Научная статья на тему 'ТАРИХ ФАНИНИ ЎҚИТИШНИНГ АЙРИМ МЕТОДОЛОГИК МУАММОЛАРИ'

ТАРИХ ФАНИНИ ЎҚИТИШНИНГ АЙРИМ МЕТОДОЛОГИК МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

544
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тарих фани методологияси / тарих тамойиллари / тарихий тафаккур / тарих таълимининг замонавий концепцияси / methodology of historical science / principles of history / historical thinking / modern concept of history education

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Шохруҳ Абдиев, Ахрор Қурбонов

Мазкур илмий мақола тарих фанининг баъзи методологик муаммоларини, ўрта мактаб тарих таълими, ундаги юз берган ўзгаришлар, тарихни ўрганишнинг аҳамияти ҳақидаги қарашларни ўз ичига олади. Шунингдек, мактаб тарих таълимининг замонавий концепцияси, Ўзбекистон тарихини ўрганишдаги илмий, методологик масалалар асосий ўрин тутади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME METHODOLOGICAL PROBLEMS OF TEACHING HISTORY

This scientific article covers some methodological problems of history, views on high school history education, changes in it, the importance of studying history. Also, the modern concept of school history education, scientific and methodological issues in the study of the history of Uzbekistan play a key role.

Текст научной работы на тему «ТАРИХ ФАНИНИ ЎҚИТИШНИНГ АЙРИМ МЕТОДОЛОГИК МУАММОЛАРИ»

ТАРИХ ФАНИНИ УЦИТИШНИНГ АЙРИМ МЕТОДОЛОГИК

МУАММОЛАРИ

Шохрух Абдиев Ахрор бурбонов

Чирчик давлат педагогика институти Чирчик давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Мазкур илмий макола тарих фанининг баъзи методологик муаммоларини, урта мактаб тарих таълими, ундаги юз берган узгаришлар, тарихни урганишнинг ахамияти хакидаги карашларни уз ичига олади. Шунингдек, мактаб тарих таълимининг замонавий концепцияси, Узбекистон тарихини урганишдаги илмий, методологик масалалар асосий урин тутади.

Калит сузлар: тарих фани методологияси, тарих тамойиллари, тарихий тафаккур, тарих таълимининг замонавий концепцияси.

SOME METHODOLOGICAL PROBLEMS OF TEACHING HISTORY

Shokhruh Abdiev Akhror Kurbonov

Chirchik State Pedagogical Institute Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

This scientific article covers some methodological problems of history, views on high school history education, changes in it, the importance of studying history. Also, the modern concept of school history education, scientific and methodological issues in the study of the history of Uzbekistan play a key role.

Keywords: methodology of historical science, principles of history, historical thinking, modern concept of history education.

КИРИШ

Мустакилликнинг биринчи кунларидан ижтимоий-гуманитар фанларда туб узгаришлар даври бошланди. Тарих фанини тадкик этиш ва укитишда янги методология кириб келди. Жахон тарихи фанида эътироф этилган холисийлик, илмийлик, тарихийлик ва мукобиллик тамойиллари тарихни тадкик этиш ва укитишда тадбик этила бошланди. Тарих таълими мазмун-мохиятини замон рухида укувчиларга етказиш учун укув-методик мажмуа янгиланди. Урта мактаб учун тарих фанидан янги дарсликлар яратилди. Бугунги кунда урта мактаб тарих укитувчиси самарали таълим бериши учун назарий ва амалий жихатдан етарли

билим ва малакага эга булиши лозим. Бу борада биринчи президентимиз И.Каримов шундай таъкидлаган эди: чукур тахлил, мантикка асосланмаган бир ёклама фикр одамларни, энг аввало тарих укитувчиларини чалFитади. Улар эшитганларини хакикат шу экан деб укувчиларга хам етказишади, факат бахс -муназара, тахлил меваси булган хулосаларгина бизга туFри йул курсатиши мумкин. Урта мактаб тарих таълими илмий-тарихий тушунчалар ва улар орасидаги боFланишлар, алокалар тизимидан иборат. Шу жихатдан олганда, у тарих фани асосларини урганиш, уни пухта ва онгли узлаштириш, ушбу фаннинг илмий тушунчаларини узлаштиришни билдиради. Тарих курсини онгли ва фаол узлаштириш, албатта, ундаги илмий тушунчаларга мос атамалар тизимидан туFри фойдаланишни назарда тутади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Агар утмишга назар ташлайдиган булсак, укитиш методларини танлаш муаммосига Я.А.Коменский, И.Песталоцци, А.Дистервег, К.Д.Ушинскийлар маълум даражада эътибор беришганди. Я.А.Коменский укитиш методларига FOят катта ахамият бериб, агарда билим чуккиларига жуда озчилик кийинчилик, минг азоб билан етиб борар экан, бунинг сабаби инсоният эриша олмайдиган бирор нарсанинг мавжудлигида эмас, балки методларнинг чалкашлигидадир, деб хисоблаганди. У билиш кобилиятини юзага чикара оладиган усулларга риоя килишни ва уларни шароитларга караб куллашни талаб этганди.

Республикамизда тарих фанини фалсафий ёндашув асосида тадбик килиш Н. Жураев томонидан такдим килинган. Тарих фанини укитишнинг услуби буйича эса Т.Тошпулатов ва Я.Гаффоровлар томонидан такдим килинган укув-услубий, дидактик таъминот хам алохида ахамиятга эга.

МУХОКАМА

Тарих фанининг мактаб курси учта вазифани бажаришга каратилган:

- укувчиларга тарихий билимларнинг асосларини бериш, уларнинг чукурлиги ва мустахкамлигини таъминлаш;

- укувчиларда тарихни илмий тушунишнинг шаклланиши ва миллий тарих,

- хорижий мамлакатлар ва халклар тарихига хурмат муносабатида булишни таъминлашга;

- укувчиларда тарихий онг, тарихий хотира, тарихий тафаккурни ривожлантириш ва укувчиларнинг билимларини мустакил узлаштириш ва куллашга ургатишдир.

Укувчиларнинг тарихий тафаккури уларнинг умумий дунёкарашининг шаклланиши билан биргаликда боради. Укувчиларнинг дунёкарашида тарихий тафаккурнинг ривожланиши унинг амалий фаоллигини таъминлайди. Яъни, тарихан дунёда мавжуд булган фан-техника янгиликларини узлаштириши билан уз фаолиятида янгиликка интилиш узида яратувчанлик фаолиятини шакллантиради. Укувчи тарих фанидан билимлар асосини узлаштирганда миллатимиз ва бошка халкларнинг утмиш, кеча ва бугунги тараккиёти туFрисида тушунчага эга булади. Тарих таълими хар бир одамга этномиллий, умуммиллий ва умуминсоний кадриятларни узлаштиришга ёрдам бериши лозим. Бу укувчини шахс, фукаро, инсон сифатида шаклланишига асос булади. Укувчилар Узбекистон тарихи фанини урганиш давомида умуминсоний кадриятларни узлаштириб боради. Тарих дарслари укувчиларга тарихий билимларни етказиб берувчи воситагина эмас, балки уларнинг маънавий-ахлокий жихатдан шаклланиб боришларини таъминловчи кучли таъсирга эга булган омил хамдир. Мактаб тарих таълимининг замонавий концепцияси тарихни тизимли урганишни саклаб колади. Лекин тарих унинг тамойиллари асосида урганилади. Тарих укув фани урта мактабда гуманитар фанларнинг ривожланиши учун методологик шарт-шароит яратади. Тарих фанининг маълумотлари, тушунчалари, атамалари ва тамойиллари бошка фанларда хам кенг кулланилади, уз навбатида тарих фанида бошка фанлардаги тушунча, атамалардан фойдаланилади.

Тарих фани бошка ижтимоий гуманитар фанлардан фарк килади ва алохида мавкега эга. Албатта у бошка ижтимоий фанлар, фалсафа, иктисодиёт назарияси, социология, сиёсатшунослик ва бошкалар билан алокада булади. Х,озирги кунда тарих фанининг фанда эътироф этилган хилма-хил назарияси ва концепциялари купчилик хукмига хавола килинмокда. Укитувчи тарих фанига тегишли барча эътиборга молик назария ва концепцияларни изчил урганиши ва тадкикот укув жараёнига самарали тадбик этиши лозим. Тарих укитувчиси тарихий назария ва концепциялардан хар бир мавзуни урганишда куллаши максадга мувофик булади. Тегишли назария мавзу билан мос булиши учун уни укитувчи дарсга тайёрланиш жараёнида тахлил килиши ва окилона фойдаланиш зарур. Шу билан бирга, мавзудаги тарихий маълумот, далиллар билан назариянинг уртасидаги мувозанат уЙFун сакланиб колишига эътибор берилади.

НАТИЖАЛАР

Мамлакатимизда тарих фанини ривожлантириш сохасидаги ишлар комплекс ва тизимли давом эттирилмокда. Бугунги кунда Узбекистон тарихини

урганишда туб узгаришлар юз бермокда. Ушбу йуналишда куйидаги илмий, методологик масалалар асосий урин тутади:

1. Тарихни урганишнинг методологик асосларини ривожлантириш. Бунда тарих методикаси буйича мавжуд турли хил илмий концепцияларни урганиш оркали улардан фойдаланиш.

2. Тарихни урганиш учун ишлаб чикилган ягона концепцияни амалга тадбик этиш.

3. Урта ва урта махсус таълим, профессионал таълим, олий таълим учун яратилаётган дарсликларни янги авлодини ишлаб чикишда ягона концепцияга таяниш.

4. Тарих фанининг долзарб муаммоларни урганишда турли фанларнинг ютуклари, фан, таълим ва ишлаб чикариш интеграцияси хамда кластер модели асосидаги самарали хдмкорлик фаолиятини ташкил этиш.

5. Тарих фанини урганишга баFишланган илмий-амалий анжуманларни утказиш ва фаннинг долзарб муаммоларини урганиш жараёнида эришилган ютукларни мониторингини олиб бориш ва хоказо.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни таъкидлаш керакки, хозирги кунда тарих фанининг методик муаммоларидан бири мактабда тарих таълимини замонга мос, хозирги тараккиёт талабларига жавоб берадиган концепциясини шакллантириш ва амалга оширишдир. Мактаб тарих таълими узининг узок йиллар давомида танланган бой тажрибасига эга. Тупланган тажриба хозирги мураккаб даврда тарих укитишда мухдм урин тутади, ундан унумли фойдаланиш зарур.

REFERENCES

1. Абдурахманова Ж. Н. (2020). Инновацион тажриба майдони - "мактаб-лаборатория"нинг таълим тизимидаги урни. Мугаллим х,ем узликсиз билимлендири. (Issue 1) -Б. 22-26.

2. Gafforov Ya. X. (2019). THE STATE OF HUSTORICAL EDUCATION IN UZBEKISTAN DURING WORLD WAR II. USA(Philadelphia) . -P. 173-175.

3. Botir Boltabaevich Baymetov, Khusan Kholmuratovich Muratov. Self Sketches as a Tool in the Professional Training of a Future Artist-Teacher. Solid State Technology. 2020/2/29. Vol.63 № 2 (2020). 224-231.

4. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

5. Тошев, С. (2020). Узбекистоннинг совет мустамлакачилиги даври тарихини урганишда турк тилидаги манбаларни урни. In Тарихий манбашунослик, тарихнавислик, тарих тадкикотлари методлари ва методологиясининг долзарб масалалари (pp. 121-127)

6. JI Suyundikovich. (2020). TARIXNI O'QITISH METODIKASI RIVOJLANISHI TARIXIDAN. Fan va ta'lim, 1 (5), 195.

7. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

8. Toshev S. (2020). TARIX FANINI O'QITISHNDA ZAMONAVIY YONDASHUVLAR. Science and Education, 1(Special Issue), 6

9. Usarov Djabbar Eshkulovich, & Suyarov Kusharbay Tashbaevich. (2020). Developing Pupils' Learning and Research Skills on the Basis of Physical Experiments. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(02), 1337-1346.

10. Toshtemirova, S. (2020). Factors Affecting the Quality of Education and the Importance of the Education Cluster to Address Them. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 151-156.

11. A6gypaxMaHoBa H. (2019). Tapux ^hhhh y^rnum ycynnapu Ba ynapHHHr caMapagopnuru // Ta'lim, fan va innovatsiya. T.: 1(4), 35-39.

12. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

13. Toshtemirova, S.A. (2019). Klaster yondashuvi asosida mintaqaviy ta'lim tizmini boshqarish. NamDU ilmiy axborotnomasi, 7(11), 361-367.

14. Gaffarov, Y. (2019). Technical approach in the education system. International Journal on Integrated Education, 2(6), 40-41. Retrieved from http://journals.researchparks.org/index.php/IJIE/article/view/195

15. A6gypaxMaHOBa, H., TomTeMHpoBa, C.A. (2020). Hнновaцнон TexHonoruanap Ba ax6opoT MagaHHaTHHH maKnnamupHm negaroruKaHHHr gon3ap6 MacananapugaH 6upu. Science and Education, 1 (Issue 7), 436-442.

16. Matchonov S. (2020). Adabiyot darslarida Tahlil va talqin uyg'unligi // Til va adabiyot ta'limi. 7-son. -B. 8-11.

17. Abdurakhmanova, J. N. (2020). The policy of tolerance in Uzbekistan (in the case of Greeks). International Journal on Integrated Education, 2(5), 212.

18. Toshtemirova, C., ^ongacoB, H. (2019). EimMgi agaMrepmimKKe 6ayny HgeacbiHbiH, ^a^eTTiri // "Actual problems of society, education, science and technology: status and prospects of development" collection of scientific papers of the ii international scientific-practical conference. AKTy6e. P. 17-23.

19. Shukurullo Mardonov. Art Pedagogical and art therapeutic technologies in the art classes. International Journal of Research in Economics and Sosial Sciences, 10 (Issue 6), 26-36.

20. TomeB, Cone^OH AxMa^OHOBHH. (2020). Y36eKHCTOH coBeT MycTaMnaKanunuK gaBpu TapHXHHHHr TypKuaga ypraHunumu. YTMumra Ha3ap.2(2-Maxcyc coh). 347-353

21. Jabbor Usarov. (2019, June). Using Teaching Methods for Development Student Competencies. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 15(1), 272274.

22. Ahmadjanov D.B. (2020). O zbekistonda ijtimoiy-gumanitar fanlar tizimining rivojlanishdagi xususiyatlari. Toshkent davlat pedagogika universiteti ilmiy axborotlari. 8. 104-109.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.