Научная статья на тему 'СУҒОРИЛАДИГАН МАЙДОНЛАР УЧУН ЮМШОҚ БУҒДОЙНИНГ F5 АВЛОД ДУРАГАЙЛАРИ СЕЛЕКЦИЯСИ'

СУҒОРИЛАДИГАН МАЙДОНЛАР УЧУН ЮМШОҚ БУҒДОЙНИНГ F5 АВЛОД ДУРАГАЙЛАРИ СЕЛЕКЦИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
26
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
юмшоқ буғдой / нав / тизма / дурагай / ўсув даври. / bread wheat / variety / line / hybrid / growing season.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Sh. Solijonov, M. Niyozalieva, D. Toshmatov, D. Ibrohimov

Республикамизнинг суғориладиган майдонлари учун маҳсулдор юмшоқ буғдой навларини яратиш ва ишлаб чиқаришга жорий этишда бошланғич материалларни танлаш асосий омил ҳисобланади. Бунда дурагайлаш усуллари ёрдамида яратилган тизмаларни ўсув даври ва маҳсулдорлик кўрсаткичларига кўра баҳолаш, энг яхши тизмаларни кейинги босқичларга ўтказиш селекционерлар асосий вазифаси ҳисобланиб, мақолада янги тизмаларнинг маҳсулдорлик кўрсаткичларига кўра танлаш ишлари ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Sh. Solijonov, M. Niyozalieva, D. Toshmatov, D. Ibrohimov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SELECTION OF F5 GENERATION HYBRIDS OF SOFT WHEAT FOR IRRIGATED FIELDS

The selection of primary material when creating and introducing into the production of new highly productive bread wheat varieties in the rainfed lands of the Republic is the main factor. At the same time, the assessment of lines created by the hybridization method in terms of the length of the growing season and productivity and the best lines and their transfer to the next stages of breeding is the most important task facing breeders, this article refers to the selection work carried out to determine the productivity indicators of new lines.

Текст научной работы на тему «СУҒОРИЛАДИГАН МАЙДОНЛАР УЧУН ЮМШОҚ БУҒДОЙНИНГ F5 АВЛОД ДУРАГАЙЛАРИ СЕЛЕКЦИЯСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

СУГОРИЛАДИГАН МАЙДОНЛАР УЧУН ЮМШО^ БУГДОЙНИНГ F5 АВЛОД

ДУРАГАЙЛАРИ СЕЛЕКЦИЯСИ Солижонов Шахбоз Зафаржон yFли

Андижон кишлок хужалик ва агротехналогиялари институти укитувчиси Ниёзалиева Муслима Икромжон кизи Тошматов Достонбек Азимжон yFли Иброх,имов Давлатбек Исмоилжон yFли

Андижон кишлок хужалик ва агротехналогиялари институти талабалари

https://doi.org/10.5281/zenodo.7235075 Аннотация. Республикамизнинг сугориладиган майдонлари учун маусулдор юмшоц бугдой навларини яратиш ва ишлаб чицаришга жорий этишда бошлангич материалларни танлаш асосий омил уисобланади. Бунда дурагайлаш усуллари ёрдамида яратилган тизмаларни усув даври ва маусулдорлик курсаткичларига кура бауолаш, энг яхши тизмаларни кейинги босцичларга утказиш селекционерлар асосий вазифаси уисобланиб, мацолада янги тизмаларнинг маусулдорлик курсаткичларига кура танлаш ишлари уацида суз боради.

Калит сузлар: юмшоц бугдой, нав, тизма, дурагай, усув даври.

СЕЛЕКЦИЯ ГИБРИДОВ МЯГКОЙ ПШЕНИЦЫ ПОКОЛЕНИЯ F5 ДЛЯ

ОРОШАЕМЫХ ПОЛЕЙ Аннотация. Отбор первичного материала при создании и внедрении в производство новых высокопродуктивных сортов мягких пшениц в условиях орошенный земель Республики является основным фактором. При этом оценка линий созданных методом гибридизации по показателям продолжительности вегетационного периода и продуктивности и самых лучших линий и их передача в следующие этапы селекции является самой основной задачей стоящей перед учёными селекционерами в данной статье говорится о отборочных работах проведённых по определению показателей продуктивности новых линий.

Ключевые слова: мягкая пшеница, сорт, линия, гибрид, вегетационный период. SELECTION OF F5 GENERATION HYBRIDS OF SOFT WHEAT FOR IRRIGATED

FIELDS

Abstract. The selection of primary material when creating and introducing into the production of new highly productive bread wheat varieties in the rainfed lands of the Republic is the main factor. At the same time, the assessment of lines created by the hybridization method in terms of the length of the growing season and productivity and the best lines and their transfer to the next stages of breeding is the most important task facing breeders, this article refers to the selection work carried out to determine the productivity indicators of new lines.

Key words: bread wheat, variety, line, hybrid, growing season.

КИРИШ

Келиб чикиши жихдтидан бир-биридан узок шаклларни чатиштириш янги, юкори мах,сулдорликка, юкори сифатга эга булган бугдой навларини яратиш катта ахдмиятга эга. Географик жихдтдан бир-биридан узок шаклларни чатиштириш натижасида усимлик ирсиятида турли жойларда шаклланган мах,сулдор генлар дурагай организмида пайдо булишига замин яратади. Маълумки, генлар уртасида узаро богланиш усимлик

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕКМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШ1ЧАЬ УОШЫБ 1 188иБ 7 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

устириладиган шароит таъсирида х,ар хил шаклланган булади. Бугдойнинг х,осилдор навларини яратишда чатиштириш учун комплекс хусусиятга эга булган шаклларни жалб килиш ута мух,им х,исобланади.

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти тажриба майдонига 2020 йилги юмшок бугдойнинг F5 тизмалари селекция кучатзори ташкил этилди ва танлаш ишлари бажарилди. Бу ишни бажаришда F4 дурагайлар кучатзоридан танлаб олинган ва F5 селекция кучатзорига утказилган - янги дурагай тизмаларни х,ар томонлама урганиш талаб этилади. Зарурий, генетик потенциали жихдтидан энг кимматли хусусиятга эга булган тизмаларни ажратиб олиш ва селекциянинг кейинги боскичларида фойдаланишга тавсия этиш энг долзарб вазифалардан бири х,исобланади. Усимликнинг усув даври галла экинларида, одатда, 2 даврга булинади: униб чикиш бошоклаш ва бошоклаш-пишиш. Униб чикиш-бошоклаш даврининг давомийлиги навнинг асосан куп микдорда биологик хусусиятларига боглик булиб, ташки мух,ит иклим-шароити кичик даражада ахдмиятга эга, бошоклаш-пишиш даврида эса ташки мух,ит иклим бошоклаш-пишиш даврида эса ташки мух,ит иклим-шароити сезиларли даражада таъсир курсатади [1].

Бугдой усимлигининг серх,осил нав ва намуналарини танлашда хамда аниклашда асосан усимликдаги мах,сулдор поялар сонига, бошокдаги дон сонига, бошокдаги бошокчалар сонига, 1000 дона дон вазнига асосий эътиборни каратиш лозим [2].

ТАДЦЩОТ УСЛУБЛАРИ ВА МАТЕРИАЛЛАРИ

Тажрибани жойлаштириш ва тажриба давомида фенологик кузатиш, х,исоб ва тах,лиллар (Бутуниттифок Усимликшунослик институти ВИР, 1984) услуби буйича ва биометрик тах,лиллар ^ишлок хужалик экинлари Давлат нав синаш комиссиясининг (1985, 1989) услублари буйича олиб борилди. Юмшок бугдойнинг F5 дурагайлари селекция кучатзори учун танлаб утказилган 246 та комбинациянинг х,ар биридан 10 тадан дурагай тизма танлаб олинди ва х,ар 10 та дурагай тизмадан кейин Гозгон ва Х,исорак навлари андоза сифатида, жами 2952 та дурагай тизмалар алох,ида-алох,ида бошогидан экилди ва умумий курсаткичлари буйича бах,о берилди. Тажриба даласида дурагай тизмалар 1 кайтарикдан экилди. Х,ар бир тизманингэкин майдони 0,5 м2 дан иборат. Тадкикот Андижон кишлок хужалик ва агротехнологиялар институтининг марказий тажриба даласида олиб борилди. Дурагай тизмаларнинг усув давридаги фенологик кузатувлари дала шароитида

урганилди. Фенологик кузатишлар х,ар бир фазанинг бошланиши 10% усимликда ва ялпи фазага кириши 75% усимликда кузатилганда кайд этилди

НАТИЖАЛАР

Турли хилдаги замбуругли касалликларга ва ташки стрессларга чидамлилик механизмлари, кузатиш -текшириш йули оркали бах,оланди. Биометрик тах,лил натижалари хдмда донига караб танлаш ишлари лаборатория шарои тида олиб борилди. 2018- 2019 йил селекция кучатзорида урганилаётган - Б5 юмшок бугдой тизмаларнинг униб чикиш даври 3 - 4 ноябр кунларида утганлиги кайд этилди. Дурагай тизмаларнинг экишдан - униб чикишгача булган даври 10- 11 кунни ташкил этди, шу муддат орал игидаги агротехник тадбирлар натижасида ва 2018 - йил об- хдвонинг иссик булиб келиши, бугдойнинг тезда униб чикишига сабаб булди. 3 - ноябрда униб чиккан, танлаб олинган дурагай тизмалар сони 2068 тани, 4 - ноябрда эса 884 тани ташкил этди .

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Урганилаётган тажр ибамиздадурагай тизмаларнинг бошоклаш даври 2019 -йил 6 апрелда бошланиб, 20 апрел куни нихоясига етди. Шу вакт оралигида йилнинг сер ёгин ва занг касалликларининг ривожланиши учун кулай келиши натижасида бошоклаш даври эрта муддатда бошланган хамда сарик занг касаллигига учрамаган дурагай тизмалар ажратиб олинди ва бошка селекцион курсаткичларини инобатга олиниб, танлаш ишлари олиб борилди. Дурагай тизмаларнинг асосий бошоклаш даври 14 -16 апрел кунлари оралигида утди. Барча дурагай тизмаларнинг униб чикиш - бошоклаш даври хисоблаб чикилганда 158 -178 кунни ташкил этганлиги аникланди.

Республикамиздаги ва Андижон вилоятидаги асосий галла майдонлари кургокчил, сув билан кам таминланган чул худудида жойлашган. Бундай худудларда усишга мослашган ёввойи - бир йиллик бегона утлар эфемерлик хусусиятини узида ирсийлаштирган. Яъни улар, бу иклимда хаво ва тупрок намлиги энг кам даражага етиб, гармсел ходисаси кузатиладиган вактгача гуллаб, уруглайди. ^иска муддатда уз усув даврини нихоясига етказади. Ушбу, тупрок -иклим шароитини ва тобора сув танкислиги ортиб бораётганини хисобга олиб, дурагай тизмалар орасидан униб чикиш - бошоклаш даври киска булган дурагайлар ажратиб олинди. Дурагай тизмаларнинг пишиш даври 23 майда бошланиб, 7 июн куни нихоясига етди. Намуналар орасидан пишиш даври имкон кадар эрта муддатларда бошланган дурагай тизмалар ажратиб олинди ва бошка курсаткичларини инобатга олиниб, танлаш ишлари олиб борилди. Дурагай тизмаларнинг униб чикиш- пишиш даври 190 - 226 кунни ташкил этди. униб чикиш- пишиш даври 190 -226 кунни ташкил этди. Танлаш жараёнида дурагай тизмаларнинг гомозиготали, тоза тизмалар эканлигига хам эътибор каратилиб, ажралиш жараёни давом этаётган дурагай тизмалар брак килинди. Тадкикот давомида дурагай тизмаларнинг усув даври, касалликларга чидамлилиги, биометрик курсатичларини умумлашган холда тахлил килиниб, танлаш ишлари утказилди. Умумий 2952 та дурагай тизмалардан, 340 та дурагай тизма бирламчи танловларда сугориладиган майдонларда экиш учун саралаб олинди. Бу тизмаларни дала шароитида ва лаборатория текширувида донига караб, сунгги бах, олашдан утганидан энг саралари 260 та тизма ажратиб олинди. Лалимикор майдонлар учун жами 26 та дурагай тизма экиш учун ажратиб олинди. Лалми майдонларда экиш учун асосан: биомасса хосил килиши, тупланиш даражаси, бошок хосил килиши яхши булган, лекин буйи нисбатан баланд булган 26 та тизмалар танланди. Сабаби, бундай тизмалар усув давридаги минимал намгачиликлардан хам максимал даражада фойдаланиш имкониятига эга булади. Лалми майдонларда ортикча сув йуклиги сабабли: буй узунлиги керагидан ортиб кетмайди, хамда илдизи бугзидан бушаб, галланинг ётиб колишга мойиллиги хам ортмайди. ХУЛОСА

Хулоса урнида таъкидлаш жоизки, юмшок бугдойнинг F 5 дурагай тизмалари селекция кучатзоридаги 2952 та дурагай тизмалардан 393 та дурагай тизмалар уриб олинди ва у руглари янчилиб тозаланди. Дурагай авлодларнинг морфологик курсаткичларига кура танланган тизмаларни сугориладиган ва лалмикор майдонларда экиш учун ажратилди. Институтнинг донли экинлар селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехникаси лабораториясида илмий ходимлар томонидан дурагай тизмалар донининг йириклиги ва тузилишига кура танлаш ишлари олиб борилди ва 255 та тизмалар сугориладиган майдонлар учун, 26 та тизмалар лалмикор майдонлар учун

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

танлаб олинди. Танлаб олинган тизмаларни иккинчи йил селекц ия кучатзорига утказилди.

REFERENCES

1. Аленин П.Г. Продукционный потенциал зерновых, зернобобовых, кормовых и лекарственных культур и совершенствование технологии их возделывания в лесостепи Среднего Поволжья: монография, -Пенза, 2012. - С.

2. Аманов А.А., М.Н.Клинцевич. Изменчивость и корреляция элементов структуру растений физиологических признаков пшеницы учитываемых при селекции на солеустойчивость и продуктивность // Вестник региональной сети по улучшению озимой пшеницы в Центральной Азии и

3. Закавказъе. -№ 2. -Алматы. 2001. -С. 6-8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.