Научная статья на тему 'СУНЪИЙ АҚЛИНТЕРНЕТНИНГ СЎНГГИ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ СИФАТИДА'

СУНЪИЙ АҚЛИНТЕРНЕТНИНГ СЎНГГИ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

17
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Интернет / ахборот хавфсизлиги / сунъий ақл / тиббиѐт / таълим / полиция / уй-жой / биометрик / фан.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Мадина Юсуббоева Жаннат Уразбаева

Ушбу мақолада илм-фан ва бевосита Интернетда энг янги тенденциялари бири унинг турлари, хусусиятлари, ижобий ва салбий томонлари келтирилган. Сунъий интеллектни ташкил этишнинг асосий шакллари, унинг инсон фаолиятининг турли соҳаларига таъсири ѐритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СУНЪИЙ АҚЛИНТЕРНЕТНИНГ СЎНГГИ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ СИФАТИДА»

jort^

gL

СУНЪИЙ АКЛ- ИНТЕРНЕТНИНГ СУНГГИ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ СИФАТИДА

Мадина Юсуббоева, Жаннат Уразбаева

ЧДПУ тарих йуналиши 2 курс талабалари Илмий рахбар: Илмуродова Феруза Шакировна

АННОТАЦИЯ:

Ушбу маколада илм-фан ва бевосита Интернетда энг янги тенденциялари бири унинг турлари, хусусиятлари, ижобий ва салбий томонлари келтирилган. Сунъий интеллектни ташкил этишнинг асосий шакллари, унинг инсон фаолиятининг турли сохаларига таъсири ёритилган.

Калит сузлар: Интернет, ахборот хавфсизлиги, сунъий акл, тиббиёт, таълим, полиция, уй-жой, биометрик, фан.

ABSTRACT

This article presents one of the newest trends in science and directly on the Internet, its types, characteristics, pros and cons. The main forms of Organization of artificial intelligence, its influence on various areas of human activity are covered.

Keywords: Internet, Information Security, Artificial Intelligence, medicine, education, police, housing, biometric, science.

Технологик тараккиётнинг кундалик ривожланиши, биринчи навбатда, интернетнинг ахборот технологияларини хисобга олган холда, фанда ривожланишнинг янги йуналишларининг пайдо булишига олиб келади. Хрзирда сунъий интеллект сохасига алохида эътибор каратилмокда. Ушбу соха якинда оммалашганига карамай, куплаб мутахассислар инсон фаолиятининг турли сохаларида сунъий интеллект технологияларини ишлаб чикиш ва куллаш билан боглик масалаларни фаол мухокама килмокдалар[1]. Сунъий интеллект сохасини урганиш хозирги вактда долзарб ва зарур деб хисобланади."Сунъий интеллект" атамасининг узи 1956 йилда, америкалик компютер олими жон Маккарти Дартмут университетидаги конференцияда (1956 йил ёзида Акшнинг Дартмут коллежида булиб утган сунъий интеллект буйича икки ойлик илмий семениар) фойдаланганида пайдо булган. Унинг муаллифлиги сунъий интеллект вазифалари учун биринчи дастурлаш тилига тегишли [2].Жон Маккарти уз таърифини

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

880

ТесЬпОО^/е/^П^^шшшшшая/шшшшшшшшш

jort^

тушунтириб, куйидагиларни таъкидлайди: "муаммо шундаки, хозирча биз кайси хисоблаш жараёнларини акдли деб аташни хохлаётганимизни аникдай олмаймиз". Биз аклнинг баъзи механизмларини тушунамиз ва колганларини тушунмаймиз. Шунинг учун бу фан ичидаги акл факат дунёда максадларга эришиш кобилиятининг хисоблаш компоненти сифатида тушунилади. 1965 йилда Массачусец технология институтидан (Кембриж, Акш) америкалик олим Жозеф Вейзенбаум "Eliza" компютер дастурини яратди. Бу биринчи чатбот, замонавий "Сири" (овозли ёрдамчи) прототипи эди. 1973 йилда Эдинбург университети (Шотландия) тадкикотчилари томонидан ишлаб чикилган "Фредди" роботи моделларни кидириш ва йигиш учун фойдаланган. 1979 йилда Стенфорд троллейи пайдо булди - замонавий учувчисиз транспорт воситаларига ухшаш биринчи компютер томонидан бошкариладиган автомобил. 1990-йилларнинг урталарида сунъий интеллектга кизикишнинг янги усиши содир булди. 1997 йилда IBM Дееп Блуе суперкомпютерининг шахмат буйича жахон чемпиони Гарри Каспаров устидан козонган галабаси деб хисоблаш мумкин [3]. Купгина замонавий олимларнинг фикрига кура, сунъий интеллект турли хил мураккаб амалий муаммоларни хал килиш усуллари ва воситалари туплами булиб, уларни хал килиш буйича инсон аксига ухшаш принциплар ва ёндашувлардан фойдаланади. Бугун биз одатда маълумотлар тупланганда уларни узлари таснифлашни урганадиган, тасвирлар, матнлар, аудио файллар ва бошка хар кандай объектларни таниб, хар сафар яхшиланадиган ва вазифани яхширок бажарадиган дастурлар хакида гапирамиз. Бошка тадкикотчиларнинг фикрига кура, сунъий интеллект формат эмас, бу жараён маълумотларни уйлаш ва тахлил килиш кобилиятидир. Энди сунъий интеллект анъанавий равишда инсоннинг хукуки деб хисобланадиган ижодий функцияларни бажариш учун аклли тизимларнинг мулки сифатида белгиланади. "Сунъий интеллект" сузи ишлатилганда, куп одамлар дунёни забт этишга интиладиган аклли роботларни тасаввур килишади. Бирок, сунъий интеллект одамларни алмаштириш учун мулжалланмаган. Унинг максади инсон кобилиятлари ва имкониятларини кенгайтиришдир [4]. Шу муносабат билан савол тугилади: "сунъийнинг ахамияти нимада акл-идрокми?"

Сунъий акл: 1. Автоматлаштиришга имкон беради маълумотлардан фойдаланиш оркали такрорий урганиш ва кидириш жараёнлари. Бирок, сунъий интеллект аппаратдан фойдаланишга асосланган робототехникадан фарк килади. Сунъий интеллектнинг максади кул мехнатини автоматлаштириш эмас, балки куплаб

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

881

jort^

gL

кенг куламли компютерлаштирилган вазифаларни ишончли ва узлуксиз бажаришдир. Бундай автоматлаштириш тизимни дастлабки созлаш ва саволларни тугри шакллантириш учун инсоннинг иштирокини талаб килади.

2. Мавжуд махсулотларни аклли килади. Яъни, машина аслида "уйлайди", гарчи бундай булмаса хам. ^оида тарикасида, сунъий интеллект техно логияси алохида дастур сифатида амалга оширилмайди ва сунъий интеллектнинг функсионаллиги мавжуд.

3. Прогрессив урганиш алгоритмлари туфайли узини топадиган шароитларга мослашади.

Шундай килиб, сунъий интеллект томонидан кайта ишланадиган ва кирувчи маълумотларни тахлил килиш оркали урганишга имкон берадиган ташкаридан келадиган маълумотларни чексиз тахлил килиш буйича машгулотлар олиб борилади. Сунъий интеллект ушбу тузилмаларда алгоритмга маълум бир махоратни егаллашга имкон берадиган накшларни аниклайди: алгоритм таснифлагич ёки башоратчига айланади, яъни у кирувчи маълумотларни таснифлаши ва унинг асосида керакли маълумотларни башорат килиши мумкин. Янги маълумотларни тахлил килиш учун мослашади [5].

4. Нейрон тармоклари (математик модел1, шунингдек, биологик нейрон тармокларини (нейрон тармоклари) ташкил этиш ва ишлаш принципи асосида курилган дастурий таъминот ёки аппаратни амалга ошириш - тирик нерв хужайралари тармоклари) ёрдамида катта хажмдаги маълумотларни чукуррок тахлил килади.организм) куплаб яширин даражаларга эга.

"Alexa" овозли ёрдамчиси, "Google кидирув" кидируви ва "Google Photos" хизмати билан ишлаш чукур урганиш асосида амалга оширилади [6].

Сунъий интеллект юридик функциялар, нархлар ва реклама учун, шунингдек молия ва бухгалтерия хисоби сохасида энг кам кулланилади.

Бу хакикат ушбу сохаларга янги технологияларга ишончсизлик билан изохланади, чунки бу сохаларнинг барчаси карор кабул килишда максимал аникликни талаб килади, бу бугунги кунда сунъий интеллектдан фойдаланишни кафолатламайди. Хитой хукумати томонидан юзни таниб олиш асосида 2015 йилда миллий маълумотлар базасини яратиш лойихаси бошланди. Ушбу лойиханинг максадларини амалга ошириш учун мамлакатда видеокузатув камералари тармоги курилди. Ушбу тизим ёрдамида Хитой фукаролар хакидаги маълумотларнинг улкан маълумотлар базасини яратишни режалаштирмокда, улар полиция, банклар ва онлайн хизматларнинг маълумотлар базалари билан

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

882

g

я

бирлаштирилади. Хитой "жамоатчилик ишончлилиги рейтингини"жорий эетишни режалаштирмокда[7]. "Хуш, бугунги кунда сунъий интеллект нима?"

Мутахассисларнинг фикрлари турлича, лекин айни пайтда баъзи алока нукталари хали хам мавжуд. Шундай килиб, турли фикрларни бирлаштириб, биз тахмин килишимиз ва таъкидлашимиз мумкинки, хакикатан хам "уйлашни" биладиган машина ёки бу шунчаки яратувчиларнинг хаммага хатто технология хам "акл"га эга булиши мумкинлигини курсатиш истаги.

Шу билан бирга, хулоса килиб шуни таъкидлашни уринли деб хисоблайманки, инсон тафаккури, сунъий интеллект ва ахборот технологиялари кандай ривожланмасин, ахборот хавфсизлиги барибир асосий нарса булиб колади.

REFERENCES:

1. «Цифровая экономика». URL: https://digital.gov.ru/ru/activity/directions/858/

2. Афанасьева Д.В. Применение искусственного интеллекта в обеспечении безопасности данных // Известия ТулГУ. Технические науки. 2020. №2.

3. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/primenenie-iskusstvennogo-intellekta-v-obespechenii-bezopasnosti-dannyh

4. Искусственный интеллект (ИИ). http ://www.tadviser. ru/index.php/ Искусственный_интеллект.

5. Бедняков И.Л., Развейкина Н.А. Возможности применения искусственного интеллекта в судопроизводстве // Вестник Самарского юридического института. 2019. №2 (33).

6. https://cyberleninka.ru/article/n7vozmozhnosti-primeneniya-iskusstvennogo-intellekta-v-sudoproizvodstve

7.Каблучко Ю.В. Применение искусственного интеллекта в банковской сфере // Вопросы науки и образования. 2018. №16 (28). 8. https://cyberleninka.ru/article/n/primenenie-iskusstvennogo-intellekta-v-bankovskoy-sfere .

8. Бессмертный И. А. Системы искусственного интеллекта: учебное пособие для вузов / И. А. Бессмертный. - 2-е изд., испр. и доп. - Москва: Издательство Юрайт, 2020. - 157 с.

9. Васильев А.П., Абрамов А.Х. Искусственный интеллект на основе нейронных сетей // Academy. 2018. №5 (32).. URL:

https://cyberleninka. ru/article/n/iskusstvennyy -intellekt-na-osnove-neyronnyh-setey

October 20, 2023

https://cspi.uz/

Republican Scientific and Practical Conference

g

я

10. Ильмуродова Ф. The foundation of the era of awakening in Central Asia: alchemy, succession, and historicism //Современные тенденции инновационного развития науки и образования в глобальном мире. - 2022. - Т. 1. - №. 3. - С.

1LShokirovna I. F. Trends in the Formation and Development of Professional Competences of a Future History Teacher //World of Science: Journal on Modern Research Methodologies. - 2023. - T. 2. - №. 3. - C. 27-31.

12. Shokirovna I. F. Zamonaviy oqituvchi davr talabi //PEDAGOGS jurnali. - 2022. - T. 8. - №. 3. - C. 68-72.

213-216.

https://cspi.uz/

Republican Scientific and Practical Conference

October 20, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.