Научная статья на тему 'СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АНЪАНАВИЙ УСУЛЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТЛАРИ'

СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АНЪАНАВИЙ УСУЛЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

15
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
вақф / қўриқ / қудуқ / зиро / ҳидоя / қавм / табиий-тарихий / булоқ / кориз / канал / ариқ. / vakf / kurik / kuduk / ziro / khidoya / kavm / natural-historical / spring / koris / canal / ditch

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Наргиза Уриновна Комилова

Этноландшафтдан фойдаланишнинг ҳудудий жиҳатларидан бири унинг макон ва замондаги шаклланиши, фаолият кўрсатиши ҳамда ривожланиш тамойилларининг турличалигидир. Марказий Осиѐ минтақасида яшовчи аҳоли минг йиллар давомида шариат қонунлари бўйича сув ресурслардан оқилона, ҳамкорликда фойдаланиб келди. Ҳамюртимиз улуғ аллома Бурҳониддин Марғинонийнинг «Ҳидоя» асари ва унга берилган шарҳларда ижтимоий ҳаѐтнинг барча жабҳаларида бўлгани каби, табиат неъматларидан биринчи навбатда ер ва сувдан оқилона, шукроналик билан, унга зарар етказмасдан фойдаланишнинг ҳуқуқий асосларини белгилаб берди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

One of the regional aspects of the use of the ethno-landscape is the diversity of its formation, functioning and development principles in space and time. For thousands of years, people living in the Central Asian region have been using water resources wisely and cooperatively according to Sharia law. In the work "Hidaya" by our compatriot Burhoniddin Marginani and the commentaries given to it, as in all aspects of social life, he defined the legal basis of using nature's blessings, first of all, land and water wisely, gratefully, without harming it.

Текст научной работы на тему «СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АНЪАНАВИЙ УСУЛЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 10 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АНЪАНАВИЙ УСУЛЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ ГЕОГРАФИК ЖИХДТЛАРИ

Наргиза Уриновна Комилова

Фаргона давлат университети

АННОТАЦИЯ

Этноландшафтдан фойдаланишнинг худудий жихатларидан бири унинг макон ва замондаги шаклланиши, фаолият курсатиши хамда ривожланиш тамойилларининг турличалигидир. Марказий Осиё минтакасида яшовчи ахоли минг йиллар давомида шариат конунлари буйича сув ресурслардан окилона, хамкорликда фойдаланиб келди. Хдмюртимиз улуг аллома Бурхониддин Маргинонийнинг «Х,идоя» асари ва унга берилган шархларда ижтимоий хаётнинг барча жабхаларида булгани каби, табиат неъматларидан биринчи навбатда ер ва сувдан окилона, шукроналик билан, унга зарар етказмасдан фойдаланишнинг хукукий асосларини белгилаб берди.

Калит сузлар: вакф, курик, кудук, зиро, хидоя, кавм, табиий-тарихий, булок, кориз, канал, арик.

ABSTRACT

One of the regional aspects of the use of the ethno-landscape is the diversity of its formation, functioning and development principles in space and time. For thousands of years, people living in the Central Asian region have been using water resources wisely and cooperatively according to Sharia law. In the work "Hidaya" by our compatriot Burhoniddin Marginani and the commentaries given to it, as in all aspects of social life, he defined the legal basis of using nature's blessings, first of all, land and water wisely, gratefully, without harming it.

Keywords: vakf, kurik, kuduk, ziro, khidoya, kavm, natural-historical, spring, koris, canal, ditch

«Х,идоя» aсaрининг «Ердaн фойдaлaниш» (мyзорaъa), «Иурик ерлaрни

очиш», «Сyвдaн фойдaлaниш», «Ba^ китоби»кaби бyлимлaридa хукукий HopMarap кургокчил иклим шaроитидa ижтимоий-экологик тaлaблaргa, бугунги иборaлaр билaн тyшyнтирилгaндa бaркaрор ривожлaниш тaмойиллaриги мое xолдa узок йиллaр дaвомидa ер-сyвдaн сaмaрaли фойдaлaнишгa сaбaб булиб келди. Асaрнинг

October, 2022

598

куйидаги нормалардан минтакада курик ва буз ерларни узлаштиришни рагбатлантиришга эътибор берилганлигини куриш мумкин, яьни - «Бир киши фойдаланишга яроксиз ерда кудук казиса, шу кудукнинг атрофидаги ер у кишиники булур», «Суви челак воситасида кул билан тортиб чикариладиган кудук ва нозих, яъни суви туя ёки бошка хайвонлар билан тортиб олинадиган кудук учун турт тарафидан кирк зироъ (1 зироъ-66 см) кудук казувчиники булур».

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бошка бир нормада узлаштириган ер бекор ободонлаштирилмай, экилмай колиши жамият учун зарар келтиришининг олдини олишга харакат килинади ва шундай дейилади: - «Бир киши фойдасиз бир ернинг атрофини чегаралаб тошлар билан ураб куйса, аммо уч йилгача у ердан фойдаланмаса, яъни мазкур ерни ярокли килмаса - хоким у ерни иккинчи кишига олиб берур». Асарда икки ёки ундан куп кавмлар худудидан окиб утган дарё ёки арик сувини таксимлашнинг хукукий жихатлари кенг ёритилиб берилган. Х,идоянинг «Сувдан фойдаланиш булими» 8-бандидаги куйидаги фикрлар мазкур мавзуга бевосита алокадорлиги билан диккатга сазовордир: «Агар сувни боглаб тухтатмаса, ери сув ичмайдиган булса хам - сувнинг юкорисидаги киши сувни бугиб тухтатишдан манъ килинди, илло шерикларининг розилиги билан тухтатса дуруст булур», ёки 9-бандда «Арикдан бирга фойдаланувчи шерикларининг биттаси бошкасини сувни олиш учун куриладиган чигир ва бошка ускуналарни куришдан ман килиши мумкин. Агар мана шу ускуналар уни курувчига карашли ерда булса ва бошкаларга зарар бермайдиган даражада булса манъ кила олмаслар».. Х,идоянинг кавмлар уртасида сувдан фойдаланиш буйича юзага келиши мумкин булган низони хал килишга каратилган бандлари хам эътиборга моликдир. Бунда «Агар бир кавм узлари орасида муштарак арикнинг сувидаги улушлари устида низога борсалар, сувдаги улушлари узларининг ерлари микдорича булиниб берилурдейилади».

Юкоридаги мисоллардан куриниб турибдики ер-сувдан фойдаланишда жойнинг ландшафт-географик хусусиятлари тула эътиборга олинган. Махаллий ахолининг ер-сувга булган эхтиёжини имкон даража таъминловчи, сувни тежашга асосланган этноэкологик маданият шаклланганлигини ва унинг авлоддан-авлодга утказиб келинганлигини куришимиз мумкин. Бу холат узок вакт давомида улкада обикор дехкончиликнинг баркарор ривожланишига, ахоли турмуш фаровонлигини яхшилашга

замин яратган.

October, 2022

Ердан фойдаланишда кузатилгани каби, сувдан фойдаланишда хам асрлар давомида шаклланган табиий-тарихий тур узининг тежамлилиги, экологик муаммоларни келтириб чикармаслиги, иктисодий жихатдан самарали эканлиги билан тадкикотчиларни хайратга солиб келган.

Фаргона водийсида сувдан дехкончиликда фойдаланиш тарихи анча мукаммал урганилган. Фаргона водийсида сугоришга сувини ишлатиш мумкин булган кичик сой ва дарёлар сони 6,5 мингтадан куп булиб, асосий майдонлар улардан тортилган канал ва ариклар ёрдамида сугорилади. Бундан ташкари, юкоридаги этноландшафт минтакаларнинг гидрогеологик хусусиятидан келиб чикиб, ер ости сувларидан (булок, кудук, кориз) фойдаланиладиган жойлар хам мавжуд.

Фаргона водийсининг барча сугориш тизимлари сони 31 та булиб, улардан чикарилган йирик магистрал ариклар сони 1949 тани ташкил этган. Водийдаги энг йирик сугориш тизимлари хисобланган Исфара дарёсидан 90 та Сух дарёсидан 98 та, Шохимардонсойдан 100 та, Аравонсойдан 177 та, Бойистон тизимидан 199 та, Янгиарик тизимида 201 та йирик ариклар чикарилган. Бундай мураккаб сугорниш тизими билан биринчи марта тукнаш келган Россиялик ва хорижлик олимлар халкимизнинг сувдан фойдаланиш маданиятига койил колганликларини куп марта такрорлаганлар.

Асрлар давомида шаклланган, жойнинг табиий-иклим, рельеф, тупрок экологик ва демографик шароитларни хисобга олиб ташкил этилган ушбу сугориш тизимига рус хукумати хам деярли аралашмаган. Бу хакда В.И. Масальский шундай ёзади: «Бу янги, биз учун яхши таниш булмаган сохага аралашиш лозим топилмади ва барча сувдан фойдаланиш иши махаллий ахолига куйиб берилди». А.Ф. Миддендорф эса, Фаргона вилоятидаги сугорма дехкончилик анъаналари билан чукур танишиб, унга юкори бахо беради ва Европаликларга карата «...биз бу ишни Шарк халкларидан урганишимиз керак», деб ёзган эди.

ХУЛОСА

Улкамиздаги сугориш тизимини хар томонлама урганган немис олими В. Радлофф худудларнинг сугориш тизимларидан хайратга тушади ва бу ишларни техник ва гидротехник билимларга эга булмаган махаллий ахоли авлоддан-авлодга бериб келинаётган тажриба асосида бажарганлигидан хайратга тушибшундай ёзади: «Мазкур сугориш тармоги шундай бир

ажойиб техника-ки, чиндан-да, хатто жуда илмли

October, 2022

мухандислар хам бунинг сабабини осонгина эплай олмаган булар эдилар»..

Водий ахолисининг сувдан фойдаланиш малакаларидан экологик жихатидан ахамиятли булган, географик мазмун ва мохият касб этувчи даре сувидан навбатлашиб фойдаланиш ва хавзали бошкарув маданияти алохида урганилди.

REFERENCES

1. Nargiza Urinovna Komilova. Territorial features of the organization of settlements. 3/6. 809-813. 2022. https://cyberleninka.ru/article/n/territorial-features-of-the-organization-of-settlements

2. NU Komilova. Ethnogeographic aspects of social environmental problems. 3/6. 12-18. 2022. https://cyberleninka.ru/article/n7ethnogeographic-aspects-of-social-environmental-problems

3. Komilova Nargiza Urinovna. Gradual study of geographic featuresof ethno-ecological culture. European science review, 82-84. https://cyberleninka.ru/article/n/gradual-study-of-geographic-featuresof-ethno-ecological-culture

4. ЮИ Ахмадалиев, НУ Комилова. Этноэкологик маданиятнинг худудий жихатлари. https://www. elibrary. ru/item. asp?id=46671614

5. Наргиза Уриновна Комилова. Влияние этноэкологических культур на экосистему Ферганской долины. Вестник науки и образования 2 (12 (36)), 7375, https://cyberleninka.ru/article/nvliyanie-etnoekologicheskih-kultur-na-ekosistemu-ferganskoy-doliny

6. Юсуфжон Исмоилович Ахмадалиев, Муроджон Насириллохон угли Мусаев. Андижон вилоятида туризмни ривожлантиришда Хонобод туристик рекреацион зонасининг урни. Academic Research in Educational Sciences. Volume 3 | Issue 10 | 2022

7. Komilova Nargizahon Urinovna. Geographical roots and basic concepts of ethnoecology. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 11 (4), 1748-1750.

https: //www.indiani ournals.com/ii or.aspx?target=ij or: aca&volume=11 &issue=4&arti

8. Abdusamad Abdumalikovich Hamidov, Nargiza Urinovna Komilova. Natural Geographical Research In The Fergana Valley. The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research. 3. 06. 109-116.

cle=295

https: //metadataindxinggs .com/cgi-sys/suspendedpage.c gi

October, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.