲИТГА, ФАСЛЛАРГА, ТЕМПЕРАТУРАГА, НАМГАРЧИЛИККА ҚАРАБ ЎЗГАРИШИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УУК: 577.4, 638.22, 638.244.3

ТУТ БАРГИ НАФАС ОЛИШ ИНТЕНСИВЛИГИНИ АТРОФ-МУ^ИТГА, ФАСЛЛАРГА, ТЕМПЕРАТУРАГА, НАМГАРЧИЛИККА ЦАРАБ УЗГАРИШИ

1С.У.Саматова 2У.Т.Данияров

1Тошкент давлат аграр университети Ипакчилик ва тутчилик кафедраси катта укитувчиси, 2Тошкент давлат аграр университети Ипакчилик ва тутчилик кафедраси мудири,

профессор https://doi.org/10.5281/zenodo.13859572

Аннотация. "Электролиз усулида алюминий ишлаб чщариш жараёнида, %ар хил турдаги хом ашё ва цаттиц ва газсимон моддаларни чщаради, атроф-мухцтга салбий таъсир курсатадиган ишлаб чицариш корхоналарининг ишлаши жараёнида чицаётган зарарли моддаларнинг тут баргига ва бошца усимликларга зарарли таъсир цилиши кузатилади.

Калит сузлар: газсимон модда, тут, барг, алюмин завод, фтор, кимёвиий, биологик, пилла, хлор.

Аннотация. «При производстве алюминия методом электролиза выделяются различные виды сырья, а также твердые и газообразные вещества, наблюдаются вредные вещества, выделяющиеся в процессе работы производственных предприятий, оказывающие негативное воздействие на окружающую среду, оказывающие вредное воздействие на листья шелковицы. и другие растения.

Ключевые слова: тутовый шелкопряд, шелковица, лист, алюминиевый завод, фтор, химический, биологический, кокон, хлор.

Abstract. "During the production of aluminum by electrolysis, various types of raw materials are released, as well as solid and gaseous substances, harmful substances are observed that are released during the operation of production enterprises, which have a negative impact on the environment, and have a harmful effect on mulberry leaves. and other plants.

Keywords; silkworm, mulberry, leaf, aluminum plant, fluorine, chemical, biological, cocoon, chlorine.

Алюмин заводидан атроф-мухитга асосан захарли фторли бирикмалар таркалади (Конюхов 1991). Маълумки алюмин заводидан шамол йуналиши буйича фторли бирикмалар 60-70 км узокликдаги усимликларга хам зарарли таъсир этиб униши, усиши ва ривожланишига таъсир этади (Норбоев, Саматова ва бошкалар 1991, Хайдаров ва бошкалар 1991).

Нафас олиш жараёни тирик организмлардаги моддалар алмашинуви жараёни билан чамбарчас богликдир. Нафас олиш бир дакика тухтаб колса, тирик организмда содир буладиган хдётий жараёнлар тартиби бузилади ва окибатда организм нобуд булади. Нафас олиш жараёнида, яъни органик моддаларнинг оксидланишида ажралиб чиккан энергиянинг бир кисми иссиклик ва ёруглик шаклида сарфланади Тахминан 40-50% энергия АТФ молекулаларида тупланади ва организмларни хдёт фаолиятида ишлатилади.

Тут барги алюмин заводидан чикадиган захарли водород фторини моддасини тупловчи бир аккумлятор ролини уйнайди (Азимжонова ва бошкалар).

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

Якин йиллар ичида асосан тут дарахти нафас олишини Н.Т. Соссюрнинг асослаб беришига кура микдорий тахлиллар утказди ва коронгида усимликлар канча кислород ютса, шунча карбонат ангидрид ажратиб чикариши бир нечта илмий тадкикотчилар (С.УСаматова-1998, Ш.Норбоев-1987, И.Самадов-2016) томонидан исботланган.

Шундай экан, "Электролиз усулида алюминий ишлаб чикариш жараёнида, хар хил турдаги хом ашё ва каттик ва газсимон моддаларни чикаради, атроф-мухитга салбий таъсир курсатадиган ишлаб чикариш корхоналарининг ишлаши жараёнида чикаётган зарарли моддаларнинг тут баргига ва бошка усимликларга зарарли таъсир килиши кузатилади.

Алюмин заводларидан чикадиган водород фторид гази саноатда фосфоритни (апатит) ишлаб беришда 50% фтор атроф атроф мухитни ифлослантиради. Фтор водороддан хам натрий фтор ута захарли булиб, нафас олиши бошка усимликларга нисбатан анча фаоллиги кузатилган тут дарахти ва унинг барг хосилдорлиги учун ута хавфли хисобланади.

Усимликларнинг айникса тут дарахтининг нафас олиш интенсивлигини атроф-мухитга, фаслларга, температурага, намгарчиликка караб узгаришини Сурхондарё вилоятининг Сариосиё туманида кузатиб, аникладик.

Тажрибалар натижаси шуни курсатдики, тахлил килинган барча усимликларда нафас олиш интенсивлиги тут баргида 82 % га июн ойининг 10-15 саналаридан бошлаб камаяди.

Алюмин заводи таъсир доирасида усаётган тут баргида нафас олиш интенсивлигининг узгариши.

№ Усимлик номи Назорат Жаркургон тумани Тажриба Сариосиё тумани %

2. Тут барги 136+ 3.5 102+2.4 82%

Алюмин заводи таъсир доирасида усаётган усимликларда нафас олиш интенсивлигини фаслларга караб узгариши (1 гр. хул баргда 1 соатда, моль хисобида) Тажриба Сариосиё тумани далаларида олиб борилди. Тажрибаларимизда тут барги дала шароитида териб олинган барглар кора матодан тикилган халтачаларга солиниб олиб келинди. Баргдан халтачалардан чикариб олиниб дархол реакция натижалари дала шароитида олиб бориладиган тажриба методларига таяниб текширилди.

Вегетация даврида нафас олиш интенсивлигини узгариши. Н а з о р а т

Усимлик Апрель Май Июнь Июль Август Сентябр

Тут барги 96.5+5.4 119.7+5.2 138+3.3 132.6+2.5 126.8+4.0 113.0+5.0

Т а ж р и б а

Усимлик Апрель Май Июнь Июль Август Сентябр

Тут барги 82.9+5.3 94.5+3.4 85+5.1 80.0+3.9 71.4+2.2 68.4+1.0

Алюмин заводи таъсир доирасида етилган тут баргини олиб стимулятордан янтарь кислотаси, чиберилен, ауксин каби моддаларни хар хил микдордаги эритмалари билан ивитиб экилган тут кучатлари мисолида тажрибалар утказилди. Олинган тажриба натижаси шуни курсатдики, янтарь кислотасини 15-20 мг/л эритмаси тут баргида нафас олиш интенсивлигини назоратдаги (киёсловчи)га якинлаштиради.

Шу юкоридаги маълумотлардан куриниб турибдики, фтор бирикмаларини микдори йилдан-йилга ер юзида ортиб бормокда, яъни асримизнинг дастлабки йилларига нисбатан

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

хозир бир неча бор ортган. Секин оксидланишнинг пероксид назариясига (А.Н. Бах) кура, бизнинг тажрибаларимиз хаводан олинган кислород органик моддаларни тугридан-тугри оксидлай олмаслигини курсатди. Молекуляр шаклдаги кислород "инерт" бирикма бу'лганлиги сабабли, у фаол атом холатига киргандан кейингина органик моддаларни оксидлаши мумкин.

Тут баргининг нафас олиш тезлигини текширганимизда, куз якинлашганда нафас секинлашишига гувох булдик. Маълум булишича, тут баргларининг нафас олиш даражаси мавсумга караб узгаради.

Хал; хужалигини ва кишлок хужалигини ривожлантириш, инсоният моддий ва маънавий эхтиёжларини кондириш албатта фтор бирикмалари билан муомила килишга тугри келади.

Демак, хулоса килиб айтганда фтор бирикмаларини тирик организмга зарарли таъсири окибатларини урганиш хозирги кунда кишлок хужалигидаги соха илм-фанининг муаммоларидан бири булиб хисобланади.

REFERENCES

1. И.А.Каримов "Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид, баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари" //Тошкент 2017 йил

2. Норбаев Н., Примоченко О. Влияние фтористых засолений на содержание минерального питания сельскохозяйственных культур. //Тезисы докладов участников 1-ой региональной конференции по миграции солей на территории Среднеазиатского региона. Ташкент, 1988. -С.43-45.

3. Норбоев Н, Норбоев З, Саматова С. Действие радиционных и других атмосферных загрязнений на биофизико-физиологические процессы растений.// Тезисы. Методических и научных докладов международной конференциии преподавателей физики сельскохозяйственных и медицинскийх науки стран Центральной Азии. Тошкент, 1994 г. Ст.2-3.

4. Норбаев Н., Турдиева С. Узбекистонда агроэкологиянинг мухим муаммолари. //Международная научно практическая конференция. Аграрная наука: достижения и перспективы. Ташкент. 1-2 май 2002. -Б. 98-99. 9.

5. Норбаев Н., Бойназаров Б. Исследования электрокинетического потенциала клеток в условиях атмосферного загрязнения. //Х,озирги замон физикасининг долзарб муаммолари. Термиз. 2002. -С.34-35

6. S.U.Samatova, U.T.Daniyarov "Respublikamizning janubiy viloyati Surxondaryo tumanlarida tut daraxtiga ftorli atmosfera chiqindilarining ta'siri". O'zbekiston Agrar fani xabarnomasi. -№6/2(6) 2022 54-56 бетлар, 2022-yil.

7. S.U.Samatova, U.T.Daniyarov "Surxondaryo viloyati ekologik sharoitining tut bargiga ta'siri" O'zbekiston Agrar fani xabarnomasi. -2 bet 47-48 betlar,2023y.

8. https://ziyouz.uz/tag^kologik-muammolar/ интернет сайт.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.