Научная статья на тему 'ТУРИЗМНИНГ ИҚТИСОДИЁТ ТАРМОҒИ СИФАТИДАГИ ЭВОЛЮЦИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ'

ТУРИЗМНИНГ ИҚТИСОДИЁТ ТАРМОҒИ СИФАТИДАГИ ЭВОЛЮЦИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
140
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туризм саноати / меҳнат тақсимоти / ривожланиш босқичлари / тармоқ сифатида шак­ лланиш эволюцияси / фордизм / постфордизм / модернизация / постмодернизация. / индустрия туризма / разделение труда / этапы развития / эволюция как формиро­ вания туризма / фордизм / постфордизм / модернизация / постмодернизация.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Тураев Зиядулла Норсоатович

Туризмнинг иқтисодиётнинг тармоқларидан бири сифатида вужудга келиши, XX асрнинг иккинчи ярмидан ҳозирги кунгача бўлган даврдаги эволюцияси, ривожланиш босқичлари хусусиятлари, турли назариялар ва ривожланиш моделларининг афзаллиги ва камчиликлари мамлакатлар иқтисодий тараққиётида ўз аксини топган. Кўпгина ривожланган ва ривожланаётган мамлакатларда туризм соҳасининг ривожланиши мамлакатнинг табиий ва тарихий­маданий ресурслари хусусиятлари, қулай географик жойлашуви, ишлаб чиқаришни ташкил этиш ҳолати, унинг ривожланганлик даражаси, аҳоли турмуш даражасидан келиб чиққан ҳолда шаклланган. Асосий туризм марказлари ҳисобланган Европа мамлакатлари, АҚШ ва Канада, Осиё тинч океани минтақаси мамлакатларидан Хитой, Япо­ ния, Индонезия, Австралияда кўп йиллик бой тажриба тўпланган бўлиб, уларнинг босиб ўтган йўли, муваффақиятлари ва тажрибалари бошқа мамлакатлар томонидан ўрганилиб, ижобий томонлари амалиётга татбиқ этилмоқда. XXI аср бошларида туризм соҳасининг ривожланиши глобаллашувдан кейинги тўлқин сифатида кўплаб тадқиқотчилар томонидан эътироф этилаётганлиги, барча мамла­ катларда туризм феноменига кўпроқ эътибор қаратилаётганлиги хорижий мамлакатлар тажриба­ ларини ўрганиш, таҳлил қилиш лозимлигини тақозо этмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по прочим социальным наукам , автор научной работы — Тураев Зиядулла Норсоатович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЭВОЛЮЦИЯ И ЭТАПЫ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА КАК ОТРАСЛИ ЭКОНОМИКИ

Возникновение туризма как одного из отраслей экономики, его эволюция со второй половины ХХ века до наших дней, характеристика этапов развития, преимущества и недостатки различных тео­ рий и моделей развития находят свое отражение в экономическом развитии стран. Во многих раз­ витых и развивающихся странах, являющихся основными туристическими направлениями, развитие туризма основывается на характеристиках природных, исторических и культурных ресурсов страны, выгодном географическом положении, состоянии производства, уровне его развития, уровне жизни. Многолетний богатый опыт был накоплен в Европе, США и Канаде, Азиатско­Тихоокеанском реги­ оне, Китае, Японии, Индонезии и Австралии, тот факт, что развитие туризма в начале XXI века при­ знается многими исследователями как волна постглобализации. Больше внимания во всех странах уделяется феномену туризма, требует изучения и анализа зарубежного опыта.

Текст научной работы на тему «ТУРИЗМНИНГ ИҚТИСОДИЁТ ТАРМОҒИ СИФАТИДАГИ ЭВОЛЮЦИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ»

Тураев Зиядулла Норсоатович,

Термиз давлат университети катта укитувчиси

ТУРИЗМНИНГ ИКТИСОДИЁТ ТАР1^И СИФАТИДАГИ ЭВОЛЮЦИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ БОСКИЧЛАРИ

УДК : 332.1:338.484.2(575.1)

ТУРАЕВ З.Н. ТУРИЗМНИНГ ИКТИСОДИЁТ ТАРМОТИ СИФАТИДАГИ ЭВОЛЮЦИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ БОСКИЧЛАРИ

Туризмнинг иктисодиётнинг тармокларидан бири сифатида вужудга келиши, XX асрнинг иккинчи ярмидан х,озирги кунгача булган даврдаги эволюцияси, ривожланиш боскичлари хусусиятлари, турли назариялар ва ривожланиш моделларининг афзаллиги ва камчиликлари мамлакатлар иктисодий тараккиётида уз аксини топган. Купгина ривожланган ва ривожланаётган мамлакатларда туризм сох,асининг ривожланиши мамлакатнинг табиий ва тарихий-маданий ресурслари хусусиятлари, кулай географик жойлашуви, ишлаб чикаришни ташкил этиш х,олати, унинг ривожланганлик даражаси, ах,оли турмуш даражасидан келиб чиккан х,олда шаклланган. Асосий туризм марказлари х,исобланган Европа мамлакатлари, АК.Ш ва Канада, Осиё тинч океани минтакаси мамлакатларидан Хитой, Япония, Индонезия, Австралияда куп йиллик бой тажриба тупланган булиб, уларнинг босиб утган йули, муваффакиятлари ва тажрибалари бошка мамлакатлар томонидан урганилиб, ижобий томонлари амалиётга татбик этилмокда. XXI аср бошларида туризм сох,асининг ривожланиши глобаллашувдан кейинги тулкин сифатида куплаб тадкикотчилар томонидан эътироф этилаётганлиги, барча мамлакатларда туризм феноменига купрок эътибор каратилаётганлиги хорижий мамлакатлар тажриба-ларини урганиш, тах,лил килиш лозимлигини такозо этмокда.

Таянч сузлар: туризм саноати, мех,нат таксимоти, ривожланиш боскичлари, тармок сифатида шак-лланиш эволюцияси, фордизм, постфордизм, модернизация, постмодернизация.

ТУРАЕВ З.Н. ЭВОЛЮЦИЯ И ЭТАПЫ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА КАК ОТРАСЛИ ЭКОНОМИКИ

Возникновение туризма как одного из отраслей экономики, его эволюция со второй половины ХХ века до наших дней, характеристика этапов развития, преимущества и недостатки различных теорий и моделей развития находят свое отражение в экономическом развитии стран. Во многих развитых и развивающихся странах, являющихся основными туристическими направлениями, развитие туризма основывается на характеристиках природных, исторических и культурных ресурсов страны, выгодном географическом положении, состоянии производства, уровне его развития, уровне жизни. Многолетний богатый опыт был накоплен в Европе, США и Канаде, Азиатско-Тихоокеанском регионе, Китае, Японии, Индонезии и Австралии, тот факт, что развитие туризма в начале XXI века признается многими исследователями как волна постглобализации. Больше внимания во всех странах уделяется феномену туризма, требует изучения и анализа зарубежного опыта.

Ключевые слова: индустрия туризма, разделение труда, этапы развития, эволюция как формирования туризма, фордизм, постфордизм, модернизация, постмодернизация.

TURAYEVZ.N. EVOLUTION AND STAGES OF DEVELOPMENT OF TOURISM AS A BRANCH OF THE ECONOMY

The emergence of tourism as economy's one of the sectors, its evolution from the second half of the twentieth century to the present day, the characteristics of the stages of development, the advantages and disadvantages of various theories and models of development are reflected in economic development. In many developed and developing countries, which are the main tourist destinations, the development of tourism is based on the characteristics of the country's natural, historical and cultural resources, their geographical position advantageous, state of production, level of its development, and standard of living. Many years of rich experience have been accumulated in Europe, the USA and Canada, the Asia-Pacific region, China, Japan, Indonesia and Australia. The fact that the development of tourism at the beginning of the XXI century is recognized by many researchers as a wave of post-globalization, more attention is paid to the phenomenon of tourism in all countries. That requires the study and analysis of foreign experience.

Key words: tourism industry, division of labor, stages of development, evolution of education as a network, Fordism, post-Fordism, modernization, postmodernization.

Кириш.

XXI асрга келиб туризм жах,он ик,тисодиётининг йирик ва динамик ривожланаётган со,аси сифа-тида куплаб мамлакатлар, минтакалар ижтимоий-иктисодий, маданий ва сиёсий фаолиятининг ажралмас кисмига айланиб улгурди, 2019 йилда жа,он ялпи ички ма,сулотининг 10,3 фоизи ва 330 миллион иш урни ёки жами бандликнинг 10,4 фоизи туризм со,асига туFри келган1.

Туризм глобаллашув жараёнининг бир куриниши сифатида, жа,он хужалигининг тари-хида энг кудратли интеграцион тулкин сифатида тавсифланади. У туризмда усиб бораётган инте-грациялашув жараёнларини акс эттириб, сайё-рамиз микёсида ягона туристик маконни таш-кил этишни назарда тутади. Бу тамойилни ишлаб чикиш ривожланишнинг очик йулини танлаган мамлакатларда долзарб булиб, очик ик,тисодиётни ташкил этиш туристик фаолиятни эркинлаштириш, туристик расмиятчиликларни соддалаштириш ва туристик х,аракатни мамлакат ичида кенгайтириш билан бирга жа,он туристик маконига мамлакатни янада фаол жалб этишни назарда тутади.

Мамлакатимизда Харакатлар стратегияси доирасида 2017-2021 йилларда кенг куламли исло,отларнинг амалга оширилиши, жа,он бозорида уз урнини яхшилаш борасида жадал исло,отлар амалга оширилмокда2. Туризм со,асининг жадал ривожланишини таъмин-

1 WTTC and Oxford Economics. All values are in constant 2019 prices & exchange rates. As reported in March 2020

2 Узбекистан Республикаси Президентининг 2017

йил 7 февралдаги "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси туFрисида"ги ПФ-4947-сон Фармони // lex.uz

лаш учун унинг ривожланиш хусусиятла-рини, унинг таркибий тузилишини, ривожланиш боск,ичларини, замонавий туризм саноати бошк,а мамлакатларда тизимли ташкил этили-шини илмий жихатдан урганиш талаб этилади. Бу борада республикамиз олимлари томонидан назарий ва амалий тадкикотлар амалга ошири-лаётганлиги, уларнинг таклифлари ислохотлар самарадорлигини оширишда алохида ахамият касб этаётганлигини таъкидлаш лозим3.

Илмий муаммонинг цуйилиши.

Ушбу тадк,ик,отда асосий масала к,илиб XX аср-нинг иккинчи ярмида туризмнинг иктисодиёт тармоFи сифатида шаклланиш жараёнларини урганиш, бу борада олимларнинг тадк,ик,отларини тахлил к,илиш, уни тизимлаштириш, ривожланиш боск,ичларини, узга хос ривожланиш хусусиятла-рини даврларга булиб урганиш, мохиятини очиб бериш ва улардан мамлакатимиз туризм сохасини жадал ривожлантиришда фойдаланиш имкони-ятларини урганиш хисобланади.

Тадк,ик,отнинг мацсади XX асрнинг иккинчи ярмида туризмнинг ик,тисодиёт тармоти сифатида шаклланиш жараёнларини урганган олимларнинг тадк,ик,отларини тахлил к,илиш асосида уларни тизимлаштириш, ривожланиш боск,ичларини тадкик, этиш, узига хос ривожланиш хусусиятла-

3 Тухлиев Н., Абдуллаева Т. Национальные модели развития туризма. -Т.: Гос.науч.изд-во "Узбекистан миллий энциклопедияси", 2006. - 424 с.; Тураев Б.Х. Организационно-экономические механизмы регионального туризма. -Т.: «Фан», 2009. - 154 с.; Эштаев А.А. Туризм индустриясини бошк,аришнинг маркетинг стратегияси. - Т.: "Фан", 2011. - 280 б.; Норчаев А. Н. Замонавий туризм инфратузилмасининг шаклланиш ва ривожланиш тенденциялари. DSc дисс. -Т.: 2021. - 246 б.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 9(145)

piHU gaBp^apra 6ynu6 yp^um, Mox^aTUHU omi6 6epiim x,aMga y36eKiicToHAa ym6y cox,aHiu aHaga puBox^aHTupum 6ytfuMa u^mum TaiKnu^nap Ba aMa-nurn TaBcuanapHiu umna6 miKumflaH ii6opaT.

TaflK,MK,OT MeTognapw. MaKonaHii TaMepnam xapaeHuga AManeKTiiK, Tax,num Ba ciiHTe3, uHgyK-^a Ba AegyK^a, U^MUM a6cTpa^um, MOHorpa^uK Ky3aTyB, TM3MM^u Ba K,ueci/m Tax,num ycynnapmaH ^oMfla^aHu^Au.

ACOCMM HaTM^a^ap.

3aMoHaBuM Typii3M caHoaTii tubum.™ TamKiirn этu^гaн Ba MypaKKa6 Ty3u^umra эгa 6ynu6, yHuHr acocuga Mex,HaT TaKcuMo™ TypumuHii x,uco6ra onMacgaH Typii6, Typii3M ^eHoMeHUHii Ba Typii3M 6o3opnapMHM unMutf xux,aTflaH TagK^K этum MyM-KUH эмac.

BupuH^uflaH, Typi3M xii3MaT KypcaTim cox,anapmaH 6ipi ci^aTiga MoggiM umna6 ^iKapimHiHr Kynna6 coxanapugaH KeMiH Byxygra Ke^raH Ba uxtumoum эвo.пroцмaнмнг MyaMaH 6ocKi4ira, XIX acp caHoaT^amraH xaMiATira moc Ke^agi.

MKKUH4UflaH, Mex,HaTHiHr KynriiHa Typnapii UKTucoAieTHUHr anoxia cox,acu ci^aTiga axpa-ni6 4uku6, TapMoK^apra 6yniHraH 6ynca, ynapgaH ^apK^i paBimga Typi3M caHoaTi xyxaniiK fopu-TimHiHr MiiFMa cox,acu ci^aTiga Byxygra Ke^raH.

ymuHmiflaH, y Typnii Mex,HaT $aoniiaT.napMHM -caex,aT KM-nyBmi maxc yMyH TpaHcnopTga Tamiim, xofinamTupum, oBKamaHum, KyHmn oMap Tag6up-napHi TamKin 3Tim, TyponepaTopniK Ba TypareHT-niiK ^aonuaTnapuHU aroHa 6yTyH Mex,HaT ^aonua-Tira afmaHTMpflu. ym6y TapKi6uM KicMnap Typnii TapixiM gaBp^apga Byxygra Ke^raH Ba ynapgaH 6a"b3urnapu xycycaH, x,o3upm BaKTga Mex,MoHxoHa xyxanum ^ao^uaTMHiHr KagiMuM цuвu-

.пмзaцмa.пapгa 6opi6 TaKanaflil

Xopixga Typi3MHi iKTicogueT TapMoKnapigaH 6ipi ci^aTiga xuaaum ypraHim 1960 Mumnap ypTanapuga M.KnoycoH Ba flx.KHeTMeTnap (Clawson M. and Knetsch J. L., 1966) ToMoHigaH "Economics of Outdoor Recreation" homm kuto6u2 Mon этu^гaнgaн cyHr 6om^aHraH. 1970 Minga rpaM (Gray H. P., 1970) Typi3M Ba caBgo y3apo Tatcupu MacananapMHii TagKiK этгaн Ba xanKapo Tampu^nap Ba xanKapo caBgoHiHr y3apo Tatcipi ^aK,ifla kuto6uhu Hamp

1 A^eKcaHgpoBa A.W. Teorpa^ua Typi3Ma. M.: KHO-PyC, 2008. CTp. 73-75.

2 Clawson, M., & Knetsch, J. L. (1966). Economics of Outdoor Recreation. Baltimore, MD: John Hopkins University Press.

эттupгaн3. wy baktgah 6om^a6 uk,™cogmnap tomo-HigaH Typi3MHi uk,tucoaum ^ao^iaT cox,aci ci^a-Tiga ypraHim $ao.onawa 6om^araH. XX acpHiHr ukkuhmu apMiga xax,oH TypM3MMHMHr ^ygygiM Tap-Ku6ugarM Ty6 y3rapim^ap, im^a6 MiKapimHi Tam-ku^ 3Tim ycy^^api KaMTa Kypi^imi yHiHr ^ygygiM TapKi6i TagpixiM puBoxnaHuwura o^i6 Ke^gi.

M^rapu KynriHa MaMnaKaTnap UKTucoAueTUfla Typi3M uktucoaum ^aoniaTHiHr Myx,iM cox,aci ci^aTiga KapanMaraH 6ynca, BaKT yTimi 6inaH Typi3MHiHr x,aM ci^aT x,aM MiKAop KypcaTKiMnapi opTa 6opumi 6inaH xax,oH UKTucoAueTUfla x,aM MinniM UKTicoAieTnapAa x,aM Typi3MHiHr xagan puBoxnaHTipunumura ycTyBop Ba3i^a ci^aTiga Kapana 6omnaHfli. 1980 Minnapra Keni6 Typi3M-HiiHr ax,aMiaTUHU Ba yHiHr 6omKa uktucoaum Ba uxtumoum ^aoniaT Typnapi 6inaH y3apo 6oFnuKnuruHi aHiK TymyHim 6omnaHfli4. Typi3M xi3MaTnapi KypcaTyBMi KopxoHanap piBoxna-Himi 6inaH ynapHiHr uktucoaum ^aoniaT HaTi-xanapiHi aHiKnam umkohu naMgo 6ynflu Ba AKW, BywK BpiTaHia, Wвeцua, McnaHia, OpaH-цua, KaHaga Ka6i MaMnaKaTnapga 6upuHMinap-gaH 6yni6 TagKiKoTnap oni6 6opunflu Ba Min-niM UKTucoflieTra Typi3MHiHr KymraH x,uccacu Tyipucifla x,ico6oTnap imna6 MiKina 6omnaHraH.

mkticogum piboxnahim 6ockimnapi mamnakat-nap iKTucoAieTUHUHr piBoxnaHim xycyciaTnapi ypTacuflari 6oFniKniK XX acpHiHr 50-60-Minna-piga y.Pocroy ToMoHigaH TaKni^ BTinraH Mogenra Kypa aHiKnaHraH 6yni6, y Typi3M cox,acu oniMnapi TagKiKoTnapira TaT6iK 3Tini6, x,o3ipraMa KnacciK Mogenb ge6 TaH oniHraH5.

y.PocToy MaMnaKaTnapHiHr piBoxnaHim 6ocKUMnapiflaH Keni6 muku6, KaMci xaMiaTra Terimni экaнnuгu piBoxnaHim xycyciaTna-piHi 6ennna6 6epumuHi, imna6 MiKapim ycyn-napi, ax,onu TypMym gapaxaci, 6apKapop aHta-Hanap, uнвecтuцuanap caMapaflopnin ynapнuнг piBoxnaHim cypaтnapuгa Tatcip KinumiHi Ba ynap ypTaciga y3apo 6oFniKniK 6opnuгuнu cTa-tuctuk MatnyMoTnap acociga Tax,nin Kini6 6ep-гaн. Puвoxnaнaeтгaн MaMnaKaTnapgan imna6

3 Gray H.P. (1970). International travel- international trade. Lexington, Massachusetts: D.C. Heath.

4 MexflyHapoflHbie peкoмeн1цaцuu no craTicTiKe Typi3Ma WHBTO (MPCT 2008). CraTucTimecKue goKy-MeHTb. Cepia M № 83, Magpug, Hbro-MopK, 2008.

5 HxyH naxyK «Coцuanbнo-экoнoмuмecкue npo-6neMb u cTpaTena pa3BiTia Typi3Ma B penoHe (Ha npiMepe BopoHexcKoM o6nacTi)». flicc. к.э.н. -BopoHex: Bry. 2001. - C. 29.

MKTMCOA BA / ЭКОНОМMКА M OMHAHCW 2021, 9(145)

1-расм. Ривожланиш назариялари ва туризмни ривожлантириш хусусиятлари1.

muK,apuw ycyn-napu 3aMOH Ta-na6ura xaBo6 6ep-Macnuru, axp-nu TypMym flapaxacu, UHBecTi^iifl-.nap caMapaflop-nurMHMHr nacMuru puiBoxnaHraH MaM.naKaT.napra KaparaHga yciim cypaT-napu nacT 6ynuwuHMHr acociiM ca6a6u экaн.пмrмнм aHMa6 eTraH. Xax,oH uKTucoflueTi Ba Typii3MM 6yTyH.naM y3rapii6 6opaeTraH 6yncafla, y.PocToy rumoTe3acu эcкмpмaraн.пмrмнм, 6a^Ki flHru cTaTicTiK Matny-MOT^ap 6umaH acocnaHumui gaBOM BTaeTraHnuruiHU «ypTa cuh^» KynmimuiKHU TawKiirn этa,цмraн, axp-nu TypMym gapaxacu ^Kopu 6ynraH, Max,cynoT Ba xi3-MaT^ap OMMaBiM ucTetMO^u pyM 6epaeTraH piBOx-.naHraH MaM^aKaT^apga Typi3MHiHr K>Kopu gapa-xaga puBox^aHraHnuruAa akkah KypumuMi3 MyM-KUH.

Typi3MHiHr uKTicOflieT TapMOK-napugaH 6upu cu^aTiga Byxygra Ke^umu Ba TagpuxiM piBOx--naHuwu yTraH acp ypTa^apugaH x,o3upru KyH^ap-raMa 6up KaTOp 6ocKim.napHM 6ocii6 yTraH 6ynu6, Typ^u 6OcKu4^apga Typ^u Kapam^ap, Ha3apuifl.nap

1 Sharpley, R. 2009. Tourism Development and the Environment: Beyond Sustainability? London: Earthscan. pp. 29-56. Mat^yMOT^apu acocufla Mya.mU$ tomohui-gaH uim.na6 MiKi^raH.

илгари сурилганлиги, турли моделлар ва стра-тегиялардан фойдаланилганлиги билан ало,ида а,амиятга эга. Ушбу жараёнларни тадкик этган олимлар вакт утиши билан бошка тармокларда булгани каби туризм сох,асида ,ам ривожланишда фарклар вужудга келганлигини тушунишга ,аракат килишган.

Фикримизча, туризмнинг ,озирги кунгача ривожланиш жараёнларини, эволюциясини яхширок, тушуниш учун ,ар бир боск,ичнинг узига хос хусусиятларини ,исобга олган ,олда урганиш максадга мувофик.

Биринчи босцич 1950-1980 йиллар. Бу боскич Иккинчи Жа,он урушидан кей-инги даврда жа,он иктисодиётида туб бури-лишлар руй берган, купгина мустамлакалар мустак,илликка эришган давр ,исобланади. Мам-лакатлар ик,тисодиётининг ривожланганлик дара-жаси, улардаги ишлаб чикариш усуллари, а,оли турмуш даражаси, иктисодиётни тиклаш учун киритилаётган инвестициялар микёси ва сама-радорлиги иктисодий усишга турлича таъсир этган. Миллий ишлаб чикаришнинг уша давр-даги ракобатбардошлиги юкори, саноат ишлаб

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 9(145)

MiKapumu ycTyH 6ynraH MaMnaKaLnapga puiBoxna-Him cypaTnapii 6omKa MaMnaKaTnapra KaparaHga ^KopupoK 6ynraH Ba UKTHcoflueTHM ym6y MaMna-KaTnap xagan cypaTnapga puiBoxnaHTupa oniim-raH. Энflмrмнa MycTaKi^^iKKa apuimraH, aHtaHaBuiM Mmna6 MiKapum ycynura acocnaHraH, axonii Typ-Mym gapaxacu nacT 6ynraH, MKTMcoAMeTHM TuiKnam yMyH TamKi MHBecTuuua^apra 3x,Tuexu 6ynraH MaM-^aKaT^apga puBoxnaHum cypaTnapi x,aM KyrnnraH gapaxaga 6ynMaraH. BiipoK 6apMa MaMnaKaTnap acocuM atTi6opHi UKTHcoflueTHM мo,цepнмзaцм-anamra, Typii3MHM puiBoxnaHTupumra, axonii Typ-Mym gapaxacuHi omupumra xapaKaT KinumraH. ^..XappucoH, M.Moy^opT, P.WapnneM, ^.Ten^ep TaflKuKOT^apuga1 6y gaBp мo,цepнмзaцмfl.пam Ha3apiflcu "o.tuh acpii" cu^aTiga TaBcu^naHraH (1-pacM).

By gaBpga xo3upru piiBoxnaHraH MaMnaKaT-nap^a mktmcoamm ycum xagan cyptaTnapga omraH 6ynca, puiBoxnaHaeTraH MaMnaKaTnapga ce3i^ap^u gapaxaga y3rapum^ap Ky3aTumMaraH, puiBoxnaHraH MaM^aKaT^apra KapaMnuiK xonaTnapui Byxygra KenraH. HaTixaga 1960 Murnra Kenui6 KyrunraH piBox-naHim cyptaTnapMHM TatMUHnatf onMaraH MaMna-KaTnapga pyM 6epaeTraH xapaeHnapHii TymyHTi-pu6 6epyBMi KapaM^iK Ha3apuflcu ge6 HOMnaH-raH Ha3apua Byxygra Ken^u.

Bat3i TaflKiKOTMi^ap puBoxnaHumAaru Ta^o-ByTnapra "puiBoxnaHaeTraH MaMnaKaTnapHiiHr piiBoxnaHraH MaMnaKaTnap 6urnaH TeHr 6ynMaraH a^MamiHyBi, puiBoxnaHaeTraH MaM.naKaT.nap MKTiicoAMeTMAarM umku TapKi6uM MyaMMonap, KaniTanucTiK Fap6 6unaH anoKanapHi y3imnapu, UHBecTMUURnap eTUWMacnuru ca6a6nu K,onoK,nuriMa Konu6 KeTUWMOKfla, Fap6ga aca KanuTani3M Ba aBTOHOM caHoaTnamyB ca6a6nu puiBoxnaHum Byxygra Kengu, my ca6a6nu piBoxnaHaeTraH MaM-naKaTnap Fap6 MaMnaKaTnapu M3UflaH 6opu6 ynap-gaH aHga3a onumnapu Ba ynapra eTi6 onumnapu no3iM"2, geraH KapamnapHi unrapu cypumraH.

1 Harrison, D. 1988. The Sociology of Modernization and Development. London: Routledge.; Mowforth, M. and Munt, I. 2009. Tourism and Sustainability: Development, Globalisation and New Tourism in the Third World. London: Routledge. pp.31 -46.; Sharpley, R. 2009. Tourism Development and the Environment: Beyond Sustainability? London: Earthscan. pp. 29-56.; Telfer, D. 2015. The Evolution of Tourism and Development Theory. In Tourism and Development: Concepts and Issues, 2nd ed., ed. Sharpley, R. and Telfer, D., 31-73. Clevedon: Channel View.

2 Harrison, D. 2015. Development theory and tourism in developing countries: what has theory ever done for us? IJAPS, Vol. 11, Supplement 1, 53-82.

Бу назарияларнинг афзалликлари ва камчили-клари борасида П.Бергер капиталистик ва социа-листик ривожланиш йулини танлаган Бразилия ва Хитойда кутилган натижага эришилмаганлигини, модернизациялаш ва карамлик назариялари кам-чиликларга эга эканлигини кайд этган3.

Фикримизча, уларнинг иктисодиётидаги узига хосликлар, фан-техника тараккиёти дара-жаси, молиявий маблаF ва тадбиркорлик куникмаларининг етарли эмаслиги ва ташки омил-ларга боFликлик иккала мамлакатда хам кутил-ганидек самара бермаганлигини карамлик наза-рияси оркали тушунтиришга харакат килишган.

Колоклик ёки карамлик назариясида туризм сохасида шериклик муносабатларидаги ному-таносибликлар танкид килинган4. Улар халкаро туризмда айникса ривожланаётган мамлакатлар йуналиш сифатида караладиган булса, улар шери-клар сифатида кичик ва тенг хукукка эга булмаган хамкор сифатида ривожланган мамлакатлар хусу-сан, трансмиллий компаниялар, туроператор-лар ёки мехмонхоналар гурухи томонидан шар-тнома шартларини белгилашда уз музокара куч-ларини иктисодий ва эхтимол ижтимоий, мада-ний ёки сиёсий жихатдан кичик хамкорларининг фойдада улушини имкони кадар камайтиришга интилишаётганлигини, ривожланаётган мамлакат-ларда туризм сохасидаги хамкорликда хорижий валютанинг катта к,исмини бошкарувга бериш ёки франшиз шартномалари учун туловлар ва бошк,а шаклларда олиб куйишаётганлигини мисол к,илиб келтиришган.

Ривожланаётган мамлакатлар туристик йуналиш сифатида кучлар номутаносиблигига дуч келган холатлар 1980 йилларда кенг тадкик этилган булиб, "карамлик" холатлари бир катор тадкикотларда очиб берилган5. Карамлик назари-яси тарафдорлари "карамлик" холатида ривожла-нишни тутри деб хисоблайдиганлар ва "карамлик"

3 Berger, P. (1974) Pyramids of Sacrifice: Political Ethics and Social Change. Harmondsworth: Penguin Books. PP. 14-15.

4 Mowforth, M. and Munt, I. 2009. Tourism and Sustainability: Development, Globalisation and New Tourism in the Third World. London: Routledge. Рр. 32-33, 52-60.

5 Telfer, D. 2015. The Evolution of Tourism and Development Theory. In Tourism and Development: Concepts and Issues, 2nd ed., ed. Sharpley, R. and Telfer, D., 43-48. Clevedon: Channel View.; Harrison, D. 2001a. Less Developed Countries and Tourism: The Overall Pattern. In Tourism and the Less Developed World, ed. Harrison, D., 7. Wallingford: CAB International.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 9(145)

puBoxnaHiiwra o^uô Ke-nMaMflu ge6 xucoô^aMgu-raH TaflKiKoTmimap rypyxiu Byxygra Ke.nraH.

KapaM^uK xo-naTuga pMBoxnaHiiwHM ëK^aô 4MKKaH ïagKUKOT^u^apgaH C.BpuïïOH MurupMa Mm-gaH opTMK BaKT MoôaMHuga xa^Kapo Typui3M puiBox-.naHMwMHM TagKiK этraн x,o^ga TpaHcMiim.niim Kop-nopaцмa.пapra KapaM-nuru MaBxyg ôy^raH kunmk opo.n MaM^aKaT^apHUHr Typii3M op^u puBox--naHuwu MaM^aKaTHU TawKiu Ky^-napgaH xiMoa KumuwHiM a$3a.n 6umraH, npoTe^iioHM3M Tapa^>-gopu 6ynraH MaM^naKaTnapra KaparaHga piBox^a-HMwii axwiipoK ôy^raH^uruHi TatKUA^aMflu1. HeT

MHBecTi^ua.napM Kipu6 Ke-nuwu HaTixacuga

puBox^aHiw axwuipoK 6ynuwui TpaHCMi^^UM kom-naHUianap 6owK,a xoMflarumapra KaparaHga xoguM-.napra KynpoK xaK Ty^awu, ynapHiu yKUTiw cxeMa-cura ara^uru Ba KyniH^a mxtmmomm xaBoôrap^MKKa KynpoK, xa^6 Ki^uHMwu opK,a^u TywyHTupuwaflu2. "KapaM^iK" xo^aTi ca^6uM oKi6aT^apra o^u6 Ke^agu ge6 xuco6^aMAiraH^apAaH 6upu A.Oumunc aca "Maxa.oniim MHBecTi^ua.nap ^eT UHBecTi^ii-a^apura KaparaHga a^3a^, o^UHraH ^oMga MaM^a-KaT ëKU MiHTaKaga Ko^agu"3 geraH FoaHii umrapu cypagu.

YTraH acpHUHr 60-Miim.napM oxupu 70-Mum--napu 6owura Ke^u6 xaxoH iKTicoguëTU o^fliHru Mu.onapra Hic6aTaH puBoxnaHuwu aHrii Ha3apu-a^ap - Heo^u6epa^i3M Ba HeocTaTU3M Ha3apua-^apu Byxygra Ke^uwura ca6a6 6yn,gM. Heo^u6epa-^M3M Ha3apuacuga MogepHM3auua^aw xapaëH^apu caHoaTnawyB Ba puBox^aHiwHi paf6aT^aHTMpuwM y^yH Typi3M 6o3op^apu omiK 6y^uwu, pecypc-^apHi TaKciM^awHU apKiH^awTupuw ^o3UM--nuru TatKUfl^aHaflu. XycycuM Tafl6upKop^UKHUHr Typu3Mflaru po^u MyxuM^uruHi umrapu cypagu-raH Heo^u6epa^ TaMoMu^^apra aMa^ Ki^aguraH XyKyMaT^ap Ba xa^apo TawKiimoT.nap xyM-nagaH, XaxoH 6aHKi, Ociië TapaKKiëT 6aHKi yw6y ëHga-

1 Britton, S. (1982) The Political Economy of Tourism in the Third World. Annals of Tourism Research 9 (2): 331-358.; Britton, S. (1987a) Tourism in Pacific Island States: Constraints and Opportunities. In Ambiguous Alternatives, ed. Britton, S. and Clarke, W., 131. Suva, Fiji: University of the South Pacific.

2 Harrison, D. and Prasad, B. (2013) The Contribution of Tourism to the Development of Fiji and Other Pacific Island Countries. In Handbook of Tourism Economics, ed. Tisdell, C. 750-755. Singapore: World Scientific Publishing.

3 Phillips, A. (1977) The Concept of Development. Review of Political Economy 8: 19.

шувни тугри деб хисоблашади4. Осиё тараккиёт банки 2003 йилдан 2011 йилагача булган даврда Буюк Меконг субминтак,аси (БМС) дастурига 58,7 млн АК.Ш доллари микдоридаги кредит ва грант мабаларларини ажратишган. Осиё тараккиёт бан-кининг минтакавий хамкорлик стратегияси ва БМС дастурининг мухим устувор йуналишлари кучли неолиберализмни яъни трансчегаравий саёхатларни осонлаштириш, миллий бозорларни бирлаштириш ва хусусий тармокларни ривож-лантиришни акс эттиради5.

Неостатизм назариясида Шаркий Осиё мам-лакатлари иктисодий муъжизасига асосланган холда давлатнинг глобал иктисодиётдаги роли мухимлиги таъкидланади6.

Неостатизм ва неолиберализм назария-лари хам модернизациялаш назариясининг бир булаги сифатида туризм сохасининг мамлакатлар иктисодиётида етакчи мавкега эга булиб бори-шида, юкори усиш суръатларини таъминлашда ривожланаётган хамда ривожланган мамлакат-ларга таъсири буйича мунозаралар хозир хам давом этмокда.

Илм-фан ривожланиши, илрор технологиялар-нинг кулланилиши ривожланган ва ривожланаётган мамлакатлар уртасида иктисодий ривож-ланишдаги тафовутларнинг кискаришига олиб келди ва бу холат туризм сохасида хам кузатила бошлади.

Модернизациялаш назарияси тарафдорлари ва уларга карши булганлар ривожланиш дара-жасидаги тафовутлар камайиши кузатилаётган бир вактда барча учун маъкул келадиган янги ривожланиш моделлари, назарияларига эхтиёж сеза бошлади, бу эса янги Fоялар, янги назария-ларнинг пайдо булишига олиб келди.

Иккинчи боскич 1990 йиллар бошидан хозирги кунгача. XX асрнинг 80-йиллар охири 90-йиллар бошида глобаллашув шароитида ривожланиш-нинг кейинги боскичи кандай булиши керак деган саволга жавоб топиш кийинлашди ва янги ривожланиш назарияларига эхтиёж сезила бошлади.

4 Telfer, D. 2015. The Evolution of Tourism and Development Theory. In Tourism and Development: Concepts and Issues, 2nd ed., ed. Sharpley, R. and Telfer, D., 48-57. Clevedon: Channel View.

5 Harrison, D. 2014. Tourism and Development: From Development Theory to Globalisation. In The Wiley-Blackwell Companion to Tourism, ed. Hall, M., Lew, A. and Williams, A., 148. Oxford: Blackwell.

6 Payne, A. and Phillips, N. (2010) Development. Cambridge: Polity. РР. 98-115.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 9(145)

Ривожланган мамлакатлар иктисодиётида юкрри усиш суръатларини таъминлайдиган анъанавий ресурслар чекланганлиги уларни сифат жих,атдан янги боскичга утишга, янги ресурс турини топишга мажбур килди.

XX асрда дунё ахрлиси 4 баробарга, жахрн ишлаб чикариши х,ажми 18 баробарга ошиши, табиатга етказилган зарар х,алокатли х,олатга олиб кела бошлади. Табиат ресурслари х,ам микдор жих,атдан чекланган булиб, ундан аёвсиз фой-даланиш натижасида иклим узгаришлари, озон катлами емирилиши, атмосфера х,авосининг ифлосланиши, ичимлик суви танкислиги, биологик хилма-хилликнинг йуколиб бориши, ернинг шурланиши, фойдали казилмаларнинг аёвсиз ишлатилиш каби глобал экологик муаммолар вужудга келишига олиб келди1.

Глобал экологик муаммолар табиат билан инсон уртасидаги маълум бир нисбатни, муво-занатни саклаш заруратини келтириб чикарди. Бу даврда вужудга келган ривожланиш назари-ясини Fарб мамлакатларида "постмодернизм" яъни "модернизмдан кейинги" назария деб атай бошлашди. Ривожланган мамлакатларда постмодернизм назариясини "постиндустриализм" тушунчаси билан боFлашади. Постиндустриализм тушунчаси "саноатлашувдан кейинги" деган маъ-нони англатади. Постиндустриализмни постиндустриал жамият (саноатлашувдан кейинги жамият) тушунчасига боFлаган х,олда Д.Белл аклий фао-лият сох,алари ва касбий ихтисослашув натижасида ахборот сох,аси ривожланиб боришини тах-мин килган2.

Унга кура саноатлашувдан кейинги жамиятда куйидаги узгаришлар руй беради:

1) ик,тисодиёт тармоклари: ишлаб чикаришдан хизмат курсатиш сох,асига утади;

2) касбий таксимот: касбининг мох,ир усталари ва техник тоифадагилар устун мавкега эришади;

3) асосий тамойил: назарий билимларнинг жамиятдаги инновациялар манбаи сифатидаги марказий мавкеи ошади;

4) келажакдаги ихтисослашув: технологияларни назорат килиш булади;

5) карор кабул килиш: янги аклли технологи-яни яратишдан иборат булади.

1 Экология. Человек - экономика - биота - среда

: учебник для студентов вузов / Т. А. Акимова, В. В. Хаскин. - 3-е изд., перераб. и доп. - М. : ЮНИТИ, 2007. - С.49.

2 Daniel Bell. The postinductrial Society. — New York: Basic books, 1973.

Ушбу ёндашувдан келиб чикиб айтиш мум-кинки, келажакда иктисодиётнинг асоси, яъни, асосий даромад манбаи аклли технологиялар, инновацияларларга асосланган хизматлар сохаси буладиган булса, хизматлар сохаси таркибида булган туризм сохаси хам аклли технологиялар, инновацияларни куллаш оркали ривожланишга утади.

Постмодернизм назарияси туризмда "мукобил ривожланиш" ва "баркарор ривожланиш" кон-цепциялари оркали ривожлантирилмокда. Ушбу концепциялар оммавий туризм ривожланишини маъкулламасада, оммавий ва мукобил туризмни ривожлантириш бир бирига зид эмас. Туризм-нинг баркарор ривожланиши деганда инсонларга ёки атроф мухитга зарар етказмасдан баркарор ривожланишни тушуниш лозим.

Баркарор туризм купинча туризмни ривожлантириш режаларида акс эттирил-ган булсада, М.Мовфорт ва И.Мантлар туризм-нинг баркарорликка кушган хиссаси купинча амалда эмас, балки таъкидларда акс этади деб хисоблашади3.

Р.Шарпли карашларида бироз бошкачарок ёндашувни куришимиз мумкин, у туризмнинг баркарор ривожланиши "ахлокий жихатдан исталган ривожланиш бирок, мохиятига кура идеалистик ва амалиётда куллаш мумкин булмаган мукобилликдир"4, деб хисоблайди ва шундан келиб чикиб, у "атроф мухит холатини махаллий даражада белгилаб" янада аникрок ва янада купрок "ташриф манзиллари"га эъти-бор каратишни таклиф этади. Бошкача айт-ганда махаллий манфаатдор томонлар бирга-ликда туризмдан куриладиган фойдани чама-лаган холда вазиятни назорат килиш шароитла-рини белгилаб олишни таклиф этадилар. Туризмнинг иктисодиёт тармоFи сифатида ривожланиши боскичлари назарияларидан ташкари ривожланиш моделларини хам боскичларга ажратиш максадга мувофик.

Фикримизча, туризм сохаси ривожланиши эво-люциясини XX асрнинг 50-йилларидан хозирги кунгача булган даврда ривожланган ва ривожла-наётган мамлакатлар учун умумий булган модел-

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3 Mowforth, M. and Munt, I. 2009. Tourism and Sustainability: Development, Globalisation and New Tourism in the Third World. London: Routledge. pp. 376.

4 Sharpley, R. 2009. Tourism Development and the Environment: Beyond Sustainability? London: Earthscan. Рр. 77.

1-жадвал. Туризмнинг иктисодиёт тармом сифатидаги эволюцияси ва ривожланиш боскичлари1

Ривожланиш моделлари Назариялар Боскич-лар Ривожланиш хусусиятлари

Фордизм модели (XX аср бошларидан 1980 йилларгача) ПРЕМОДЕРН (аграр и/ч) Эволюцион назария (Г.Спенсер), Ижтимоий х,амжих,атлик (Э. Дюркгейм) 1860-1920 йй. Биринчи туризм корхонаси ташкил топди, транспорт хизматларидан фойдаланиш йулга куйилди, мах,аллий ва халкаро туристик йуналишлар ишлаб чикилди.

1920-1950 йй. Дастлабки туристик ташкилотлар Бутунжах,он туристик ташкилоти (1925 й.), Расмий туристик ташкилотлар халкаро иттифоки (1947 й.) ташкил топди, туристик инфратузилма, дам олиш масканлари, курортлар курилиши жадаллашди.

МОДЕРНИЗМ (саноат и/ч) (1950-1990 йй.) 1.К,арамлик назарияси (1960-1970 йй.) 2. Неолиберализм ва Неостатизм назариялари (19701980 йй.) 1950-1980 йй. Туризмга интеграцион жараёнлар кириб кела бошлади. Дам олиш, жойлаштириш, овкатланиш, кунгил очиш ва бошка фаолиятларнинг стандарлаштирилган хизматларга утилиши руй берди. Бронлаштиришнинг хрзирги замон компьютер тизими - Computer Reservation System (CRS)^ асос солинди. Хаво транспортида резервлаштириш тизимлари ("American Airlenes" ва "United Airlines" компаниялари) яратилди.

Постфордизм модели (1980 йиллардан хрзиргача) ПОСТМОДЕРНИЗМ (хизматлар, ракамли иктисодиёт) (1980 йй. - х,в.) 1.Мукобил ривожланиш назарияси (198090 йй.) 2.Баркарор ривожланиш концепцияси (1990 йй. - х,в.) 1990 йиллардан х,озиргача Туризмда ахборот-коммуникацион технологиялар, глобал дистрибьютор тизими (Global Distribution Systemes - GDS) кенг жорий килиниши, Трансмиллий компания (ТМК)лар туризмга (мех,монхона, овкатлантириш, транспортда) кириб келди. Истеъмолчилар бозори устунлик кила бошлади.

.nap x,y<MpoH 6ynraH gaBp.napra axpaTum MaKcagra MyBO^UK, (1-xaflBa.n).

Мо,цеpнмзaцмfl.пaw Ha3apuflcu puiBoxnaHraH gaBp^apga gaM o^nuw, xofmawTupum, oBKamaHMW, <yHrum o^um Ba 6omKa $ao.nuflLnap $opg Moge^u acocuga um^a6 ^MKapMWHM Mynra KyMumra x,apa<aT KumumraH. By gaBpga Typu3M caHoaTuga um.na6 m/iKapumHiu Tam<um этumнuнr $opg Moge^u2 aMepuiagaru xofmamTupum BocuTa-napu Ba yMy-mum oBKaT^aHum <opxoHa^apuga Mynra KyMu^raH 6y^u6, "Ma< ^.oHa^bgc" кopпopaцмflcм,цa 1950 Mu^^apga PeMMoHg Kpo< ToMoHugaH MeHwgaru TaoM^ap cohuhu KucKapTupum, craHgapT peцeпт

1 Mya.n.nM$ um^aHMacu

2 Spode, Hasso. «Fordism, Mass Tourism and the Third Reich.» Journal of Social History 38(2004): 127155.

ва таом тайёрлаш технологияси, тезкор хизмат курсатиш ва арзон нархлар унинг муваффакиятга эришишини таъминлади. Жойлаштириш саноа-тида ишлаб чикаришни ташкил этишнинг форд модели 1950-1960 йилларда гуллаб яшнаган ва 1970 йиллар урталаригача давом этган булсада, кейинчалик амалиётда кулланишида тафовутлар вужудга кела бошлаган.

1975-1980 йилларда халкаро туристлар таш-рифи уртача йиллик 5,3 фоизга кискарган, стан-дартлашган туристик мах,сулотларни ишлаб чикаришдан олинадиган даромад кискариб борган. Ах,оли даромадларининг ошиши билан истеъмолнинг хусусиятлари узгарди ва индивидуал ёндашув мух,им ах,амият касб эта бошлади,

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 9(145)

"Mwna6 4UK,apyB4M^ap" 6o3opu acTa ceKMH "Mcret-Mon^u-nap" 6o3opura atfnaHAU.

OMMaBufi KOHBeep Typu3MUflaH oMMaBufi ^epeH^annawraH Typu3Mra yTuw 1970-1980 Mun-nap^a pyM 6epgu. TatTurnnapfla MogguM 6oMnu-K^apHu ucretMon Ku^uwgaH Kypa nnflxnapga nac-cub gaM onuw acTa ceKUH TypucTUK xynK aTBop-HUHr AHm Moge^ura ypHUHU 6ywaTu6 6epgu, 6op^uKHu 6unuw Ba TaaccypoTnap, x,aeTflaH 6ax,pa onuwra Mocnawflu. LUyHgaM Ku-nu6 waxcu HoMat-nyM ^opg^a KoHBeMep uwna6 muKapuw tu3umu 6o3op Tana6napura xaBo6 6epa onMaM Kongu, Typu3M caHoaTu uHflMBugyan TypucTUK эx1тмexгa MyHanTupunu6 nocr^opflUBM gaBpura yTgu1.

nocT^opfl!3Mra xoc xycycuiflTnap KyMuflarunap:

• KUMUK cepuflnu uwna6 muKapuw;

• Max.cynoT.nap Ba MyraxaccucnuK.napHMHr Top uxTucocnawyBM;

• KynaM TexaMKopnuru (en:economies of scope): 6yHga Max.cy.noT 6upnuru xapaxaTnapu uwna6 ^uKapuw x,axMU owuwu 6unaH эмac 6anKu, BapuaTuBnuKHuHr ycuwu fltHU uwna6 ^MKapunaeTraH Max.cy.noT.nap Typu ycuwu 6unaH KaMaMu6 6opuwu;

• AHm ax6opoT TexHonoruflnapuHu Kynnaw;

• «ok eKanunap» Ba xui3MaT KypcaTuw cox,acuHMHr rynna6-AWHawu;

• uwm Ky^u $eMMHU3a^flcM,ga (TapKu6uAa) aennapHuHr KynaMuwu.

flHrurna uwna6 mKapuwHU TawKun btuw Myx,MTU MUHTaKaBUM puBoxnaHMWfla Myx,UM ponb yMHaraH xpnga, uwna6 muKapuwHUHr xyAyflMtf TapKu6ufla cunxuwnap 6ynuwuHu wapT Kunu6 KyMflu. nocT-^opfl!3M xyflyfluM eHgawyB ax,aMUflTMHU Ky^aM-TMpMWMHMHr ca6a6u wyHgaKu, UHAUBUAya.n Typu-ctuk эx1тмexnapнм KoHgupuw y^yH TaKnu^ этuna-eTraH xu3MaTnap Typnapu Kyn 6ynuwu Ba ynapHUHr 6up xoMga MyxaccaM 6ynuwura UHTunuw Ky4aMu6 6opMoKga. LUy 6ouc MatnyM TypucTUK canox,uflTra эгa 6ynraH xyflygnapfla KoMnneKc puBoxnaHuw tfynnapMHM Tonuwra x,apaKaT KunuHMoKfla Ba Typu-ctuk KnacTepnapHu TawKurn этuwгa KaTTa эtтu6op 6epunMoKfla.

YTraH acpHUHr 50-MunnapuAaH KeMuHm gaBpga Typu3MHuHr puBoxnaHuwu 6ocKUN.napM Ba TaH-naHraH MogennapHu ypraHraH x,onga aMTuw MyM-KUHKU, x,ap 6up MaMnaKaT y3 puBoxnaHuw Moge-nuHu TaHnawga Max,annuM xycycMflTnapHM, pecypc canoxuaTMHu xuco6ra onraH x,onfla nyxTa pexanaw-

1 Hall, S. (1988) Brave new world. Marxism Today, October, page 24.

тирилган чора-тадбирларни белгилаши, туризм-нинг ривожланишга таъсир этувчи ташки ва ички омиллар турли туман эканлигини хисобга олган холда туризм ривожланишини таъминлаш мум-кин.

Мамлакатимизда туризм сохаси эволюция-сини мустак,илликгача ва мустак,илликдан кейинги даврларга ажратиш мумкин. Мустак,иллик йилла-рида туризмнинг ривожланиш боскичлари туризм инфратузилмасининг ривожланиш боскичлари билан бевосита боFлик. А.Н. Норчаев томони-дан мамлакатимиз туризм инфратузилмаси 1992 йилда "Узбектуризм" Миллий компанияси ташкил топгандан бошлаб хозирги кунгача булган даврда шаклланиш ва ривожланиш боскичлари еттита боскичга ажратилган2.

1993-1994 йилларда мамлакатимизда туризм инфратузилмасини ривожлантиришнинг миллий модели ишлаб чикилиб катор объектлар дав-лат тасарруфидан чикарилиб хусусийлаштириш амалга оширилган. 1995 йилда хорижлик турист-лар учун ягона туристик виза жорий килиниб, "Мерос" миллий дастури тасдикланган булса, Тошкент, Самарканд, Бухоро, Хива шахарлари махсус очик иктисодий зонага айлантирилди. 1996-1997 йилларда туризм сохасида фаолият юритаётган 90 фоиз ташкилотлар хусусийлаш-тирилиши соха ривожида янги киёфа касб этди.

1998 йилда туризмнинг баркарор ривожла-ниши, хусусий капитал ва хорижий инвестиция-лар баркарор ок,ими таъминланди, хусусий туристик ташкилотлар ассоциацияси ташкил этилди. 1999-2016 йиллар мобайнида Узбекистан Респу-бликасининг "Туризм туFрисида"ги Конуни3 кабул килинди, хорижий мамлакатларда фаолият юритаётган элчихоналарда туризм буйича маслахатчи лавозими жорий этилди. 2016 йилда хозирги кунгача булган давр узининг кескин узгаришлари, жадал ислохотлар даври эканлиги билан ажралиб туради. 2016 йилда мамлакатимизга 2 млн. хорижлик туристлар ташриф буюрган булса, 2019 йилда пандемиягача булган даврда 6,7 миллиондан ортик хорижий туристлар ташрифи ислохотлар кулами хакида тасаввурга эга булиш имконини беради. Бу вак,т оралиFида туризм сохасини жадал ривожлантириш, уни иктисодиётимизнинг стра-

2 Норчаев А. Н. Замонавий туризм инфратузилмасининг шаклланиш ва ривожланиш тенденциялари. DSc дисс. - Т.: 2021. - 246 б.

3 Узбекистан Республикасининг 1999 йил 20 август-даги "Туризм туFрисида"ги Конуни/ «Халк, сузи»,

1999 й., 182 (2220)-сон.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 9(145)

тегик тармоклари каторида ривожланиши учун 60 дан ортик меъёрий хужжатлар кабул килиниб, соха ривожи жадаллашди.

Хулоса ва таклифлар.

Республикамизнинг туристик салохияти юкори булгани билан, ундан самарали фойдаланиш холати талаб даражасида булмаган, истикболли худудларида туризм сохасини жадал ривожлан-тириш, инфратузилмани халкаро талаблар даражасида модернизациялаш, замонавий ахборот технологиялар, инновацияларни кенг куллаш ислохотлар самарадорлигини оширишга хиз-мат килади. Бу эса модернизациялаш назария-ларида келтирилган усулларни хамда постмодернизм назариялари асосида ривожланишни ташкил этишнинг мукобил ва баркарор ривожланиш кон-цепцияларини куллаш хозирги кунда хам мухим ахамиятга эга эканлигини билдиради.

Туризм сохасини ривожлантиришда илFор мамлакатлар тажрибасини урганган холда мам-лакатимизда куйидаги жихатларини куллаш максадга мувофик:

Биринчидан, туризмнинг мамлакат иктисодиётидаги улушини жахоннинг уртача курсаткичлари даражасида булишига эришиш учун замонавий туризм инфратузилмасини шак-

ллантириш ишларини жадаллаштириш, модернизация килишни тезлаштириш учун нафакат хорижий сармоядорлар балки махаллий тад-биркорларни хам туризм сохасида инвестиция лойихаларини амалга оширишга кенгрок жалб этиш керак;

Иккинчидан, мамлакатимизда вилоятлар-нинг ижтимоий-иктисодий ривожланиш даражасида фарклар мавжудлигини хисобга олган холда жахон амалиётида кенг кулланилаётган минтакалар ривожланиш даражаси уртасидаги тафовутни кискартиш сиёсатида туризмни ривож-лантиришга бюджет ва бюджетдан ташкари маблаFлар, халкаро молия муассасалари томо-нидан бериладиган имтиёзли кредитларни максадли инвестициялар шаклида йуналтириш оркали махаллий тадбиркорларни давлат-хусусий шерикчилиги асосида туризм тадбиркорлигига жалб этиш етарлича молиявий салохият булмаган минтакалар учун жуда мухим хисобланади1.

Учинчидан, давлат томонидан соха ривож-ланишини хар томонлама куллаб-кувватлаш, мустахкам ташкилий-иктисодий хамда хукукий асосни барпо этишда махаллий шароитдан келиб чиккан холда амалга оширилиши максадга мувофик.

Фойдаланилган манбалар:

1. Узбекистон Республикасининг 1999 йил 20 августдаги "Туризм туррисида"ги Конуни // «Халк сузи», 1999 й., 182 (2220)-сон.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Респу-бликасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси туFрисида"ги ПФ-4947-сон Фармони // 1ех^

3. Александрова А.Ю. География туризма. - М.: КНОРУС, 2008. С. 73-75.

4. Тураев Б.Х. Организационно-экономические механизмы регионального туризма. - Т.: «Фан», 2009. - 154 с. Эштаев А.А. Туризм индустриясини бошкаришнинг маркетинг стратегияси. - Т.: "Фан", 2011. - 280 б.

5. Норчаев А. Н. Замонавий туризм инфратузилмасининг шаклланиш ва ривожланиш тенденциялари. DSc дисс. - Т.: 2021. - 246 б.

6. Тухлиев Н., Абдуллаева Т. Национальные модели развития туризма. -Т.: Гос.науч.изд-во "Узбекистон миллий энциклопедияси", 2006. - 424 с.

7. Чхун Пахук «Социально-экономические проблемы и стратегия развития туризма в регионе (на примере Воронежской области)». Дисс. к.э.н. - Воронеж: ВГУ. 2001.

8. Экология. Человек - экономика - биота - среда : учебник для студентов вузов / Т. А. Акимова, В. В. Хаскин. - 3-е изд., перераб. и доп. - М. : ЮНИТИ, 2007.

1 Муминов Н., Хамраев О. Концепция «Нового государственного управления» и зарубежный опыт в сфере социального партнерства // Актуальные научные исследования в современном мире. 2018. № 6-4 (38). С. 119-123.

9. Berger, P. (1974) Pyramids of Sacrifice: Political Ethics and Social Change. Harmondsworth: Penguin Books. PP. 14-15.

10. Britton, S. (1982) The Political Economy of Tourism in the Third World. Annals of Tourism Research 9 (2): 331-358.

11. Britton, S. (1987a) Tourism in Pacific Island States: Constraints and Opportunities. In Ambiguous Alternatives, ed. Britton, S. and Clarke, W., 131. Suva, Fiji: University of the South Pacific.

12. Clawson, M., & Knetsch, J. L. (1966). Economics of Outdoor Recreation. Baltimore, MD: John Hopkins University Press.

13. Daniel Bell. The postinductrial Society. — New York: Basic books, 1973.

14. Gray H.P. (1970). International travel-international trade. Lexington, Massachusetts: D.C. Heath.

15. Hall, S. (1988) Brave new world. Marxism Today, October, page 24.

16. Harrison, D. 1988. The Sociology of Modernization and Development. London: Routledge.

17. Harrison, D. 2001a. Less Developed Countries and Tourism: The Overall Pattern. In Tourism and the Less Developed World, ed. Harrison, D., 7. Wallingford: CAB International.

18. Harrison, D. 2014. Tourism and Development: From Development Theory to Globalisation. In The Wiley-Blackwell Companion to Tourism, ed. Hall, M., Lew, A. and Williams, A., 148. Oxford: Blackwell.

19. Harrison, D. 2015. Development theory and tourism in developing countries: what has theory ever done for us? IJAPS, Vol. 11, Supplement 1, 53-82.

20. Harrison, D. and Prasad, B. (2013) The Contribution of Tourism to the Development of Fiji and Other Pacific Island Countries. In Handbook of Tourism Economics, ed. Tisdell, C. 750-755. Singapore: World Scientific Publishing.

21. Mowforth, M. and Munt, I. 2009. Tourism and Sustainability: Development, Globalisation and New Tourism in the Third World. London: Routledge. pp.31-46.

22. Mowforth, M. and Munt, I. 2009. Tourism and Sustainability: Development, Globalisation and New Tourism in the Third World. London: Routledge. pp. 376.

23. Payne, A. and Phillips, N. (2010) Development. Cambridge: Polity. PP. 98-115.

24. Phillips, A. (1977) The Concept of Development. Review of Political Economy 8: 19.

25. Sharpley, R. 2009. Tourism Development and the Environment: Beyond Sustainability? London: Earthscan. Pp. 77.

26. Spode, Hasso. «Fordism, Mass Tourism and the Third Reich.» Journal of Social History 38(2004): 127-155.

27. Telfer, D. 2015. The Evolution of Tourism and Development Theory. In Tourism and Development: Concepts and Issues, 2nd ed., ed. Sharpley, R. and Telfer, D., 43-48. Clevedon: Channel View.

28. MexgyHapogHbie pекомен,цац^m no craTUcTUKe Typii3Ma fOHBTO (MPCT 2008). CTaTii-cniMecKiie goKyMeHTbi. Cepua M № 83, Mapping, Hbw-MopK, 2008.

29. WTTC and Oxford Economics. All values are in constant 2019 prices & exchange rates. As reported in March 2020

30. MyMiHOB H., XaMpaeB O. Кoнцeпцмfl «HoBoro rocygapcmeHHoro ynpaB-neHua» u 3apy-6exHbM onbiT b c^epe coцua^bнoгo napTHepcTBa // AKTya^bHbe Hay^Hbie uccnefloBaHuifl b coBpeMeHHoM Mipe. 2018. № 6-4 (38). C. 119-123.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.