Научная статья на тему 'СУХАНЕ ЧАНД ДАР БОРАИ ФАЪОЛИЯТИ ЛЕКСИКОГРАФИИ А.В. СТАРЧЕВСКИЙ'

СУХАНЕ ЧАНД ДАР БОРАИ ФАЪОЛИЯТИ ЛЕКСИКОГРАФИИ А.В. СТАРЧЕВСКИЙ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
44
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФАРҲАНГНИГОРӢ / ФАРҲАНГНИГОРИИ ДУЗАБОНА ВА БИСЁРЗАБОНА / ФАРҲАНГИ РУС ДАР қАРНИ Х1Х / ФАЪОЛИЯТИ А.В. СТАРЧЕВСКИЙ / «РОҲБАЛАДҲО» / «ТАРҷУМОНҲО» ЗАБОНҲОИ ХАЛқҲОИ ОСИЁ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ахмедҷоновам.А Мушараф Абдурасуловна

Ҳаёт ва фаъолияти адиб, журналист, олими мутабаҳҳир ва фарҳангнигори рус А.В. Старчевский (1818-1901) мавриди баррасӣ қарор гирифтааст. Зикр шудааст, ки А.В. Старчевский баробари фаъолияти адабию тарҷумонӣ ва журналистӣ бо фарҳангнигории тарҷумавӣ низ ҷиддан машғул шуда, муаллифи бештар аз 20 лугати дузабона, даҳзабона, панҷоҳзабона ва садзабона мебошад. Лугатҳои ё «Роҳбаладҳо» («Спутники») ва «Тарҷумонҳо» («Переводчики») ду ва бисёрзабонаи А.В. Старчевский бархилофи фарҳангҳои бунёдии академӣ, ки маъмулан барои аҳли илму пажӯҳиш пешбинӣ мегарданд, таъиноти амалии рӯзмарра доштанд. Ба ибораи дигар, онҳо барои сарбозону афсарон ва хизматчиёни ҳарбии русзабон, ки бо мардумони осиёии ҳаммарзи империяи рус, аз ҷумла тоҷикон (форсҳо), туркон-тоторҳо, туркманҳо, қирғизон, чиниҳо ва гайра сарукор доштанд, пешбинӣ шуда буданд. Таъкид мегардад, ки фарҳангҳои А.В. Старчевский сатҳи муайяни инкишофи фарҳангнигории ду ва бисёрзабонаи нимаи дувуми карни Х1Х Русияро инъикос месозанд. Мутаассифона, фаъолияти фарҳангнигории ин олим аз мадди назари муҳаққиқони таърихи лексикографияи тоҷик комилан дур мондааст. Гуфтан кофист, ки номи ин олими лугатнигор ҳатто дар «Эксиклопедияи советии тоҷик» ва «Эксиклопедияи адабиёт ва санъат» зикр нашудааст, ҳол он ки ҳар як аз фарҳангномаҳои тарҷумавии дузабона ва бисёрзабонаи А.В. Старчевский дорои аҳамияти вежа буда, сазовори пажӯҳиши алоҳида мебошанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME WORDS ABOUT A.V. STARCHEVSKY'S LEXICOGRAPHIC ACTIVITY

The article dwells on the life and creation of A.V Starchevsky (1818-1901), writer, journalist, scientist, Russian cultural votary. It is noted that besides literary, Translatory and publicistic activities A.V. Starchevsky was seriously engaged in lexicographic work being the author of more than twenty dictionaries dealing with two, ten, fifty and one hundred languages. Starchevsky's dictionaries, his “Satellites” and “Translators”, bilingual and polylingual, in distinction to fundamental academic productions were assigned to those specializing in practical aims. They were composed for Russian-speaking soldiers, officers and military servicemen dealing with Asian peoples whose territories had common frontiers with the Russian empire; here referred: Tajiks (Persians), Turko-Tatars, Turkmens, Kyrgyzes, Chineses and others. It is underscored that A.V. Starchevsky's activity reflects a certain evolutionary standard of bilingual and polylingual culture in the second half of the XIX-th century. However, the cultural activity of this scientist is ignored by the explorers of the history of Tajik lexicography. The name of this lexicographer isn't even mentioned in the Tajik Soviet Encyclopedia and the Encyclopedia of literature and art either, though out of bilingual and polylingual translatary dictionaries by A.V. Starchevsky each one is ofparticular importance for lexicology and deserves targeted study.

Текст научной работы на тему «СУХАНЕ ЧАНД ДАР БОРАИ ФАЪОЛИЯТИ ЛЕКСИКОГРАФИИ А.В. СТАРЧЕВСКИЙ»

10 02 22 ЯЗЫКИ НАРОДОВ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ЕВРОПЫ, АЗИИ, АФРИКИ, АБОРИГЕНОВ АМЕРИКИ И АВСТРАЛИИ

10 02 22 LANGUAGES OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES OF EUROPE, ASIA, AFRICA, NATIVES OF AMERICA AND AUSTRALIA

УДК 81 ББК 81.2-4

СУХАНЕ ЧАНД ДАР БОРАИ Ахмедцонова Мушараф Абдурасуловна, ФА ЪОЛИЯТИЛЕКСИКОГРАФИИ докторанти МДТ «ДдХ ба номи академик А.В. СТАРЧЕВСКИЙ БТафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

НЕСКОЛЬКО СЛОВ О Ахмедджонова Мушараф Абдурасуловна, ЛЕКСИКОГРА ФИЧЕСКОЙ докторант ГО У «ХГУ имени академика ДЕЯТЕЛЬНОСТИА.В.СТАРЧЕВСКОГО Б.Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

SOME WORDS ABOUT Akhmedjohnova M.A., Doctoral student of the A.V. STARCHEVSKY^S State Educational Institution "KhSU named after LEXICOGRAPHIC ACTIVITY acad. B. Gafurov" (Tajikistan, Khujand)

E-MAIL: shist.m@mail.ru

Калидвожа^о: фаруангнигори, фаруангнигории дузабона ва бисёрзабона, фаруанги рус дар царни Х1Х, фаъолияти А.В. Старчевский, «Роубаладуо», «Тарцумощо» забонуои халцуои Осиё

%аёт ва фаъолияти адиб, журналист, олими мутабаууир ва фаруангнигори рус А.В. Старчевский (1818-1901) мавриди барраси царор гирифтааст. Зикр шудааст, ки А.В. Старчевский баробари фаъолияти адабию тарцумони ва журналисты бо фаруангнигории тарцумави низ циддан машгул шуда, муаллифи бештар аз 20 лугати дузабона, даузабона, панцоузабона ва садзабона мебошад. Лугатуои ё «Роубаладуо» («Спутники») ва «Тарцумощо» («Переводчики») ду ва бисёрзабонаи А.В. Старчевский бархилофи фаруангуои бунёдии академи, ки маъмулан барои аули илму пажууиш пешбини мегарданд, таъиноти амалии рузмарра доштанд. Ба ибораи дигар, онуо барои сарбозону афсарон ва хизматчиёни уарбии русзабон, ки бо мардумони осиёии уаммарзи империяи рус, аз цумла тоцикон (форсуо), туркон-тоторуо, туркмануо, циргизон, чиниуо ва гайра сарукор доштанд, пешбини шуда буданд. Таъкид мегардад, ки фаруангуои А.В. Старчевский сатуи муайяни инкишофи фаруангнигории ду ва бисёрзабонаи нимаи дувуми карни Х1Х Русияро инъикос месозанд. Мутаассифона, фаъолияти фаруангнигории ин олим аз мадди назари мууаццицони таърихи лексикографияи тоцик комилан дур мондааст. Гуфтан кофист, ки номи ин олими лугатнигор уатто дар «Эксиклопедияи советии тоцик» ва «Эксиклопедияи адабиёт ва санъат» зикр нашудааст, уол он ки уар як аз фаруангномауои тарцумавии дузабона ва бисёрзабонаи А.В. Старчевский дорои ауамияти вежа буда, сазовори пажууиши алоуида мебошанд.

Ключевые слова: составление словарей, двуязычные и многоязычные словари, русская культура Х1Х века, деятельность А.В. Старчевского, «Спутники», «Переводчики» языки народов Азии

Представлены жизнь и творчество писателя, журналиста, ученого, российского культурного деятеля А.В. Старчевского (1818-1901). Отмечается, что А.В. Старчевский

наряду с литературной, переводческой и публицистической деятельностью серьезно занимался переводческой работой и является автором более 20 словарей на двух, десяти, пятидесяти и ста языках. Словари, или «Спутник» и «Переводчики» А.В. Старчевского, двуязычные и многоязычные, и, в отличие от фундаментальных академических трудов, обычно предназначены для пользователей, имевших практическую цель. Другими словами, они предназначались для русскоязычных солдат, офицеров и военнослужащих, имевших дело с азиатскими народами, чьи земли граничили с Российской империей, включая таджиков (персов), тюрко-татар, туркмен, киргизов, китайцев и других. Подчеркивается, что А.В. Старчевский отражает определенный уровень развития двуязычной и многоязычной культуры второй половины Х1Х века. К сожалению, культурная деятельность этого ученого полностью игнорируется исследователями истории таджикской лексикографии. Достаточно сказать, что имя этого лексикографа даже не упоминается в Таджикской советской энциклопедии и энциклопедии литературы и искусства, хотя каждый из двуязычных и многоязычных переводных словарей А.В. Старчевского имеет особое значение и заслуживает специального исследования.

Key-words: compilation of dictationaries, bilingual and polylingual dictionaries, Russian culture of

the XIX-th century, A.V. Starchevsky's activity, translatory activity: "Satellites", "Translators" of

Asia peoples' languages

The article dwells on the life and creation of A.V. Starchevsky (1818-1901), writer, journalist, scientist, Russian cultural votary. It is noted that besides literary, Translatory and publicistic activities A.V. Starchevsky was seriously engaged in lexicographic work being the author of more than twenty dictionaries dealing with two, ten, fifty and one hundred languages. Starchevsky's dictionaries, his "Satellites" and "Translators", bilingual and polylingual, in distinction to fundamental academic productions were assigned to those specializing in practical aims. They were composed for Russian-speaking soldiers, officers and military servicemen dealing with Asian peoples whose territories had common frontiers with the Russian empire; here referred: Tajiks (Persians), Turko-Tatars, Turkmens, Kyrgyzes, Chineses and others. It is underscored that A.V. Starchevsky's activity reflects a certain evolutionary standard of bilingual and polylingual culture in the second half of the XIX-th century. However, the cultural activity of this scientist is ignored by the explorers of the history of Tajik lexicography. The name of this lexicographer isn't even mentioned in the Tajik Soviet Encyclopedia and the Encyclopedia of literature and art either, though out of bilingual and polylingual translatary dictionaries by A.V. Starchevsky each one is ofparticular importance for lexicology and deserves targeted study.

Фархднгнигорй яке аз сох,ах,ои мубрамтарини забоншинсй мах,суб ёфта, дар рушди забон ва забоншиносй ма;оми махсус дорад. Бесабаб нест, ки дар забоншиносии байналмилалй ва миллй ба масъалаи мазкур ди;;ати махсус дода мешавад[1; 2,14; 3, 21; 4; 8, 9;10; 11;19,6;20, 11; 24,56]. Кайх,ост, ки он чун сох,аи алох,идаи забоншиносй рушд меёбад. Аслан фархднгнигорй яке аз ;адимтарин сох,ах,ои илм буда, дар масири таърихи рушди худ ба анвои гуногун чудо шудааст. Агар унсурх,ои лугатнигорй дар ахди ;адим ба назар мерасида бошад, баъдтар дар х,ар хал;у миллат бо ^ар забоне ташаккул ёфтааст(19). Аз чумла, фархднгнигории точику рус дар ташаккули ин сох,а на;ши боризе доранд, зеро дар онх,о барумандоне хеле зиёданд, ки бо натичаи зах,мати хеш асарх,ои мондагори бисёре бо;й гузоштаанд[2, 3-16; 5; 7,4-9; 9;11; 12; 14; 15;21]. Яке аз маорифпарварони бузурги рус Старчевский Алберт Викентиевич мах,суб меёбад, ки дар тамаддуни рус ва ча^он чун

журналист, комуснигор, донандаи забонхои Аврупову Шарк маълум аст [17-18; 22]. У 28-уми апрели соли 1818 дар губернияи Киев, дар оилаи рухонй ба дунё омадааст. Исмаш аслан Адалберт, насабаш Войтех, фамилияаш Старчевский мебошад. Алберт шакли ихисоршуда ё мухаффафи калимаи Адалберт мебошад, бинобар он, вай бо хамин ном бештар маълум аст. Пас аз хатми гимназия ба факултаи хукукшиносии Донишгохи Киев хуччат месупорад. Имтихонхои кабулро бомуваффакият супорида, донишчуй мегардад, вале пас аз чанде бо сабаби бемории сироятй тахсил катъ мегардад, баъди як сол тахсилро огозу анчом бахшида, тарки донишгох менамояд. У ба Санкт-Петербург рафта, тахсилро чахор соли дигар дар донишгохи ин шахр идома дода, сохиби дипломи хукукшиносй мегардад. Вай дар вакти тахсил бисёр фаъолият нишон медихад. Хднуз дар овони донишчуиаш ду китобашро «Гуфтори адибони хоричии асрхои XVI дар бораи Русия» (Tales de scriptoribus aliena saeculi XVI; 1841) ва «Аз таърихи интишороти адибони хоричии садаи XVI дар бораи Русия» (Historiae Rathenicae Scriptores exteri saeculi XVI; 1842) бо забони лотинй нашр менамояд. Низомномаи тичорати Русияро ба забони фаронсавй баргардон мекунад. Иктибосоти конунхои Русияро барои хоричиён «Die russischen Gesetze Ausländer betreffend» тахия намуда, аз Китобхонаи оммавии Берлин намунахои портретхо (нигорахо) ва соядастхои ашхоси таърихии даврони гуногунро чамъ овард, ки бархе аз онхо бо унвони «Galerie slave» (холномаи такрибан 360 арбоби славянй) чоп шуданд. Аз руйи нусхаи дар хазинаи Вазорати корхои хоричиии Русия мавчудбудаи такризхои намояндагони Бранденбург дар бораи Русияи асри XVII тафсир навишта, хамзамон каталоги (номгуй) муфассали маводи русй ва хоричиро рочеъ ба таърихи Русия, ки дар хазинаву китобхонахои Аврупои Fарбй махфуз буданд, тахия намуд.

Соли 1840 ба Италия сафар карда, бо хафриёти бостоншиносии Геркуланум, Помпей ва Стаби шинос гашта, чун рузноманигор дар чанд макола таассуроташро иброз медорад. Зимни сафар у дар ин чо бо полиглот Метсофанти ошно гашта, аз вай усули зуд хифз кардани забонро меомузад ва аз тачрибаи устодаш Метсофантиву худаш ба дигарон талкин менамояд, ки хар шахс метавонад дар сурати чиддй машгул шудан дар давоми як мох забонеро аз худ намояд ва ин гуфтахояш беасос набуданд, зеро вай худ 64 забонро аз худ карда, онхоро истифода мебурдааст[17, 337; 18, 452].

Старчевский А.В. соли 1843 дар вазифаи ходими «Мачаллаи Вазорати маорифи халк»-и Русия кор карда, оид ба масоили накди таърихй ва этнографияву филологияи славянй грамматикаи гуфтори дах забони славянй тартиб дода, бо он мавод асаре бо номи «Адабиёт оид ба таърихи Русия аз Нестор то Карамзин» (Литература русской истории с Нестора до Карамзина; (дар мачаллаи «Финский Вестник»), «Рочеъ ба хизматхои кантслери давлатй Н.П. Румянтсев» (О заслугах, оказанных государственным канцлером Н.П. Румянцевым), «Зиндагиномаи Н.М. Карамзин» (Жизнь Н.М. Карамзина; Санкт-Петербург, 1845)-ро тахия намуда, аз чоп баровадааст. Солхои 1848-1853 у чун сармухаррири «Фархангнома-маълумотномаи энсиклопедй» фаъолият бурдааст, ки иборат аз 12 чилд буда, нахустин комуси Русия махсуб меёбад. Хдмзамон, солхои 1850 ба хайси мухарири дуюми мачаллаи бо номи «Китобхона-кироатхона»-и Сенковский («Библиотека для чтения» Сенковского) кор кардааст.

Соли 1850 мачаллаи «Фарзанди Ватан»(Сын Отечества)-ро, ки бо шумораи хеле кам барои доираи махдуди хонандагон нашр мегардид, ба хафтаномаи бисёртеъдоди арзон табдил дод, ки аз хисоби зиёд шудани шумораи хафтанома даромади корхона афзуд, сохибкорро бою шухратёр гардонд, вале 13 сол пас бинобар ихтилоф бо сохиби хафтанома

вай аз нашри он даст кашид. Ба у мачаллаи «Асалзанбури Шимол»( Северная пчела)-ро, ки ба бухрон гирифтор шуда буд, супориданд. Вай то соли 1869 кушиш намуд, ки он мачаллаи бархамхурдаро бар^арор намояд, вале кораш барор накард ва дубора сармухарририи хафтаномаи «Фарзанди Ватан»-ро кабул намуда, хафт сол ифои вазифа намуд, вале натавонист шухрати пештараашро бар^арор намояд.

Пас аз мехнати зиёд соли 1878 дар хачми 472 сахифа фехристи китобхонаи нави Русияро мураттаб месозад, ки фарогири 15 хазор номи китобхоест, ки аз соли 1850 то якуми октябри соли 1877 чоп гардида, вориди китобхона шудаанд. Он худи хамон сол дар «Маълумотномаи энсиклпедй» (Энкцилопедический (предметный) указатель) низ чоп шудааст.

Солхои 1879-1885 у хамзамон мухарририи рузномахои «Современность», «Уля», «Эхо» ва «Родина»-ро бар ухда доштааст. Вай чанд муддат дар идораи дигар рузномаю хафтаномахо ифои мехнат менамояд, вале кораш омад намекунад, зиндагиаш бехтар намешавад. Бинобар он, у соли 1886 тарки фаъолияти журналистй карда, ба тахияи фархангномахо, грамматикахои таълимй машгул мегардад. Азбаски Ситоди генералии Вазорати харбии Русия аз фаъолияти фархангнигории Старчевский А.В. огах буд, бо вай барои мураттаб сохтани силсилаи муховараномахои харбии кисагй шартнома мебандад, то ки сарбозону хизматчиёни русзабони харбй дар сурати пеш омадани зарурат бо форсизабонон, туркизабонхо, чинихо ва мардуми дигари бумии Осиёи Миёна, Каф^оз, кишвари Туркистон, Чин ва дигар навохии забткардаи Русия муошират карда тавонанд. Старчевский А.В. дар як муддати кутох чандин лугат тахия намуда супорид ва онхо ба зудй аз нашр баромаданд.

Сарчашмахо шаходат медиханд, ки вазъи ичтимоии у бо ин хам бехтар нашуд ва забоншиносию фархангнигорй хам даромади дуруст дода натавонистанд[22]. Даромади ин кор аз музди мехнати журналистй низ камтар буд, зеро лугатхо хам арзон ва хам дерчоп буданд. Лугати шифохии гуфтугуии 27 мардуми Каф^оз танхо баъди маблаггузории хазинаи адабиёти Русия аз дасти нашр баромад. Дар чилди 82-юми Комуси Бузурги Русия омадааст, ки «^исми хеле бузурги асархои уро «Тарчумонхо»(Переводчики) аз забонхои Шарк, «Хдмсафархо» (спутники), «Толмачхо» (аз тилмочи узбекист) ташкил медиханд, ки «Хдмсафархо» ба Осиёи Миёна, Каф^оз, Туркия, ^индустон, Тибет, Япония ва дигар мамолик аз хамин чумлаанд, ки бархе чандбора чоп шудаанд. Старчевский А. В. махсус барои тамоми бахрнавардони бандархои Аврупо, Осиё ва Афри^ои Миёна бо 50 забон фархангномаи бахрнавард мураттаб намуд, ки ин забонхоро хуб медонист ва бо онхо озод сухан меронд»[17, 337 ].

Ин фархангнигори номвар худро амалан чун олиму эчодкори серсоха муаррифй намудааст. Вай сохиби ма^олахои зиёд низ будааст, ки метавонем, баъзе аз онхоро номбар намоем; <^ояи бузурги Екатеринаи II» (Великая мысль Екатерины II) дар мачаллаи «Ахбори таърихй» («Исторический вестник»), соли 1885 дар шумораи разами 7 ба табъ расидааст. Ма^олаи дигар бо номи «Ёддоштхои адиби кухан» (Воспоминания старого литератора») дар мачаллаи номбурда, соли 1888 дар шумораи разами 10 ва соли 1889 дар шумораи 10 чоп шудааст. Ма^олае бо номи «Як романи фаромушшудаи адибаи романнавис» (Роман одной забытой романистки) соли 1886 дар шуморахои 8 ва 9, ма^олаи «Яке аз хабарнигорони фаромушшуда» («Один из забытых журналистов») соли 1886 дар шумораи 2 мачаллаи номбурда чоп шудааст.

Охирон асари Старчевский А. В. «Словарь древнего славянского языка, составленный по Остромирову Евангелию, Миклошичу, Востокову и Бередникову» (Фарханги забони

славянии ^адим, ки дар асоси лугати Инчили Остромиров, Миклошич, Востоков ва Бередников тахия шудааст) буда, соли 1899 дар Санкт-Петербург мунташир гашта, яке аз сарчашмахои мухимми лексикографияи рус махсуб меёбад.

Старчевский А. В. хафтуми октябри соли 1901 -ум дар шахри Санкт- Петербург фавтида, дар оромгохи лютерании Волково дафн карда шудааст. Дар аксари нигоштахои хамасронаш омадааст, ки вай «ба маънои томаш чонфидои илму маърифат» аст. Масалан, соли 1891 адабиётшинос ва таърихшиноси рус В. Зотов дар ма^олаи ба 50-солагии фаъолияти адабии Старчевский А. В. бахшидааш навиштааст, ки «шахси ному осори уро шунида ё хонда гумон мекунад, ки вай хаёти шохона дорад, вале дар асл тамоми бойигарии у чахор девори хонаву китобу мачалла ва мусаввадахои парокандаву бетартиби зиёд хастанду бас. Бисёрихо дидаанд, ки вай то ба дарачаи «чунунй»-и илм кор мекунад»[6, с. 153].

Дар Википедия навишта шудааст, ки «орзуи у тахияи лугати садзабона буд»[25]. Аммо мо медонем, ки у чунин «Лугати кисагии садзабона» тахия ва нашр кардааст(23).

Умуман, яке аз пурдонтарин, бисёрзабондонтарин, пурмахсултарин намояндагони ахли зиёи асри XIX рус Адалберт-Войтекс Старчевский хаёти пурчушу хурушеро гузаронида аз худ мероси гаронбахое бо^й гузошта, дар илму маърифати рус ва чахон ма^оми босазои худро пайдо кардааст. У бо чандин асархояш барои рушди фархангнигории тарчумавии забони русиву забонхои Шар^, ба вежа забонхои мардуми Осиёи Марказй сахми арзанда гузоштааст.

У аз бачагиву чавонй ба илму фарханг рагбати хоса доштааст ва хануз хангоми тахсил дар гимназия аллакай бо тарчума машгул гашта, асархои хурдеро аз забони немисй ба русиву англисй тарчума мекардааст. Вале ба фархангнигорй хеле дер шуруъ намудааст. Вай аввал бо омузгорй, рузноманигорй ва тах^и^и грамматикаи забонхои хешу гайрихеш машгул гардида, ба эътирофи худаш ба фархангнигории тарчумавй 40 сол омодагй дида, соли 1866 бо фармоиши Кумондонии таълими харбии Сарситоди Вазорати мудофиаи империяи Русия лугате бо номи «Переводчик с русского языка на персидский» (Тарчумони забони русй ба форсй) тахия карда, аз нашр баровардааст, ки он аз 2 ^исм, 7 боби мавзуй ва 171 сахифа иборат аст. Кисми аввалаш ба тари^и фархангномаи тарчумавй ва бахши дуюмаш ба усули муховара омода гардидааст.

Бояд тазаккур дод, ки вожахои забони форсй на аз руи навишт, балки аз руи талаффуз бо хуруфи кириллй сабт гардидаанд, масалан эмигрант-муhадджир.

Соли 1866 китоби «Переводчик с русского языка на китайский»-ро ба нашр мерасонад, ки ин хам аз лихози сохтор ба асари аввала айният дорад.

Барои сайёхоне, ки ба сайри Русияи Шимолй, Миёна ва Шар^и Дур мебароянд, мучаллади фархангномаву муховараи «Хдмсафари байналхал^ии оммафахм барои сайёхон дар рушд Шимолй, Миёна ва Шар^и Дур. Ба 25 забон» (Общедоступный международный переводчик путешествующих по Северной, Средней России и Дальнего Востока на 25-ти языках.)-ро тартиб медихад, ки фарогири 25 забон, аз чумла забонхои финй, хитой, кореягй, японй, тоторй, туркй ва забону гуишхои махаллй мебошад. Китоб ду маротиба, солхои 1887 ва 1889 чоп шудааст.

Дар соли 1878 барои кормандон, хизматчиён, сайёхону мусофирони озими Осиёи Миёна фархангномаю муховарае бо номи «Хдмсафари намояндаи рус дар Осиёи Миёна» ( «Спутник русского человека в Средней Азии») мунташир месозад, ки дар он калимаю ибора ва чумлахои русй бо алифбои русй ба забонхои туркии чагатой ё узбекй),туркманй, ^иргизй, тоторй, сартй ва точикй тарчума ва бо алифбои кирилливу талаффузи русй чой дода шудаанд.

Сохтори фархангномаи мазкур аз он чихат чолиб аст, ки дар он пас аз пешгуфтори муаллиф аввал оид ба грамматикаи забонхои фарогири лугат маълумоти мухтасар, вале зуруриву кумакй чой дода шудаанд, ки хондан ва фахмидани маводи онро осон менамоянд. Масалан, бо хуруфи русй мураттаб гардидани китобро ба инобат гирифта, мусанниф дар кадом вакт ва чй хел хонда шудани харфу овозхои махсуси забонхои тарчумашавандаи калимахои русиро таъкид менамояд. Аз чумла, кайд карда шудааст, ки дар фархангнома овозхои хоси забонхои точикй, сартй, туркй, тоторй кирFизй(х-h й-j, F-g, к-q, ), ки барои забони русй бегона мебошад, бо харфхои лотинй ба таври транскрипсия ё бо харфи русй(ч-дж) ишора карда шудаанд. Худи хамон соли 1886 дар шахри Сант-Петербург муховара ва луFати дузабонаи русиву туркиро тахти унвони «Переводчик с русского языка на турецкий» тахия намуда, тавассути нашриёти Сарситоди Вазорати мудофиаи Русия дар хачми 174 сахифа ва бо фарогирии 3 хазор калимаву ибора ва чумлахои мухбиротй интишор менамояд, ки дар он серистеъмолтарин калимаю иборахо чой дода шудаанд.

Соли 1886 асари дигари у бо номи «Переводчик с русского языка на китайский» («Тарчумон аз забони русй ба хитой») руи чопро дидааст. Китоб тибки супориши Кумитаи илмхои харбии Сарситоди харбии вазорати харбии империяи Русия дар хачми 215 сахифа 2 маротиба ба нашр расида буд. Он дар як муддати кутох барои хонандагон дастнорас мегардад ва Кумитаи мазкур мураттибро вазифадор менамояд, ки ин китобашро бо тачдиди назар ба чоп супорад. Дар натича соли 1904 нашри дувум ва мукаммалтари он аз чоп мебарояд. Дар назари аввал, сахифаи нахустчопи асар бештар менамояд, вале бояд кайд кард, ки китоби аввала кисагй буда, сонй мукаррарист. Аз ин чихат харчанд, ки чопи сонй 178 сахифа аст, маводи бештареро фаро гирифтааст. Тахлили маводи чопй собит менамояд, ки хукумати империяи Русия ба забономузии намояндагони худ дар кишвару махалхои забткардааш ахамияти зиёд медодааст, вагарна гаштаву баргашта бо забони сернуфузтарин мардуми Осиёи Миёна точикону туркнажодхо китобу луFатхои алохида дарч намекард.

Маълум аст, ки дар хаёту чамъияти Осиёи Миёнаи асри XIX сартх,о макоми муайянеро сохиб будаанд ва то ба имруз оид ба мафхуми истилохи «сарт» акидаи мухталиф вучуд дорад. Масалан, мураттиби мавриди назари мо соли 1886 барои кормандони харбй ва хизматчиёни давлативу тичорати Русия, ки дар аморати Бухоро ифои вазифа доштанд, китобе тахия кардааст, ки «Переводчик с русского на сартовский» («Тарчумон аз русй ба сартй») ном дорад. Аз мукаддимаи китоб ва шиносой бо мазмуну мухтавои он маълум мегардад, ки зери истилохи «забони сартхо» ё худ «забони сартй» Старчевский А. В. «забони узбекхои шахрнишин»-ро дар назар доштааст. Калимаю ибора ва чумлахои чамъоварда низ асосан фарогири мафхумхои илму адаб, санъат. тичорат, саноат, хунармандй ва маишат мебошад. ЛуFат аз 2000 калимаву ибора таркиб ёфта, дар 202 сахифа аз нашриёти илмхои харбии Сарситоди харбии империяи Русия мунташир гардидааст.

Солхои 1887-1889 фаъолияти фархангнигориро такмил дода, бо истифодаи имконоти мавчудаи худ силсилалуFати бисёрчилдаеро бо номи «Карманный стоязычный словарь» бо усули Метсофанти омодаи чоп мегардонад, ки чилдхои якуму дувуми он «Проводник и переводчик по окраинам России» («Рохбалад ва тарчумон дар канорахои Русия» унвонгузорй шудааст ва забони махалхои сархаддии Русияро дар бар гирифтааст. Соле пас (1890) чилди сеюми ин силсила тахти унвони «Пограничный переводчик (по нашей южной, азиатской границе)» («Тарчумони сархадй» (дар сархадхои чанубй ва осиёй)-ро дарч намуд, ки 500 калимаву ибораи забони русй ба 12 забони навохии сархадии кисмати

чанубй ва осиёгии Русия, аз чумла забонхои озарй, курдии гарбй, арманй, туркй, тоторй ва форсй баргардон шуда, дар хачми 670 сахифа манзур шудааст.

Соли 1891 лугате тахия намуда, 700-500 калимаю ибора ва таркиби серистеъмолтарини забонхои хиндй, урду, тибетй (бо 17 гуишаш), япониро бо очерки грамматикиашон дар хачми 432 сахифа чой додааст.

Соли 1892 китоберо бо номи «Рохбалад-тарчумони сайёхи Осиё» мураттаб намуд, ки он аз ду ^исм иборат аст. Кисми аввали китоб муховара ва ^исми дуюми он фархангномаи русй ба туркй буда, дар он калимахои русиро ба туркй баргардонида, бо хуруфи русй чой дода шудааст.

Худи хамон сол (1892) фархангномаи тарчумавии 50-забонаро бо унвони «Русский морской переводчик» мураттаб сохт, ки барои кормандони тамоми бандархои Аврупо, Осиё ва Афри^ои Шимолй пешбинй шуда, барои мардуми русизабоне, ки дар мамолики Аврупои Шимолй, Fарбй ва Ч,анубй, Осиёи Ч,анубию Шар^й ва мамлакатхои шимолии Афри^оро шомил кардааст.

Соле баъд (1893) бо эхтимоми у «Кавказский переводчик» нашр гардид, ки баробари 30 забони хурду бузурги ^аф^озй, фарогири забонхои туркй ва форсй низ будааст. Дар му^аддимаи китоб гуфта мешавад, ки он нашри дуюм буда, ба вай бо назардошти зарурату ахамияташон забонхои туркию форсй низ илова карда шуданд ва хачмаш низ то ба 687 сахифа афзудааст, ки шаходати такмил ёфтани он мебошад.

Храмин тавр, Страчевский А.В. яке аз олимони мутабаххир, забондону забоншинос ва фархангнигори рус, ки пас аз 40-солагиаш ба лугатнигорй машгул гардида, зиёда аз 20 фархангномаи тарчумавии бисёрзабона тахия кардааст, ки дар аксари онхо калимахои забонхои мардуми Осиёи Марказй низ чой дода шудаанд ва аз таваччухи махсус доштани хукумат ва муаллиф ба забонхои Шар^ махсусан, забонхои туркй, форсй, дарй, точикй; узбекй, тоторй далолат медиханд ва месазад, ки хар кадоми онхо мавриди пажухиши алохидае ^арор гирад.

Пайнавишт:

1. Айни С. Куллиёт /С. Айни.-Душанбе: Ирфон,1964,ц. 11, китоби 2.-С. 385-386.

2. Баевский С. И. Ранняя персидская лексикография Х!-Х¥вв./ С. Баевский-М.: Наука, 1989.-169с.

3. Берков В.П. Двуязычная лексикография / В.П.Берков. - М.: ООО «Издательство Астрель», 2004. - 236 с.

4. Бертельс А.Е. О происхождении рубрик тематических (идеографических) словарей / А.Е. Бертельс //Переводная и учебная лексикография. - М. : Рус. язык, 1979. - С. 7- 27

5. Воуидов А. Аз таърихи лугатнависии тоцику форс/А. Воуидов.- Самарканд, 1980.- 167с.

6. Зотов В. Старчевский А. В. /В. Зотов .-//Исторический вестник.-1891, № 10.-С. 149-155.

7. Капранов В. А. «Лугати фурс». Асади Туси и его место в таджикской (фарси) лексикографии /В. А. Капранов.-Душанбе: АН Т ССР, 1964.-212 с.

8. Касарес X. Введение в современную лексикографию [Текст] /X. Касарес; перевод с испанского Н. Д. Аратюновой, ред. и примеч. Г. В. Степанова. - М.: Изд-во иностр. литературы, 1958. - 364 с.

9. Козырев В. А. Русская лексикография: Пособие для вузов [Текст] /В. А. Козырев, В. Д. Черняк. - М. : Дрофа, 2004. - 288 с.

10. Лугатируси- тоцикй.-Душанбе: ЭСТ,1983, ц. 4.- С. 72

11. Мамадназаров А. Становление и развитие таджикской переводной лексикографии ХХ и начала XXI вв. : дисс. ... докт. филолог.наук: 10.02.22 / А. Мамадназаров . - Душанбе, 2013. - 420 с.

12. Пейсиков Л.С. Очерк истории персидской лексикографии / Л.Ю. Пейсиков.-М. :МГУ,1975.-С.189-197

13. Проблемы лексикографии. - СПб.: Изд-во С.-Петерб. ун-та, 1997. - 203с.

14. Рубинчик Ю. Лексикография персидского языка /Ю. М. Рубинчик. - М. Наука, 1991. -296с.

15. Современная русская лексикография. 1981: сб. ст. [Текст] / редкол.: А. М. Бабкин (отв. ред.), В. Н. Сергеев. - Л.: Наука, 1983. - 163 с.

16. Старчевский А. В. Спутник русского человека в Средней Азии.- СПб.: А. Траншель, 1878.-567 с.

17. Старчевский, Адальберт-Войтех //Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона. Т.82 — СПб., 1899 .-С. 337

18. Старчевский, Адальберт-Войтех./Большая Российская Энциклопедия. М.: БРЭ, 1926Т. 64.- С. 452.

19. Х^ошимов С. Лугатнигорй / С.Х^ошимов.-Душанбе: Маориф ва фаруанг,2004.-79с.

20. Циренов Б. Д. Структура, типология и принципы двуязычной лексикографии (на материале монголоязычно-русских словарей). дис... доктора филологических наук./ Специальность 10.02.19 - теория языка.-Улан-Удэ, 2016.-359 с.

21. Шокиров Т. С., Кенджаева М. Фразеологические единицы в восточных словарях/ Т. С. Шокиров, М. Кенджаева.//Фундаментальные исследования. Филологические науки.-

2015.- №2(14).- С.3196-3200.

22. Шокиров Т. С. Вижагщои лексикографии як лугати фаромушшуда.-Т. С. Шокиров //Масъалауои мубрами забон ва адаби форсии тоцикй. Мацм. мац. Конф. илмии байналмилалй ба шарафи 25-солагии Истицлоли давлатии ЦТ.-Душанбе, 29 сентябри

2016.- Душанбе:Дониш,2016,380сау.; Аз у низ: Нахустлугати фаромушшуда.-// Омузгор, № 50, 09 декабри 2016, с.13; №51,16 декабри 2016, с. 13.

23. Шокиров Т. С.Лугати садзабона ва вежагщои фаруангнигории он.-/ Т. С. Шокиров.-// Забон-рукни давлат.-Хуцанд: Дабир, 2018.- С. 56-76.

24. Щерба Л. В. Опыт общей теории лексикографии /Л.В.Щерба //Языковая система и речевая деятельность. -Изд. 2-е, стереотип. -М. : Едиториал УРСС, 2004. - 266 с.

25. http://lib. ololo. cc/b/76674/read

Reference literature:

1. Aini S. Complete Collected Works // S.Aini .- Dushanbe: Cognition, 1964, -V.11, book 2. -pp. 385 - 386.

2. Baevsky S. I. Early Persian Lexicography of the XI-XV-th Centuries // S. Baevsky. - M.: Science, 1989. - 169 pp.

3. Berkov V.P. Bilingual Lexicography // V.P. Berkov. - M. : "Astrel Publishing-House " Assoc. Ltd., 2004. - 236pp.

4. Bertels A.E. On the Origin of the Rubriques of Thematic (Ideographic) Dictionaries / A.E. Bertels // Translatory and Educational Lexicography. - M.: Russian Language, 1979. - pp. 7 - 27

5. Vohidov A. From the History of Tajik-Persian Lexicography // A. Vohidov. - Samarkand, 1980. - 167 pp.

6. Zotov V., Starchevsky A.V. // V. Zotov // Historical Bulletin. - 1891, No. 10. - pp. 149 - 155.

7. Kapranov V.A. "Lugati Furs " by Asadi Tusi and his Place in Tajik (Farsi) Lexicography //

V.A.Kapranov. - Dushanbe: AN T SSR, 1964. - 212 pp.

8. Casares J. Introduction to Modern Lexicography //J. Casares; Translated from Spanish by N.D. Aratyunova, recension and notes. G.V. Stepanova. - M.: Publishing-House of Foreign. Literature, 1958. - 364 pp.

9. Kozyrev V.A. Russian Lexicography: manual// V.A. Kozyrev, V.D. Chernyak. - M. : Bustard, 2004. - 288 pp.

10. Russian-Tajik Dictionary. - Dushanbe: Tajik Soviet Encyclopaedia, 1983.V.4 - p.72.

11. Mamadnazarov A. Formation and Development of Tajik Translatory Lexicography of the XX-th and Early XXI-th centuries: Doctoral dissertation in philology: 10.02.22 / A. Mamadnazarov. - Dushanbe, 2013. - 420 pp.

12. Peisikov L.S. Essay on the History of Persian Lexicography // L. Yu. Peisikov. - M.: Moscow State University, 1975. - pp. 189-197.

13. Problems of Lexicography. - SPb.: Publishing-house of St. Petersburg University, 1997 -203 pp.

14. Rubinchik Y. Lexicography of Persian Language // Y.M. Rubinchik. - M. : Science, 1991. -296 pp.

15. Modern Russian Lexicography. 1981: Collection of texts // editorial board: A. M. Babkin (editor-in-charge) V. N. Sergeev. - L. : Science, 1983. - 163 pp.

16. Starchevsky A.V. Wayfarer of Russian Man in Central Asia. - St. Petersburg: A. Tranchel, 1878. - 567pp.

17. Starchevsky, Adalbert-Voyteh // Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary. -V. 82 -SPb., 1899. - p. 337

18. Starchevsky, Adalbert-Voytekh // Big Russian Encyclopedia. -V. 64. - p. 452.

19. Khashimov S. Lexicography //S. Khashimov. - Dushanbe: Education and Culture, 2004. - 79pp.

20. Tsirenov B.D. Structure, Typology and Principles of Bilingual Lexicography (based on Mongolian-Russian dictionaries). Doctoral dissertation in philology. Speciality 10.02.19 -Theory of language.-Ulan-Ude, 2016. - 359pp.

21. Shokirov T.S., Kendjaeva M. Phraseological Units in Eastern Dictionaries // T.S. Shokirov, M. Kendjaeva //Fundamental Researches. Philological Sciences. 2015 №. 2 (14) .-pp. 3196 - 3200.

22. Shokirov T.S. Lexicographic Features of one Forgotten Dictionary // T.S. Shokirov // Actual Problems of Persian-Tajik Literature. Collection of articles of the International Scientific Conference dedicated to the 25th anniversary of the sovereignty of the Republic of Tajikistan in Dushanbe, 29 Sep. 2016 - Dushanbe: Knowledge, 2016. - 380 pp.; The first Dictionary // Pedagogue, 2016., 09.12.2016. - p. 13; No. 51, 12.16.2016, No. 51. - p. 13.

23. Shokirov T.S. Hundred-Language Dictionary and its Lexicographic Features / T.S. Shokirov // Language Is Basis of State. - Khujand: Preceptor, 2018. - pp. 56-76.

24. Shcherba L.V. Experience of the General Theory of Lexicography // L.V. Shcherba // Language System and Speech Activity. The 2-nd edition, stereotyped. - M. : Editorial URSS, 2004. - 266 pp.

25. http: //lib.ololo.cc/b/76674/read.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.