Научная статья на тему 'ТУРЛИ СИРТЛАРДА ИЛДИЗ МЕВАЛАРИНИНГ ИШҚАЛАНИШ КОЭФФИЦИЕНТЛАРИНИ АНИҚЛАШ УСУЛИ'

ТУРЛИ СИРТЛАРДА ИЛДИЗ МЕВАЛАРИНИНГ ИШҚАЛАНИШ КОЭФФИЦИЕНТЛАРИНИ АНИҚЛАШ УСУЛИ Текст научной статьи по специальности «Физика»

CC BY
13
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
БЕГОНА ЎТЛАР ИЛДИЗЛАРИ / ИШқАЛАНИШ КОЭФФИЦИЕНТИ / ИШқАЛАНИШ ЮЗАСИ / СИНОВ НАМУНАСИ / ТУПРОқ / ПИЧОқ / ЧИЗғИЧ / АРАВАВЧА / ПЎЛАТ / ИШЧИ ОРГАН

Аннотация научной статьи по физике, автор научной работы — Мукумова Х.Ж.

Сирпаниб кесувчи ишчи органнинг ишлашини таҳлил қилиш пайтида, илдиз меваларнинг пичоқ, тупроқ ва бошқа бегона ўтлар илдизларга ишқаланиши аниқланди. Илдиз меваларнинг илдиз тизимининг турли сиртларда (бўялган пўлат ва бўялмаган пўлат) ишқаланиш коэффициентларини аниқлаш махсус қурилмада амалга оширилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по физике , автор научной работы — Мукумова Х.Ж.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHOD FOR DETERMINING THE FRICTION COEFFICIENTS OF TUBERS ON DIFFERENT SURFACES

During the analysis of the operation of the self-driving working body, it was found that the root of the weed, when combing it, makes friction on the working surface of the knife, the soil and on the roots of other weeds. On different surfaces of the root system of tubers (painted steel and unpainted steel) was carried out according to a well-known technique on a special device.

Текст научной работы на тему «ТУРЛИ СИРТЛАРДА ИЛДИЗ МЕВАЛАРИНИНГ ИШҚАЛАНИШ КОЭФФИЦИЕНТЛАРИНИ АНИҚЛАШ УСУЛИ»

УДК 623.72

Мукумова Х.Ж. ассистент

Жиззах Политехника институти (ЖизПИ) Узбекистон Республикаси, Жиззах

ТУРЛИ СИРТЛАРДА ИЛДИЗ МЕВАЛАРИНИНГ ИШЦАЛАНИШ КОЭФФИЦИЕНТЛАРИНИ АНЩЛАШ УСУЛИ

Аннотация. Сирпаниб кесувчи ишчи органнинг ишлашини таллия цилиш пайтида, илдиз меваларнинг пичоц, тупроц ва бошца бегона утлар илдизларга ишцаланиши аницланди. Илдиз меваларнинг илдиз тизимининг турли сиртларда (буялган пулат ва буялмаган пулат) ишцаланиш коэффициентларини аницлаш махсус цурилмада амалга оширилди.

Калит суз: бегона утлар илдизлари, ишцаланиш коэффициенти, ишцаланиш юзаси, синов намунаси, тупроц, пичоц, чизгич, арававча, пулат, ишчи орган.

Mukumova Kh. assistant

Jizzakh Polytechnic Institute (JizPI) Republic of Uzbekistan, Jizzakh

METHOD FOR DETERMINING THE FRICTION COEFFICIENTS OF TUBERS ON DIFFERENT SURFACES

Abstract. During the analysis of the operation of the self-driving working body, it was found that the root of the weed, when combing it, makes friction on the working surface of the knife, the soil and on the roots of other weeds. On different surfaces of the root system of tubers (painted steel and unpainted steel) was carried out according to a well-known technique on a special device.

Keywords: weed roots, friction coefficient, friction surface, test sample, soil, knife, scratch, carriage, steel, working body.

Kirish

Сирпаниб кесувчи ишчи органнинг ишлашини тахлил килиш пайтида, илдиз меваларнинг пичок, тупрок ва бошка бегона утлар илдизларга ишкаланиши аникланди. Шунга асосланиб, турли сиртларда илдиз меваларининг ишкаланиш коэффициентларини аниклаш керак булди.

Илдиз меваларнинг илдиз тизимининг турли сиртларда (буялган пулат ва буялмаган пулат) ишкаланиш коэффициентларини аниклаш

махсус курилмада амалга оширилди (1-расм). Ушбу курилма икки плиталардан иборат булиб: горизонтал кyзFaлмaс пластинка 5 ва KyзFaлувчи пластинка 1. Синов килинадиган ишкаланиш юзаси 2 KyзFaлувчи плита пластинкасига кискичлар билан босилди ва унинг устига синов материали 3 куйилди. Пластинканинг киялик бурчаги винт 4 ни айлантириб синов материалпар сирпана бошлашига кадар узгартирилди.

1 2 3

V V

1-расм. Ишкаланиш коэффициентларини аниклаш курилмаси

1-харакатланувчи пластинка; 2-синов учун ишкаланиш юзаси; 3-синов материали; 4-винт; 5-горизонтал кyзFaлмaс пластинка; 6-шкала; 7-туткич Намуна бошлаетич статик ишкаланиш коэффициентига тyFри келади ^ пластинканинг бу холати (2-расм) шартга ^ра: ^ = тд5та,(1)

бу ерда рп - ишкаланиш кучи, тдБта -тортишиш проекция кучи.

Бундан хулоса килиш мумкинки, пластинканинг бурилиш бурчаги а yргaнилaётгaн материалнинг силжиши бошланган пайтда фпишкаланиш бурчагига тyFри келади [1].

Турли сиртларда бегона ут илдизларининг ишкаланиш коеффициентлари куйидагича аникланди. Синов намунаси (металл текислигига ёпиштирилган бегона ут илдизлари) горизонтал жойлаштирилган юзага жойлаштирилди. Кейин туткич билан харакат килиб, синов учун ишкаланиш юзаси бурчаги оширила бошлади. Синов намунасининг харакати бошланган мойил текисликнинг холати курилманинг шкаласи билан аникланди [2].

N

2-расм-Синов материалига таъсир ^илувчи кучлар схемаси

HaMyHa ^apararaarn бошлaгaч, а 6yp4ara y3rapa бошлaйди Ba fn ишкaлaниш буpчaги aниклaнди. Стaтик ишкaлaниш коеффициенти фоpмулa бyйичa aниклaнди:

fn = tgVn = tga, (2) бу еpдa: а-текисликнинг гоpизонтaлгa мойиллик буpчaги, фп -хapaкaт тyхтaгaн пaйтидa ишкaлaниш буpчaги.

Ишкaлaниш коэффициенти Г.В. Веденяпиннинг умумий тaдкикот методологиясигa aco^aHtó, беш мapтaдaн Уттиз мapтa тaкpоpлaшдa экспериментэд paвишдa aниклaнди, шундaн cyHr улapнинг ypтaчa киймaти Ba стaндapт OFиши

â=Jd=i at(3)

= (4)

фоpмулaлap ёpдaмидa x,исоблaб чикилди. [3].

Кейинги napaMexp турли сиpтлapдa 6eroHa yтлapнинг илдиз тизими учун x,apaкaтнинг ишкaлaниш коеффициенти (бyялгaн пyлaт Ba бyялмaгaн пyлaт, тупрок) aкaдемик В. A. Желиговского x,apaкaтининг ишкaлaниш коэффициентлapини aниклaш учун мaхсус куpилмaдa aManra оширилди.

Ушбу ^p^Ma чизFичдaн 1 ибоpaт 6Ули6 буpчaк ß остидa мax,кaмлaнraн йyнaлтиpувчигa 4 мaхкaмлaнгaн. ß буpчaни шундaй тaнлaниш rapaR^, чизFич 1 нинг кейинги ^aparara билaн ypгaнилaётгaн синов мaтеpиaл 10 остидa ишкaлaниш юзaси 5 6yana6 силжийди. ЧизFич 1 кУллaб-куввaтлaш слaйдидa aсослaнaди 6, Нaмунaнинг x,apaкaт тpaектоpиясини тaсвиpлaйдигaн к&гам 8 apaBa4a 2 ra Уpнaтилaди. Синов килишётган ишкaлaниш юзaси 5 чизFич 1 ra кискичлap 7 билaн биpиктиpилгaн Ba синов мaтеpиaли 10 (илдиз мевa мax,сулотлapи) apaвaгa Уpнaтилгaн [3, 4].

6 1 5 10 8 2 9 11

^ / / /

\ ___

\ ,

—-—

.7 3 4

3-расм-Х,аракатнинг ишкаланиш коэффициентини аниклаш учун

курилманинг схемаси

1-чизFич; 2-apaBa4a; 3 - судрaлувчи; 4 -йyнaлтирувчи; 5 - ишкaлaниш юзaси; 6 - юргич; 7 - кискич; 8 - кaлaм; 9 - roproornan юзaси; 10-синов

мaтеpиaли; 11- kofo3 бyлaги.

Ушбу куpилмa roproornan текислигигa kofo3 бyлaги ёпиштиpилгaн. ApaBa4a хapaкaтгa келгaндa ундa N нopмaл куч Ba ишкaлaниш кучи Fc пайдо булади. [5, 6] Бундaн тaшкapи, apaвaнинг ^aparara тенг тaъсиp этувчи кучнинг Rc ra тyFpи келaди (4-pacM). Кейин, бу йyнaлишни aниклaб, СМК учбуpчaги курилди. Олинган учбуpчaкдaн x,apaкaтнинг ишкaлaниш коеффициенти fc Ba буpчaкнинг буpчaклapи (р с aниклaнди.

Ушбу схемaдa СМК учбуpчaги CNRc учбуpчaгигa yхшaшлигини кypсaтaди. Шунгa ^pa, fc ишкaлaниш буpчaги МСК буpчaгигa тенг бyлaди Ba шунинг учун ^pa^TOH^ ишкaлaниш коеффициентини фopмулa бyйичa x,исoблaш мумкин:

г . МК

fc = г9Фс—. (5)

Тaжpибa Уттиз Улчовни беш мapтa тaкpopлaшдa aмaлгa оширилди. Кейин Уpтaчa киймaт, ypтaчa квaдpaтик OFиш Ba вapьиaция opaлиFи мое paвишдa куйидaги фopмулa билaн aниклaнaди

_ Х1П1 +%2^2+ _ Ej=i X (П(

•м -Lit J_____L-и ? V /

= (V)

X = X±tS (S)

N

Г

4-расм- Аравачага таъсир цилувчи кучлар схемаси

Адабиётлар руйхати:

1. Горячкин, В. П. кишлок хужалиги машиналари ва асбобларини синашнинг умумий тамойиллари [матн]: Оп. 4-Х Т. Т. IV / В. П. Горячкин. - М., 1940. - б. 45.

2. Желиговский, В.А. Ишлов бериш машиналари назарияси ва кишлок хужалиги материалларининг механик технологияси елементлари [Текст] / В.А. Желиговский. -Тбилиси: Грузия СХИ, 1960. - 146 с.

3. Веденяпин, Г. В. машина ва трактор паркининг ишлаши [матн] / Г. V. Веденяпин, Ю.К. Киртбая, М. Р. Сергеев. - М.: кишлок хужалиги нашриёти, 1963. - 431 п.

4. Мелников, С. В. кишлок хужалик жараёнлари [матн] тадкикот режалаштириш тажрибалар / С. В. Мелников, В. R. Алешин, П. М. Рошчин. - М.: Колос, 1980. - 168 п.

5. Пупков, К. А. тажрибани бах,олаш ва режалаштириш [матн] / К. А. Пупков, Г. А. Костюк. - М.: Машиностроение, 1977. - 118 п.

6. Горячкин, В. Р. 1909 йилда Москва кишлок хужалиги институтида кишлок хужалиги машиналари ва асбобларини синовдан утказиш. [Матн] / В. Р. Горячкин. - ИБШМ. - 2-masala., Санкт-Петербург. - 1910.

7. Доспехов, Б. А. ишлов бериш [матн] / Б. А. Доспехов, А. Пупонин / / Чернозем булмаган зонада интенсив кишлок хужалигининг илмий асослари. М.: Колос, 1976. - п. 1041.52.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.