Научная статья на тему '“ЎТМИШДАН ЭРТАКЛАР” ҚИССАСИ ФРАЗЕОЛОГИЯСИНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИГА ДОИР'

“ЎТМИШДАН ЭРТАКЛАР” ҚИССАСИ ФРАЗЕОЛОГИЯСИНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИГА ДОИР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
186
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қисса / бадиий таржима / фразеологизм / мақол / образли кўчма маъно. / story / literary translation / phraseological unit / proverb / metaphorical meaning.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ҳамидов, Хайрулла Худоёрович

Ушбу мақолада атоқли ўзбек адиби Абдулла Қаҳҳорнинг “Ўтмишдан эртаклар” қиссасидаги фразеологик бирликларнинг истеъдодли таржимонлар К.Симонов ва К.Ҳакимовлар томонидан амалга оширилган русча таржимаси («Сказки о былом»)да берилиши масаласи мухтасар кўриб чиқилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON TRANSLATION OF THE PHRASEOLOGY OF THE STORY "TALES FROM THE PAST"

In this article, from the point of view of translation studies, the issue of the transfer of phraseological units in the story of the outstanding Uzbek writer Abdulla Kakhkhar “O‘tmishdan ertaklar” in Russian translation (“Tales of the past”), which was made by talented translators K.Simonov and K.Khakimov, is considered.

Текст научной работы на тему «“ЎТМИШДАН ЭРТАКЛАР” ҚИССАСИ ФРАЗЕОЛОГИЯСИНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИГА ДОИР»

"УТМИШДАН ЭРТАКЛАР" ЦИССАСИ ФРАЗЕОЛОГИЯСИНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИГА ДОИР

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7393843

^амидов Хайрулла Худоёрович

филология фанлари доктори (DSc), доцент, Тошкент давлат шаркшунослик университети, Тошкент ш. Узбекистон.

Tel: +998 90 960 0623; E-mail: hamidovx@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада атоцли узбек адиби Абдулла Цаууорнинг "Утмишдан эртаклар" циссасидаги фразеологик бирликларнинг истеъдодли таржимонлар К.Симонов ва К.Х^акимовлар томонидан амалга оширилган русча таржимаси («Сказки о былом»)да берилиши масаласи мухтасар куриб чицилади.

Таянч сузлар: цисса, бадиий таржима, фразеологизм, мацол, образли кучма маъно.

АННОТАЦИЯ

В данной статье с точки зрения переводоведения рассматривается вопрос передачи фразеологизмов в повести выдающегося узбекского писателя Абдуллы Каххара "Утмишдан эртаклар" в русском переводе («Сказки о былом»), которая была сделана талантливыми переводчиками К.Симоновым и К.Хакимовым.

Ключевые слова: повесть, художественный перевод, фразеологизм, пословица, метафорическое значение.

ABSTRACT

In this article, from the point of view of translation studies, the issue of the transfer of phraseological units in the story of the outstanding Uzbek writer Abdulla Kakhkhar "O'tmishdan ertaklar" in Russian translation ("Tales of the past"), which was made by talented translators K.Simonov and K.Khakimov, is considered.

Key words: story, literary translation, phraseological unit, proverb, metaphorical meaning.

Абдулла Кдххор асарлари дунёнинг бир канча тилларига таржима килинган. Хусусан, асарнинг русча таржимаси шарофати билан собик шуро республикаларидаги адабиёт ихлосмандлари узбек адабиётининг энг сара асарлари билан танишишга муваффак булган. Ушбу маколада адибнинг

"Утмишдан эртаклар" киссасидаги фразеологик бирликларнинг таникди рус шоири, истеъдодли таржимон Константин Симонов ва узбек таржимони К.Хдкимовлар томонидан амалга оширилган таржимаси («Сказки о былом») тахлилга тортилади.

Тилнинг кенг ифода имкониятларини намоён килувчи фразеологизмлар нутк таъсирини кучайтирувчи ва инсонлар томонидан узлаштирилиб, уларнинг онгига чукур сингиб кетган сузлар сифатида халкнинг урф-одати, анъаналари, маданияти ва тарихини узида яккол акс эттиради. Уларнинг бадиий таржимада берилиши фаннинг долзарб мавзуларидан хисобланади.

АДаххорнинг "Утмишдан эртаклар" асари, таъбир жоиз булса, узбекча макол, матал ва иборалар хазинасидир. Унинг илк сахифаларидан сунгги сахифасига кадар муаллиф ва персонажлар нуткига макол, матал, идиомалар ва бошка кучма маъноли суз ва бирикмалар "жило бериб турган"ини курамиз. Масалан, асарда узбек тилида жуда куп кулланиладиган, "бир инсон ёки унинг мулкига ёмон ниятда караш" маъносидаги (бир инсонга) "куз тикмок", "куз олайтирмок" иборасига бир неча марта дуч келинади: "Сиз уялинг, бир муминнинг хотинига куз олайтиргани сиз уялинг! - деди [1,14]. Ушбу гап русчага куйидагича угирилган: "Как вам не совестно заигрывать с чужими женами? Как не совестно?" [2,17]. Аслиятдаги гапнинг мазмуни таржимада бера олинган. Аммо узбекча жумладаги фразеологизм (куз олайтирмок) русчада заигрывать ("куз олайтирмок" маъносига эга эмас) феъли воситасида, "бир муминнинг хотини" "чужие жены" деб "курук", "ширасиз" бериб куйилган. Яъни таржимада фразеологизмнинг аник эквивалента йуклиги важ килиниб, таржима тилида мавжуд, бирок маънони коплай олмайдиган суз ва бирикма воситасида берилган. Бу эса таржима тилининг ифода имкониятларини чеклаган.

Баъзан аслият тилида бир-бирига синоним булган бир неча иборанинг таржима тилида биргина эквиваленти топилиши мумкин. Масалан, узбекча "кулини халолламок" иборасига эътибор каратамиз: "Зингер" олгунича хирсдай булиб колган углининг кулини халолласа булмайдими?...[1,6] жумласи куйидагича угирилган: "...чем покупать «Зингера», лучше сделал бы обрезание своему единственному сыну!" [2,6] Бу ерда "...хирсдай булиб колган угил" бирикмаси "единственный сын" деб "суннат килиш" маъносидаги "кулини халолламок" иборасига аник эквивалент топилмагани сабабли эркин бирикма ("сделать обрезание") шаклида угирилган.

Маълумки, образли кучма маъно фразеологизм семантикасининг асо-сий ун-сури хисобланиб, улар тула ёки кисман кучма маъно касб этади. Уларнинг асосий хусусияти - мазмуннинг ифодаланаётган маънога мувофик келмаслигида намоён булади.

Бадиий асарлардаги фразеологик бирликлар таржимаси хусусида таржимашунос олим Г.Саломов шундай деган эди: "Бадиий асарга жило бериб турган унинг заррачалари: макол, матал, идиомалар ва бошка кучма маъноли бирикмалар хамда суз уйинларини яхши таржима килиш таржимада уша асарнинг бадиий кимматини, завкини айнан саклашга имкон берса, бундай ибораларни хом, чала, сунъий таржима килиш, пировардида уни бошка тилга етаклаб утиб майиб килишга олиб келади".

Куйидаги кичик парчада адиб бир нечта фразеологик бирлик куллаганини курамиз: "Онаси хам шунга илхак булиб куз юмолмаяпти, - деди кампир нафаси титраб, качон олдига кирсам: "Туй качон, кузим очиклигида кизимнинг туйини куриб колай", дейди. Узимнинг хам шартим кетиб, партим колган" [1,28]. Таржимаси: "Мать её, бедняжка, все ждет, не может спокойно умереть, - сказала бабушка дрожащим голосом. - Как ни зайду к ней: "Свадьбу когда сыграете? Пока, жива, хочу свадьбу дочери увидеть!".. Да я и сама все дряхлею" [2,28]. Мана шу кичик парчада узбек тили узининг бутун "кадди-басти", ифода кудрати билан намоён булган булса, таржимонлар икки тилни мукаммал билиш, рус тили фразеологиясини эгаллаганлик кобилиятларини курсатганлар. Буни "илхак булиб куз юмолмаслик" иборасини "не мочь спокойно умереть" шаклида, "шарти кетиб, парти колмок" иборасини эса "пока, жива" деб берилганлигида яккол куриш мумкин.

Бир хил вазият икки халк бадиий тафаккурида турли воситалар билан ифодаланиши мумкин. Натижада, бир хил маъно ва услубий вазифани бажариш учун хизмат киладиган икки узаро мукобил иборанинг баъзи компонентлари фарк килади.

Таржимашуносликда фразеологик бирликларни угиришнинг ку-йидаги усуллари ажратилади:

1. Аслият тилидаги фразеологик бирликни таржима тилидаги мукобилга хар жихатдан тенг булган фразеологик бирлик воситасида угириш (курпага караб оёк узатмок - по одежке протягивать ножки). Узбек ва рус тилларида бундай бирликлар купчиликни ташкил этади.

2. Бевосита мукобил топилмаганда аслиятдаги фразеологизмни таржима килинаётган фраза билан умумий маънога эга, аммо бошка лугавий-образли

асосга курилган ухшаш фразеологик бирлик воситасида таржима килиш (гах деса, кулига кунмок - по струне ходить; Бош омон булса, дуппи топилади -Был бы хомут, лошадь всегда найдется). Бирок, бундай вазиятда купинча маъно жихатдан якин, аммо шаклан фаркли фразеологизмлар хиссий-ассоциатив буёкка эга булади.

3. Фразеологик бирликларни угиришда калькалаш усули (сузма-суз таржима) энг бесамар, аммо баъзан йул куйиладиган усул хисобланади (Ой-куни якинлашиб колган... - остались считанные дни...; бир бошга бир улим -одна смерть на одну голову ).

4. Жумла ичида фразеологизм ва унинг кучма маъноси кискача изохлаш йули би-лан берилади (бить баклуши - бекорчиликдан куча чангитиб юрмок).

5. Таржима тилида маъно жихатдан бир хил ва мукобил фразелогик бирликлар булмаганда унинг кучма маъносини изохлаш, яъни тургун бирикмани эркин бирикмага трансформациялаш усули кулланилади. Масалан, русча "каттик севиб колмок" маъносида кулланилувчи по уши влюбляться (сузма-суз: кулогигача ошик булмок) фразеологизми узбек тилида хеч кандай маъно англатмайди. Уни ё биргина суз билан, ё эркин бирикма, изох йули билан бериш мумкин.

Фразеологизмларни бир тилдан бошкасига угирганда хар кандай холатда хам уларни образли асослари айнан мувофик келадиган бир вариант билангина таржима килиш баъзан сунъийликка олиб келиши мумкин. Х,ар кандай шароитда хам бундай бирликларни асар таржима килинаётган тилдаги бошка мукобил вариантлар билан кур-курона алмаштириш услуб чалкашлигига, таржима тилининг чегараланиб, кашшок булиб колиши, бир хил колипдаги сийкаси чиккан макол ва идиомаларнинг узлуксиз такрорланишига олиб келади. Масалан, русчада айнан мукобили кам топиладиган "кунглини узмок", "кунглини олмок", "кунгли бор", "кунгли йук" ва "кунгил" сузи асосига курилган унлаб узбекча иборалар кулланилган. Бирок уларнинг русча таржимаси хам кизикарли, хам тортишувли масалалардан хисобланади. М: "Савринисонинг Азимга хеч хам кунгли йук экан, - деди аям" [1,29]. Русча таржимада ушбу жумла "Не лежит у нее душа к Азиму, - сказала мама, вздохнув... [2,29] шаклида берилган ва бунинг бошка варианти йук. Шу нуктаи назардан таржимани тугри деб бахолаш керак. Чунки рус тилидаги "душа не лежит" ибораси узбек тилидаги "кунгли йук" иборасининг урнини коплай олади.

Яна бир мисол: Икковининг хам огзи кулогида [1,117]. Они довольные... [2,108]. Бу ерда "жуда хурсанд" маъносидаги "огзи кулогида" ибораси русчага биргина суз (довольные) воситасида берилган.

Яна бир мисол: "... чолнинг бу гапи бошимдан кириб, товонимдан чикиб кетди" [1,15]. Инсонга бир гап, вокеа-ходисанинг каттик таъсир килишини адиб "бошидан кириб, товонидан чикиб кетмок" деган уз ибораси оркали ифодалаган. Таржимонлар эса буни русчага "сильно ранить душу" (калбини каттик яраламок) фразеологик бирикмаси воситасида муваффакиятли угирганлар. Узбекча жумла бутун таровати билан русча таржимада уз аксини топган. Таржимонларнинг истеъдоди аслият муаллифи манерасини узида мужассамлантира олганлигида намоён булган. Улар аслият сузларини таржима тили мукобиллари билан алмаш-тирар экан, асарнинг бадиий тукимасига эътибор берган холда кайта ифодаланишни таъминлаганлар: "Эти слова старика очень сильно ранили мою душу" [1,17].

Таъкидлаш керакки, фразеологик бирликларни ишончли угиришнинг таржимон учун кийинлиги ушбу бирликларнинг купчилиги тил эгаси булган халкнинг урф-одатлари, маданияти, психологияси, диний карашлари билан чамбарчас богликлигида хамдир [5]. Бу эса уз навбатида таржимондан халкнинг моддий ва маънавий, урф-одатлари, миллий узига хосликлари, аслият тили фразеологияси табиатини теран хис этиш, шу билан бирга таржима тили фразеология захираси билан якиндан таниш булган холда, икки маданият, икки тил фразеологизмларини таккослаши, улар орасидаги муштарак ва фаркли жихатларни аниклаб олишни талаб этади. Куп уринларда рус таржимони узбекча ибораларни биргина суз билан берган. Масалан, бир неча ибора кулланилган "Мендан олдин ва мендан кейин тугган саккиз боласини кора ер багрига берган аям энди мени ер-кукка ишонмас, куз унгидан бир кадам нари жилгани куймас эди" [1,6] жумласи русчага содда килиб "Похоронившая восьмерых детей, мама не доверяла меня никому и потому не отпускала от себя ни на шаг" [2,9] шаклида угирилган. Узбекча матндаги кора ер багрига бермок ибораси "похоронить" феъли воситасида, "ер-кукка ишонмаслик" - "не доверять" булишсиз феъли воситасида берилган. "Куз унгидан бир кадам нари жилгани куймаслик" мураккаб фразеологик бирикмаси эса русча матнда, гарчи "куз унги" бирикмаси "от себя" келишик шаклидаги олмош воситасида ифодаланган булса-да, "не отпускать от себя ни на шаг" бирикмаси воситасида угирилиб, аслиятга якинлаштирилган.

Асардаги "Унинг урнида кузлари кинидан чикай деб турган, ранги соколидан хам окрок, вужуди титраб, узун соколи силкинаётган дахшатли бир одам турарди" [1,13] жумласи рус тилига ишончли агдарилган: "Выпученные глаза готовы были выскочить из орбит. Лицо старика казалось бледнее его седой бороды. Он весь дрожал от негодования [2,14]. Узбекча жумла русчага учта содда гап шаклида угирилган булса-да, мазмун тулик берилган. Хдтто рус таржимони "кузлари кинидан чикай деб турган" бирикмасини "глаза готовы были выскочить из орбит" деб угириб, аслиятдаги камчиликни бартараф килганига хам гувох буламиз. Чунки узбек тилида юрак "кинидан чикади", куз эса "косасидан чикади".

Аслиятдаги иборани тугри, ишончли угириш учун таржима тилида мавжуд синонимик иборалардан энг моси танлаб олинади. Баъзан икки тилда бир хил маънода ишлатилган ибораларнинг тузилиши, шакли ва образли асослари бутунлай бошкача булиши мумкинлигини таъкидлаган Г.Саломов факат маънолари контекст ичидагина бир-бирининг урнини коплай оладиган иборалар хусусида "Баъзан бир бирикмага айни контекст ичида бир эмас, бир неча бирикма мувофик келиши мумкин. Бирикманинг мукобиллари ёки мукобил вариантлари факат контекст ичидагина бир-бирини алмаштира олар экан, бунда уларнинг маъноси тугри келса хам, купинча шакллари ва, айникса, объектлари мувофик тушмайди"[3,267].

Баъзи уринларда йул куйилган нуксонлар таржимонларнинг узбек халки хаётини етарли даражада тасаввур кила олмаганликлари, оригинал матн маъно нозикликларини тула илганмаганлиги асл нусха сузларининг таржимада тушириб колдирилиши эса иш жараёнида йул куйилган эътиборсизликдан далолат беради .

"Утмишдан эртаклар" асарининг рус тилига таржимасида фразеологизмлар ижодкордан алохида эътиборни талаб этган. Масалан, "Дадам рупара булиши билан унинг огзидан хакорат устига хакорат ёгилди, икки гапни бирида "келгинди ит" деб, кизидан ешитган гапларни дадамнинг юзига солди, яна хакорат килди" жумласи "Как только вышел мой отец, на него посыпались оскорбления. То и дело слышалось: "Пришлая собака..." Все, что ему с преувеличениями рассказала дочь, в его воображении обрело еще большие размеры, и он выложил это моему отцу" деб агдарилган. Бу ерда таржимонларнинг жуда "эркин" харакат килганликлари куриниб турибди.

Таржимашунос ^Мусаев аслият ва таржима тилидаги фразеологизмларнинг хар доим хам бир-бири урнини коплай олмаслиги

R 0 #

xycycuga KyHugarunapHu TatKugnaHgu: "Acn Hycxa Ba Tap^uMa Tunnapu hhcohhh HMKOHH^TnapH ogarga y3apo yHFyHnuK xonaraga 6ynMacnurH, atHu hkkh ran cy3 Ba uSopanapuHuHr Ma3MyHH SunaH эcтетнк KuHMara KaTop MarauH xonaraapga Sup-SupuHuHr ypHHHH Kpnnan onMacnuru Tanan Tap^HMaBHH KHHHHHHnHKnapHH W3ara Kenrapagu. EyHgan xonnapga u^ogaHuHr SaguuHocTeraK KuHMaraHu Kama aparam Tap^HMaHHHr acnuaT Maraura Moggun ^uxargaH эмac, Ba3H$a ^uxargaH MOHaHg KenumuHu Ta^030 этagн" [4,11].

Opa3eonoru3Mnap тyзнпнmнgaн KartuH Ha3ap, SynuHMac axnur SupnuK cu^araga ran TapKuSura KupumugaH TamKapu, Taxnun noruga TamKun этyвнн KOMnoHeHTHuHr эмac, uSopaHuHr rangaru cuHTaKTuK Ba3u$acu xaKuga cy3 ropuram, y ^yMna unuga neKcuK SupnuK Ba3u^acuga Synca-ga, TamKun этyвнн KoMnoHeHTnapra xaM эtтнSop Kaparam KepaKnuru xucoSra ohuhmofu KepaK [7].

Xynoca KunuHaguraH Synca, xap KaHgan Saguun acapga mkmuh yзгaнaпнкнн HaMoeH этyвнн yHcypnap TananruHa Ba ynapHu Tap^uMaga Sepum KynuHna Sup KaTop MyaMMonap W3ara Kenumura ca6a6 Synagu. YnapHu SapTapa^ этнm эca Tap^uMoHgaH Myannu^ra TeHr KoSunuaT Ba ucretgog TanaS KunraHnuru Souc 6yHra эpнmнm kuhuh. EyHu, acocaH, $pa3eonoruK SupnuKnap Tap^uMacu

Muconuga Kypum MyMKuH. ^yHKu, ^paseonorroMnapHuHr umoH^nu Kama

aparanumu Tap^uMoHgaH anoxuga eHgamyB TanaS этнm SunaH Supra ynapHu acapgaru MuHraapna cy3 opacugaH a^paraS onum Ba oggun nyn SunaH 6omKa ranra yrupum MyMKuH эмac.

Ta^puSanap myHu KypcaTaguKu, y3SeK Ba pyc rannapuga KynnunuK $pa3eonoruK SupnuKnapHuHr Kyn ^uxargaH yxmamnuru Tap^uMoH MexHaraHu Sup ^uxaTgaH ocoHnamrapca-ga, Kyn xonnapga Tap^uMoHgaH yTa эxтнeткop Synum, $pa3eonoruK SupnuKnapHuHr KaHgan, Kan Ba3uaTga W3ara KenraHnuru, MaHSau, oSpa3nu acocnapuHu nyKyp ypraHumHu TanaS Kunagu. YMyMaH, y3SeK agaSuera HaMyHanapuHuHr pycna Tap^uManapu ycraga onuS SopunraH TagKuKoTnap y3SeK Ba pyc rannapu opacuga Tap^uMa aManra omupunaeTraHga Sup KaTop MyaMMonapra gyn KenuHaeTraHu xaKuKar. ^eMaK, Sy coxara xaM ^uggun эtтнSop Sepum Ba Saguun Tap-^uMaHuHr yMyMun MyaMMonapugaH a^paTuS KyHMacnuK y3SeK agaSueTuHuHr pycuroaSoH KuToSxoHnapra WKopu Saguun caBuaga eTKa3uS Sepumga MyxuM axaMuaT KacS eTagu.

ASgynna Kaxxop acapnapuga y3 u^ogacuHu TonraH, acapra y3SeKoHa pyx SaFumnaraH y3SeK xa^K MaKonnapu, MaTan Ba uguoManapuHuHr pycna Ba SomKa Tunnapra KunuHraH Tap^uManapu SunaH Supra onuS, Taxnun KunuHumu Tap^uMa

назарияси ва амалиёти, таржима танкидчилиги олдида турган мухдм ишлардан булиб колади.

REFERENCES

1. Qahhor Abdulla, O'tmishdan ertaklar, qissa. - Тошкент: Global Books. 2021.

2. Каххар Абдулла, Сказки о былом, повесть. Перевод К. Симонова и К. Хакимова. - Тошкент: Sharq, 2019.

3. Саломов F. Тил ва таржима. - Т.: Фан, 1966.

4. Мусаев К, Таржима назарияси асослари. - Тошкент: Фан, 2005.

5. Maqol va idiomalar tarjimasi muammolari. -Toshkent: ToshDSHI, 2017. -128 b.

6. Турк фразеологияси масалалари, - Тошкент: "Баёз" нашриёти, 2019.- -160 б.

7. Узбек кисса ва романлари турк тилида. - Тошкент: «EFFECT-D» нашриёти: 2022. - 276 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.