Научная статья на тему 'ТИЛШУНОСЛИКДА МАТН ТУШУНЧАСИНИНГ ТАДҚИҚИ ВА ТАҲЛИЛИ'

ТИЛШУНОСЛИКДА МАТН ТУШУНЧАСИНИНГ ТАДҚИҚИ ВА ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
182
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
матн / вербал / нутқ / ёзма / белги / қисм / когезия / синтактик бирликлар / прагматика. / text / verbal / speech / writing / sign / part / cohesion / syntactic units / pragmatics.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ибрагимова, Найира Анваровна

Ушбу мақолада матн тушунчасининг лингвистик таҳлили, матн атамасининг тадқиқот объекти сифатида ўрганилиши, унинг турлари кенг таҳлил қилинган. Шунингдек, матн атамасининг назарий методологик асослари ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RESEARCH AND ANALYSIS OF TEXT COMPREHENSION IN LINGUISTICS

The linguistic analysis of the concept of text, the study of the term text as an object of research, and its types are extensively analyzed in this paper. The theoretical and methodological foundations of the term text are also higlaighted.

Текст научной работы на тему «ТИЛШУНОСЛИКДА МАТН ТУШУНЧАСИНИНГ ТАДҚИҚИ ВА ТАҲЛИЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ТИЛШУНОСЛИКДА МАТН ТУШУНЧАСИНИНГ ТАДЦЩИ ВА

ТАХЛИЛИ

Ибрагимова Найира Анваровна

Му^аммад ал-Хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари университети, ф.ф.д. (PhD), доцент

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада матн тушунчасининг лингвистик таулили, матн атамасининг тадцицот объекти сифатида урганилиши, унинг турлари кенг таулил цилинган. Шунингдек, матн атамасининг назарий методологик асослари ёритиб берилган.

Калит сузлар: матн, вербал, нутц, ёзма, белги, цисм, когезия, синтактик бирликлар, прагматика.

ИССЛЕДОВАНИЕ И АНАЛИЗ ПОНЯТИЯ ТЕКСТА В ЛИНГВИСТИКЕ

Ибрагимова Наира Анваровна

Ташкентский университет информационных технологий имени Мухаммада ал-

Хоразми, д.ф.н. (PhD), доцент

АННОТАЦИЯ

В данной статье подробно анализируется лингвистический анализ понятия текста, изучение термина текст как объекта исследования, его видов. Также разъясняются теоретико-методологические основы термина текст.

Ключевые слова: текст, вербальный, речь, письмо, знак, часть, связность, синтаксические единицы, прагматика.

RESEARCH AND ANALYSIS OF TEXT COMPREHENSION IN

LINGUISTICS

Ibragimova Nayira Anvarovna

Tashkent University of Information Technologies named after Muhammad al-Khwarizmi, (PhD), Associate professor

The linguistic analysis of the concept of text, the study of the term text as an object of research, and its types are extensively analyzed in this paper. The theoretical and methodological foundations of the term text are also higlaighted.

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Key words: text, verbal, speech, writing, sign, part, cohesion, syntactic units, pragmatics.

Матн барча тадкикотчилар томонидан тилнинг энг олий ва мустакил бирлиги сифатида эътироф этилади. Матн купгина фанларнинг тадкикот объекти хисобланади. Жумладан, социо ва психолингвистика, функционал стилистика, коммуникация назарияси, нутк актлар назарияси, лингвистик прагматика, хамда синтаксисдан ажралиб чикиб, лингвистиканинг алохида йуналиши сифатида шаклланган матн лингвистикаси фанларида урганилади. Матнни урганувчи ушбу лингвистик ва нолингвистик фанлар узларига хос булган тадкикот усулларидан фойдаланадилар, бу эса уз урнида янги карашни вужудга келтириб, тадкикотнинг янги истикболларини яратади.

Тилшуносликда матн нафакат тил феномени сифатида урганилган булиб, балки матнни тадкик килишда мулокот холати, коммуникатив вазият ва мухит, коммуникантлар ва уларнинг ижтимоий-психологик хусусиятлари, дунёкараши, узаро муносабатлар тахлилининг интеграциялашуви амалга оширилган. Шу тарзда, лингвистик ва экстралингвистик омиллар, ходисаларни узаро богликликда урганишга каратилган дискурсив лингвистика пайдо булган.

Узбек тилининг изохли лугатида матнга куйидагича тариф берилади: "Ёзилган, кучирилган ёки босилган ижодий, илмий асар, нутк, хужжат ва шу кабилар ёки уларнинг бир парчаси; матн" [1]

МЕТОДОЛОГИЯ

Аксарият олимларнинг фикрича матн интра ва экстралингвистик ходиса булиб, у ахборот йигиш, саклаш ва узатиш, коммуникация, инсоннинг когнитив фаолиятини рагбатлантириш ва акс эттириш; тарихий жараёнлар, миллий анъаналар, менталитет хамда маданиятнинг ривожланиш шакли хисобанади. Матн деганда:

• нуткий ва фикрлаш фаолиятининг вербал ва белгилар ёрдамида (огзаки ва ёзма шаклларда) акс эттирилган махсули;

• вазиятга вербал ва белгилар асосида акс эттирилган "реакция";

• вазиятнинг билвосита белгиланган ва вербаллаштирилган ифодаланиши;

• нутк ва фикрлаш махсули булиб, мазмун жихатидан якунланган ва ахборот яхлитлигига эга;

• мавзу, тузилиш ва коммуникатив жихатдан уйгунликка эга нутк ва фикрлаш махсули;

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

• экстралингвистик воситалар (мисол учун, ёзиш куроллари, когоз, аудио/видеоёзувлар ва х.к.) ёрдамида акс эттирилган, объектив мавжуд ходиса;

• узига хос предикатив бирлик булиб, унда предикация деганда муаллиф онгида уз аксини топган дунё манзарасини ураб турган воккеликка интерференция килувчи вербал акт тушунилади, бунинг натижасида объектив жихатдан мавжуд реал оламнинг узгариши содир булади. [2]

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Замонавий тилшуносликда матнни урганишга багишланган тадкикотлардаги ёндашувларнинг хилма-хиллиги илмий фаолиятнинг кенг, долзарб ва интенсив ривожланаётганлигини курсатмокда. ^адимий матнлар, нейрон тармокдар, сунъий интеллект ёрдамида ва хатто сунъий тилларда яратилган матнлар тадкикот объекти булиб хизмат килиб, матнларнинг морфологик ва грамматик хусусиятлари урганилади, мураккаб синтактик бирликлар матн категорияси сифатида тахлил килинади.

Тилшунос ЭДиличев «Матннинг лингвистик тахлили» деб номланган китобида «Матн - хамма элементлари узаро зич алокада булган ва автор нуктаи назаридан маълум бир максадга йуналтирилган номинатив - эстетик ахборотни ифодаловчи мураккаб тузилма» деган таърифни келтиради. Тилшунос И.Расуловнинг фикрича, гапдан катта бирлик мураккаб синтактик бутунлик булиб, у фикран ва синтактик жихатдан узаро боглик булган гаплар бирлашмасидан иборат. М. Йулдошев матннинг узига хос белгилари сифатида ахборот бериш, мустакил гаплар ёки мураккаб синтактик бутунликдан ташкил топиши, таркибий кисмлар орасида мазмуний ва синтактик алокаларнинг мавжудлиги, макон ва замон изчиллиги, яхлитлиги ва тугалланганлиги деб тарифлайди. [3]

Ю.А. Прохоров узининг илмий ишларида фено-матнларни тадкик килиб, коммуникатив фаолиятга реал матнлар, лексик, морфологик, мантикий ва бошка алокалар натижасида пайдо булган квази-матнлар, яширин ёки латент матнлар (одатда адресат учун), коммуникация иштирокчилар учун номаълум (одатда реципиент учун номаълум) булган виртуал матнлар киришини таъкидлаб утган.

Бундай таснифларнинг ишлаб чикилиши "матн" атамасининг ривожланиши ва чукуррок урганилишидан далолат беради. Ушбу атамани тадкик килиш замонавий фанда унинг субъектлари булмиш муаллиф ва адресатларни хисобга олмасдан амалга оширилмайди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Олимларнинг фикрича, матн учун энг мухим белгилар богликлик ва тугалланганлик хисобланади. Шунингдек, матннинг когерентлиги (яхлитлиги, мазмунан богликдиги) хам мухим булиб, гапларнинг кисмларга ажралиши, матн делимитацияси (парчалаш) тамойиллари хамда матнда мавзу ва ремага оид харакатлар схемалари фаол равишда куриб чикилган [4].

Тилнинг иерархик моделида матн олий бирлик булиб, хусусий белгилардан иборат, тартибга келтирилган туплам хисобланади. И.Р. Гальперин матнни тафсифлашда унинг грамматик белгиларини асосий деб хисоблаган. Бу белгиларга матн кисмларининг тобелиги/мустакиллиги, ретроспективлик, шартланганлик, интеграцияланганлик, давомийлик (континуум), кетма-кетлик, кайта ургу бериш, чукурлик (подтекст ёки субматн), предикативликнинг узига хос тури, информативлик (ахборотни етказиб бериш тулалиги), прагматика каби белгилар киради [5].

Л.Н. Мурзинанинг фикрича, гапларнинг матнга бирлашиши матннинг базавий даражасидаги инкорпорациялаш (таркибиша кушиш) универсал конуни асосида амалга оширилади [6].

Инкорпорациялаш матн ясалишнинг асосий конуни сифатида ахборотни кенгайтириш ва кискартиришда ифодаланади, бу эса фикрнинг мавзу ва ремага оид тузилиши билан боглик контаминация ва компрессияда уз аксини топган.

Л.А. Киселева матнн тил бирликларининг энг олий погонасига тегишли деб хисоблайди. Унинг фикрича, матн - бу яхлит, мураккаб тузилма ва тизим хисобланади [7].

Когезия матннинг семантик бирлигини таъминлайди. М. А. К. Хэллидей ва Р.Хасан 1976 йилда когезиянинг куйидагича таърифлашган: "Когезия - бу ахамиятли муносабатлар туплами булиб, матнлар учун умумий хисобланади, матнни матн булмаган конструкциялардан фарклайди хамда алохида кисмларнинг мазмунан узаро богликлигини аниклаш воситаси булиб хизмат килади". [8] Когезиянинг уч тури ажратилади: лексик (семантик такрорланиш), грамматик (референция, субституция ва эллипсис) ва оралик вазият (conjunction, яъни богланиш).

Матнинг композицион жихатдан якунланганлиги нутк асарининг мантикий кетма-кетлигини кузда тутади [13]. Х,ар кандай матн - бу матн бирликлари булмиш фразалараро бирликларга бирлашган гаплар йигиндиси. Матнинг ушбу бирликлари яхлит асарни ташкил килади. Композиция даражасида гапдан сифат ва сон жихатдан фарк килувчи бирликлар ажратилади: боб, булим, параграф, фрагмент (парча), абзац (хатбоши), мураккаб синтактик бирлик

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

(бутунлик)/ суперфразали бирлик ва хк. Бундай дифференциация илмий дискурс матнлари учун долзарбдир [9].

Композицион бирлик сифатида тадкикотчилар янги субтекст (субматн) терминини таклиф килишган . Хусусан, Е.А. Баженова диссертация каби мухим илмий матн турларидан бирини яхлит матннинг структуравий-семантик бирликларнинг, яъни субматнлар кетма-кетлиги, нисбати ва узаро таъсири сифатида таърифлаб, улар ёрдамида муаллиф адресатининг эътиборини шундай бошкарадики, ушбу асар ягона ва яхлит ёки хар бир субматн бутун матн доирасида унинг ахамиятига караб эътибор бераладиган иерархия деб кабул килади. [10]

Хатбоши матннинг анъанавий умумэътироф этилган бирлиги булиб, семантик ва композицон жихатдан бирлашган бир неча гапларнинг йигиндиси сифатида тавсифланади. Хатбоши одатда бир кичик мавзуга эга ва график нуктаи назардан алохида ажратилади. Хатбошининг хажми асосан матнинг услубига ва муаллифнинг индивидуал ёндашувига боглик. Мисол учун, илмий матн учун бир бетда 3-6 хатбоши булиши тавсия килинади. [11]

ХУЛОСА

Демак, матн хакида турли тушунчалар мавжуд булиб, матн тушунчасини талкин килишда ягона таъриф кабул килинмаган. Умуман олганда, матн бир мавзу остида бирлашган, гаплар кетма кетлигидан иборат, богланиш хусусиятига эга булган маълумотлар йигиндисидир.

Мант турлари ва услублари куп булиб, у турли белгилардан иборат, тугалланган асардир. Кайд этилган барча матн белгиларини хисобга олган холда, матн бу ёзма ёки огзаки шаклда ифодаланган, турли жанрлар билан боглик ходисадир. Матн вазиятга караб, хабар берувчига нисбатан бир шаклда такрорланувчи прагматик карашлар ва муаллифнинг маълум муносабати билан тавсифланади.

REFERENCES

1. Узбек тилининг изохли лугати. - М: Русский язык, 1981. - 452 б.

2. Красных В.В. Виртуальная реальность или реальная виртуальность. - М.: Диалог МГУ, 1998. - 352 с.

3. Йулдошев М. Бадиий матн ва унинг лингвопоэтик тахлили асослари./https://uz.denemetr.com/docs/769/mdex-315719-1.html

4. Горелов И. Н., Седов К. Ф. Основы психолингвистики. - М.: Изд-во «Лабиринт», 2001. - 304 с.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

5. Гальперин И.Р. Текст как объект лингвистического исследования. М., 1981. Изд. 4-е, стереотипное. - М: КомКнига, 2006. - 144 с.

6. Мурзин Л.Н. Основы дериватологии. Конспект лекций. - Пермь: Перм. ун-т, 1984. - 56 с.

7. Киселева Л.А. Об иерархии структуры высказывания // Вопросы грамматики русского языка. - Ленинград, 1971. - 352 с.

8. Хэллидей М., Хасан Р. Когезия в английском языке. - 1976. 195 с.// Halliday M.A.K., Hasan R. Cohesion in English. - London, 1976. - 195 p.

9. Откупщикова М.И. Синтаксис связного текста. - Ленинград: Изд-во "Наука", 1982. - 250 с.

10. Баженова Е. А. Научный текст в аспекте политекстуальности. - Пермь: Изд-во Перм.ун-та, 2001. - 272 с.

11. Комарова З.И. Методология, метод, методика и технология научных исследований в лингвистике: учебное пособие. - Екатеринбург: Изд-во УрФУ, 2012. - 818 с.

12. Dadaboyev, K., & Bakhronova, D. (2021). The linguistic formation of defense and engineering terms in Uzbek language. Religación. Revista De Ciencias Sociales Y Humanidades, 6(30), e210871. https://doi.org/10.46652/rgn.v6i30.871

13. Bakhronova, D. (2021). Words and culture. Language, globalization and interculturality. Religación. Revista De Ciencias Sociales Y Humanidades, 6(27), 239-246. https://doi.org/10.46652/rgn.v6i27.781

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.