Научная статья на тему 'МУҲОВАРА ВА ВЕЖАГИҲОИ ФАРҲАНГНИГОРИИ ОН РАЗГОВОРНИКИ И ИХ'

МУҲОВАРА ВА ВЕЖАГИҲОИ ФАРҲАНГНИГОРИИ ОН РАЗГОВОРНИКИ И ИХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
681
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВАРЬ / РАЗГОВОРНИК / ЛИНГВИСТИКА / ЛЕКСИЧЕСКАЯ СИСТЕМА / ТОЛКОВАНИЕ / ПЕРЕВОД / СЛОВАРНАЯ ЕДИНИЦА / ФУНКЦИЯ / ГРАММАТИЧЕСКИЙ ОЧЕРК / DICTIONARY / PHRASEBOOK / LINGUISTICS / LEXICAL SYSTEM / INTERPRETATION / TRANSLATION / DICTIONARY UNIT / FUNCTION / GRAMMATICAL OUTLINE / ЛУГАТ / МУҳОВАРА / ЗАБОН / ЗАБОНШИНОСӣ / НИЗОМИ ЛУГАВӣ / ТАФСИР / ТАРЦУМА / ВОҳИДИ ЛУГАТӣ / ФУНКСИЯ / ОЧЕРКИ ГРАММАТИКӣ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шокиров Туграл Сироҷович

Лексикография ҳамчун цадимтарин соҳаи забоншиносӣ бо амалия ва назарияи фарҳангнигорӣ машгул аст. Фарҳанг системаи лугавии забонро фаро гирифта, ҳар калимаи онро чун воҳиди махсус ва беназири забон дар бар мегирад. Идрок, дониш, маҳорат ва истифодаи оцилонаи фарҳангнома аз муҳимтарин хислатҳои фарҳангпазирию фарҳангсолории ҳар фарди цомеа маҳсуб меёбад, зеро фарди фарҳангсолор дар кори болобурди фарҳангнокиву забонгароии цомеа саҳми бузур дошта метавонад. Дар фарҳангнигории муосир зиёда аз 50 навъи лугат маълум аст ва байни онҳо фарҳанги муҳовара таърихи куҳан дошта, мацоми махсусеро соҳиб гардидааст. Қабл аз интишори муҳовара китобгунаҳои санскритӣ бо номи вожаномак, ганцбар(дар Ғарб тезаурус, азбуковник) ҳамин вазифаро ицро мекардаанд. Аз асри 19, муҳовара бештар интишор ёфта, маъмулан бо мацсадҳои таълимӣ ва роҳбаладӣ истифода мешуд. Баъди соҳибистицлол гардидани Ҷумҳурии Тоцикистон ва рушди туризм зарурат ба ин навъи лугат афзуд, ки ин ба рушди он чун жанри фарҳангнома мусоидат менамояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONVERSATIONAL BOOKLETS AND THEIR LEXICO GRAPHIC FEATURES

Lexicography as the most ancient branch of linguistics deals with the practice and theory of compiling dictionaries. Dictionaries fix the lexical system of the language and cover every word as a special and unique microcosm of the language. Understanding, knowledge, skill and competent use of dictionaries are the most important attributes of general and linguistic culture of each person. Therefore, they play a huge role in linguocultural life of any society. In modern lexicography more than 50 varieties of dictionaries are known among which there are predecessors of translation dictionaries - conversational booklets which occupy a special place. The latters were preceded by thesauri and alphabet books which had similar functional features. Since the XIX-th century these booklets gained wider application and began to be used for educational purposes and as guiding-books. With the acquisition of state sovereignty by the Republic of Tajikistan and the development of tourism, conversational booklets became one of the mostly demanded publications; the fact promoting the development of this lexicographical genre.

Текст научной работы на тему «МУҲОВАРА ВА ВЕЖАГИҲОИ ФАРҲАНГНИГОРИИ ОН РАЗГОВОРНИКИ И ИХ»

РАЗГОВОРНИКИ И ИХ

ЛЕКСИКОГРА ФИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ

УДК 811 ББК 81.2-4

МУХОВАРА Шокиров Туграл Сироцович, д.и.филол., профессори

ВА ВЕЖАГИХОИ кафедраи забони тоцикии ДДХ^БСТ, сармуцаррири

ФАРХАНГНИГОРИИ мацаллаи илмй-назариявш "Ахбори ДДХрСТ.

ОН Силсилаи илмцои гуманитари" (Тоцикистон, Хуцанд)

Шокиров Туграл Сироджович, д-р. филол. наук, профессор кафедры таджикского языка ТГУПБП; главный редактор «Вестника ТГУПБП. Серия гуманитарных наук» (Таджикистан, Хуцанд)

Shokirov Tughral Sirodjevich, Dr. of Philology, CONVERSATIONAL Professor of the Tajik language department under the BOOKLET'S AND Tajik State University of Law, Business and Politics, THEIR LEXICO editor-in-chief of TSU LBP Bulletin. Series of GRAPHIC Humanitarian Sciences (Tajikistan, Khujand), FEATURES E-MAIL: shokirov1953@mail.ru

Калидвожщо: лугат, муцовара, забон, забоншиноси, низоми лугавй, тафсир, тарцума, воциди лугатй, функсия, очерки грамматики

Лексикография цамчун цадимтарин соцаи забоншиноси бо амалия ва назарияи фарцангнигори машгул аст. Фарцанг системаи лугавии забонро фаро гирифта, цар калимаи онро чун воциди махсус ва беназири забон дар бар мегирад. Идрок, дониш, мацорат ва истифодаи оцилонаи фарцангнома аз муцимтарин хислатцои фарцангпазирию фарцангсолории цар фарди цомеа мацсуб меёбад, зеро фарди фарцангсолор дар кори болобурди фарцангнокиву забонгароии цомеа сацми бузур дошта метавонад. Дар фарцангнигории муосир зиёда аз 50 навъи лугат маълум аст ва байни онцо фарцанги муцовара таърихи куцан дошта, мацоми махсусеро социб гардидааст. Цабл аз интишори муцовара китобгунацои санскрити бо номи вожаномак, ганцбар(дар Гарб тезаурус, азбуковник) цамин вазифаро ицро мекардаанд. Аз асри 19, муцовара бештар интишор ёфта, маъмулан бо мацсадцои таълими ва роцбалади истифода мешуд. Баъди социбистицлол гардидани Цумцурии Тоцикистон ва рушди туризм зарурат ба ин навъи лугат афзуд, ки ин ба рушди он чун жанри фарцангнома мусоидат менамояд.

Ключевые слова: словарь, разговорник, лингвистика, лексическая система, толкование, перевод, словарная единица, функция, грамматический очерк

Лексикография как самый ранний раздел лингвистики занимается практикой и теорией составления словарей. Словари фиксируют лексическую систему языка и производят полное рассмотрение каждого слова как особого и неповторимого микромира языка. Понимание, знание, умение и грамотное пользование словарями являются важнейшими атрибутами общей лингвистической культуры каждого индивида. Поэтому словари играют огромную роль в лингвокультурной деятельности общества. В современной лексикографии известны более пятидесяти разновидности словарей, среди которых особое место занимают предшественники переводных словарей - разговорники. Разговорникам предшествовали тезаурусы и азбуковники, которые имели аналогичные функциональные особенности. С XIX века разговорники приобрели более широкие применение и стали использоваться в учебных целях и как путеводители. С обретением государственного суверенитета Республикой Таджикистана и с

развитием туризма, разговорники стали одним из самых востребованных изданий, что способствует развитию данного лексикографического жанра.

Key-words: dictionary, phrasebook, linguistics, lexical system, interpretation, translation,

dictionary unit, function, grammatical outline

Lexicography as the most ancient branch of linguistics deals with the practice and theory of compiling dictionaries. Dictionaries fix the lexical system of the language and cover every word as a special and unique microcosm of the language. Understanding, knowledge, skill and competent use of dictionaries are the most important attributes of general and linguistic culture of each person. Therefore, they play a huge role in linguocultural life of any society. In modern lexicography more than 50 varieties of dictionaries are known among which there are predecessors of translation dictionaries - conversational booklets which occupy a special place. The latters were preceded by thesauri and alphabet books which had similar functional features. Since the XlX-th century these booklets gained wider application and began to be used for educational purposes and as guiding-books. With the acquisition of state sovereignty by the Republic of Tajikistan and the development of tourism, conversational booklets became one of the mostly demanded publications; the fact promoting the development of this lexicographical genre.

Фарханг яке аз вожахои сермаъно ва серистеъмоли забони адабии хозираи точик буда, таърих ва сайри таърихии чолиб дорад. Дар забоншиносии муосир истилохи фарханг хеле фарогир буда, зери ин мафхум фарханг чун лугат(тафсирй, тарчумавй, таълимй), ;омус, донишнома фахмида мешавад, ки умуман ;ариб 50 намуд дорад ва аз лихзои вазифа, таъинот ва хусусиятхои лексикографиашон хар кадоме амалкарди(функсияи) худро дорост ва фарханги тарчумавй яке аз онхост. Дар навбати худ фарханги тарчумавй низ мухталиф мешавад. Фарханги тарчумавй аз лихози фарогирии забон дузабона ва бисёрзабона машавад. Аз чихати вазифа фарханги баргардони вохидхои луFавй (тарчумавй) ва муховаравй буда метавонанд. Мутаассифона рочеъ ба фарханги муховара дар сарчашмахои дастраси мо[1; 2; 3; 5; 8; 9; 19], ки муаллифонашон бевосита масъалаи фархангнигории чумхуриро омухтаанд, ;ариб чизе гуфта нашудааст. Дар таснифот низ мо маълумоте пайдо карда натавонистем. Аммо маълум аст, ки муховара низ як намуди фарханги тарчумавй буда, вежагихои худро дорад (муховараи якзабона низ метавонад бошад). Дар сарчашмахои илмй ба муховара асосан чун ёдгории ;адими фархангнигорй бахо дода шудааст[1-3; 5; 6; 7].

Дар замонхои ;адим, масалан 25 аср то милод муфассирони шумерй gloss(вожаи юнонй- забон, матн, ишора; вожаи и;тибосй ё номафхум дар матн ё хошияи китоб)-ро ба кор гирифта, онро барои фахмонидани калимаю мафхумхои эзохталаб истифода мебурдаанд. Баъдтар тавассути забони лотинй олимони Аврупо ба чои фарханг (словарь, «vocabulary, dictionary») истилохи glossarium(глоссарий, глоссария)-ро ба кор гирифтанд. Ин истилох ба тагйироти маъной дучор гардида, холо мачмуи калимахоеро ифода месозад, ки дар китоби алохидаи сохае дучор омада, тафсирталаб аст. Истилохоти баргузидаи сохаеро дар анчоми китоб низ глоссарий меноманд. Вале намудхои гуногуни фархангу лугат бо номхои мухталифи расмию гайрирасмй мунташиранд, ки глоссария, алифбой(алифбонома- азбуковник дар Белорус, Россия, Украина), тезаурус(аз лотинии Впоаирод —ганчина), тилмоч(туркй- баргардонандаи забон, дар мамолики туркзабон ва дар Россияи то асри ХХ- толмач, телмач//тилмач, переводник), балоFат, тарчумон ва f. низ аз он чумлаанд. Тафсири ин вожа дар фархангхо чунин аст: Муховара бо дигар калом кардан ва посух додан якдигарро

[13, 2, c.240];Муxовaрa//Муxовaрaт a. ry^Tyry, caBo^y ^aBo6 60 xaMgurap; cyx6aT [16,1, c. 801]; Муxовaрa a. 1 ry^Tyry, cyx,6aT, ry$Tyry3op. 2. BocuTau TatMMH 6apou OMyxTaHH 3a6oHH xopu^H, kh ogaTaH a3 HaMyHau cyx6aTxo gap MaB3ytx,ou ryHoryH u6opaT Me6omag: MyxoBapau aHraucn 6a to^hkh[17, 2, c. 861]; Разговорннк cyx6araoMa, khto6h ry^Tyry (khto6h gapcuu 3a6oHH xopu^H, kh gap oh HaMyHaxou Mycoxu6a gap MaB3ytxoH ryHoryHH 3HHgaroHH goga MemaBag [14, c. 925].

EuHo6ap 6ucep yHcypxou ^yraraoMapo gopo 6ygaHam, OHpo hk HaMygu ^apxaHru Tap^yMaBH Mexuco6aHg. Eapou MyxoBapa e cyx6araoMa yHcypxou yMyMH, coxTopu ^apxaHraoHaHg, 3a6oH Ba yc^y6u ^eKcHKrpa^H xoc acT.

Ac^aH Ba aMa^aH MyxoBapa nac a3 ^apxaHra Ta^cupuBy Tap^yMaBH ceroMHH HaMygu ^yraTH MatMy^y cepucTH^oga Me6omag. A3 ^hxo3h Tap3y ycy.m Taxua Ba Maroypu MaBog 6a xoHaHga MyxoBapa 6a HaxycTHH ^apxaHraoMaxo aHHHHT gopag. Eo Mypypu 3aMoH xycycuaTH TaxHHH ^apxaHrxoH Ta^cupH gurap ramTa, nac a3 acpxo MyxoBapa 6uHo6ap nem oMagaHH HHe3H MapgyM 6a HaBtu ^yraTH MyKo^aMaBH a3 u6THgou cagau XX gy6opa 6o homh муxовaрa HHTumop e$Ta, gap Poccua(1910) Ba HTTuxogu fflypaBH 6o yHBoHH «Pa3roBopHHK» pou^ ramTaacT. ^ap to^hkhctoh hh3 a3 co^xou 30-mmh acpu XX 6apou KopMaHgoHy xH3MaTHHeHH gaB^aTHBy xap6H 6o homh «CroBapb-pa3roBopHHK» Ba «HyFaT-MyxoBapa» 6atgTap «MyxoBapa» naxH rapgug. MyxoBapa aBBa^xo yMyMH 6yga, coHHTap coxaBH myg, Maca^aH gap aKcapu 3a6oHxo aKe a3 MatMyrnapuH MyxoBapa MaHcy6u coxau xap6H Me6omag. ^ap 3aMoHH mypaBH a^6arra acocaH MyxoBapa 6o 3a6oHH pycH Ba aroH 3a6oHH ABpyno Ba fflap^ non mygaacT, 3epo TaKp3ou 3apypaT nyHHH 6yg. Bo6acra a3 xycycHHTxoam MyxoBapapo 6a gy HaBt ^ygo MeKyHaHg: умумн ва махсус.

Муxовaрaн умумн ^aporupu MaB3ytxou 3ueg 6yga, gap naxopny6aH Maxcyc Maxgyg HaMoHga, coxaxou acocuu ^atoma™ HHcoHu(mHHocoH, H^oMaT, xypoKBopuro HymoKH, xapugy^ypym, MaumaT, ^aporaT, Tat^HM, caexaT, cyx6aT, MyomupaT, MyHocu6aT, Kopy6op Ba f. )-po gap 6ap Merupag.

Муxовaрaтн умумн acocaH gy xe^ MemaBag: муxовaрaн Tat^HMfl(6apoH oMy3umu 3a6oHH xopu^H) Ba ca^apfl(6apoH caHexoH Ba coxu6KopoHy Kopna^oHxo). Hory^Ta HaMoHag, kh MyxoBapau yHHBepcam hh3 MaHcy6u MyxoBapau yMyMucT.

Муxоваран махсус MatMy^aH 6a MaB3yro coxaxou a^oxuga oug 6yga, 6apou goupau MyanaHH HaMoaHgaroHH Kac6y xyHap My^appap Merapgag. fly HaBtu oh Mat^yM acT: xap6fl( 6apou KopMaHgoHH xap6H, hh3omh, TapTu6oTH, xh$3h xy^y^) Ba кaс6у мamFу.™нтxон a^oxHga(gun^oMaTH, KopMaHgoHH TH^opaT, xu3MaTH MaumH Ba f. ). MyxoBapa(paroBopHHK)-po ^yraTmuHoc C. H. OxeroB ^acTypu gy3a6oHa(e 6ucep3a6oHa)-H MyomupaT 6o 3a6oHH xopu^H gap MaB3yu MyxTa^u^, MatMy^aH gap MaB3ytxou py3Mappa 6o MyxTacapu ^yFaTHoMa [11, c.525]. Eoag ^ang Kapg, kh gap aKcapu MaBpug MatHugogu ^yFaixou Ta^cupH 6o Ba3H^aro xycycuaTxou ^yFaTHoMaxou MyxoBapa MyBo^u^aT HaMeKyHag, uHnyHHH MatHoBy Ma^xyMxou Tampexe^Ta hh3 MyxTaBoro Buxaruxou ^yFaTxou MyxoBapapo gypycTy xaMaTapa^a $apo HaMerupag. ^Ke a3 ca6a6xou acocuu gymBopuxou TapTu6 gogaHH Tatpu^u aMHKH hh HaMygu ^apxaHr Ba TacHH^ gap oh acT, kh MyHgapu^aBy ^aporupuu MyxoBapaxo 3yg TaFHup Mee6aHg. My^oucau Tatpu^xou ^apxaHrxou Ta^cupH 6o hcth^oxoth Hampuaxo, uHnyHHH My^oucau gapcrypxou Mymaxxac 6o MyHgapu^au MyxoBapaxo ^a3HHxou acocupo MyaHaH KapgaHg. Eapou Tatpu^u ga^u^ 6oag Metepu aMa^Kapgu MyxoBapa My^appap Kapga maBag.

Ea Ha3apu mo naxop Metepu acocuu ^ap^KyHaHgau MyxoBapa a3 ^apxaHrxou gurap HHxoaHg:

1) микдори забонхое ки муховара фаро мегирад. Он дузабона ва бисёрзабона шуда, агар бисёрзабона бошад, маъмулан аз 3 ё 4 забон бештарро дар бар намегирад. Вале «Муховараи чавонон» ном лугате бо фарогирии 11 забон нашр шуда буд(1965), ки ходисаи нодиртарин мебошад. М. асосан дузабона мешавад. Дар мавридхои алохида якзабона тахия гашта, ки бештар барои таълими забоне истифода мегардад.

2) Мавкеъ ё чойгиршавии маводи забонхо. Забонхои фарогири муцовара низ мисли лугатхои тарчумавй фаъол ва гайрифаъол мешаванд. Маъмулан маводи чунин муцовара дар мавкеи аввал аз тарафи чап ба забони модарй ё асл(онро забони судур низ мегуянд) чой дода, забони фаъол хисобида мешавад. Баъд маводи ба забони тарчумашуда аз тарафи рости сахифа(забони ворид) чой гирифта, забон гайрифаъол ба шумор меравад. Албатта фаъолу гайрифаъол номидани забонхо бояд шартй бошад, зеро дар он маводи фарханг баробар истифода магарданд. Масалан,

Лутфан бигуед, ки китобхонаи шахри дар кучост?

Скажите, пожалуйста, городская библиотека?

где находится

Дар чунин маврид моддаи тарчумашуда аз тарчумашаванда танхо аз лихози забон фар; мекунаду халос. Бинобар он нисбат ба фаъолу гайрифаъол гуфтан, моддаи забони асл ва тарчумашанда номидан бештар менамояд.

3) Фарогири ва вуруди маводи муховара. Фархангхои тафсириву тарчумавй маъмулан алфбой мешаванд. Вале муцовара на алифбой, балки мавзуй ва сохавй шуда, моддахои лугатии хар мавзуъ ё соха метавонад тиб;и алифбо чой дода шавад. Мумкин аст бидуни риояи алифбо аз лихози сериистифодатарин ва заруртарин ибораву чумла чой дода шавад, ки ин кори истифодабарандаи китобро осон ва сабук менамояд. Масалан, хангоми вохурй аввалтар аз хама калимахои ифодагари салому алейк зарур аст. Бинобар он пеш аз хдма вожаю ифодахои зерин бояд чой бигиранд:

Салом, Андрей Привет, Андрей

Салом, Немат Привет, Негмат

Саломатиат чи тавр аст? Как здоровье?

Чи хол дори? Корхо чи хел аст? Как дела?

Ахволат чи тавр аст? Как ты себя чувствуешь? Как твое здоровье?

Ассалому алайкум Владимир Здравствуйте, Владимир!

Ваалайкум ассалом Зариф Здравствуйте, Зариф!

Субх ба хайр Вова Доброе утро, Вова!

Шаб ба хайр Доброй ночи!

Шаби хуш Спокойной ночи!

4) Вохиди тафсир. Хднгоми таснифи фархангхо аз лихози объекти тафсир меъёри асосй киёси лугатхои лисонй (лингвистй) бо комусхову донишномахо махсуб меёбад, зеро комус бо мафхуме сарукор дорад, ки дар забон бо вожахо ифода карда мешавад, фарханги лисонй вожаро чун вохиди забон мавриди тафсир карор медихад. Хамчунин бояд мадди назар дошт, ки фарогирии фархарханги лисонй нисбат ба фарханги лугавй(лексикй) бештар буда, мавзуи тафсираш на танхо вожа(лексема), балки таркибу ибора ва чумлаву матн низ буда метавонад. Вохиди асосии нигориши

муховараро чун фарханги лисонй, вохидхои синтаксисии алохидаи нут;и хаттй ба мисли ибораву чумла ва банду матнхо ташкил медиханд.

Мисли анвои мухталифи фарханг муховарахо низ дорои чунин фаркиятанд: 1) услуби нигориш - нут;и шифохй(маъмулан муховараи сафарй, таълимй); нут;и илмй(муховарахои махсус); нут;и бадей(баъзе анвои муховараи таълимй оид ба забон); 2) макоми забон - забони адабй (муховараи таълимй, сафарй); унсуру жаргонхои касбй(муховараи харбй, махсус). Нишонаю фаркияти мазкур албатта барои муайян намудани вижагихои муховара кумак мерасонанд.

Ч,илди муховара(китоб) аз пешгуфтори мураттиб, тавзехоти мухтасари фонетикй, очерки грамматикй, лугати вохидхои интихобшудаи (фаъол ё серистеъмоли) фарханг ва маълумотхои замимавй, тасвиру чадвалхои алохида таркиб меёбад. Муховара аз ду кисм: муколама ва фарханги тарчумвай иборат магардад, ки ин низ яке аз фаркияти он аз фарханг мебошад. Муховара низ таърихи пайдоиш ва рушди худро дорад. Муховарашинос Левченко Г. А. мукаррар намудааст, ки истилохи муховара дар Россия аз соли 1910 интишор ёфта, омузиши он аз солхои 20-30-юми садаи ХХ огоз гардидааст[ 6, с. 16].

Гохо муховараро танхо чун китоби маълумотнома барои муошират бо хоричиён, ё омузандагони забони хоричй бахо медиханд, ки ин нодуруст аст, зеро он аксари вежагихои лугатхои тарчумавиро дорост ва зиёда аз ин маъмулан хусусияти сохавй (муховараи сайёхй, таълимй, харбй ва г.)ба худ мегирад. Аз ин чост, ки дар забоншиносии муосир баръакси ахди кадим, ки онро Hermeneumata Pseudodositheana меномиданд, истилохи муховара сифоти гиперонимиро сохиб гардида, дар нутки омма ва адабиёти илмй чунин гипонимхои он ба мисли муховараи сафарй, муховараи таълимй, харбй, сайёхй ва г. хеле серистемол гардидаанд. Дар фархангнигории рус (Разговорник; словарь-разговорник) ва Fарб (СоПояша) онро хатто чун жанри аохидаи лугати муховара эътироф кардаанд.

Левченко Г. А. рушди интишори ин навъи лугатро дар Россия ба се давраи зерин чудо кардааст: 1) аз ибтидои асри XVIII - то соли 1920; 2) солхои 1920- 1990; 3) аз соли 1990-то холо. Мухаккик кайд намудааст, ки давраи пайдоиши он дар Аврупо ба асри XIII рост меояд.

Дар фархангнигории точик ин давра хеле барвакт огоз гардида, падидахои онро аз лугати ахди Сосониён «Frahangi oim-ewak» метавон чуст. Дар фархангхои дигари ин давра низ баробари тарчумаи калимаву истилохот баргардони иборавию чумлахо бисёр ба назар мерасанд, ки хама унсурхои тезаурус, глоссария ва муховараанд. Дар лугатхои арабй-форсиву баръакси он хам аносири муховара фаровон ба мушохида меояд[20]. Баъдтар дар фархангхои асримиёнагии Шарк нишонахои муховара камтару тиратар гардида, фархангнигорон бештар бо тафсиру тарчумаи моддахои лугатй(на лугавй- Ш. Т.) махдуд шудаанд. Вале Россияи подшохй пас аз забти Осиёи Миёна барои сохибмансабони аз забони мардуми махаллй бехабари худ тахияи дастурхои расмй, муховарахои махсуси хизматиро зуд ба рох мондааст. Махсусан, аз нимаи дуюми асри 19 фархангшиносони рус бо супориши Сарситоди Вазорати мудофиаи Империяи Россия як катор фархангу муховара тахия кардаанд, ки «Переводчик с русского языка на персидский » яке аз онхост. Мундаричаи китоб хеле чолиб буда, аз 7 боб иборат аст. Боби аввал «Дар рох» ном дошта, чунин мафхумхоро дар бар гирифтааст:

Благодарю васъ. Тэшэккур микунэм, лутфи шума 31яд.

Возможно-ли? Мумкинъ-эст-ин?

Вставайте. Бэр бэхизид.

Я не в'Ьрю. Бавэр нэдарэм.

Я говорю теб-Ь. Тура мигуем.

Говорите. Бэ гуйид.

Что выговорите. Чи мигуид.

Не говори много. Пур нэ гу.

Что они говорятъ? Чи ми-гуенд?

Я голоденъ. Гуриснэ-эм.

Голубчикъ. Джигер гушз.

Какъ далеко до города N. Чи кадар дур эст та шэЬри N. Да! Бэли. Дай. Бэдэ. Дайте. Бэ дэЬид. Пе давайте. ПэдэЬид. Я доволеиъ. Рази Ьэстэм

хошнуд-эм. Я очень вами доволенъ. Эз шума хэйли рази шудэм. Очень дорого. Хэйли гиран Очень дурно. Bociap бэд. Душа моя! Джаиэм.

[15, с. 1]. Боби II «Шуъбаи омодагирй» унвон дошта, маводи муховара ба 6 хиссаи нут;: а)феълхо, б)чонишинхо, в)хиссачахо, г)сифат, д)шумора, е)исм гурухбандй шудааст. Боби III «Шуъбаи махсус» ном гирифта, шомили ибораву чумлахои ифодагари Кори харбиву бахрй; Духтурй; Саноат ва тичорат; Рузгордорй(мебел, либос, ошхона, хочагй); К"сми топографй; Ч^рофия, этнография ва таърих мебошад. Боби IV «Очерки грамматикй»; БобиУ иборахои гуфтугуй; Боби VI «ЛуFати русй-форсй»; Боби VII ^исми метрологй-ро дар бар гирифтааст. Он мухимтарин сохахои фаъолияти одамиро фарогир буда, яке аз бехтарин намунахои муховараи замони худ махсуб меёбад. Мураттиби китоб яке аз шар;шиносону ;омуснигорони маъруфи рус Адалберт Викентевич Старчевский буда, китобро соли 1886 дар шахри Санкт-Петербург ба табъ расонидааст, ки имруз хам арзиши лисониву(лингвистиву) этнографй дорад. Фархангхои Ш. Х^отамтоев [нашри 1989, 1913; 18], В. П. Наливкин[10], М. А. Fафоров[4] низ чунин хусусият доштанд. Китоби М. А. Fафоров «^омуси форсй ба русй» соли 1928 дар Москва бори дуюм чоп шудааст.

Замони шуравй нашри муховара дар чахор самт инкишоф пайдо кард: 1) нашри лугатхои муховара бо забонхои чумхурихои иттифо;й ва вилоятхои миллй (национальные области); бо забонхои мамолики сотсиалистй; 3) бо забони мамолики капиталистй; 4) бо забонхои дигар. Хдмаи муховарахо бо тахассуси таълимию сохавй ба табъ мерасиданд.

Аз нимаи дуюми солхои 20 ва 30-юми асри ХХ дар Точикистон асосан лугат-муховарахои русй- точикии хизматй ба нашр мерасиданд. Яке аз аввалин лугатхои муховара ин фарханги дузабонаест, ки соли 1924 М. С. Андреев ва А. К. Писарчик барои кормандони хукумат тахия карда буданд(Русско- таджикский служебный словарь), ки он 1500 истилоху ибора ва чумлаи серистеъмолтаринро дар бар мегирифт. Соли 1929 шар;шиноси номй О. А. Сухарева дастури таълимие бо номи «Руководство для изучения таджикского языка » мураттаб намуд, ки аз ду ;исм иборат буда, ;исми аввали он аз очерки му;оисавии грамматикаи забони точикй, ;исми дуюмаш аз хрестоматия бо лугати алифбой ва муховара таркиб ёфта, чун китоби худомузи забони точикй барои хизматчиёни русзабон му;аррар карда шуда буд. Хдмин муаллиф соли 1934 «Русско-таджикский словарь административных и

управленческих терминов»-ро дар хачми 53 сахифа ва дар доираи 1500 калимаи русй бо тарчумаи точикиаш ва корбасти иборавию чумлахо дар суолу чавоб манзур дошт, ки дар колаби муховара тахия гардида, барои мансабдорон вазифаи дастури ёрирасонро адо мекард.

Аз солхои 40-уми садаи ХХ сар карда, дар чумхурй асосан барои омузандагони забонхои русй, англисй, фаронсавй, немисй ва арабй муховарахои таълимй нашр гардидаанд. Солхои 60-80-и асри ХХ якчанд муховараи умумй тахия гардидааст, ки китобхои М. Шахобова, Р. Додихудоев ва Ш. Мухторов, С.Солех нисбатан мукаммалтаранд.

Дар давраи истиклолияти Ч,умхурии Точикистон тахияву нашри навъи мазкури фарханг бештар шудааст. Соли 1993 китоби М. Б. Шахобова «Муховараи точикй-англисй», ки соли 1976 дар Душанбе нашр гардида буд, бо коркарди дубора бознашр шуд. Худи хамон сол «Муховараи точикй ба русй»-и мураттиби номбурда дар хачми 48 сахифа ба табъ расид, ки он хам хануз солхои 80-уми садаи ХХ тахия гдида буд. Соли 2008 дар тахияи Сангинов Ф. муховараи сезабона «Таджикско-англо- русский разговорник» (128 с.) ба нашр расид. Сангинов Ф. ин китобашро такмил дода, соли 2010 дар хачми 648 сахифа тахти унвони «Англо-русско- таджикский и русско- англотаджикский разговорник» ба табъ расонд. Туйгунов Н., Вахобов А., Хасанов М. низ «Муховараи точикй-англисй-русй» (Таджикско-англо-русский разговорник) тахия карда, интишор доданд. Хушкадамова X. О. соли 2015 дар Санкт-Петербург иборат аз 144 сахифа муховарае бо номи «Таджикско-русские диалоги» мунташир кардааст.

Бояд афзуд, ки дар ин давра интишори муховарахои электронй низ ба истифода даромаданд.

Умуман, бисёр вижагихои муховара имкон медихад, ки онро як намуди фархангнома номид ва чун жанри алохидаи фархангнигорй кабуд кард.

Усули тахия, фарогирии мавод, тарзи истифодаи муховара барои омузандагони забон, мусофирону сайёхон ва коршиносоне ки мехоханд бо забоне ошно гарданд, хеле мувофик буда, рушди он чун жанри махсуси фархангнигорй ба интишори забон ва таргиби он мусоидат хохад кард.

Пайнавишт:

1. Баевский С. И. Ранняя персидская лексикография. ХI-XV вв. / С. Баевский-М.: Наука, 1989.-169 с.

2. Берков В.П. Двуязычная лексикография / В. П. Берков. - М.: ООО «Издательство Астрель», 2004. - 236 с.

3. Воцидов А. Аз таърихилугатнависии тоцику форс/А. Воцидов.- Самарканд, 1980.- 167с.

4. Гафоров М. А. Цомуси русй ба форси (Персидско-русский словарь ).-Санкт-Петербург, 1913, т. 1.- 432 с.

5. Касарес X. Введение в современную лексикографию [Текст] /X. Касарес; перевод с испанского Н. Д. Аратюновой, ред. и примеч. Г. В. Степанова. - М.: Изд-во иностр. литературы, 1958. - 364 с.

6. Левченко Г. А. Словарь- разговорник в России: типологический и социолингвистический аспекты: автореф. дисс. канд. филол. наук. - М., 2007.- 26 с.

7. Лингвистический энциклопедический словарь.-М.:СЭ,1990.-683 с.

8. Мамадназаров А. Становление и развитие таджикской переводной лексикографии ХХ и начала XXI вв. / А. Мамадназаров . - Душанбе: Эр-граф, 2016. - 415 с.

9. Мацидов X. Забони адабии муосири тоцик. ц 1. Лугатшиносй. - Душанбе, 2010. - 244 с.

10. Наливкин В. П. Руководство к практическому изучению персидского языка. - Казань, 1990.

11. Ожегов С. И. Словарь русского языка. - М.: Русский язык, 1987.- 954 с.

12. Проблемы лексикографии. - СПб.: Изд-во С.-Петерб. ун-та, 1997. - 203 с.

13. Ромпури Мууаммад Fuëсуддuн. Fuëс-ул-лугот (тауияи А. Нуров). ц. 1. - Душанбе: Адиб, 1987. - 460 с.; ц. 2. -Душанбе: Адиб, 1988. - 416 с.

14. Русско-таджикский словарь. -М.:Русский язык, 1985. -1280 с.

15. Старчевский А. В. Переводчик с русского языка на персидский .- СПб.: А. Траншель, 1886.-171 с.

16. Фарханги забони тоцики.-М.: Советская энциклопедия, 1969, ц. 1.-951с.; ц. 2.-952 с.

17. Фарханги тафсирии забони тоцики.. - Душанбе: Сомонаи Фирдавсй ц.1, -2008, - 949 с.

18. Хотамтоев Ш. Краткий русско-таджикский словарь. -Когон, 1889

19. Хошимов С. Лугатнигорй/С.Хошимов.- Душанбе: Маориф ва фаруанг,2004.-79с.

20. Шокиров Т. С. Вижагщои лексикографии як лугати фаромушшуда.-Т. С. Шокиров //Масъалауои мубрами забон ва адаби форсии тоцики. Мацм. мац. конф. илмии байналмилалй ба шарафи 25-солагии Истицлоли давлати ЦТ.-Душанбе, 29 сент 2016. - Душанбе: Дониш,2016. -380 с.

21. Шокиров Т. С., Кенджаева М. Фразеологические единицы в восточных словарях/ Т. С. Шокиров, М. Кенджаева.//Фундаментальные исследования. Филологические науки.-М., 2015.-№2(14).- С.3196-3200.

22. Щерба Л. В. Опыт общей теории лексикографии /Л.В.Щерба //Языковая система и речевая деятельность. -Изд. 2-е, стереотип. - М.: Едиториал УРСС, 2004. - 266 с.

Reference Literature:

1. Bayevsky S. I. Early Persian Lexicography. The Xl-th - the XV-th Centuries /S. Bayevsky. - M.: Science, 1989. - 169pp.

2. Berkov V.P. Bilingual Lexicography / V.P. Berkov. - M.: Assoc. Ltd. "Astrel" Publishing-House, 2004. - 236pp.

3. Vohidov A. From the History of the Tajik-Persian Lexicography / A. Vohidov .Samarkand, 1980. -167pp.

4. Gaforov M.A. Persian-Russian Dictionary.-Saint-Petersburg, 1913, V.1. - 432pp.

5. Casares X. Introduction to Modern Lexicography [Text] /X. Casares; translated from Spanish by N.D. Arutyunova, recension and notes: G. V. Stepanov. - M.: Publishing-House of Foreign Literature, 1958. - 364pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Levchenko G. A. Conversational Glossary in Russia: Typological and Sociolinguistic Aspects. Synopsis of candidate dissertation in philology. - M., 2007. - 26pp.

7. Linguistic Encyclopedic Dictionary.-M.: Soviet Encyclopedia, 1990. - 683pp.

8. Mamadnazarov A. Formation and Development of Tajik Translational Lexicography of the XX-th and the Early XXI-th Centuries. /A. Mamadnazarov. - Dushanbe: Er-Graph, 2016. - 415 pp.

9. Majidov H. Modern Tajik Language. - V. 1. Lexicography - Dushanbe, 2010. - 244pp.

10. Nalivkin V.P. Handbook for Practical Study of the Persian Language. - Kazan, 1990.

11. Ozhegov S. I. Dictionary of the Russian Language. - M.: Russian Language, 1982. - 954pp.

12. Problems of Lexicography. - SPb.: Publishing-House of St. Petersburg University, 1997. - 203pp.

13. Rompur MuhammadFiyosuddin. Fiyos-ul-lrnot. (preparation by A.Nurov). - V. 1. -Dushanbe: Man-of-Letters, 1987. - 460pp.; - V.2. -Dushanbe: Man-of-Letters, 1988. -416 pp.

14. Russian-Tajik Dictionary. -M.: Russian Language, 1985. -1280pp.

15. Starchevsky A. V. Translator from Russian into Persian. - St. Petersburg: A. Tranchel, 1886. -171 pp.

16. Dictionary of the Tajik Language. - M.: Soviet Encyclopedia, 1969, - V. 1. - 951 pp.; -V.2. - 952 pp.

17. Explanatory Dictionary of the Tajik Language. - Dushanbe: Somonai Firdawsi, - V.1., -2008, - 949pp.

18. Khotamtoev Sh. Concise Russian-Tajik Dictionary. - Kogon, 1889.

19. Koshimov S. Lexicography / S. Koshimov. - Dushanbe: Education and Culture, 2004. - 79pp.

20. Shokirov T.S. Lexicographic Features of one Forgotten Dictionary/T.S. Shokirov // The most Important Problems of Persian-Tajik Language. Materials of the international conference dedicated to the 25th anniversary of the sovereign Republic of Tajikistan. -Dushanbe, September 29, 2016. - Dushanbe: Knowledge, 2016. - 380pp.

21. Shokirov T.S., Kenjaeva M. Phraseological Units in Oriental Dictionaries/ T.S. Shokirov, M. Kenjaeva //Fundamental Research. Philological Sciences 2015, No. 2 (14). - pp. 3196 - 3200.

22. Shcherba L. V. Experience of the General Theory of Lexicography / L.V. Shcherba // Language System and Speech Activity. The 2-nd edition, stereotypa. - M.: Editorial URSS, 2004. - 266pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.