Научная статья на тему 'АСОСИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН АЙРИМ МАҲАЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИНИНГ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИ'

АСОСИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН АЙРИМ МАҲАЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИНИНГ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

372
68
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соя / асосий экин / хўжалик / дуккак / shade / main crop / farm / legume.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — М. А. Холиқова, Ҳ. Х. Матниязова

Ушбу мақолада Самарқанд вилоятида асосий экин сифатида экилган соя навларининг муҳим морфохўжалик белгиларидан бири бўлган битта ўсимликдаги ҳосилдорлик кўрсаткичи ўрганилди. Олинган маълумотларга кўра хорижий навларда Қозоғистон навларидан Нена нави, Россия навларидан Спарта нави ва маҳаллий навлардан Орзу навида дуккаклаш ва 1000 та дон оғирлиги бўйича юқори кўрсаткич қайд этилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FERTILITY INDICATORS OF SOME LOCAL AND FOREIGN SOY VARIETIES PLANTED AS MAIN CROPS

In this article, the yield index of a single plant, which is one of the important morphological features of soybean varieties planted as the main crop in Samarkand region, was studied. According to the data, foreign varieties have a high yield of Nena from Kazakhstan, Sparta from Russia and Orzu from local varieties.

Текст научной работы на тему «АСОСИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН АЙРИМ МАҲАЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИНИНГ ҲОСИЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИ»

АСОСИИ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН АИРИМ МАХДЛЛИИ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИНИНГ ХОСИЛДОРЛИК КУРСАТКИЧЛАРИ

М. А. Холикова X,. Х. Матниязова

ТВЧДПИ Генетика ва усимликлар

holiqova19811@mail.ru экспериментал биологияси

институти, ТВЧДПИ matniyazova@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Самарканд вилоятида асосий экин сифатида экилган соя навларининг мухим морфохужалик белгиларидан бири булган битта усимликдаги хосилдорлик курсаткичи урганилди. Олинган маълумотларга кура хорижий навларда Козогистон навларидан Нена нави, Россия навларидан Спарта нави ва махаллий навлардан Орзу навида дуккаклаш ва 1000 та дон огирлиги буйича юкори курсаткич кайд этилди.

Калит сузлар: соя, асосий экин, хужалик, дуккак

FERTILITY INDICATORS OF SOME LOCAL AND FOREIGN SOY VARIETIES PLANTED AS MAIN CROPS

M. Kholiqova H. X. Matniyazova

Teacher of CSPI Institute of Genetics and Experimental

Biology of Plants

ABSTRACT

In this article, the yield index of a single plant, which is one of the important morphological features of soybean varieties planted as the main crop in Samarkand region, was studied. According to the data, foreign varieties have a high yield of Nena from Kazakhstan, Sparta from Russia and Orzu from local varieties.

Keywords: shade, main crop, farm, legume.

КИРИШ

Республикамизда бугунги кунда, дуккакли экинлар, жумладан, соянинг янги навларини яратиш, синаш ва муайян тупрок-иклим шароитига мослаштириш, серхосил, сифатли, экологик тоза дон махсулоти етиштириш,

саклаш хамда тупрок унумдорлигини ошириш агротехнологияларини ишлаб чикишга алохида эътибор каратилмокда (1). Жумладан, Узбекистон Республикасининг 2017-2021 йилларга мулжалланган Хдракатлар стратегиясида «Кишлок хужалиги ишлаб чикаришни изчил ривожлантириш, мамлакат озик-овкат хавфсизлигини янада мустахкамлаш, экологик тоза махсулотни ишлаб чикаришни кенгайтириш, бушаб колган ерларга мойли экинларни жойлаштириш, кишло; хужалиги ишлаб чикариш сохасига интенсив усулларни, энг аввало замонавий ресурс тежамкор агротехнологияларни жорий этиш» мухим вазифалардан бири килиб белгилаб берилган. Шундан келиб чикиб, соя навларини макбул экиш усуллари, меъёрлари ва сугориш тартибларини урганиш долзарб вазифалардан хисобланади (2).

Самарканд вилоятидаги сугориладиган ерларда республикамиздаги кенг майдонларга энг куп экилаётган навлар танлаб олиниб пуштага экиш йули билан асосий экин сифатида хорижий ва махаллий соя навларининг 14 хил нави экилди (7).

AДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тадкикотларимиз 2019 йилда Самарканд вилоятининг Пахтачи туманида олиб борилди.Тадкикот манбаи сифатида махаллий ва хорижий соя навларида морфологик белгилардан хосилдорлик белгиси урганилди. Тадкикот объекти сифатида Россия селекциясиниг Селекта-302, Селекта- 301, Селекта-201, Дуар, Чара, Арлетта, Спарта, Вилона, Амиго навлари ва Козогистон селекциясининг Нена ва Эврика - 357 навлари, махаллий навлардан Генетик-1, Сочилмас, Орзу навлари асосий экин сифатида 10 май куни экиб урганилди.

Соя усимлиги дуккакларининг шаклланишида хам навларининг биологик хусусиятлари, сугориш ва озиклантириш тартиблари жуда катта ахамиятга эга. Х.Атабаеванинг илмий тадкикот натижаларини курсатишича, соя усимлигида гуллаш бошланишдан 10-15 кун утгач, поянинг пастки ярусларида дуккаклар хосил була бошлайди ва гуллаш хамда дуккакларнинг шаклланиши поянинг пастки кисмидан юкори кисмига караб навбат билан вужудга келади. Вужудга келган тулик дуккаклар хам секин-аста саргайиб, пишиш фазасини утайди (4).

Кузатишлардан маълум булишича, соянинг эртапишар навларида бир дуккакнинг ривожланиши 14-17 кунни, урта пишар навларда 20-25 кунни, кечпишар навларида эса 25-30 кунни ташкил килади. Дуккакнинг ривожланиш жараёни нав хусусиятлари, тупрок ва иклим шароитларига богликдир (5).

НАТИЖАЛАР

Самарканд вилояти тупрок-иклим шароитларида асосий экин тарзида экилган турли хорижий ва махаллий соя навларининг биоэкологик ва морфофизиологик хусусиятларидан усимликнинг дуккаклаш фазаси урганилганда куйидагича курсаткичларга эга булинди.

Дуккаклаш белгиси буйича юкори курсаткичга (1-жадвал) хорижий Козогистон навларда Нена нави ( мос равишда 58,20±10) , Россия навларида Спарта нави (мос равишда 59±8), махаллий навларда Орзу нави ( мос равишда 82±7), энг паст курсаткич эса хорижий Козогистон навларда Эврика-357 нави ( мос равишда 30,2±2) , Россия навларида Амиго нави ( мос равишда 26,3±2) ва махаллий Генетик-1 навида ( мос равишда 56,5±5) кузатилди. Орзу навида дуккакланишнинг яхши булишига сабаб бу навнинг Узбекистон иклими шароитига мослиги ва тез пишарлиги билан боглик.

Самарканд вилоятида экилган хорижий ва махаллий соя навларинг дуккаклар сони, дона.

1-жадвал.

№ Навлар X G V

1 Нена 38,7±3 7,81 20,16

2 Эврика 357 30,2±2 6,45 21,33

3 Селекта 302 31±2 6,03 20

4 Селекта 301 33,6±4 12 36

5 Селекта 201 41,40±9 28,6 69

6 Спарта 59±8 23,7 40,1

7 Вилона 31,5±4 12 37,1

8 Дуар 33,40±2 6,47 19,36

9 Амиго 26,3±2 6,8 26

10 Чара 55±7 20 36,01

11 Арлетта 57,3±7 21 37

12 Орзу 82±7 23 28

13 Генетик-1 56,5±5 15,2 28

14 сочилмас 75,9±8 25,22 33,27

МУХ,ОКАМА

Дон огирлиги белгиси буйича юкори курсаткичга хорижий Козогистон навларда Нена нави ( мос равишда 161,5±5) , Россия навларида Спарта нави (мос

равишда 167,9±5), махаллий навларда Генетик-1 ( мос равишда 134,9±4), энг паст курсаткич эса хорижий навларида Вилона нави ( мос равишда 93,4±1), ва махаллий Сочилмас навида ( мос равишда 123±4) кузатилди. Генетик-1 навида дуккакланишнинг яхши булишига сабаб бу навнинг Узбекистан иклими шароитига мослиги ва тез пишарлиги билан боглик.

Самарканд вилоятида экилган хорижий ва махаллий соя навларинг 1000 та дон OFирлиги курсаткичлари

2-жадвал

№ Соя навлари 1000 та дон огирлиги

1 Эврика-357 128,2±4

2 Селекта-302 142,5±8

3 Селекта-301 121,1±4

4 Нена 161,5±5

5 Селекта-201 125,6±6

6 Спарта 167,9±5

7 Вилона 93,4±1

8 Дуар 100,5±5

9 Амиго 132,2±5

10 Чара 124,9±7

11 Арлетта 156,5±4

12 Орзу 124,5±6

13 Генетик-1 134,9±4

14 Сочилмас 123±4

ХУЛОСА

Шундай килиб, Самарканд вилояти тупрок-иклим шароитларида турли хорижий ва махаллий соя навларининг биоэкологик ва морфофизиологик хусусиятларидан усимликнинг дуккаклаш фазаси урганилганда хорижий Козогистон навларида Нена нави, Россия навларида Спарта нави ва махаллий навларда Орзу навида юкори курсаткичга эришилди.

100 грамм дон огирлиги буйича эса хорижий Козогистон навларида Нена нави, Россия навларида Спарта нави ва махаллий навларда Генетик-1 навида юкори курсаткичга эришилди.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Xoliqova M.A., Matniyazova H.X.. « Soya o'simligining botanik va biologik tasnifi hamda ahamiyati ». // "Barqaror rivojlanishda uzluksiz ta'lim:Muammo va yechimlar" Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman ilmiy ishlar To'plami Tom II 21-24 may, 2019 yil Chirchiq sh. 318-319 bet.

2. У. Норцулов, О.Сотторов, Ш.Ахмурзаев. « Сугориш тартибларининг соя навлари дуккаклар сонига таъсири». // Агро илм- Узбекистон ^ишлоц ва сув хужалиги . 2019 йил Махсус Сон.25 бет

3. Атабоева. Соя. Тошкент 2004 й.

4. М.Саттаров, Р.Саитканова, Н.Отамирзаев, БДодиров, Х.Идрисов, Н.Туйгунов, БДаландаров, М.Ах,тамов, М.Хдйитов, М.Рахманов. "Самарканд вилоятида соя етиштириш агротехнологияси". // Тавсиянома. Дон ва дуккакли экинлар илмий-тадцицот институти. Тошкент - 2017

5. Т.Э.Остонацулов, Н.Х.Халилов, МДЛуков, С.Т.Санаев. «Такрорий экинлар фаровонлик манбаи». ^улланма . Самарцанд-2017.

6. Н.Халилов, З.Артицов.интернет маълумотлари.

7. Kholiqova Mokhichekhra Azamatovna, Matniyazova Khilola Khudoybergenovna and Ismagilova Gulnoza Sayfullaevna. Morpho-economical Indicators of Some Local and Foreign Soybean Varieties Planted as Main Crops. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7192 7319-7321б.

8. Matniyazova H. Kh, Nabiyev S. М, Abzalov M. F., Kholiqova M. A., Yuldashev O. Some Physiological Indicators of Domestic and Foreign Soybean Varieties under Different Water Regimes. International Journal of Science and Research (IJSR). ResearchGate Impact Factor SJIF Volume 8 Issue 9, September 2019. 389-392 bet.

9. М. А. Холицова, X,. X. Матниязова, А. А. Азимов. "Такрорий экин сифатида экилган соянинг айрим махдллий ва хорижий навларининг морфохужалик курсаткичлари". Узбекистон аграр фани хабарномаси. №3 (81) 2020 йил. 110-113бет.

REFERENCES

1. Xoliqova M.A., Matniyazova H.X.. « Soya o'simligining botanik va biologik tasnifi hamda ahamiyati». // "Barqaror rivojlanishda uzluksiz ta'lim:Muammo va yechimlar" Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman ilmiy ishlar To'plami Tom II 21-24 may, 2019 yil Chirchiq sh. 318-319 bet.

2. У. Норцулов, О.Сотторов, Ш.Ахмурзаев. « Сугориш тартибларининг соя навлари дуккаклар сонига таъсири». // Агро илм- Узбекистон ^ишлоц ва сув хужалиги . 2019 йил Махсус Сон.25 бет.

3. Атабоева. Соя. Тошкент 2004 й.

4. М.Саттаров, Р.Саитканова, Н.Отамирзаев, БДодиров, Х.Идрисов, Н.Туйгунов, БДаландаров, М.Ах,тамов, М.Хайитов, М.Рахманов. "Самарцанд вилоятида соя

етиштириш агротехнологияси". // Тавсиянома. Дон ва дуккакли экинлар илмий-тад^и^от институт. Тошкент - 2017.

5. Т.Э.Остона^улов, Н.Х.Халилов, МД.Луков, С.Т.Санаев. «Такрорий экинлар фаровонлик манбаи». ^улланма . Самар^анд-2017.

6. Н.Халилов, З.Артщов.интернет маълумотлари.

7. Kholiqova Mokhichekhra Azamatovna, Matniyazova Khilola Khudoybergenovna and Ismagilova Gulnoza Sayfullaevna. Morpho-economical Indicators of Some Local and Foreign Soybean Varieties Planted as Main Crops. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7192 7319-73216.

8. Matniyazova H. Kh, Nabiyev S. М., Abzalov M. F., Kholiqova M. A., Yuldashev O. Some Physiological Indicators of Domestic and Foreign Soybean Varieties under Different Water Regimes. International Journal of Science and Research (IJSR). ResearchGate Impact Factor SJIF Volume 8 Issue 9, September 2019. 389-392 bet.

9. М.А.Холщова, Х,.Х,.Матниязова, А.А.Азимов. "Такрорий экин сифатида экилган соянинг айрим махдллий ва хорижий навларининг морфохужалик курсаткичлари". Узбекистан аграр фани хабарномаси. №3 (81) 2020 йил. 110-113бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.