Научная статья на тему 'ТУГУНЛИ БУҚОҚ БЎЙИЧА БЕМОРЛАРДА БАЖАРИЛГАН ЖАРРОҲЛИК АМАЛИЁТЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ'

ТУГУНЛИ БУҚОҚ БЎЙИЧА БЕМОРЛАРДА БАЖАРИЛГАН ЖАРРОҲЛИК АМАЛИЁТЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тугунли буқоқ / қалқонсимон без патологияси / йод моддаси / малигнизация / бемор / Bethesda / Nodular goiter / thyroid pathology / iodine element / malignant neoplasm / patient / Bethesda

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Madolimova Odina Ravshanbekovna

Мақолада тугунли буқоқ бўйича беморларда бажарилган жарроҳлик амалиётларининг қиёсий таҳлили келтирилган бўлиб, йод танқислиги йилларида ва йод билан таъминланганлик даври таҳлил этилган. Йод танқислиги бор шароитда эркакларда тугунли буқоқнинг қалқонсимон без саратони учраш эхтимоли кўпайган ва 13,1% га, йод билан таъминланиш қониқарли бўлган даврда эса бу кўрсаткич 5,9% ни ташкил этган. Аёлларда йод танқислиги бор шароитда тугунли буқоқнинг қалқонсимон без саратони учраши эхтимоли ошган ва 8,49% га, йод билан таъминланиш қониқарли бўлган даврда эса, бу кўрсаткич 3,93% ни ташкил этган. Қалқонсимон без саратонининг ёшариши эса йод танқислигишароитларида 16-30 ёшли беморларда кўпроқ аниқланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Madolimova Odina Ravshanbekovna

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A COMPARATIVE ANALYSIS OF SURGICAL PROCEDURES PERFORMED IN PATIENTS WITH NODULAR GOITRE

The article presents a comparative analysis of surgical practice performed in patients with nodular goiter and analyzes iodine deficiency and the period of iodine supply by year. In conditions of iodine deficiency, men had an increased incidence of nodular thyroid cancer which amounted to 13.1% compared with 5.9% during the period of satisfactory iodine supply. In conditions of iodine deficiency in women, the incidence of nodular thyroid cancer increased by 8.49%, and during the period when iodine supply was satisfactory, this figure was 3.93%. The rejuvenation of thyroid cancer was more pronounced in patients aged 16-30 years in conditions of iodine deficiency

Текст научной работы на тему «ТУГУНЛИ БУҚОҚ БЎЙИЧА БЕМОРЛАРДА БАЖАРИЛГАН ЖАРРОҲЛИК АМАЛИЁТЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ»

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

A COMPARATIVE ANALYSIS OF SURGICAL PROCEDURES PERFORMED IN PATIENTS WITH NODULAR GOITRE

Madolimova Odina Ravshanbekovna

(Master's student of Karakolpakistan Medical Institute) https://doi.org/10.5281/zenodo.10897406

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 23th March 2024 Accepted: 29th March 2024 Online: 30th March 2024

KEYWORDS Nodular goiter, thyroid pathology, iodine element, malignant neoplasm, patient, Bethesda.

The article presents a comparative analysis of surgical practice performed in patients with nodular goiter and analyzes iodine deficiency and the period of iodine supply by year. In conditions of iodine deficiency, men had an increased incidence of nodular thyroid cancer which amounted to 13.1% compared with 5.9% during the period of satisfactory iodine supply. In conditions of iodine deficiency in women, the incidence of nodular thyroid cancer increased by 8.49%, and during the period when iodine supply was satisfactory, this figure was 3.93%. The rejuvenation of thyroid cancer was more pronounced in patients aged 16-30years in conditions of iodine deficiency.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ХИРУРГИЧЕСКИХ ПРОЦЕДУР, ВЫПОЛНЯЕМЫХ У БОЛЬНЫХ УЗЛОВЫМ ЗОБОМ

Мадолимова Одина Равшанбековна

(Аспирант Караколпакистанского медицинского института) https://doi.org/10.5281/zenodo.10897406

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 23th March 2024 Accepted: 29th March 2024 Online: 30th March 2024 KEYWORDS

В статье представлен сравнительный анализ хирургической практики, выполненной пациентам с узловым зобом, также проанализирован

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Узловой зоб,

щитовидной

железы,элемент

злокачественное

новообразование,

Bethesda.

патология

йода,

пациент,

йододефицит и период обеспечения йодом по годам. В условиях йододефицита у мужчин наблюдалась повышенная заболеваемость узловым раком щитовидной железы и составила 13,1% по сравнению с 5,9% в период удовлетворительного снабжения йодом. В условиях дефицита йода у женщин заболеваемость раком щитовидной железы узлового типа увеличилась на 8,49%, а в период, когда обеспеченность йодом была удовлетворительной, этот показатель составлял 3,93%. А омоложение рака щитовидной железы было более выраженным у пациентов в возрасте 1630 лет в условиях йододефицита.

ТУГУНЛИ БУ^ОЦ БУНИНА БЕМОРЛАРДА БАЖАРИЛГАН ЖАРРОХ,ЛИК АМАЛИЁТЛАРИНИНГ КИЁСИЙ ТАХЛИЛИ

Мадолимова Одина Равшанбековна

(Кароколпогистон Тиббиёт института магистаранти) https://doi.org/10.5281/zenodo.10897406

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 23th March 2024 Accepted: 29th March 2024 Online: 30th March 2024 KEYWORDS

Тугунли буцоц, цалцонсимон без патологияси, йод моддаси, малигнизация, бемор, Bethesda.

Мацолада тугунли буцоц буйича беморларда бажарилган жарроулик амалиётларининг циёсий таулили келтирилган булиб, йод танцислиги йилларида ва йод билан таъминланганлик даври таулил этилган. Йод танцислиги бор шароитда эркакларда тугунли буцоцнинг цалцонсимон без саратониучраш эхтимоли купайган ва 13,1% га, йод билан таъминланиш цоницарли булган даврда эса бу курсаткич 5,9% ни ташкил этган. Аёлларда йод танцислиги бор шароитда тугунли буцоцнинг цалцонсимон без саратони учраши эхтимоли ошган ва 8,49% га, йод билан таъминланиш цоницарли булган даврда эса, бу курсаткич 3,93% ни ташкил этган. Цалцонсимон без саратонининг ёшариши эса йод танцислиги шароитларида 16-30 ёшли беморларда купроц аницланган.

Юртимизда бош;а сохалар катори экологик баркарорликни таъминлаш, ахолининг кулай табиий мухитга эга булиши учун зарур шарт-шароитлар яратиш, табиий ресурслардан о;илона ва самарали фойдаланиш, юзага келаётган экологик муаммоларнинг олдини олишва уларнинг салбий о;ибатларини бартараф этиш масалаларига хам жиддий эътибор каратиб келинмокда. Орол фожиаси о;ибатларини юмшатиш, худуд ахолиси саломатлигини мухофаза ;илиш, уларнинг турмуш даражасини янада яхшилаш, худуднинг ижтимоий-и;тисодий, экологик

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

барцарорлигини таъминлашга йуналтирилган чора-тадбирларни амалга оширишда хам харакат ва унинг депутатлар гурухи фаоллик курсатмоцда. Биргина мисол: 2023-йилнинг 7-8 июнь кунлари "Орол фожиаси оцибатларини юмшатиш буйича хамкорликдаги харакатлар: янгича ёндашувлар, инновацион ечимлар ва инвестициялар" мавзуида халцароконференция утказилди ва Тошкент резолюцияси цабул цилинди, Оролбуйи минтацасининг экологик хамда ижтимоий-ицтисодий вазиятини яхшилашга йуналтирилган лойихалар туплами маъцулланди.

Республикамизнинг барча худудларида ахолининг экологик маданиятини юксалтириш, жумладан, ёш авлод онгида она табиатни асраб-авайлаш, унга дахлдорлик хиссини кучайтириш буйича хам муайян ишлар руёбга чицарилди. Экохаракат ва унинг депутатлари гурухи тегишли вазирлик хамда идоралар хамкорлигида ёш авлоднинг экологик саводхонлигини ошириш, экологик таълим ва тарбия жараёнини самарали ташкил этишга царатилганУзбекистон Республикасининг "Экологик таълим концепцияси", уни амалга ошириш буйича "Йул харитаси" хамда Вазирлар Махкамаси царори лойихалари ишлаб чицилиб, хукуматга тацдим этилди.

Шунингдек, сунгги йилларда йод танцислиги буйича (1984-2005 йиллар йод танцислиги йиллари деб топилди) жаррохлик амалиётлари сони икки маротаба купайган. Жаррохлик амалиётларининг хажми йод билан таъминланганлик даври тахлил цилинганда (1984-2005 йй.), унинг энг катта хажмини гемиструмэктомия (32,4%), субтотал (28,6%), кенгайтирилган (24,6%) амалиётлар ташкил цилган булиб, цисман (9,5 %>) ва тотал (5,0 %>) жаррохлик амалиётлари энг кам бажарилган. Йод танцислиги йилларида эса жаррохлик амалиётлари хажмининг нисбатлари узгарган ва тотал турдаги амалиётлар сони (24,6 %>) гемиструмэктомия билан тенглашган (24,6%). Шу билан бирга уларнинг (22,7 %) цисман, (17,7 %>) субтотал ва (10,2%) кенгайтирилган амалиётлар ташкил этди. Ушбу даврда жаррохлик амалиёти утказилган беморларни гистологик тахлили урганилганда, дифференцияланмаган куринишдаги буцоцда бажарилган амалиётлар сони йод билан таъминланган йилларда нисбатан юцори 89,5%-98,5%, йод танцислиги йилларида эса, бу курсаткич бироз пастроц 82%-95,6% хамда биргаликда олинганда 90,8%-93,4%, умумий пасайиш мойиллигига эга булди. Шу билан бирга, йод билан таъминланганлик йилларининг охирига келиб, папилляр куринишдаги буцоц операцияларининг нисбатан баландроц фоизга усиши, йод танцислиги даврида эса умуман усиб боришга мойиллик яццол кузатилди (1995, 1998, 2000, 2004 йй). Медулляр ва анапластик куринишдаги буцоцлар сабабли бажарилган жаррохлик амалиётлари йод билан таъминланган йилларнинг охирида йод танцислиги даврларига нисбатан камроц, умуман пасайганлиги, шу жумладан яхши сифатли буцоц сабабли хам жуда кам сонли жаррохлик амалиётлари бажарилиши кузатилди. Жаррохлик амалиётлари статистик тахлил цилинганда, йод билан таъминланган йилларда амалиёт утказилган беморларнинг сони мазкур давр бошига нисбатан умуман камайган булса, йод танцислиги даврида (1992-1998 ва 19992004 йй.) яццол усиши кузатилди. Ёмон сифатли усма мавжуд цалцонсимон безда регионал лимфа тугунларга метастазланиши унинг ташци куринишидаги белгиларга ва экспресс гистология натижалари асосида ташхис цуйилди. Йод танцислиги шароитида цалцонсимон без усмаларининг ёмон сифатли шакллари йод билан яхши

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

таъминланган даврга нисбатан купрок учрагани ва шунингдек уни жаррохлик йули билан даволаш турига таъсир этиши хам аникланди. Жаррохлик амалиёти утказилган беморлар сони таккосланганда, тугунли букок аникланган беморлар сони динамик холда бир ;анча купайганлиги ;айд этилди. Йод танкислиги шароитида аралаш букок турларини учраши, йод билан таъминланганлик даврига нисбатан 1,7% га, куп тугунли букок учраши эса 4,8% га купайган. Тугунли букок аникланган беморлар таркибида папилляр карцинома учраши йод таъминланганлик даврга нисбатан 4,5% куп учради ва о;ибатда калконсимон без тугунли усмалари сабабли утказиладиган жаррохлик амалиётлари каттаро; хажмда ва радикал тарзда бажарилишини талаб ;илди.

Тошкент шахридаги Витамед клиникасида (2019-2020 йиллар) калконсимон безда жаррохлик амалиёти буйича ACR TIRADS ва Bethesda тизимларидан фойдаланилган маълумотларга кура, жаррохлик амалиётидан олдинги бос;ичда гистологик текширишда аникланган калконсимон без раки 90.5% TIRADS-3, ТШАББ-4, Т1КАБ5-5 тоифаларига кура мос равишда 19%, 34%, 37,5% холатларида ;айд килинган. ИИАБ натижаларига кура жаррохлик амалиётидан олдин 69% холларда Bethesda таснифининг учта тоифаси тайинланган В-1У - 41%, Б-У - 22%, БУ1 - 6%. Экспресс-гистологик ташхис пайтида калконсимон без саратони барча 100% В-1У, Б-У, Б-У1 тоифаларига мос равишда 28%, 58% ва 16% холларда аникланган. Куйидагилар жаррохлик амалиёти утказишга курсатма хисобланган: тасди;ланган калконсимон без саратони (3), унга гумон килинган холатлар (81), захарли букок; (43), бирламчи гиперпаратиреоидизм ва бир ва;тнинг узида тугунли букок ёки диффуз токсик букок; (7) ва калконсимон безни эзилиш симптомлари мавжудлиги ёки субстернал усиши (24). Жами 101 та тотал тиреоидэктомия, 15 та субтотал тиреоидэктомия, 25 та гемиструмэктомия, 17 та кенгайтирилган ёки тежамкор калконсимон бези резекцияси амалга оширилган. Якуний гистология натижаларига кура, 32 та калконсимон без саратони касаллиги аникланди (папилляр карцинома - 13 та41%, фолликуляр карцинома - 8 та - 25%, фолликуляр-папилляр - 10 та - 31%, дифференцияланмаган карцинома - 1 дона - 3%) (1-жадвал).

1-жадвал.

Якуний гистологияда аникланган карциномалар

КБ карциномасининг турлари № (%)

Папилляр карцинома 13 (41%)

Фолликуляр карцинома 8 (25%)

Фолликуляр - папилляр карцинома 10 (31%)

Дифференциалланмаган карцинома 1(3%)

Жами: 32 (100%)

Йод билан нисбатан таъминланганлик ва йод танкислиги шароитларида тугунли букокнинг малигнизацияланиш хавф омилларини эркакларда интеграл бахоланди. Мазкур тадкикот доирасида биз тугунли букок билан боглик тиреоидли карциноманинг пайдо булиш холларини хам тахлил килдик. Йод билан нисбатан таъминланганлик даврида эркакларда калконсимон без саратони пайдо булиш хавфи курсаткичларини интеграл бахолаш окибатида усмага чалиниш хавфининг энг юкори даражаси республикамизнинг Оролбуйи минтакасида (ИБ=3,04), жанубий

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

BH^OHT^apuga (ME=3,76) Ba OaproHa Boguficuga (ME=3,41) MaB^yg^uru, 31-45 ëm^ap opa^uruga ME=1,54 TeHr^uru, k^^ohcumoh 6e3 TyryH^apuHuHr y^HaMu 5-10 cm (ME=3,47) apa^am öy;o; Tamx,ucu (ME=1,41), myHuHrgeK, k^^ohcumoh 6e3HHHr ;ucMaH pe3e^uflcu öa^apu^raH (ME =1,81) Ba cyÖTOTa^ pe3e^HHCH (ME=1,63) öa^apu^raH öeMop^ap yHyH paKKa na^HHum xaB^u энг ro;opu экaн^нгн Ma^yM öy^gu.

Pecnyö^HKaHHHr MapKa3ufi MHHTa^a^apuga amoBHH axp^u (ME =1,7), apa^am öy^o^HH peцнgнв xpAflapu cogup öy^raH (ME=1,17) TyryH y^HaMu 3-5 cm (ME=2,2), öy^raH öeMop^ap yHyH k^^ohcumoh 6e3 capaToHu xaB^u öup MyHHa nacTpo; öy^raH. TyryH^u öy;o; 6u^aH xacTa^aHraH эpкaк ^MHcura MaHcyö öeMop^apga fiog TaH^ucfluru mapouraga k^^ohcumoh 6e3 capaToHuHu yHpam xo^apu KecKuH ycuö 13,1 % raHa opTuö öopumu Ba my öu^aH öupra Ma3Kyp KypcaTKuH fiog 6u^aH HucöaTaH Ta^MuH^aHraH^uK gaBpuga 5,9% hu TamKu^ этнmн aHurç^aHraH.

Ka^oHcuMoH 6e3 capaToHuHuHr puBo^^aHum xaB^u 16-30 (ME=2,42) Ba 30-45 ëm (ME=2,67) rypyx^apugaru öeMop^apga öup MyHHa ro^opRfluru ;afig этн^gн. Ey эсa, Mog TaH^uc^uru mapouTuga k^^ohcumoh 6e3 capaToHu xacTa^uru ëmapumuHu TacguR^afigu. fflyHuHrgeK, Opo^öyfiu MuHTarçacu öyHuna (ME=13,8) KypcaTKuHu ro;opu öy^uö, MapKa3ufi MuHTarçagaru Bu^o^T^ap (CaMapKaHg, Cupgapë, TomKeHT) ukkuhhu ypuHHu (ME=5,6%) эгa^^aнgн. Ey эсa, fiog TaH^ucflurura MaM^aKarauHr y3o; Ba MapKa3ufi MuHTa^a^apu Kynpo; mohu^ экaн^нгннн ëKu öom;aHa Ku^uö afiTraHga fiog TaH^uc^urugaH rçum^o; Ba max,ap xygyg^apu öapoöap gapa^aga ^aöp TopTumuHu KypcaTagu. Mog 6u^aH HucöaTaH Ta^MuH^aHraH^uK Ba fiog TaH^uc^uru mapouT^apuga TyryH^u öy^o^HuHr мa^нгннзaцнн^aннm xaB$ oMu^apu aë^^apga uHTerpa^ öaxp-flaHgu. Aë^^apgaru TyryH^u öy^o^HuHr fiog TaH^uc^uru MaB^yg öy^MaraH gaBpga мa^нгннзaцнн^aннm xaB^u 30 ëmgaH ro;opu öy^raH öeMop^ap rypyx,uga (ME=4,93) rorçopupo;. K^kjohcumoh öe3 TyryHu y^HaMuHuHr KaTTa^amuö öopum KypcaTKuHu x,aM myHra moc gapa^aga ro;opu öy^raH (ME =4,76). EeMop^apHuHr Hmam ^ofi^apu öyHuHa Ma^yMoT^apu ^u^uHraHga pecnyö^uKaMu3HuHr ^aHyöufi MuHTa^a^apuga (CypxoHgapë Ba Kam;agapë Bu^o^T^apu ME =5,73) amoBHu öeMop^apga k^^ohcumoh öe3 capaToHu puBo^aHum xaB^u э^тнмo^^нгн Kynpo; экaн^нгн aHu^^aHgu. Apa^am öy^o^^u öeMop aë^ap (ME=2,33) Ba yHuHr peцнgнвн Ky3aTu^raH öeMop^apga (ME=3,37) ^a^^oHcuMoH öe3 capaToHu puBo^^aHumura mohu^^uk Ky3aTu^gu. Mog TaH^uc^uru gaBpuga aë^^ap opacuga capaToHHuHr ce3u^ap^u gapa^aga ëmapumu Ky3aTu^MoKga Ba xaB$ oMu^^apuHuHr y3rapuö öopum gapa^a^apu opacuga HucöaTaH энг ro^opu öa^^Hu TyryH y^HaMu 1-5cmhu TamKu^ ^u^gu (ME=1,64). Y3rapuö öopum gapa^a^apu ^aTopuga rorçopu öa^^Hu ^appo^^uK aMa^uëTugaH o^guHru Tamx,uc a^hu, Kyn TyryH^u öy^o^ peцнgнвн (ME=5,58) Ba ToTa^ тнpeoнgэктoмнA (ME=2,57) эгa^^agн. Ey эсa, ^a^^oHcuMoH öe3 capaToHu öy^raH öeMop^ap ycTuga MyBo^un; Tap3ga ^appo^^uK aMa^uëTu yткaзн^гaн^нгннн Tacgu;^agu. fflyHuHrgeK, aHaMHe3ga ^apaëHHuHr peцнgнвн cogup öy^raH ^o^aT^ap ^appo^^uK aMa^uëTu мa^нгннзaцнA^aннm xaB^ oMu^^apu opacuga eTaKHu ypuHHu эгa^^amннн KypcaTgu. Pecnyö^uKa ^ygyg^apu KecuMuga ypraHu^raHga fiog TaH;uc^uru mapouTuga aë^^apgaru мa^нгннзaцнA^aннm Bu^o^T^ap öyHuHa ^ap; ;u^Magu. ^ihu, fiog TaH;uc^uru mapouTuga k^^ohcumoh öe3 capaToHu Pecnyö^uKaMu3HuHr ^aM MapKa3ufi, x,aM y3o; MuHTa;a^apuga (opo^öyHu ME=1,18), ^aHyö

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

(ИБ=1,02), марказий минтака (ИБ=1,28), Фаргона водийси (ИБ=1,07) бир хил даражада долзарб эканлигини курсатади.

Йод танкислиги шароитида аралаш букок турлари учраши йод таъминланганлик даврига нисбатан 1,7% га, куп тугунли букок учраши эса 4,8% га купайган. Тугунли букок аникланган беморларда папилляр карцинома учраши йод таъминланганлик даврига нисбатан 4,5% куплиги кайд этилди ва бундай холат окибатда калконсимон без тугунли усмалари буйича утказиладиган жаррохлик амалиётларини каттарок хажмда, радикал тарзда утказишни талаб килди.

Йод танкислиги бор шароитда эркакларда тугунли букокнинг калконсимон без саратони учраш эхтимоли купайган ва 13,1% га етган. Йод билан таъминланиш коникарли булган даврда эса бу курсаткич 5,9% ни ташкил этган. Шу билан бирга интеграл тахлил натижасига кура йод танкислиги бор шароитда кичик улчамли, яъни, 1-1,5 см ли калконсимон без тугунларида саратон учраши куп аникланган. Аёлларда йод танкислиги бор шароитда тугунли букокнинг калконсимон без саратони учраши эхтимоли ошган ва 8,49% га етган. Йод билан таъминланиш коникарли булган даврда эса, бу курсаткич 3,93% ни ташкил этган. Калконсимон без саратонининг ёшариши эса йод танкислиги шароитларида 16-30 ёшли беморларда купрок аникланган.

References:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 7 декабрдаги 5590-сонли «Согли;ни са;лаш тизимини тубдан такомиллаштириш буйича комплекс чора-тадбирлар тугрисида»ги Фармони.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 29 мартдаги ПК-2857-сон «Узбекистон Республикасида бирламчи тиббий-санитария ёрдами муассасалари фаолиятини ташкил этишни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»,

3. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 20 июндаги ПК-3071-сон «Узбекистон Республикаси ах,олисига 2017-2021 йилларда ихтисослаштирилган тиббий ёрдам курсатишни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида»ги Карори.

4. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 18 декабрдаги ПК-4063-сон «2019-2022 йилларда юкумли булмаган касалликлар профилактикаси даражасини ошириш тугрисида»ги Карори.

5. Тураева О.Б. Дмс.уз - доктор максудова клиникаси. 2021 йил. https://dmclinic.uz/doctors/turayeva-oydinoy-baxtiyor-qizi/.

6. https://www.facebook.com/DMClinic.uz/?locale=nb_NO.

7. https://med24.uz/uz/bolezn/zob.

8. https://tibbiyot.info/buqoq-kasalligi-yoki-zob-davolash-rivojlanish-sabablari-oldini-olish/.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.