Научная статья на тему 'СУЮҚ ЎҒИТАММИАКАТЛАР ОЛИШ ВА УЛАРНИ ИШЛАТИШ УСУЛЛАРИ'

СУЮҚ ЎҒИТАММИАКАТЛАР ОЛИШ ВА УЛАРНИ ИШЛАТИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
159
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Минерал ўғит / суюқ ўғитлар / кальций селитраси / аммиакли селитра / суюқ аммиак буғи / ПУА маркали машина / аммиакатларни тупроққа бериш / Mineral fertilizers / liquid fertilizers / calcium nitrate / ammonium nitrate / liquid ammonia vapors / PUA machine / application of ammonia to the soil

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Z. Mamadjanov, A. Mamadaliev, X. Bakieva, O. Sayfiddinov

Ушбу мақолада суюқ ўғитлар тўғрисида сўз юритилиб, бунда суюқ ўғитлар ишлаб чиқаришнинг афзалликлар ва аммиакатлар ишлаб чиқариш тўғрисида, олинган аммиакатларнинг навлари, кимёвий таркиби ва уларнинг тупроққа берилиши ҳақида маълумот берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS FOR PRODUCING LIQUID AMMONIA FERTILIZERS AND THEIR USE

This article is about liquid fertilizers, it provides information about the benefits of liquid fertilizer production and ammonia production, types of ammonia produced, chemical composition and methods of applying them to the soil.

Текст научной работы на тему «СУЮҚ ЎҒИТАММИАКАТЛАР ОЛИШ ВА УЛАРНИ ИШЛАТИШ УСУЛЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

СУЮЦ УГИТ- АММИАКАТЛАР ОЛИШ ВА УЛАРНИ ИШЛАТИШ УСУЛЛАРИ Мамаджанов Зокиржон Нематжонович, PhD, доцент,

Наманган мухандислик-курилиш институти. Мамадалиев Адхамжон Тухтамирзаевич, PhD, доцент, Наманган мухандислик-курилиш институти Бакиева Хаётхон Абдугаппаровна Наманган мухандислик-курилиш институти катта укитувчиси Сайфиддинов Одилжон Исмоилжон ^ли Наманган мухандислик-курилиш институти магистарнти https://doi.org/10.5281/zenodo.7278108

Аннотация. Ушбу мацолада суюц угитлар тугрисида суз юритилиб, бунда суюц угитлар ишлаб чицаришнинг афзалликлар ва аммиакатлар ишлаб чицариш тугрисида, олинган аммиакатларнинг навлари, кимёвий таркиби ва уларнинг тупроцца берилиши уацида маълумот берилган.

Калит сузлар: Минерал угит, суюц угитлар, кальций селитраси, аммиакли селитра, суюц аммиак буги, ПУА маркали машина, аммиакатларни тупроцца бериш МЕТОДЫ ПОЛУЧЕНИЯ ЖИДКИХ УДОБРЕНИЙ- АММИАКАТОВ И ИХ

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ

Аннотация. Эта статья о жидких удобрениях, в ней дана информация о преимуществах производства жидких удобрений и производства аммиака, видах производимого аммиака, химическом составе и способах их внесения в почву.

Ключевые слова: Минеральные удобрения, жидкие удобрения, кальциевая селитра, аммиачная селитра, пары жидкого аммиака, машина марки ПУА, внесение аммиака в почву

METHODS FOR PRODUCING LIQUID AMMONIA FERTILIZERS AND THEIR USE

Abstract. This article is about liquid fertilizers, it provides information about the benefits of liquid fertilizer production and ammonia production, types of ammonia produced, chemical composition and methods of applying them to the soil.

Keywords: Mineral fertilizers, liquid fertilizers, calcium nitrate, ammonium nitrate, liquid ammonia vapors, PUA machine, application of ammonia to the soil

КИРИШ

^ишлок хужалигини кимёлаштирмасдан туриб уни ривожлантириш мумкин эмас. ^ишлок хужалигини кимёлаштириш, экинлар х,осилдорлиги ва мах,сулот сифатини яхшилашга имкон берадиган кимёвий воситалардан кенг куламда фойдаланиш демакдир. Кимёвий воситалардан кенг ва режа асосида фойдаланишни уз ичига олган тадбирлар комплексида минерал ва органик угитларнинг меъёрига, уларни куллаш муддатларига ва нисбатига, бундай тадбирларнинг иктисодий самарадорлигига эътибор бериш талаб этилади.

Узбекистоннинг иссик иклими, унинг географик урни ва ер-тупрок шароити зарарли организмларнинг купайиши учун жуда кулай х,исобланиб, улар ер майдонларида узлари учун мул озик ва кулай макон топади, бу эса уз навбатида усимликларнинг купрок зарарланишига сабаб булади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

^ишлок хужалиги усимликларининг хдётий фаолиятида усимлик, тупрок ва угитлар уртасида кечадиган жараёнлар мух,им ахдмиятга эга. Тупрокка минерал угитларни бериш моддалар айланиши циклига, яъни озука элементларини киритишга имкон беради. Х,озирда кишлок хужалигидан асосан катти; минерал угитлардан фосфорли, азотли, азот фосфорли угитлар ва суюк угитлар сифатида эса аммиакли сув ишлатилмокда [1,2,3,4,5].

Суюк угитларнинг каттик угитлардан афзаллиги шундаки, улар тупрок микроговакларида яхши диффузияланади ва усимликка узлашиш даражаси 1,5-2,0 баробар ошади. Ушбу маколада аввало суюк угит олиш технологияси, бу угитларни кишлок хужалигида ахдмияти тугрисида фикр юритилган. Узбекистоннинг иктисодиётида х,озиргача энг катта уринни пахтачилик эгаллаган ва бундан кейин х,ам бу х,ол сакланиб колиш имконияти мавжуд. Шунинг учун пахтачиликда интенсив технологияларни жорий этиш ва шу билан бирга атроф-мух,итни зарарланишига йул куймаслик энг мух,им масаладир.

Суюк угитлар корхонага якин жойлашган худудларда, масалан корхонадан 100-200 км атрофида жойлашган кишлок хужалик майдонларида ишлатилса яхши иктисодий самара беради. Бундай суюк угилар А, Б ва В навларда ишлаб чикарилиб А^Ш, Чехия, Словакия, Норвегия, Португалия, Голландия ва Россия каби мамлакатларда амалда кулланилади [6,7,8,9,10].

Олдинги даврларда Марказий Осиё ва бошка мамлакатларда суюк угитлар ишлаб чикарилмаган ва шу боис улар ишлатилмаган. Айрим х,олларда аммиакли сув ишлатилган. Узбекистонда суюк угитлар асосан «ФаргонаАзот» АЖ ва бошка хусусий кархоналарда ишлаб чикарилмокда.

Суюк угитлар каттик угитларга нисбатан 30% га арзон булиб, узлашиш коэффициенти 85-90%, яъни каттик аммиакли селитра ва мочевина ишлатилганда ювилиш, нитрификация ва денитрификация х,исобига 50% озука модда (азот) ва бошка озука моддалар йуколиши маьлум.

^аттик угитлар тупрок намлигига мос равишда солинган жойларда усимликнинг усиши кун-хафта ичида 10-12 см гача етиб боради. Агар угит суюк х,олда берилса, у тупрок микроговакларида каттик угитга нисбатан 500-500000 марта тезрок диффузияланади (таркалади).

Суюк угитларнинг ишлаб чикаришда унинг таннархи каттик угитга нисбатан 30% камрок булади. Чунки уларни буглатилиб, донадорланмайди.

Усимликлар танаси ва шох,ларини бакувват ривожлантиради, х,осилдорликни оширади, яъни азот, фосфор ва бошка озука элементларни усимликка узлашишини таъминлайди. Таркибида кальций нитрат, аммоний нитрат, мочевина ва аммиак булган суюк угитлар ишлатилади. Булардан ташкари гузадаги вильт ва гаммоз, бугдойдаги занг касалликларига карши микроэлементли (мис, кобальт, рух ва бошкалар) суюк угитлар ишлатилади. Таннархи курук аммиакли селитра ва мочевинадан 30% кам, фойдали иш коэффициенти 35-40% ортикрок ва х,осилдорликни 5-7% га оширади. Бундан ташкари усимлик касалликларига карши захдрли ва кимматбах,о кимёвий моддалар ишлатилмайди

[11-17].

Суюк угитларнинг айримларида озука моддалар каттик угитларга караганда бир мунча концентрацияланган ва иктисодий жихдтдан купрок фойдали. Яъни, амалда

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ишлатиладиган аммиакат таркибида озукабоп N 40% атрофида, селитра таркибида азот киймати 32,3% ни ташкил килади.

Кристалланган аммиак селитраси тайёрлашда аммиакнинг ярми нитрат кислотага айланиб кетади, колган кисми эса уни нейтраллашга сарф этилади.

Угит тайёр булишдан аввал олинган аммиак селитраси куплаб ишловлардан утади. Суюк угилар ишлаб чикаришда эса бу жараёнларни умуман зарурияти йук. Аммиакатлар ишлаб чикариш схемаси соддалашади, нитрат кислотадан иборат булган аммакнинг 25 % гина сарф булади [18-28]. Х,исоб-китобларга караганда суюк азотли угитлар ишлаб чикаришга асосланган заводлар куриш 25% маблагни тежайди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Суюк азотли угитлар ассортименти амалий жихдтдан куйидаги турлардан: суюк аммиак, сувли аммиак, аммоний нитрат аммиакатлари, кальций нитрат, мочевина ва бошкалардан иборат булади. Аммиакатлар сарик ялтирок ёки сарик рангларда булади. Техник шартларга кура угит сифатидаги аммиакатлар А, Б, В навларига булинади.

1-жадвал

^ит таркибидаги А навли, Б навли ва В навли аммиакатлар таркибидаги

моддалар мивдори.

№ Моддалар номи А Б В

1 NH3 14-17% 23-26% 18-20%

2 NH4NO3 64-67% 53-56% 27-30%

3 H2O 22-16% 24-18% 30-22%

4 Ca(NO3)2 - -- 25-28%

А нави - аммиакли селитра ва аммиакнинг сувли эритмаси, 34-37% азот тутувчи эритма, Б нави - худди шу компонентларни тутувчи лекин 37-40% азот тутувчи эритма ва В нави - аммиакли селитра холида, кальций селитраси ва аммиак эритмалари холида 28,631,7% азот тутувчи эритмалардир.

Аммиакатларни суюк аммиак билан аралаштирилганда бир оз буг босимининг узгариши намоён булади. Демак, суюк аммиак буги 20°С да 7,7 атм босимига, 40°Сда 14,9 атм босимига ва 50°Сда эса 19,7 атм босимига эга булади.

Аммиакатлар буглари учун 50°С да А-нав учун 0,5-0,6 атмосфера босим, Б-нав учун 1,0-1,5 атмосфера босим, В-нав учун 0,4-0,6 атмосфера босимини ташкил этади.

Энди биз В-навли аммиакатлар олишнинг ишлаб чикариш усуллари тугрисида тухталиб утамиз.

^оратог фосфоритларини нитрат кислотали ишланганда ажралган эритма кальций нитрат асосида олинган аммиактлар - В навини агрокимёвий синаш максадида собик Чирчик электрокимё комбинатида тажриба намуналари ишлаб чикилган.

^оратог фосфорит уни реакторда 55% ли нитрат кислота билан стехиометрик микдордан 10-20% ортик микдорда кайта ишланганда эримайдиган кодик чикади. Эримайдиган колдик ажратилгандан сунг нитрат кислотали эритма тиндиргич-совитгичда 10-15°С гача совук сув ёки тузли сув ёрдамида ювилади. Пайдо булган кальций селитраси кристаллари бирламчи эритмадан ажралади ва совитилган нитрат кислотада ювилади. Бунда нитрат кислота микдори ювиладиган кристаллар микдорига тенг булиши керак. Ювиш кетма-кет уч усулда олиб борилади. Ювилган кристаллар аммиак (газ холидаги)

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

билан нейтраллангандан сунг аммиакатлар учун махсус курилмада аммиак микдори 25% га етгунча туйинтирилади. Олиб борилган иш натижасида В навли 500-600 кг дан икки хил нав аммиакат олинган.

2-жадвал

Олинган аммиакатлар кимёвий таркиби

Биринчи нав

№ Моддалар номи % N, %

1 NH3 26,2 21,58

2 NH4NO3 27,3 9,55

3 Ca(NO3)2 28,09 4,77

4 Умумий азот 35,90

5 Р2О5 0,15

Иккинчи нав

№ Моддалар номи % N, %

1 NH3 25,7 21,17

2 NH4NO3 20,6 9,21

3 Ca(NO3)2 25,0 4,25

4 Умумий азот 32,63

5 P2O5 0,6

ЭКАМА

Заводда олинган аммиакатлар Тошкент вилояти хужаликларида синаб курилган. Аммиакатларни тупрокка бериш ГСКБ конструкцияси ПУА маркали машиналарда пахта учун 12-15 см чукурликда солиш билан олиб борилган. Аммиакат В навли суюк угит атига 5 гектар пахта майдонига солинган. ^уйкалардан х,осил булишига карамай кальций селитраси аммиакатини тупрокка беришда х,еч кандан кийинчиликка дуч келинмаган. ХУЛОСА

Кальцийли селитра аммиакати билан ишланганда машинада селитра кристалланмайди, трубалари тулиб колиши кузатилмайди.

Шунингдек, амалий жихатдан пахта майдонларида аммиакат Б навидан суюк угит сифатида фойдаланиш мукинлиги намаён булади.

REFERENCES

1. Мамаджанов З., Гафуров К., Султонов Б. Э. ПОЛУЧЕНИЕ АММИАКАТОВ ИЗ ОТХОДОВ ПРОИЗВОДСТВА ВОДООЧИСТКИ //Известия. - 2008. - №. 1. - С. 77.

2. Shamshidinov I. T., Mamadaliev A. T., Mamajanov Z. N. Optimization of the process of decomposition of aluminosilicate of clays with sulfuric acid //The First International Conference on Eurasian scientific development.-2014-C270-275.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

3. Shamshidinov I. T., Mamajanov Z. N. Use of low-grade of phosphorites at picking calcium and microelement containing nitrogen-phosphorus fertilizers //Europaische Fachhochschule.

- 2014. - №. 3. - С. 117-119.

4. Шамшидинов И. Т., Мамаджанов З. Н., Мамадалиев А. Т. Изучение коагулирующей способности сульфата алюминия полученного из ангренского каолина //НАУКА XXI ВЕКА: ТЕОРИЯ, ПРАКТИКА, ПЕРСПЕКТИВЫ. - 2014. - С. 48-55.

5. Мамаджонов З. Н. Исследование процессов сернокислотной переработки местных алюмосиликат и получение коагулянтов на их основе. - 2018.

6. Мамаджанов З. Н., Шамшидинов И. Т. Исследование процесса выщелачивания алюминия из каолиновых глин Ангренского месторождения //Universum: технические науки. - 2018. - №. 3 (48). - С. 33-36.

7. Мамадалиев А. Т., Мухитдинов М. Б. Доцент Наманганский инженерно-строительный института Республика Узбекистан, г. Наманган //НАУЧНЫЙ ЭЛЕКТРОННЫЙ ЖУРНАЛ «МАТРИЦА НАУЧНОГО ПОЗНАНИЯ».- С. 27.

8. Мамадалиев А. Т., Мамаджанов З. Н. Минерал угитлар ва микроэлементли композицияларни сувдаги эритмаси билан кобикланган тукли чигитларни лаборатория-дала шароитида синаш натижалари //Экономика и социум. - 2022. - №. 2. - С. 93.

9. Мамаджанов З. Н. и др. ИЗУЧЕНИЕ КОАГУЛИРУЮЩЕЙ СПОСОБНОСТИ СУЛЬФАТА АЛЮМИНИЯ НА ОСНОВЕ АНГРЕНСКОГО КАОЛИНА //Achemistry. -С. 199.

10. Мамадалиев А. Т., Мамаджонов З. Н., Арисланов А. С. ^ИШЛО^ ХУЖАЛИГИДА УРУГЛИК ЧИГИТЛАРНИ АЗОТ ФОСФОРЛИ УГИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛАШ.

11. Шамшидинов И. Т., Тураев З. Технология производства сульфата алюминия из вторичных каолинов в промышленных условиях //Europaische Fachhochschule. - 2015.

- №. 6. - С. 87-90.

12. Arislanov A. et al. ПАХТА Х,ОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА УРУГЛИК ЧИГИТЛАРНИ МИНЕРАЛ УГИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛАШ ВА ЭЛЕКТРОКИМЁВИЙ ФАОЛЛАШГАН СУВ БИЛАН ИВИТИБ ЭКИШ //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D5. - С. 171-179.

13. Арисланов А. С. и др. СПОСОБ ПОЛУЧЕНИЯ СУЛЬФАТА АЛЮМИНИЯ ИЗ МЕСТНЫХ БЕНТОНИТОВ //International scientific review of the problems of natural sciences and medicine. - 2020. - С. 11-17.

14. Mamadaliev A. et al. ^ИШЛО^ ХУЖАЛИГИДА УРУГЛИК ЧИГИТЛАРНИ АЗОТ ФОСФОРЛИ УГИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛАШ //Science and innovation. - 2022. - Т. 1.

- №. D5. - С. 180-189.

15. Соддиков Ф. Б. и др. ИССЛЕДОВАНИЕ ПОЛИТЕРМА РАСТВОРИМОСТИ ТРЕХКОМПОНЕНТНОЙ СИСТЕМЫ [20, 0% KCL+ 80, 0% NACL]- NH4HCO3 -H2O //Universum: технические науки. - 2021. - №. 4-4 (85). - С. 42-45.

16. Арисланов А. С. и др. ПАХТА Х,ОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА УРУГЛИК ЧИГИТЛАРНИ МИНЕРАЛ УГИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛАШ ВА ЭЛЕКТРОКИМЁВИЙ ФАОЛЛАШГАН СУВ БИЛАН ИВИТИБ ЭКИШ.

17. Жалолдинов А. Б. и др. ИССЛЕДОВАНИЕ РАСПРЕДЕЛЕНИЯ ХИМИЧЕСКОГО СОСТАВА И КАЛЬЦИЕВОГО МОДУЛЯ МЫТОГО ОБОЖЖЕННОГО

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ФОСФОРИТОВОГО КОНЦЕНТРАТА ЦЕНТРАЛЬНОГО КЫЗЫЛКУМА ПО ФРАКЦИЯМ //Universum: технические науки. - 2021. - №. 8-2 (89). - С. 33-36.

18. No P. 5698 UZ //Method of obtaining extraction phosphoric acid/Gafurov K., Shamshidinov IT, Arislanov A., Mamadaliev A.(UZ). - 1998.

19. Tuxtamirzaevich M. A. Presowing Treatment of Pubescent Cotton Seeds with a Protective and Nutritious Shell, Consisting of Mineral Fertilizers in an Aqueous Solution and a Composition of Microelements //Design Engineering. - 2021. - С. 7046-7052.

20. Khaitov B., Abdullaev M., Mamadzhonov Z. Use of electrochemical activated water during propagation of biomaterials in bio factory //International Journal of Scientific and Technology Research. - 2020. - Т. 9. - №. 2. - С. 1101-1104.

21. Tuxtamirzayevich M. A. Study of pubescent seeds moving in a stream of water and mineral fertilizers //International Journal on Integrated Education. - 2020. - Т. 3. - №. 12. - С. 489493.

1. 22.Соддиков Ф. Б. и др. Исследование процесса конверсии растворов насыщенных растворов хлорида натрия из низкосортных сильвинита с углеаммонийными солями. Universum //Технические науки: электрон. научн. журн. Соддиков ФБ [и др.]. - 2020. -№. 11. - С. 80.

22. Мамадалиев А. Т. Теоретическое обоснование параметров чашеобразного дражирующего барабана //Universum: технические науки. - 2021. - №. 6-1 (87). - С. 75-78.

23. Шамшидинов И. Т., Мирзакулов Х. Ч., Мамажанов З. Н. Исследование процесса получение удобрения типа двойного суперфосфата из фосфоритов Каратау //Химия и химическая технология. - 2017. - №. 1. - С. 12-15.

24. Гафуров К., Росабоев А., Мамадалиев А. Дражирование опущенных семян хлопчатника с минеральным удобрением //ФарПИ илмий-техник журнали.-Фаргона. -2007. - №. 3. - С. 55-59.

25. Mirjalol K., Kholtura M., Zokir M. Study of the process of ammonization of nitrogen-acid solutions of the leaving of the kaolin clays of the Angren deposit //CHEMISTRY AND CHEMICAL ENGINEERING.-2019. -Т.2019.-№.1.-С.2.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

26. Bakhodir R., Adkhamjon M., Isroil U. Deformativity of reinforced concrete columns from heavy concrete under conditions dry hot climate //Universum: технические науки. - 2022. - №. 1-3 (94). - С. 59-63.

27. Шамшидинов И. Т., Мамаджонов З. Н., Мухиддинов Д. Х. Наманганский инженерно-технологический институт, г. Наманган, Узбекистан //ИННОВАЦИОННЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ И ПРАКТИЧЕСКОЕ. - 2020. - С. 12.

28. Mamadaliyev A. T. son Bakhtiyor Maqsud, Umarov Isroil //Study of the movement of pubescent seeds in the flow of an aqueous solution of mineral fertilizers. A Peer Revieved Open Access International Journal. - 2021. - Т. 10. - №. 06. - С. 247-252.

29. Кенжаев М. Э., Мирзакулов Х. Ч., Мамаджанов З. Н. Исследование процесса аммонизации азотнокислых растворов выщелачивания каолиновых глин Ангренского месторождения //Химия и химическая технология. - 2019. - №. 1. - С. 8-11.

30. Ризаев Б. Ш. и др. ВЛИЯНИЕ АГРЕССИВНЫХ СРЕД НА ДОЛГОВЕЧНОСТЬ ЛЕГКОГО БЕТОНА //Universum: технические науки. - 2022. - №. 2-2 (95). - С. 47-51.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

31. Ризаев Б. Ш. и др. Прочностные и деформативные свойства внецентренно-сжатых железобетонных колонн в условиях сухого жаркого климата //Научный электронный журнал «матрица научного познания. - 2022. - С. 27.

32. Sh B. Rizaev, AT Mamadaliyev, МБ Мухитдинов. Shrinkage deformations of concrete in natural conditions of the republic of Uzbekistan. Universum //Технические науки: электрон научн. журн. - 2022. - №. 2. - С. 95.

33. Ризаев Б. Ш. и др. ПРОЧНОСТНЫЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ ЛЕГКОГО БЕТОНА НА ПОРИСТЫХ ЗАПОЛНИТЕЛЯХ //Universum: технические науки. - 2022. - №. 6-3 (99). - С. 11-15.

34. Umarov I. I., Mukhtoraliyeva M. A., Mamadaliyev A. T. Principles of training for specialties in the field of construction //Jurnal. Актуальные научные исследования в современном мире. UKRAINA. - 2022.

35. Rosaboev A., Mamadaliyev A. Theoretical substantiation of parameters of the cup-shaped coating drums //International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - 2019. - Т. 6. - №. 11. - С. 11779-11783.

36. Mukhtoraliyeva M. A. et al. Development of technology on the basis of scientific achievements.« //Матрица научного познания. - Т. 28. - С. 4-12.

37. Bakhodir R. et al. STUDY OF CHANGES IN THE STRENGTH AND DEFORMATION PROPERTIES OF CONCRETE IN A DRY HOT CLIMATE //Universum: технические науки. - 2022. - №. 4-12 (97). - С. 39-43.

38. Mamadaliev A. THEORETICAL SUBSTANTIATION OF PARAMETERS OF THE CUP-SHAPED COATING DRUMS //Scienceweb academic papers collection. - 2019.

39. Sh B. R. et al. Study of changes in the strength and deformation properties of concrete in a dry hot climate. Universum //Технические науки: электрон научн. журн-2022. - Т. 4. -С. 97.

40. Mamadaliyev A. T., Umarov I. Texnikaning rivojlanish tarixi //PEDAGOGS jurnali. - 2022.

- Т. 2. - №. 1. - С. 232-235.

41. Mamadaliev A. ^ИШЛО^ ХУЖАЛИК ЭКИНЛАРИ УРУЕЛАРИНИНГ ЮЗИНИ ХИМОЯ-ОЗУ^А ^ОБИГИ БИЛАН ^ОПЛАШ УСУЛИ ВА УНИ АМАЛГА ОШИРИШ УЧУН ^УРИЛМА //Scienceweb academic papers collection. - 2003.

42. Mamadaliev A. ТУКЛИ ЧИГИТЛАРНИ ^ОБЩЛАШ БАРАБАНИНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИНИ НАЗАРИЙ АСОСЛАШ //Scienceweb academic papers collection.

- 2012.

43. Mamadaliev A. ТУКЛИ ЧИГИТЛАРНИ МИНЕРАЛ УЕИТЛАР БИЛАН ^ОБЩЛОВЧИ ^УРИЛМАНИНГ КОНУССИМОН ЁЙГИЧИ ПАРАМЕТРЛАРИНИ АСОСЛАШ //Scienceweb academic papers collection. - 2014.

44. Bakhodir, R., Tukhtamirzaevich, M. A., Mukhtasar, M., & Begyor, S. (2022). Study of the Resistance of Lightweight Concretes Based on Mineral Binders to the Effects of Various Aggressive Environments Jundishapur Journal of Microbiology Research. Article Published online.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.