Научная статья на тему 'ТУПРОҚНИНГ ОҒИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСАНИШИ'

ТУПРОҚНИНГ ОҒИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Агробиотехнологии»

174
83
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроқ / оғир метал / ифлосланиш / токсиклик / деградатсия / органик бирикма / чиқинди газ.

Аннотация научной статьи по агробиотехнологии, автор научной работы — Шоди Турдиқулович Холиқулов, Хуршид Мамадуллаевич Неъматов

Оғир металлар ва уларнинг бирикмалари инсонлар саломатлигига кучли салбий таъсир кўрсатади, улар ифлослантирувчи моддаларнинг муҳим гуруҳини ташкил қилади. Оғир металларнинг юқори токсиклигини, тупроқда, ўсимликларда, ҳайвонлар ва одамларда тўпланиш қобилиятини ҳисобга олган ҳолда, улар энг хавфли кимѐвий ифлослантирувчи моддалар қаторига киритилади. Шу сабабли, биосферада ушбу ифлослантирувчи моддаларнинг мавжудлигини ўрганиш атроф-муҳит деградатсиясининг олдини олиш ва тупроқ ифлосланиш даражаларини ўрганиб белгиланган меѐрларидан ошиб кетмаслигини таминлаш зарур.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУПРОҚНИНГ ОҒИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСАНИШИ»

ТУПРОКНИНГ ОГИР МЕТАЛЛАР БИЛАН ИФЛОСАНИШИ

Шоди Турдикулович Холикулов

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети профессори

Хуршид Мамадуллаевич Неъматов

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети таянч докторанти

АННОТАЦИЯ

Огир металлар ва уларнинг бирикмалари инсонлар саломатлигига кучли салбий таъсир курсатади, улар ифлослантирувчи моддаларнинг мухим гурухини ташкил килади. Огир металларнинг юкори токсиклигини, тупрокда, усимликларда, хайвонлар ва одамларда тупланиш кобилиятини хисобга олган холда, улар энг хавфли кимёвий ифлослантирувчи моддалар каторига киритилади. Шу сабабли, биосферада ушбу ифлослантирувчи моддаларнинг мавжудлигини урганиш атроф-мухит деградатсиясининг олдини олиш ва тупрок ифлосланиш даражаларини урганиб белгиланган меёрларидан ошиб кетмаслигини таминлаш зарур.

Калит сузлар: тупрок, огир метал, ифлосланиш, токсиклик, деградатсия, органик бирикма, чикинди газ.

Кириш. Бугунги кунда ер юзида захарли моддаларни хавода 1300 дан, сувда 1100 дан ортик тури аникланган. Хрзирги вактда захарли деб хисобланган моддалар 3000 га якинлашган, уларнинг купчилиги органик бирикмалардир. Амалий жихатдан барча металлар биологик жараёнларда фаол катнашади, улар барча ферментлар таркибига киради. Тупрокнинг огир металлар билан ифлосланиши кенг учрайди ва жуда хавфли хисобланади. Огир металларга кургошин, кадмий, рух, симоб, хром, марганец, кобальт, ванадий, никель, мис, мишьяк, молибден, темир ва бошкалар киради. Атроф мухит учун энг хавфлилари симоб, кургошин, кадмий, мишьяк, селен, фтор элементлари булса, булар ичида ута хавфлилари симоб, кургошин ва кадмий хисобланади.

Тупрокнинг огир металлар билан ифлосланиш манбалари асосан металл ишлаб чикариш саноати чикиндилари ва турли ёкилгиларнинг ёниш махсулоти, автомобил тутунлари хамда чикинди газлар, кишлок хужалигида ишлатиладиган кимёвий угитлар ва бошкалардир. Хрзирги пайтда кумир, нефт, газ ва бошка

October 5-6

774

eKunFunapgaH ^ofiganaHum my gapa«:aga omuö KeTraHKH, öynapHHHr nuKUHgunapu aTpo$ MyxuTHH H^nocnaHTupuö KenMoKga. abtomoöhh TyTyHnapu Ba TamnaHguK ra3nap opKanu TynpoK KaraaMH KypFomHH öunaH 3axapnaHagu.

MaB3yHHHr ypraHH^raH^HK gapawaeii

Ofhp MeTannapHHHr TynpoK ycTuga fiuFunumu 6up Hena xun oMunnapra atHH acocaH H^nocnaHTupyBHH MaHÖaHHHr xoccacu, peruoHHHHr hk^hm mapomu, reoKHMeBHH oMunnap Ba yMyMaH naHma^T mapouTura öofhhk. Ofhp MeTannap öuoc^epara TymraHga gaBpufi paBumga u^nocnaHum MacmTaöu KeHrafiuö öopagu. TynpoK KonnaMHHH OFup MeTannap öunaH u^nocnaHumuHH Kyfiugaru acocufi MaHÖanapu MaB^yg:

MeTan KafiTa umnam caHoara nuKUHgunapu;

CaHoaT KopxoHanapu;

Ekhhfh MaxcynoTnapu;

ABTaMoöunnap TyTyHu;

KumnoK xy^anuruga KynnaHyBHH KHMeBufi Mogganap.

TynpoKKa Typnu xungaru KHMeBufi HHKUHgunap Ba necTHTCugnapHHHr apanamyBH yHH u^nocnaö, xpcungopnuruHH nacafiTupagu. AfiHHKca KHMe caHoara, He^THH KafiTa umnam, aBTOMoöun HHKHHgunapu, MeTannyprua Ba ceMeHT 3aBognapu aKHHugaru epnap Kyn u^nocnaHagu. EyHgafi epnapga chmoö, mhc, pyx, KypFomHH, Kaöu 3axapnu oFup MeTannap TynpoKga TynnaHHÖ yHgaH ycuMnuKnapra yraö xafiBoHnap Ba HHcoHnap opraHH3Muga Typnu KacannuKnapHH KenTupuö HHKapagu.

OgaM opraHH3Mugaru chmoö MHKgopu pyxcaT этнnгaн MeepugaH omuö KeTca, y BaKTga öyfipaK, ^Hrap Ba x,aTTo Muara Ky^nu Tatcup Kunuö, acaö KacanuHH KenTupuö HHKapumu Ba 6y KacannuK xaTTo ynuMra onuö Kenumu MyMKHH. KypFomHH caHoaTga 3ax,apnaHumHHHr caöaönapu opacuga öupuHHH ypuHHH эгannafigн. Ey yHHHr Typnu cox,anapga KeHr KynnaHunumu öunaH öoFnuK. KypFomHH MeTannyprua KopxoHanapu nuKUHgunapu TapKHÖuga MaB^yg öynuö, ynap xo3upru BaKTga H^nocnaHumHHHr acocufi MaHÖau, MeTannra umnoB öepum, эneктpoтexннкa Ba He^T KHMecu xucoönaHagu.

KypFomuHHHHr энг 3ax,apnu öupHKMacu aBToMamuHanapHHHr geтoнaцнacннн KaMafiTupum ynyH 6eH3HHra KymunaguraH TeTpa3Tun KypFomuHgup. EyHgafi 6eH3HHHHHr öup nmpu eHumuga x,aBora 200-300 Mr KypFomHH a^panuö HHKagu. Emra aBToMamuHa x,aBora fiun gaBoMuga öup KunorpaMrana KypFomHH a^paraö HHKapumu MyMKHH. X,o3Hpru KyHga Y36eKHcTOHga aBTOMoöunnap cohh 3,7

October 5-6

775

миллиондан хам ошиб кетганлигини хисобга олсак, хар йили Республикамизни канча микдорда кургошин билан захарланаётгани маълум булади. Кургошиннинг ифлосланиши инсон саломатлигига таъсир килади. Кимёвий моддаларнинг танага кириши кургошинли хавони нафас олиш ва кургошинни озик-овкат, сув ва чанг зарралари билан олиш оркали содир булади. Кимёвий моддалар танада, суяклар ва сирт тукималарида тупланади.

Му^окама ва натижалар

Ифлосланган тупрокларда огир металларнинг кириб бориш чукурлиги одатда 20 см дан ошмайди, аммо кучли ифлосланишда огир металлар 1,5 м гача чукурликка кириб бориши мумкин. Барча огир металлар орасида рух ва симоб энг юкори мигратсия кобилиятига эга булиб, тупрок катламида 0-20 см чукурликда бир текис таксимланади, кургошин эса факат сирт катламида (0-2,5 см) тупланади.

Тупрокнинг кургошин билан сезиларли даражада ифлосланишини йирик магистрал йуллар буйлаб, рангли металлургия корхоналари якинида, чикинди газларни тозалаш жойларда учратиш мумкин.

Кургошин чанги тупрок устига утириб, органик моддалар билан бирга тупрокка шимилади, сунгра тупрок эритмаси билан тупрок катламларига таркалиши мумкин. Лекин у тупрокдан ташкарига жуда оз микдорда чикариб ташланади. Тупрокда кургошин бирикмаларининг купайиши микроорганизмлар, айникса фойдали организмларнинг камайишига олиб келади. Тажрибалардан маълум булишича, чириндига бой тупрокка 0,1 ва 0,5 % кургошин кушилганда бактериялар колоннасининг ривожланишини 50-70% га камайтирган.

Кургошин тупрокда тупланиш тендентсияси аник ифодаланган; унинг ионлари паст рН кийматларида хам фаол эмас. Х,ар хил турдаги тупроклар учун кургошинни ювиш тезлиги йилига 4 г дан 30 г / га гача узгариб туради. Шу билан бирга, турли худудларга киритилган кургошин микдори йилига 40-530 г/га булиши мумкин. Кимёвий ифлосланиш пайтида тупрокка тушган кургошин нейтрал ёки ишкорий мухитда нисбатан осон гидроксид хосил килади. Агар тупрокда эрийдиган фосфатлар булса, кургошин гидроксиди жуда кам эрийдиган фосфатларга айланади.

Х,ар хил турдаги тупрокларда кургошиннинг фон консентрацияси 10 дан 70 мг/кг гача. Америкалик тадкикотчилар шахар тупрокларида кургошин микдори 100 мг/кг дан ошмаслиги кераклигини такидлаган. Купгина шахарларда тупрокдаги

October 5-6

776

KypFomHH MHKgopu 30-150 Mr/Kr opacuga y3rapu6 Typagu, ypTana KufiMara TaxMHHaH 100 Mr/Kr. KypFomuHHHHr энг WKopu MHKgopu - 100 gaH 1000 Mr/Kr rana - MeTannyprua Ba aKKyMynaTop KopxoHanapu ^ofinamraH maxapnap TynpoKnapuga Tonunagu.

3apapKyHaHga xamapoTnapra Kapmu KHMeBufi 3axapnapHHHr Kynna6 umnaranumu ynap 6unaH 6upra TynpoKgaru ^ofiganu TupuK opraHH3MnapHu Ho6yg Kunagu Ba my xuco6gaH TynpoKHHHr yHyMgopnuruHH nacafiTupagu. rapnu KefiuHru fiunnapga KumnoK xy^anuruga KHMeBufi MogganapHH, my ^yMnagaH Typnu xun 3axapnu npenaparaapHH Kynnam 6up MyHna TapTu6ra KupraH 6ynca-ga, aKHH yTMumrana Y36eKHcTOH TynpoFH gyHega энг Ky^nu 3axapnaHraH TynpoK xucoönaHap эgн. 1997 fiun MatnyMoTnapura Kypa KumnoK xy^anuruga umnaTunraH KHMeBufi 3axapnapHHHr MHKgopu reKTap xucoöura AKffl ga 2-3 Kr öynraHH xonga 6y MHKgop Y36eKHcTOHga 54,4 Kr hh TamKun KunraH.

XY^OCA

Ofhp MeTannap 6unaH Ky^nu H^nocnaHraH TynpoKnap TapKu6uga ryMyc MHKgopu ^yga KaM 6ynu6, 6yHra moc paBumga xapaKaTnaH o3HK эneмeнтnap MHKgopu xaM KaMaagu. Ofhp MeTannap acocaH MHHepan a3oT Ba xapaKaraaH $oc$op MHKgopuHH KecKHH KaMafiTupagu.

TapKHÖuga TeTpaeTun KypFomHH 6ynraH MoTop eKunFunapuHH KypFomuHcu3 eKunFunapra 6ocKUHMa-6ocKHH anMamTupum gaBoM этaeтгaнн u^oöufi Hara^anapHH KypcamoKga, TynpoKKa KypFomuHHHHr Kupu6 Kenumu aHna KaMafigu.

MycTaKunnuK fiunnapuga pecny6nuKaMH3 KumnoK xy^anuruga KHMeBufi 3axapnapgaH ^ofiganaHum 6up MyHna TapTu6ra conuHu6, ynapgaH KaMpoK ^ofigaHunMoKga.

1. ffl. XonuKynoB TynpoKgaru ofhp MeTannap. "Myxappup HampueTH". T: 2018. - 165 6.

2. Eo6o6eKoB H.H. TexHoreH H^nocnaHraH TunuK 6y3 TynpoKnapgaru ofhp MeTannap MHKgopuHH KaMafiTupumra opraHHK Ba MHHepan yFHTnapHHHr Tatcupu (CaMapKaHg khm£ KoM6uHaTH aTpo^n TynpoKnapu Muconuga ). K-x.^ H. unMufi gapa^acuHH onum ynyH e3unraH gнccepтaцнa aBTope^epaTH. TomKeHT, 2006.- 17 6.

3. EaxpaHoB.F.M. TynpoKHHHr ofhp MeTannap 6unaH n^nocnaHumn Ba aTpo^ MyxuTra Tatcupu. Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor. VOLUME 2 |

REFERENCES

ISSUE 10 2021fi. E-193-196.

October 5-6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.