Научная статья на тему 'THE PLACE OF IZAPHET WORD FORMATION METHOD DURING THE FORMATION OF NOUN IN "MASNAWI-E MA’NAWI"'

THE PLACE OF IZAPHET WORD FORMATION METHOD DURING THE FORMATION OF NOUN IN "MASNAWI-E MA’NAWI" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
18
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЖАЛОЛИДДИН БАЛХИ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Назаралиева Дилафруз

В статье речь идет об одном способе словообразования, который широко использован в “Маснави манави” Джалолиддина Балхи, который данное время считается наиболее продуктивным. Автор выяснил вклад поэта в творение новых слов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СПОСОБА СЛОВООБРАЗОВАНИЯ ИЗАФЕТНОГО ОКОНЧАНИЯ ИМЕНИ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОГО В "МАСНАВИИ МАЪНАВИ"

In the article it is said about one of the ways of word-building, which is widely used in “Masnavii ma’navi” of Jaloliddin Balkhi and at present is considered to be very productive ways. The author realized the contribution of the poet in creation of new words.

Текст научной работы на тему «THE PLACE OF IZAPHET WORD FORMATION METHOD DURING THE FORMATION OF NOUN IN "MASNAWI-E MA’NAWI"»

6. Леонтьев Д.А. Субъективная семантика и смыслообразование // Вестник МГУ. Психология. 1990. №3. - С. 33 - 42.

7. Мамардашвили М. К. Проблема сознания и философское призвание // Вопросы философии. №8. 1988. - С. 43-56.

8. Осипов Д.В. Самоидентификация в коммуникативном поведении граждан США / Осипов Даниил Владимирович. дисс. ... канд. филол. наук: 10.02.19. - теория языка. - Астрахань, 2011. - 200 с.

9. Пьянзина И.Н. Национально-культурная специфика фразеологизмов американского варианта английского языка//Вестник КРАУНЦ. Гуманитарные науки. - 2006. - № 2. -С.88 - 101.

МЕЖКУЛЬТУРНЫЕ ОБЩЕНИЯ И ВОПРОСЫ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЫ МИРА

В статье рассматриваются теоретические вопросы межкультурного общения и проблемы языкового сознания и языковой картины мира в связи с сопоставительным исследованием безэквивалентной лексики на материале английского и таджикского языков. В ней также делается акцент на то, что мир находит свое отражение в нашем сознании в абстрактной форме и в связи с чем возникает картина мира, которая находит свою вторичную материализацию посредством нашего языка.

Ключевые слова: язык, межкультурное общение, языковое сознание, языковая картина мира, теория перевода, безэквивалентная лексика.

INTERCULTURAL COMMUNICATION AND PROBLEMS OF LINGUISTIC VIEW

OF THE WORLD

The research paper deals with the theoretical issues of intercultural communication and problems of language consciousness and linguistic view of the world in relation to comparative research of non-equivalent words based on English and Tajiki languages. It also underlines that the world is reflected in our conscious in an abstract form and a view of the world creates and finds its second materialization through our language.

Keywords: language, intercultural communication, linguistic conscious, linguistic view of the world, translation theory, non-equivalent words.

Сведения об авторе: Турсунов Ф. М., кандидат филологических наук, докторант кафедры общего языкознания и сопоставительной типологии языков Таджикского государственного института языков имени С. Улугзода, e-mail: fayzbakhsh@rambler.ru

About author: Tursunov F.M., PhD in Philology, Department of General Linguistics and Comperative Typology of Languages, Tajik State Institute of Languages named after S. Ulughzoda

МАВЦЕИ УСУЛИ КАЛИМАСОЗИИ ФАККИ ИЗОФА^Г ^АНГОМИ ИСМСОЗИ

ДАР «МАСНАВИИ МАЪНАВИ»

Назаралиева Д.

Институти забон, адабиёт, шарцшиносй ва мероси хаттии Академияи илмуои Цум^урии Тоцикистон

Яке аз усулхои маъмули калимасозии исм усули факки изофат мебошад. Бар асари афтидани бандаки изофй аз иборахои изофй чунин исмхои мураккаб ба вучуд меоянд. Масалан, мири об ва мироб, сари лашкар ва сарлашкар: У биёбад ончунон пайгамбарй, Мироби, зиндагонипарварй [2, c. 131]. Ё расулуллах! Чдвон гар шерзод, Еайри марди пир сарлашкар мабод [2, c. 287].

Исми мураккаби мироб аз ибораи изофии мири об бо рохи калимасозии факки изофат сохта шуда, маънои "амири об, мутасаддии так;сими об, сардори об"-ро сохиб шудааст ва дар забони точикии муосир маъмулан ба кдтори калимахои таърихй гузаштааст. Исми мураккаби сарлашкар маънои фармондехи лашкар, фармондехи артишро мефахмонад. Добили тазаккур аст, ки чузъи якуми он сар дар забони адабиёти

классикии к;абл аз Мавлоно ба маънои ca|Wopn лaшкap омадааст. Ин маъниpо Фиpдавсй чунин кдламдод намyдааст:

Гиpифтанд гиpдаш диловаp capoH, Пиёда бибypдандаш он саpваpон [2, c. 19З]. Даp ин мавpид чузъи якум эзохшаванда ва чузъи дуюм эзохкунандаи он мебошад. Баp асаpи афтидани бандаки изофй ибоpа хусусияти нахвии хyдpо гум каpда, ба калимаи мypаккаб табдил меёбад. Ч,узъи дуюми ин гуна калимахои мypаккаб аслан исм ва сифат вок;еъ мегаpданд ва даp байни чузъхо муносибати атpибyтивй мушохида мешавад.

Бояд гуфт, ки исмхои мypаккабе, ки даp "Маснавии маънавй" истеъмол ёфтаанд, доpои хусусиятхои гуногуни саpфию лугавй мебошанд. Таpкиби саpфии исмхои мypаккаби гypyхи якум хеле мухталиф мебошад, аммо маъмулан онхоpо аз pyйи даpачаи коpбаст ба се гypyх чудо каpдан мумкин аст:

1) исму исм;

2) исму сифат;

3) исму сифати феълй.

Hcmx,oh мypaккaби тобеи бо ncMy иcм cохтaшyдa

Гypyхи аввали исмхои мypаккаб, ки аз ду исм сохта мешаванд, даp забони "Маснавии маънавй" басе сеpистеъмол мебошанд. Масалан: пycтдyнбa:

Пycтдyнбa ёфт шахсе мустахон, ^p сабохе чаpб каpдй сиблатон [2, c. 2ЗЗ]. Myproôn:

У ба даpё pафтy мypFобй набуд, Гашт Fаpк;а, даст гиpаш, эй вадуд! [2, c. З01]. capоб:

Хуфта бошй баp лаби чу хушклаб, Медавй суйи capоб андаp талаб? [2, c. 48].

об!у:

Омад андаp анчуман он тифли хypд, Обpyйи маpди лофиpо бибypд [2, c. 98]. миpоб:

У биёбад ончунон паЙFамбаpй, Миpобй, зиндагонипаpваpй [2, c. 1З1]. гyлшaкap:

Лук;маи хукме, ки талхй менихад, Гyлшaкap онpо гyвоpиш медихад [2, c. З87]. Даp таpкиби исмхои мypаккаби ин гypyх гохо чузъхое ба назаp меpасанд, ки даp калимасозй басе фаъоланд. Сабаби ин, пеш аз хама, бо тобишхои гуногуни калимаи сеpистеъмол вобастагй дошта, доиpаи калимасозии онpо васеъ менамояд. Масалан, даp таpкиби исмхои мypаккаби тобеи аз чихати таpкиби саpфиашон ба гypyхи якум мутааллик; калимаи cap бисёp коpбypд доpад. Даp "Маснавии маънавй" исмхои мypаккаби тобеи зеpин бо чузъи cap мушохида гаpдиданд: caprçaдaм, capкyлax, capмоя, capчaшмa, capxaHr, cap^amkap ва Fайpа. Чанд мисол: caprçaдaм:

То ки созад чони пок аз caprçaдaм, Суйи аpсай дyp пахнои адам [2, c. 94]. capкyлax,:

Cабp аз имон биёбад capкyлax,, "Дайсу ло сабpа фало имона лах" [2, c. 1З4]. capлaшкap:

Ё pасyлyллах! Чдвон гаp шеpзод, Fайpи маpди пиp cap^amR-ap мабод [2, c. 66З]. cap4amMa:

Макpи Хдк; capwamMaii ин макpхост, "^алб байна исбаъайни" кибpиёст [2, c. 664]. Ч,узъи дигаpе, ки даp таpкиби исмхои мypаккаби тобеи "Маснавии маънавй" мустаъмал мебошад, исми cox^6 аст. Мавлоно Чдлолиддини Балхй хамчун сyханваpи

мумтоз дар истифодаи ин калима барои ифодаи мафхумхои гуногун устодона рафтор намудааст. Аз тахлили омории исмхои мураккаби бо ин калима (сохиб) сохташуда бармеояд, ки чунин калимахои мураккаб чи дар забони адабиёти классикй ва чи дар забони точикии муосир мавкеи мухим дошта, дар калимасозй фаровон ба кор бурда мешавад. Дар "Маснавии маънавй" мо зиёда аз 50 калимаи мураккаби бо исми сохиб ташаккулёфтаро дучор омадем. Вале як чизро кайд кардан зарур аст, ки калимахои мураккаби бо исми сохиб сохташуда бештар аломатро ифода мекунанд ва дар иборахои изофй хамчун сифат истифода мешаванд.

Дамон гуна ки пажухишгари исм Ш. Рустамов ишорат фармудааст, сифат дар забони точикй ба мисли дигар забонхо аз хама бештар ва пештар ба категорияи исм гузаштааст. Сабаби ба исм бештар гузаштани сифат он аст, ки аз байни хамаи хиссахои дигари нутк вай ба исм наздиктар аст [3, с. 177-178]. Дар ин гуна мавридхо аломат ифодакунандаи барчастаи худи ашё гашта, озодона чойи исмро ишгол мекунад.

Исмхои мураккаби тобеи бо исму сифат сохташуда

Гурухи дуюми исмхои мураккаби тобеъ аз исму сифат таркиб ёфтаанд. Ш. Рустамов гуфтааст, ки ин тарзи калимасозии исмхои мураккаб нисбатан бемахсул аст, зеро колаби аз исму сифат сохтани исмхои мураккаб нисбат ба калимасозии факки изофат хеле барвакт пайдо шуда, мавкеи асосиро ишгол намудааст [3, с. 151]. Дар "Маснавии маънавй" низ исмхои мураккаби тобеи аз исму сифат сохташуда нихоят кам дучор мегарданд ва маъмулан онхо сифатхое мебошанд, ки хамчун исм истифода бурда мешаванд. Чунин калимахо одатан категорияхои грамматикии исмро кабул мекунанд ва бештар шахсро ифода менамоянд. Масалан, динтабох, ваъдакаж, чомачок, дилфарох, чашмкур, пуштреш, модаргар, мусапед, бахткур, дилсиях ва гайра: динтабох:

Гуфт: "Рамзе з-он бигу, эй подшох, К-аз барои ман бигуфт он динтабох [2, с. 144]. ваъдакаж:

Гуфт рузе хокимаш: "Эй ваъдакаж, Пеш о дар кори мо, вопас магаж" [2, с. 149]. чомачокон:

Ту зи сармастон каловузй мачу, Ч,омачоконро чй фармой руфу? [2, с. 162]. пуштреш:

Дин, зи мархам сар макаш, эй пуштреш В-он зи партав дон, мадон аз асли хеш [2, с. 228]. бахткур:

Гуфт: "Чун бахтат набуд, эй бахткур, Зулмат омад андак-андак дар зухур [2, с. 276]. руйзард:

Дид аттор ону худ машгул кард, Ки фузунтар дузд, хин, эй руйзард! [2, с. 358]. Аз мисолхои болой бармеояд, ки чунин сифатхо дар мавкее хамчун исми мураккаби тобеъ истифода бурда шудаанд. Як чиз мусаллам аст, ки сифатхои ба исм гузашта хусусияти сифатии худро гум намекунанд, ки ин хам дар маъно ва хам дар шаклхои сарфии онхо зохир мегардад. Масалан, агар дар мисоли болой руйзард хамчун исм истифода шуда бошад, дар мавриди дигар хамчун сифат ба кор бурда шудааст: Чун зане аз кори бад шуд руйзард, Масх кард уро Худову зухра кард.

Исмхои мураккаби тобеи бо исму феъли хол сохташуда

Он гуна ки дар "Грамматикаи забони адабии хозираи точик" дарч ёфтааст, ин колаб бемахсул буда, бо ин рох, асосан, номи таом сохта шудааст, ки чузъи дуюми он аз калимаи бирён иборат мебошад: гуштбирён, картошкабирён, карамбирён, гандумбирён, ордбирён, нахудбирён ва гайра [1, с. 123]. Дар "Маснавии маънавй" чунин исмхо мустаъмал нестанд ва бо калимаи бирён, асосан, дар шакли иборахои изофй дучор мешаванд. Масалан, гусолай бирён, мохие бирён: гусолай бирён:

Пеши у гусолай бирён оварй,

Ки кашй уро, ба кахдон оварй [2, с. 392].

мохие бирён:

Мохие бирён зи осеби Хизир, Зинда шуд, дар бахр гашт у мустакир [2, c. 876]. Маълум мешавад, ки дар забони адабиёти замони Мавлоно ин раванди калимасозй хануз сурат нагирифтааст ва онхо маъмулан на дар шакли калимахои мураккаб, балки дар колаби иборахои изофй вокеъ гаштаанд.

Ба сифати чузъи дуюм сифати феълии сухта омадааст: хирмансухта, сарсухта, порусухта. Вожаи аввал дар як маврид хамчун сифат ва дар мавриди дигар хамчун исм истифода бурда шудааст:

З-он ки хар бадбахти хирмансухта, Менахохад шамъи кас афрухта [2, c. 425]. "Дар баёни он ки марди бадкор чун мутамаккин шавад, дар бадкорй ва асали давлати некукорон бубинад, шайтон шавад ва монеи хайр гардад аз хасад хдмчун шайтон, ки хирмансухта хамаро хирмансухта хохад, "раъайта ал-лазй янхо абдан изо салло?" [2, c. 469]. _

Шамъи у гирён, ки ман сарсухта, Чун кунам мар гайрро афрухта [2, c. 354]. Калимахои, амсоли падархонда, модархонда, бародархонда, ки дар адабиёти классикй дучор меоянд, дар забони точикии хозира дар шакли модархонд, падархонд, бародархонд истифода мешаванд. Дар "Маснавии маънавй" вожаи бародархонда мавриди истифода карор гирифтааст:

Гуфт: "Хдчда(х), хафда(х), ё худ шонзда(х), Ё ки понзда(х), эй бародархонда! [2, c. 589]. Ба нахве ки аз мисолхои овардашуда бармеояд, исмхои дар ин колаб таркибёфта, чи дар "Маснавии маънавй" ва чи дар забони точикии имруза, басе каммахсул буда, дар калимасозй мавкеи фаъол надоранд.

Адабиёт:

1. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Фонетика ва морфология. Ч,. I. - Душанбе: Дониш, 1985. - 356 с.

2. Мавлоно Чалолуддин Мухаммади Балхй. Маснавии маънавй. -Техрон: Нашри замон, 2001.

3. Рустамов Ш. Исм (категорияхои грамматикй, калимасозй ва мавкеи исм дар системаи хиссахои нутк. - Душанбе, 1981. - 220 с.

4. Фарханги забони точикй. 4.II. - М.: Советская энсиклопедия, 1969.

СПОСОБА СЛОВООБРАЗОВАНИЯ ИЗАФЕТНОГО ОКОНЧАНИЯ ИМЕНИ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОГО В «МАСНАВИИ МАЪНАВИ»

В статье речь идет об одном способе словообразования, который широко использован в "Маснави манави" Джалолиддина Балхи, который данное время считается наиболее продуктивным. Автор выяснил вклад поэта в творение новых слов.

Ключевые слова: Маснави манави, Джалолиддин Балхи, словообразование, изафетное окончание.

THE PLACE OF IZAPHET WORD FORMATION METHOD DURING THE FORMATION OF NOUN IN "MASNAWI-E MA'NAWI"

In the article it is said about one of the ways of word-building, which is widely used in "Masnavii ma'navi" of Jaloliddin Balkhi and at present is considered to be very productive ways. The author realized the contribution of the poet in creation of new words.

Key words: Masnawi-e ma'nawi, Jaloluddin Balkhi, word formation, izafet ligament.

Сведения об авторе: Назаралиева Дилафруз, соискатель Института языка, литературы, востоковедения и письменного наследия имени А. Рудаки Академии наук Республики Таджикистан, e-mail: dil-2008@mail.ru

About author: Nazaralieva Dilafruz, researcher of the Institute of Language, Literature, Oriental studies and Written heritage named after A. Rudaki of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.