Научная статья на тему 'ТРАКТОР АГРЕГАТЛАРИ ЮРИШ ҚИСМИНИНГ ТУПРОҚГА ЗАРАРЛИ ТАЪСИРИНИ УРГАНИШ ВА УНИ КАМАЙТИРИШ ЙЎЛЛАРИ'

ТРАКТОР АГРЕГАТЛАРИ ЮРИШ ҚИСМИНИНГ ТУПРОҚГА ЗАРАРЛИ ТАЪСИРИНИ УРГАНИШ ВА УНИ КАМАЙТИРИШ ЙЎЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тупроқнинг зичлиги ва қаттиқлиги / трактор юриш қисми / тупроқ ҳоссалари / трактор ғилдиракларининг тупроққа зарарли таъсири / из юмшатгиш / технологик / агротехник / конструктив / тадбирлар. / Soil density and hardness / tractor running gear / soil properties / tractor wheels' harmful effects on the soil / track softening / technological / agrotechnical / structural / measures.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — А.С.Атаниязов, А.К.Утанбетов, А.К Турганбайов

Мақолада тупроққа экиш олдидан ишлов беришда тракторлар ғилдираки изидаги тупроқнинг асоссий физик-механик хоссаларини ўзгаришини ва қишлоқ хўжалиги экинлари ҳосилдорлигига таъсирини урганиш бўйича ўтказилган тадқиқотларнинг натижалари таҳлили келтирилган.Ўтказилган тадқиқотлар натижалари таҳлили бўйича Республикамизнинг суғориладиган деҳкончилик зоналарида пахтадон юқори ҳосил олиш учун хайдов қатламидаги тупроқ зичлиги 1,1...1,3 г/см3 оралигида бўлиши керак эканлиги аниқланган. Ўтказилган тадқиқотлар натижалари бўйича «Магнум»-8940 тракторлари билан тузилган агрегатлар ёрдамида эрта баҳорда тупроқни экишга тайёрлашда, тракторлар ғилдираги изидаги тупроқ зичлиги ва қаттиқлигининг 0...40см қатламда агротехник қийматидан 1,48 маротаба ортиши ҳамда дала рельефининг бўзилиши аниқланган. Мақолада тупроққа экиш олдидан ишлов беришда тупроқнинг зичланишин камайтишга йўналган муҳим тадбирлар тафсия қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — А.С.Атаниязов, А.К.Утанбетов, А.К Турганбайов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDYING THE HARMFUL INFLUENCE OF TRACTOR AGGREGATES ON SOIL AND WAYS TO REDUCE IT

The article presents an analysis of the results of research conducted on the study of changes in the basic physical and mechanical properties of the soil on the tracks of tractors during pre-sowing soil cultivation and its impact on crop yields.Analysis of the results of conducted research has established that in irrigated agricultural zones of the republic, the soil density in the plow layer should be within the range of 1.1...1.3 g/sm3for obtaining a high cotton yield.According to the results of the conducted research, when preparing the soil for sowing in early spring using aggregates made with "Magnum"-8940 tractors, it was established that the soil density and hardness of the tracks of the tractor wheels in the 0...40 sm layer exceed the agrotechnical value by 1.48 times, as well as the disturbance of the field relief.The article describes important measures aimed at reducing soil compaction during pre-sowing soil cultivation.

Текст научной работы на тему «ТРАКТОР АГРЕГАТЛАРИ ЮРИШ ҚИСМИНИНГ ТУПРОҚГА ЗАРАРЛИ ТАЪСИРИНИ УРГАНИШ ВА УНИ КАМАЙТИРИШ ЙЎЛЛАРИ»

ARTICLE INFO

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

STUDYING THE HARMFUL INFLUENCE OF TRACTOR AGGREGATES ON SOIL AND WAYS TO REDUCE IT

Ataniyazov A.S.

Head of the Laboratory of Agricultural Mechanization A.K. Utanbetov

Laboratory assistant of the Laboratory of Agricultural Mechanization.

Turganbaev A.K. Head of the laboratory of agrotechnology of crops and soil fertility https://doi.org/10.5281/zenodo.13368468

ABSTRACT

Received: 18th August 2024 Accepted: 23th August 2024 Online: 24th August 2024

KEYWORDS Soil density and hardness, tractor running gear, soil properties, tractor wheels' harmful effects on the soil, track softening,

technological,

agrotechnical, structural, measures.

The article presents an analysis of the results of research conducted on the study of changes in the basic physical and mechanical properties of the soil on the tracks of tractors during pre-sowing soil cultivation and its impact on crop yields. Analysis of the results of conducted research has established that in irrigated agricultural zones of the republic, the soil density in the plow layer should be within the range of 1.1...1.3 g/sm3 for obtaining a high cotton yield. According to the results of the conducted research, when preparing the soil for sowing in early spring using aggregates made with "Magnum"-8940 tractors, it was established that the soil density and hardness of the tracks of the tractor wheels in the 0...40 sm layer exceed the agrotechnical value by 1.48 times, as well as the disturbance of the field relief. The article describes important measures aimed at reducing soil compaction during pre-sowing soil cultivation.

ТРАКТОР АГРЕГАТЛАРИ ЮРИШ ЦИСМИНИНГ ТУПРОЦГА ЗАРАРЛИ ТАЪСИРИНИ УРГАНИШ ВА УНИ КАМАЙТИРИШ ЙУЛЛАРИ

А.С.Атаниязов

Кишлок; хужалигини механизациялаштириш лабораторияси мудири

А.К.Утанбетов

Кишлок; хужалигини механизациялаштириш лабораторияси лаборанти.

А.К Турганбайов

Кишлок; хужалиги экинлари агротехнологияси ва тупрок; унумдорлиги лабораторияси

бошлиги

https://doi.org/10.5281/zenodo.13368468 ARTICLE INFO ABSTRACT

Received: 18th August 2024 Accepted: 23th August 2024 Online: 24th August 2024 KEYWORDS

Мацолада тупроцца экиш олдидан ишлов беришда тракторлар гилдираки изидаги тупроцнинг асоссий физик-механик хоссаларини узгаришини ва цишлоц

é

Ws,

хужалиги экинлари уосилдорлигига таъсирини урганиш буйича утказилган тадцицотларнинг натижалари таулили келтирилган. Утказилган тадцицотлар натижалари таулили буйича Республикамизнинг сугориладиган деукончилик зоналарида пахтадон юцори уосил олиш учун хайдов цатламидаги тупроц зичлиги 1,1...1,3 г/см3 оралигида булиши керак эканлиги аницланган. Утказилган тадцицотлар натижалари буйича «Магнум»-8940 тракторлари билан тузилган агрегатлар ёрдамида эрта бауорда тупроцни экишга тайёрлашда, тракторлар гилдираги изидаги тупроц зичлиги ва цаттицлигининг 0.40см цатламда агротехник цийматидан 1,48 маротаба ортиши уамда дала рельефининг бузилиши аницланган. Мацолада тупроцца экиш олдидан ишлов беришда тупроцнинг зичланишин камайтишга йуналган мууим тадбирлар тафсия цилинган.

Жауон пахтачилигида Корацалпогистон Республикаси энг шимолий минтацада жойлашганлиги билан ажралиб туради. Шу боис Республиканинг тупроц-ицлим шароитига мос келадиган индустриал технологияни цишлоц хужалиги ишлаб чицаришга жорий цилиш уозирги кундаги долзарб муаммолардан бири уисобланади.

Кишлоц хужалик экинларидан юцори уосил олиш учун сурим цабати ортицша юмшац яки ортицша цаттиц булмаслиги учун, кузги сурим пайтида тупроцнинг оптимал зичлигини барфо цилиш зарур. Маълумки, экинлардан юцори уосил олинишини таъминловчи тупроцнинг таркиби 25% уаво, 25% сув ва 50% тупроц зарраларидан ташкил топган булиши керак.

Бу борада Узбекистонда С.Н.Рыжов, Э.Ф.Яковлев-Морозов, В.П.Кондратюк, А.Л.Тропкин, Д.К.Азимов, М.У.Умаров, М.В.Мухамеджанов, С.Сулейманов, С.Аминов ва Р.К.Курвантаевлар томонидан шудигарлаш цатламидаги уар уил тупроц зичлигининг унинг физикавий, биологик ва бошцада хусусиятларига таъсири урганилган. Шунингдек тупроц зичлигининг пахтанинг яхши усип ривожланиши ва уосилдорлигининг кескин ошишига таъсири урганилиб, тупроцнинг оптимал зичланиш цийматларини аницлаш буйича илмий тодцицот ишлари олиб борилган.

Бу олимларнинг олиб борган агротехник илмий тодцицот ишлари натижалари таулили буйича, Республикамизни сугориладиган деукончилик зоналарида пахтадон юцори уосил олиш учун хайдов цатламидаги тупроц зичлиги 1,1...1,3 г/см3 оралигида булиши керак[1 ].

Лекин Корацалпогистон шароитида бауорги кескин даврда тупроцни экишга тайёрлашдаги мавжуд технологияси купинча цишлоц хужалик экинлари уругларининг униб чициши учун зарур шароит яратмайди.

Тупроцнинг зичлиги ва цаттицлиги, трактор юриш цисми, тупроц уоссалари, трактор

гилдиракларининг тупроцца зарарли

таъсири, из юмшатгиш, технологик, агротехник, конструктив, тадбирлар.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Сабаби мавжуд куроллар ишлов беришнинг асоссиз куп кайталаниши ва экиш муддатининг чузилиши тупрок юзасининг куриб кетишига олиб келади. Ерни экишга тайёрлаш давридаги операциялар сони бошка зоналарга нисбатан анча куп, яъни I -зонага нисбатан мехнатни 2,5 барабор куп талаб этади . Шу сабабли тупрокнинг зичланишига энг юкори таъсир этадиган омиллардан бири - бу кишлок хужалиги агрегатларини дала буйлаб куп марта х,аракатланиши х,исобланади.

Х,ар сафар агрегат даладан юриб утканда яни ерни х,айдаш, тирмалаш, молалаш, экин катор ораларига ишлов бериш ва х,осилни йигиштириш ишларни бажаришда агрегат гилдираклари изидаги тупрокнинг зичланиши ортиб боради. Натижада кищлок хужалиги экинларининг усиб ривожланишининг пасайишига ва х,осилдорликнинг камайишига олиб келади[2 ].

Маълумки пахтачиликда сох,а олими М.В.Мухамеджановнинг олиб борган тадкикот ишлари тах,лили шуни курсатадики, тупрокнинг зичлиги 1,4...1,5 г/см3 оралигида булганда пахта х,осилининг 25...40% гача пасайгани такидланади [3 ].

Шунингдек Р.К.Курвантаев х,ам хайдов катламидаги тупрок зичлиги 1,6 г/см3 гача ортишида унинг механик курамидан катий назар шурнинг йигилишин, физик-механик ва х,аво алмашув хоссаларини кескин ёмонлашуви, озик моддаларнинг усимлик томанидан х,азим килиши кескин камайганлигин уз ишида такидлайди [4].

М.У. Кайпов томонидан тупрокка экиш олдидан ишлов беришда тракторлар гилдираки изидаги тупрокнинг асоссий физик-механик хоссаларини узгаришини урганиш буйича тадкикотлар олиб борилган.

Утказилган тадкикотлар натижалари буйича тупрок зичлиги ва каттиклигининг ортиши тракторлар гилдираки эни ва тупрок катлами чукурлиги буйича 60 сантиметргача сезилган . Бунда трактор гилдираки изи буйлаб тупрокнинг энг катта зичланиши 0...40см катламда юз берган. Улчовлар натижалари буйича «Магнум»-8940 трактори эрта бах,орда х,айдалган даладан уткандан кейин, чукурлиги 15сантиметргача ва эни 70 сантиметргача гилдирак изин колдирганлиги аникланган.

Автор тупрокка экиш олдидан ишлов бериш машина ва куроллари билан бирга кулланиладиган х,айдов тракторларининг орка гилдираклари изидан махсус из юмшатгичлар урнатиш ва изларни 30 см чукурликда юмшатишни тафсия этади(1-расм) [1].

Бунга ухшаш натижаларни Республикамиз ташкарисидаги мамлакатларда утказилган илмий тадкикот ишларида олинган. Масалан Швеция, АКШ, Финляндия, Канада, Голландия, Дания, Норвегия, Россия ва Беларус мамлакатларида х,ар х,ил тупрокларда утказилган халкаро куп йиллик модул тажирийба натийжалари тах,лили шуни курсатадики, тупрок намлиги юкари булган далаларни трактор юриш кисми билан зичлаб ва ундан кейин 25см чукурликта хайдашганда, х,ар х,ил экинларнинг унумдорлиги на факат уша йили, ундан кейинги 2...8 йил довамида кескин пасайган.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

1-расм. Из юмшатгич билан жихозланган бороналаш агрегатинингсхемаси.

1-трактор; 2-кундаланг брус ва хамутлар; 3-кронштейн; 4-олдинги ичши орган маккамланадиган замок; 5-кейинги ичши орган маккамланадиган замок; 6-олдинги ичши орган; 7-кейинги ичши орган; 8-осма цурилмаси; 9-илгак; 10- тиркагич брус ва гилдирак; 11- борона секцияси;

Беларус тупроцшунослик ва агрохимия институти олимларининг тадцицот ишлари натийжалари буйича берган маълумотига кура, хайдов цатламидаги тупроцнинг ортицча зичланишидан х,осил буладиган тупроц эрозияси сабабли х,ар йили Республикада 14-16 т тупроцнинг цаттиц фазаси йуцотилади деб такидлайди. Шунингдек йуцотилган тупроц фазаси билан бирга 150-200 килограммгача гумус, 10 килограммгача азот, 4-6 килограммгача фосфор, калии, магнии элементлари йуцалиб кетиши аницланган . Бу йуцотилган элементларни тупроцнинг цайтадон йигиб олиши учун камида юз йил керак булади деб такидлайди [5].

Тупроцнинг зичланишини камайтишга йуналтирилган тадбирларни куйдаги мух,им турларга булиш мумкин. Улар технологик тадбирлар, агротехник ишлар ва конструктив ишланмалар уисобланади.

Технологик тадбирда цишлоц хужалиги экинларини етиштиришда огир техниканинг дала буйлаб минимал юриб утиб агротехник ишларни бажарадиган технологияни ичлаб чициш ва жорий этишдан иборат. Яъни кенг цамровли агрегатлардан, юриш цисми ичши орган вазифасин бажариувчи агрегатлардан фойдаланишни, минимал майдон зичланадиган агрегатнинг уаракатланиш усулларини танлаш ва купирик технологияларини жорий этишни назарда тутади.

Агротехник тадбирларда далага мауаллий угутларни себиш орцали тупроцнинг зичланишга царшилигини орттириш ва тупроцни юмшатиб цишлоц хужалиги экинларидан юцори х,осил олишни назарда тутади.

Бу тадбирда битта машинага бир нечта операцияларни бажариувчи цуролларни бирлаштириш эвавзига, энергетик ва меунат сарфининг камайишига эришилади. Хозирги вацитда бу тизим тупроцца минимал ишлов бериш номи билан, учта йуналиш буйича ривожланмоцта.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

- х,ар йили тупрокга чукур ишлов беришни унинг юза кисмига ишлов бериш билан олмаштириш;

- бегона утларни йукотиш учун бажариладиган айрим механик ишлов бериш турларини кисман яки тулик гербицидларни себиш билан олмаштириш;

- бир нечта технологик операцияларни битта жараёнга бирлаштириш яъни кишлок хужалик экинларини етиштиришда, тупрокни экишга тайёрлашни ва экишни бирлаштрувчи техника куралларидан фойдаланиш.

Конструктив тадбирларнинг максади - тупрокга ишлов бериувчи комбинациялашган агрегатларни ва юриш кисмларнинг тупрокга туширадиган босимини ГОСТ 26955-86 га мос такомиллаштиришдан иборат. Бу борада Белорус давлат аграр техник университетида мобил энергетик воситаларнинг тупрокни зичлашини камайтиш учун паст босимли гилдирак конструциясини ишлаб чиккан ва давлат патенти олинган [6].

Беларус заводлари МТЗ маркадаги тракторлар учун тупрокга босимни 1,2. 1,3 маротаба камайтивчи 18,4Я34 шиналарини ишлаб чикармокда. Умум Россия механизациялаштириш илмий -тадкикот институтида(ВИМ) Т-150К ва СК-5 техникаларига урнатиладиган диаметри -1,72 м ва эни -1,115м га тенг булган 66x43,00 Я 25 маркали ва 2ПТС-4 тележкалар учун мулжалланган 16,5Ь18 маркали шиналарнинг тажирийба нускаси ишлаб чикилган ва х,озирги кунда ишлаб чикариш шароитида натийжали фойдаланилмокда.

«Днепрошина» заводида К-701 тракторига ва Д0Н-1200, Д0Н-1500 комбайнлари учун мулжалланган, тупрокга туширадиган босимни 1,7 маратоба камайтирадиган 71x47,00-25 маркали шиналар ищлаб чикарилмокда.Шунингдек «Ярослав» шина заводида С3-3,6А дон сеялкалари учун мулжалланган ва тупрокга туширадиган босимнинг 1,6 маратоба камайишини тамийнлайдиган 12,4 R 28 маркали шиналарни ишлаб чикарилмокда.

Шундай килиб Россия ва Беларусия мамлакатларида тупрокнинг зичланишини агротехник талаб даражасида яки анча камайтувчи техникалар мажмуаси ишлаб чикилган. Бу мажмуага Т-150КШ, МТЗ-82М, С3-3,6АМ, СК-5М, 2ПТС-4, ПРТ-7М, 1РМГ-4М ва ОП-2000 русмли техникалар киради.

В.В.Докачаев номидаги тупрокшунаслик институтида утказилган дала тажирийбаси натийжалари буйича, юкарида келтирилган техникаларнинг изларидаги тупрокнинг зичланиши, ишлаб чикаришдаги нускаларига нисбатан анча кам эканлигини тастиклайди[7].

Шу боис Республикамизнинг тупрок-иклим шароитида тупрокнинг зичлашини камайтиш максадида паст босимли гилдиракларни урганиш ва кишлок хужалиги ишлаб чикаришга жорий килиш х,озирги кундаги долзарб масалаларнинг бири х,исобланади.

Трактор юриш кисмининг тупрокга зарарли таъсирини камайтириш учун куйидаги тадбирларга алохдда эътибор беришни тафсия этамиз.

1. Кишлок хужалик экинларидан юкори х,осил олиш учун сурим кабати ортикша юмшак яки ортикша каттик булмаслиги учун, кузги сурим пайтида тупрокнинг

é

Ws,

References:

1. Кайпов М.У. Обоснование основных параметров следорыхлителя к пахотным тракторам. Дисс.канд.техн.наук -Янгиюль.- 2002.

2. Аминов С. Технологические основы механизации хлопководства зоны Приаралья. Монография. Нукус. Изд. «Билим» 1998 г.

3. Мухамеджанов М.В. В ответе за землю // Мехнат Тошкент.-1987.

4. Курвантаев Р.К. Плотность сложения почвы и урожай хлопчатника.-Ташкент.: РЦНТИ «Узинформагропром».-1991.

5. Романюк Н.Н. Снижение уплотняющего воздействия на почву вертикальными вибродинамическими нагрузками пневмоколесных движителей: дис. ... канд. техн. наук. Минск, 2008. 206 с.

6. Русанов В.А. Основные положения, использованные при разработке ГОСТ ов по нормам и методам оценки воздействия движителей на почву (ГОСТ 26955-86, 2695386, 26954-86).-Сб. науч. тр. ВИМ, 1988, т. 118.

7. Русанов В.А. Провлема переуплотнения почв движителями и эффективные пути ее решения. -М. ВИМ. -1998.-368с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.