Научная статья на тему 'СУВЎТЛАРИ ЁРДАМИДА ДЕНГИЗКЎЛ КОЛЛЕКТОРИ СУВЛАРИНИ ОРГАНО-МИНЕРАЛ МОДДАЛАРДАН ТОЗАЛАШ'

СУВЎТЛАРИ ЁРДАМИДА ДЕНГИЗКЎЛ КОЛЛЕКТОРИ СУВЛАРИНИ ОРГАНО-МИНЕРАЛ МОДДАЛАРДАН ТОЗАЛАШ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
40
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
юксак va тубан сув ўсимликлари / коллектор / мелиорация / чучук сув / шўрланиш / сизот сувлари

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Ходжаева Зарина Фахриддиновна

Мақолада Сувўтлардан фойдаланиб Денгизкўл коллектори сувларини органо-минерал моддалардан тозалаш, озиқ-овқат сифатида фойдаланиш ҳамда сувўтларнинг сув экологияси учун тутган ўрни ҳақидаги маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СУВЎТЛАРИ ЁРДАМИДА ДЕНГИЗКЎЛ КОЛЛЕКТОРИ СУВЛАРИНИ ОРГАНО-МИНЕРАЛ МОДДАЛАРДАН ТОЗАЛАШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

СУВУТЛАРИ ЁРДАМИДА ДЕНГИЗКУЛ КОЛЛЕКТОРИ СУВЛАРИНИ ОРГАНО-

МИНЕРАЛ МОДДАЛАРДАН ТОЗАЛАШ Ходжаева Зарина Фахриддиновна

Бухоро давлат университети, таянч докторант xadjaeva@2993gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.8002575

Аннотация. Мацолада Сувутлардан фойдаланиб Денгизкул коллектори сувларини органо-минерал моддалардан тозалаш, озиц-овцат сифатида фойдаланиш %амда сувутларнинг сув экологияси учун тутган урни %ацидаги маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: юксак va тубан сув усимликлари, коллектор, мелиорация, чучук сув, шурланиш, сизот сувлари.

Кириш: Маълумки, сувутларини устиришда суюк ва каттик озука мух,итларидан фойдаланилади. Сувутларини табиатдан тоза х,олатда ажратиб олишда таркибида агар-агар булган катти; озука мух,итидан кенг фойдаланилади. Суюк озука мух,ити эса асосан нисбатан тоза сув (водопровод, артезиан суви ва бошк.) ва турли хил биоген элементлар (азот, фосфор, калий, магний, кальций) ва микроэлементлар (бор, ванадий, йод, кобальт, марганец, мис, молибден, цинк) дан тайёрланган озука мух,итларида устирилади. Юксак усимликлар танасида куп микдорда макро- ва микроэлементлар топилган булиб, улардан энг асосийлари - углерод, кислород, водород, азот, фосфор, калий, магний, кальций, олтингугурт, темир, бор, ванадий, йод, кобальт, марганец, мис ва молибден х,исобланади.

Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus ни ялпи купайтиришда нафакат минерал тузлардан ва уларнинг комплексидан тайёрланган озука мух,итларидан, балки кишлок хужалик хдйвонлари ва паррандалари гунгидан кушиб тайёрланган органо-минерал мух,итлардан, кишлок хужалик ва саноат корхоналаридан чикадиган окова сувларидан, коммунал хужалик окова сувларидан, коллектор - сизот сувларидан фойдаланиш х,ам иктисодий жихдтдан катта самара бериши ва атроф-мух,ит, очик сув хдвзалари ва ерости сувларини коллектор сизот сувларидаги турли хил захдрли моддалардан (пестицидлар, дефолянтлар, ортикча азот бирикмалари ва бошк.) тозалаш мумкинлиги курсатилди. Тадкикотларимизни кейинги максади- Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus ни коллектор сувларида ялпи купайтириш ва уларни коллекторлар сувларини биологик усул билан тозалашдан ва халк хужалигида кайта ишлатишдан иборат[2].

Тадцицот усуллари: Сув тах,лиллари Бухоро давлат университетининг Биотехнология ва ихтиология илмий лабораторияси ва Экология ва атроф-мух,итни мух,офаза килиш давлат кумитасига карашли илмий лабораториясида Ю.Ю.Лурье ва Н.С.Строганов услублари буйича тах,лил килинди. Сувнинг бошка турли кимёвий таркиби АМИМК - Атроф мух,ит ифлосланишини мониторинг килиш булими маълумотлари ва бошка илмий манбалардан фойдаланилди[1].

Тадцицот натижалари: Сувутларини колекторлар сувларида устириш

Тадкикот олиб борилган коллекторнинг окимларидаги сувларида 24 та тур ва тур хиллари энг куп таркалганлиги аникланди. Улардан Microcystis aeruginosa, M.aeruginosa f.flos-aquae, Nodularia harveyana, N.spumigena, Oscillatoria limosa, O.princeps, O.tenuis, O.lemmermannii, O.woronichinii - кук-яшил сувутларига; Synedra ulna, Cocconeis pediculus,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

C.placentula, Navicula cryptocephala, Nitzschia hungarica, N.sigmoidea - диатом сувутларига; Euglena proxima, Phacus caudatus var. minor, Ph.pleuronectes - эвглена сувуталарига ва Chlorella vulgaris, Ch.pyrenoidosa, Scenedesmus obliquus, S.quadricauda, Cosmarium bioculatum, C. granatum - яшил сувутларига мансубдир. Улардан Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus энг истикболли турлар деб топилди. Уларни купайтириш учун коллектор суви ва гунг шарбатидан иборат озука мухити ва ялпи купайтириш учун лоток типидаги курилма яратилди ва халк хужалигида фойдаланиш учун тавсия этилди[3,4,5].

Юкорида курсатиб утилганидек Бухоро вилоятидаги Денгизкул коллектори сувларидан альгологик тоза холатда ажратиб олинган микроскопик хлорококк сувутлари Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus турлари ажратиб олинди. Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus нинг коллектор сувларида усишини аниклаш учун, назорат сифатида 04 минерал озука мухитидан фойдаланилди.

Тадкикот ишлари 2020-2023 йиллар бахор мавсумидан бошланиб, дала ва лаборатория шароитида олиб борилди. Бухоро вилояти Денгиз-кул коллекторидан хар ойда бир марта гидробиологик намуналари йигиб борилди. Тадкикот олиб боришда Денгиз-кул коллекторининг асосий учта окими камраб олинди:

Бухоро вилояти Когон тумани юкори окими;

Бухоро вилояти Жондор тумани урта окими;

Бухоро вилояти ^оракул тумани куйи окими;

Сувнинг физик - кимёвий холатининг тахлили икки турдан иборат.

1. Дала шароитида гидрокимёвий тахлиллар.

2.Лабаратория шароитида гидрокимёвий тахлил[1]

Денгиз-кул коллекторининг окимларидан олиб келинган сувларга, лабораторияда инокулянт учун устирилган Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus дан экилди. Сувутларининг дастлабки экилган вактидаги хужайралар сони 2,0-2,5 млн/мл ни ташкил килди. Коллекторлар сувларига экилган сувутлар суспензияси микрокомпрессорлар ёрдамида аралаштириб турилди. Лаборатория шароитидаги хавонинг харорати 18-25°С суспензияники эса 20-25°С булиб турди. Ёруглик 5,0 дан 25,0 минг люкс орасида булди. Экилган сувутларнинг купайишини назорат килиш учун хужайралари хар куни Горяев камерасида МБИ-3 микроскопи остида санаб борилди.

Когон тумани юкори окими сувига Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus экилганда дастлаб уларнинг усиш ва ривожланишида сезиларли узгариш кузатилмади. Кейинчалик 5-6 кун ичида Chlorella pyrenoidosa нинг хужайралар сони суспензияда 20-25 млн/мл га етди, S. obliquus нинг хужайралар сони эса 18-20 млн/мл гача борди. Уларнинг курук биомассаси эса 0,25-0,30 г/л ни ташкил килди. 04 озука мухитга экилган Chlorella pyrenoidosa нинг усиши 5-6 кун ичида 40-45 млн/мл ни, Scenedesmus ники эса 30-35 млн/мл гача купайди. Уларнинг курук биомассаси эса 0,4-0,5 г/л га етди. Тажриба давомида Когон тумани юкори окими сувида усаётган Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus хужайраларида яшил туснинг ва хажмининг узгаришлари кузатилмади[3,4].

Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus нинг усиши ва ривожланиши Жондор тумани урта окими сувида хам юкори булмади. Коллектор сувининг ранги тиник, ундаги минерал даражаси бир литрда умумий микдори 4,0-4,5 г/л минерал моддалардан иборат.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Сувутларини коллектор сувига 2,0-2,5 млн/мл хужайра экилганидан сунг, 5-6 кун ичида Chlorella pyrenoidosa 18,0-20,0, S. obliquus - 14,0-15,0 млн/мл гача усди. Уларнинг курук биомассаси эса 0,20-0,25 г/л ни ташкил килди. 04 минерал озука мухитга экилган Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus хужайралари сони 38,0-43,0 млн/мл гача усди, курук биомассаси эса 0,4-0,45 г/л ни ташкил килди.

^оракул тумани куйи окими сувига экилган Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus нинг хужайра микдори 18,0-20,0 млн/мл ва 15,0-20,0 млн/мл хужайрани ташкил килди. Уларнинг курук биомассаси эса 0,18 - 0,23 г/л ни ташкил этди. 04 минерал озука мухитга экилган сувутларининг хужайра сони 40,0-45,0 млн/мл ни, биомассаси эса 0,350,41 г/л га етди .

Тажрибалар шуни курсатадаки, сувутларнинг ривожланиш хосилдорлиги нисбатан анча кам, яъни Chlorella pyrenoidosa хужайрасининг сони 24,0-25,0 млн,/мл, S. obliquus ники эса 15,0-20,0 млн/мл булганлиги кузатилди. Коллектор окимларидаги сувларда хам минерал тузларнинг куп булишига карамасдан сувутларнинг усиши ва ривожланиши 04 минерал озука мухитига нисбатан анча кам булди. Коллектор окимларидаги сувларда Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus нинг усишини, ривожланишини ва хосилдорлигини ошириш максадида бир нечта тажрибалар утказилди.

Биринчи тажрибада коллекторлар сувининг таркибидаги минерал тузларнинг микдорини камайтириш учун, уларни водопровод суви билан 1:1нисбатда суюлтирилиб тайёрланган намуналарга 2,0-2,5 млн/мл хужайрадан иборат Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus экилди. Коллектор окимларидаги сувларини органик ва минерал моддалардан Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus иштирокида тозалаш учун бир нечта тажрибалар утказилди. Сувга сувутларини экилишига кадар унинг гидрокимёвий таркиби аникланиб, кейин Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus экилди ва хар 3 кунда хамда тажриба охирида сув таркибининг узгариши аниклаб борилди ва куйидагича натижалар олинди.

Коллектор окимлари сувларининг зичлиги 2,3 млн/мл хужайрадан экилиб, хар куни санаб борилди. Назорат сифатида коллекторлар суви 0,5 л шиша идишларда тажриба утказилаётган жойда сакланди. Тажрибанинг 3 -кунида сувларнинг кимёвий таркибини узгариши аникланди.

Тадкикотлар натижасига кура Chlorella pyrenoidosa уч кун ичида коллекторлар сувларида 2,5 дан 8-9 млн/мл гача купайиши натижасида сувнинг кимёвий таркибини маълум даражада узгартирди. КБС5 ва оксидланиш хамда бошка курсаткичларнинг даражаси хам маълум микдорда камайди.

Тахлилларнинг курсатишича, Chlorella pyrenoidosa нинг усиши ва ривожланиши натижасида коллекторларнинг сувларида эриган кислороднинг микдори 5,3-6,0 дан 7,8 -8,0 мг О2/л гача купайди. Кислороднинг биокимёвий жараёнлар учун ва оксидланиш даражаси 12,0-9,9; 22,4-19,4мг О2/л гача камайди. Аммиак ва нитритлар мутлако йуклиги аникланди. Чунки, улар сувутлари томонидан истеъмол килинган. Шунингдек, минерал моддаларнинг микдори хам маълум даражада камайиб бориши кузатилди. Тажриба вариантларида, яъни Chlorella pyrenoidosa экилган коллектор сувларининг таркибида назоратга нисбатан сезиларли узгаришлар борлиги кузатилди. Бухоро вилояти коллекторлар сувини органо-минерал моддалардан тозалашдаги изланишларни давом эттириб, кейинги тажрибаларни S. obliquus штамми билан давом эттирдик.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Тажрибалар натижасида S. obliquus ёрдамида Денгизкул коллектори окимлари сувларини органо-минерал моддалардан тозалаш даражаси х,ам юкори эканлиги аникланди. Сувда эриган кислороднинг микдори 4,8-5,2 дан 7,7-8,0 мг/л гача ошди. Бу курсатгич сувутларининг фотосинтетик фаолиятига боглик. Коллекторлар сувларида канча фотоафтотроф усимликлар куп усиб ривожланса, сув таркибидаги кислороднинг микдори шунча ошиб боради. Кислород микдорининг ошиши уз навбатида сувдаги органик моддаларнинг парчаланишини тезлаштирди. Шу сабабли, сувнинг таркибидаги кислороднинг биокимёвий жараёнлар учун сарфланиши ва оксидланиш даражалари 35,316,4; дан 16,4-6,6 мг О2/л гача; 52,3-44,04 дан 24,3-19,3 мг О2/л гача камайди. Аммиак ва нитритлар сувутлари томонидан тулик узлаштирилди. Хлоридларнинг, сульфатларнинг ва зич колдикларнинг микдори х,ам камайди, чунки, минерал тузларнинг купчилиги сувутларининг усибривожланиши учун зарурбулганминерал моддалар х,исобига сувутлари усиб ривожланади ва биомасса х,осил килди.

Хулоса: Умуман олганда, Chlorella pyrenoidosa ва Scenedesmus obliquus устирилган Денгизкул коллектори окимлари сувларидаги кимёвий узгаришларнинг солиштирма тах,лили шуни курсатадики, бу иккала сувути х,ам деярли бир хил конуният асосида сувни тозалаш хусусиятига эга эканлиги аникланди. Бунинг натижасида устирилган сувутлар озука занжирида мух,им уринни эгаллаш билан биргаликда сув экологиясини саклаб колишда амалий ёрдам беради.

REFERENCES

1. Алекин О.А. Химический анализ вод суши. - Л. Гидрометеоиздат, 1954.-199

2. Н.Э.Рашидов Бухоро вилояти коллекторларининг альгофлораси (Монография) Бухоро - "Дурдона" 2020 С. 7-13.

3. Xodjayeva, Z. (2022). Сезонный анализ рва Денгизкуль. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ(buxdu. Uz), 8(8).извлеченоот http://iournal.buxdu.uz/index.php/journals_buxdu/article/view/4984

4. Xodjayeva, Z. (2022). Географическое положение и экологический анализ коллектора Денгизкуль. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu.Uz), 8(8). http://journal.buxdu.uz/index.php/journals buxdu/article/view/5782

5. Xodjayeva, Z. (2023). ALGAE OF THE DENGIZKUL COLLECTOR WATERS. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu.Uz), 30(30). извлечено от https://j ournal.buxdu.uz/index.php/j ournals_buxdu/article/view/9138

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.