Научная статья на тему 'ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН СОЯ НАВЛАРИНИНГ МАЙСА ДАВРИДАГИ МОРФОЛОГИК КУРСАТКИЧЛАРИ'

ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН СОЯ НАВЛАРИНИНГ МАЙСА ДАВРИДАГИ МОРФОЛОГИК КУРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

332
55
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соя / такрорий экин / морфохужалик / майса / илдиз / soy / replanting / morphology / grass / root

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — М. А. Холицова, X. Х. Матниязова, Г. С. Исмагилова

Майсалаш даврида соянинг илдиз тизими ривожланади. Ушбу усимлик тулик майсалаш даврга кирганда унинг илдизида туганаклар ривожланади. Натижада, ризобиум бактериялари хаво азотини узлаштириб, усимликни азот билан таъминлайди ва бир кисм азотни тупрокда колдириб, унинг унумдорлигини оширади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHOLOGICAL INDICATIONS OF SOY VARIETIES PLANTED AS REPRODUCTIVE CROPS

During mowing, the root system of shade develops. When this plant enters the period of full weeding, it develops buds on its roots. As a result, rhizobium bacteria assimilate air nitrogen, providing the plant with nitrogen and leaving some nitrogen in the soil, increasing its fertility.

Текст научной работы на тему «ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН СОЯ НАВЛАРИНИНГ МАЙСА ДАВРИДАГИ МОРФОЛОГИК КУРСАТКИЧЛАРИ»

ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН СОЯ НАВЛАРИНИНГ МАЙСА ДАВРИДАГИ МОРФОЛОГИК КУРСАТКИЧЛАРИ

M. А. Холик;ова X,. X. Матниязова Г. С. Исмагилова

ТВЧДПИ Генетика ва ТВЧДПИ

holiqoval 9811 @mail.ru усимликлар gulnozaismagilova@gmail.com

экспериментал биологияси институти matniyazova@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Майсалаш даврида соянинг илдиз тизими ривожланади. Ушбу усимлик тупик; майсалаш даврга кирганда унинг илдизида туганаклар ривожланади. Натижада, ризобиум бактериялари хаво азотини узлаштириб, усимликни азот билан таъминлайди ва бир кием азотни тупрокда колдириб, унинг унумдорлигини оширади.

Калит сузлар: соя, такрорий экин, морфохужалик, майса, илдиз.

MORPHOLOGICAL INDICATIONS OF SOY VARIETIES PLANTED AS

REPRODUCTIVE CROPS

M. A. Kholikova H. X. Matniyazova G. S. Ismagilova

Teacher of CSPI Institute of Genetics Teacher of CSPI

holiqoval9811 @mail.ru and Experimental gulnozaismagilova@gmail.com

Biology of Plants textivazova@mail.ru

ABSTRACT

During mowing, the root system of shade develops. When this plant enters the period of full weeding, it develops buds on its roots. As a result, rhizobium bacteria assimilate air nitrogen, providing the plant with nitrogen and leaving some nitrogen in the soil, increasing its fertility.

Keywords: soy, replanting, morphology, grass, root

КИРИШ

Маълумки, кейинги пайтларда ту про к таркибидаги чиринди (гумус) микдори камайиб бормокда. Хрсилдорликни ошириш учун фермерлар жуда катта мехнат килишади, пахта экилган далаларга бир гектарига 700-800

килограмм, бугдой майдонларига хам 400-500 килограмм, баъзан 800 килограммгача минерал угит берилади.

Тупрокка азотли угитларни камрок бериб, юкори хосил олишга эришиш зарур. Бунинг учун кенг майдонларда соя етиштириш тажрибасини куллаш талаб этилади. Чунки соя тупрокда 120-150 килограмм экологик тоза азот туплайди, ту про к структураси ва микрофлораси яхшилайди. Соя экилган майдонларга келаси йил бошка кишлок хужалиги экинлари экилганда хосилдорлик уртача 35-40 фоизгача ошишига эришилади.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Усимликларнинг хосилдорлиги унинг биологик хусусиятларига, вегетация давомида етарли меъёрда озука элементлари ва сув билан таъминланишига, тупрок унумдорлигига ва агротехник тадбирларга богликдир.

Усимликларнинг турлари ва навлари узаро ирсий хусусиятлари, вегетатсиясининг давомийлиги, морфофизиологик хусусиятлари ва чидамлилиги буйича фаркпанади.

Улкамиз тупрок-иклим шароити соя етиштириш учун жуда кулай булиб, уни барча вилоятлар ва К,оракалпогистонда асосий хамда такрорий экин сифатида етиштириш мумкин.

Озик-овкат учун етиштириладиган дуккакли экинлар тупрокни азот билан туйинтиради ва баркарор ишлаб чикаришни жадаллаштиришда жуда мухим ахамиятга эга. Дуккакли экинлар тупрокни азот билан таъминлашдан та ш кар и унинг сифатини хам оширади, шу йусинда навбатдаги экин хосилдорлигига ижобий таъсир курсатади. Дуккакли экинларни уз ичига олган экин етиштириш тизимларида навбатдаги экин учун азот угитига булган талаб камаяди. Бу эса ишлаб чикариш харажатларининг пасайишига хизмат кил ад и. Шунингдек, дуккакли экинлар тупрок унумдорлигини оширади ва алмашлаб экиш тизимидаги куплаб экинларга утмишдош экин сифатида мое келади (2).

Такрорий экин сифатида экилган соя сув ва шамол эрозиясининг зарарли таъсирини камайтиради, тупрокни органик моддалар билан бойитади ва унинг иккиламчи шурланиши камаяди. У бугдой хосилидан бушаган ангизга экилганда экинзор микроиклими, дала фитосанитар холати, тупрокдаги микробиологик жараёнлар яхшиланади. Соядан кейин жойлаштирилган экинларнинг хосилдорлиги 20-30 фоизга ортади.

Усимликларнинг турлари ва навлари узаР° ирсий хусусиятлари, вегетациясининг давомийлиги, морфофизиологик хусусиятлари ва чидамлилиги буйича фаркпанади.

НАТИЖАЛАР

Тажрибаларимиз Самарканд ва Навоий вилояти шароитида олиб борилди. Бунда Республикамизда кенг майдонларга энг куп экилаётган навлар танлаб олиниб, Самарканд вилоятида бугдой хосили йигиб олингандан сунг, ерни экишга тайёрлаб, иккинчи экин сифатида 22 июнь куни экилди. Бугдой хосилидан бушаган майдонларда албатта экишдан олдин сугориш утказилиб, уруглар нам тупрокка экилади. Такрорий экин сифатида 20 июндан 10 июлгача экиш макбул муддат хисобланади (3).

Тадкицот объекта сифатида Самарканд вилоятида Россия селекциясининг Селекта-302, Чара навлари ва Крзогистон селекциясининг Нена навлари, махаллий навлардан Ойжамол, Устоз, Тумарис, Барака, Сочилмас навлари урганилди.

Навоий вилоятида хам Республикамиздаги кенг майдонларга энг куп экилаётган навлар танлаб олиниб, Навоий вилоятида картошка хосили йигиб олингандан сунг, ерни экишга тайёрлаб, иккинчи экин сифатида 10 июнь куни экилди. Тадкицот манбаи дуккаклаш даврида махаллий ва хорижий соя навларида морфологик белгилардан дуккаклаш белгиси урганилди. Тадкицот объекта сифатида Россия селекциясиниг Селекта-302, Селекта- 301, Селекта-201, Дуар, Амиго навлари ва Крзогистон селекциясининг Нена нави, махаллий навлардан Ойжамол, Устоз, Тумарис, Барака навлари урганилди.

Тадкикотларимизда майса даврида махаллий ва хорижий соя навларида морфологик белгилардан илдиз узунлиги белгиси урганилди.

Соя усимлигининг майса боскичида уруг гипокотили ту про к юзасига чиццач, 3-4 кундан сунг муртак барглари шаклланади. Униб чиккан уругпалла барглар яшил рангда булиб, ундан кейинги биринчи учталик барг 6-10 кун ичида пайдо булади. Кейинги барглар навларнинг биологик хусусиятларига ва усиш шароитига(харорат, ёритилганлик ва озикланиш даражаси ва х ) боглик холда 6-8 кун ораликларида хосил булади.

МУХ,ОКАМА

Соя усимлигининг майса боскичи соянинг навига ва тупрок-иклим шароитларига боглик холда 5-6 кундан 15-20 кунга чузилиши мумкин. Шу боскичда усимталарнинг илдизи яхши ривожланади. Урганган навларимизда илдиз 2-5 см га чукурлашди. Майса боскичи усимлик хаётида жуда киска булиб, навларимизда бу давр 8-10 кунни ташкил килди.

Навоий вилоятида тажриба учун экилган хорижий ва махаллий соя навларинг майса давридаги илдизининг усиш курсаткичлари куйидаги 1-жадвалда акс эттирилган.

1-жадвал

№ Навлар Илдиз узунлиги G-уртача огиш курсаткичи У%-Вариация коеффициенти

1. Нена 4,14±0,3 0,41 9,94

2. Селекта-302 4,22±0.2 0,58 13,9

3. Дуар 4,25±0,2 0,45 10,5

4. Селекта-301 4,20±0,2 0,45 10,6

5. Амиго 5,10±8,3 0,26 5,2

6. Селекта-201 4,94±9,9 0,31 6,5

7. Ойжамол 4,61±0,2 0,53 11,5

8. Устоз 4,91±0,1 0,39 8,01

9. Тумарис 4,31±0,2 0,47 10,9

10. Барака 4,91±0,13 0,41 8,5

Илдиз белгиси буйича кжори курсаткичга Амиго навида ( мое равишда 5.10±8.3 ) кузатилди. Амиго навида илдизнинг узун булишига сабаб бу навнинг тез пишарлиги билан боглик. Яъни кеч пишар ва урта пишар навларнинг вегетация даврининг кискалиги билан фарк килади.

Самарканд вилоятида тажриба учун экилган хорижий ва махаллий соя навларинг майса давридаги илдизининг усиш курсаткичлари куйидаги 2-жадвалда аке эттирилган.

2-жадвал

№ Навлар Илдиз узунлиги G-уртача огиш курсаткичи У%-Вариация коеффициенти

1 Ойжамол 4,14±0,3 0,41 9,94

2 Устоз 4,22±0.2 0,58 13,9

3 Тумарис 2,75±0,1 0,43 15,6

4 Барака 4,25±0,2 0,45 10,5

5 Чара 4,20±0,2 0,45 10,6

6 Сочилмас 5,10±8,3 0,26 5,2

7 Нена 4,90±0,1 0,38 7,8

8 Селекта -302 4,94±9,9 0,31 6,5

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, майеалаш даврида соянинг илдиз тизими ривожпанади. Ушбу усимлик тупик майеалаш даврга кирганда унинг илдизида туганаклар ривожпанади (агар тупрокда ризобиум бактериялари мавжуд булса). Натижада, ризобиум бактериялари хаво азотини узлаштириб, уеимликни азот билан таъминлайди ва бир кием азотни тупрокда колдириб, унинг унумдорлигини оширади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. У. Норкулов, О.Сотторов, Ш.Ахмурзаев. « Сугориш тартибларининг соя навлари дуккаклар сонига таъсири». // Агро илм- Узбекистан К,ишлок ва су в хужалиги .2019 йил Махсус С он. 2 5 бет

2. М.Саттаров, Р.Саитканова, Н.Отамирзаев, Б.Кдциров, Х,.Идрисов, Н.Туйгунов, Б.К,аландаров, М. Ахтамов, М.Х,айитов, М.Рахманов. "Самарканд вилоятида соя етиштириш агротехнологияси". // Тавсиянома. Дон ва дуккакли экинлар и л м и й -тад ки кот института. Тошкент - 2017

3. Т.Э.Остонакулов, Н.Х.Халилов, М.К,.Луков, С.Т.Санаев. «Такрорий экинлар фаровонлик манбаи». Кулланма . Самарканд-2017

4. Н.Халилов, З.Артиков.интернет маълумотлари

5. Kholiqova Mokhichekhra Azamatovna, Matniyazova Khilola Khudoybergenovna and Ismagilova Gulnoza Sayfullaevna. Morpho-econoinical Indicators of Some Local and Foreign Soybean Varieties Planted as Main Crops. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7192 7319-73216

6. Ramazonovich, R. В., & Ramazon, K. (2018). Evolution of soils of the Aral Sea area under the influence of anthropogenic desertification. European science review, (1-2).

7. Рамазонов, Б. P. (2017). КРАТКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ПОЧВЕННОГО ПОКРОВА ПРИАРАЛЬЯ (на примере Каракалпакстана). In СОВРЕМЕННОЕ ЭКОЛОГИЧЕСКОЕ СОСТОЯНИЕ ПРИРОДНОЙ СРЕДЫ И НАУЧНО-ПРАКТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ РАЦИОНАЛЬНОГО ПРИРОДОПОЛЬЗОВАНИЯ (pp. 1054-1056).

8. Ханимкулов, Б. (2020). Исследование взаимозависимости между испарением с водной поверхности водо-хранилища Катта-курган и расход воды реки Зарафшан у гидропоста мост Дуппули. Academic Research in Educational Sciences, 7(2), 56-60.

9. Muratov, X. X. (2020). Tasviriy san'at fanidan mustaqil ta'limni tashkil etish va boshqarishda "ISPRING" dasturiy ta'minotining ahamiyati. Academic Research in Educational Sciences, 7(2), 73-84.

10. Zakirov, D. (2020). ECOLOGICAL EDUCATION IN PRESCHOOL INSTITUTIONS. ACTA NUUz, 1(4), 72-74.

11. Shakmurova, G. A., & Egamberdieva, L. N. (2017). Health protection activity of a teacher in formation of students' personality. European science review, (3-4), 85-86.

REFERENCES

1. У. Норкулов, О.Сотторов, Ш.Ахмурзаев. « Сугориш тартибларининг соя навлари дуккаклар сонига таъсири». // Агро илм- Узбекистан К,ишлок ва сув хужалиги .2019 йил Махсус Сон.25 бет

2. М.Саттаров, Р.Саитканова, Н.Отамирзаев, БДодиров, ^.Идрисов, Н.Туйгунов, Б.К,аландаров, М.Ахтамов, М.Х,айитов, М.Рахманов. "Самарканд вилоятида соя етиштириш агротехнологияси". // Тавсиянома. Дон ва дуккакли экинлар и л м и й -тад ки кот института. Тошкент - 2017

3. Т.Э.Остонакулов, Н.Х.Халилов, М.К,.Луков, С.Т.Санаев. «Такрорий экинлар фаровонлик манбаи». Кулланма . Самарканд-2017

4. Н.Халилов, З.Артиков.интернет маълумотлари

5. Kholiqova Mokhichekhra Azamatovna, Matniyazova Khilola Khudoybergenovna and Ismagilova Gulnoza Sayfullaevna. Morpho-econoinical Indicators of Some Local and Foreign Soybean Varieties Planted as Main Crops. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7192 7319-73216

6. Ramazonovich, R. В., & Ramazon, K. (2018). Evolution of soils of the Aral Sea area under the influence of anthropogenic desertification. European science review, (1-2).

7. Рамазонов, Б. P. (2017). КРАТКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ПОЧВЕННОГО ПОКРОВА ПРИАРАЛЬЯ (на примере Каракалпакстана). In СОВРЕМЕННОЕ ЭКОЛОГИЧЕСКОЕ СОСТОЯНИЕ ПРИРОДНОЙ СРЕДЫ И НАУЧНО-ПРАКТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ РАЦИОНАЛЬНОГО ПРИРОДОПОЛЬЗОВАНИЯ (pp. 1054-1056).

8. Ханимкулов, Б. (2020). Исследование взаимозависимости между испарением с водной поверхности водо-хранилища Катта-курган и расход воды реки Зарафшан у гидропоста мост Дуппули. Academic Research in Educational Sciences, 7(2), 56-60.

9. Muratov, X. X. (2020). Tasviriy san'at fanidan mustaqil ta'limni tashkil etish va boshqarishda "ISPRING" dasturiy ta'minotining ahamiyati. Academic Research in Educational Sciences, 7(2), 73-84.

10. Zakirov, D. (2020). ECOLOGICAL EDUCATION IN PRESCHOOL INSTITUTIONS. ACTA NUUz, 1(4), 72-74.

11. Shakmurova, G. A., & Egamberdieva, L. N. (2017). Health protection activity of a teacher in formation of students' personality. European science review, (3-4), 85-86.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.