Научная статья на тему 'СТИЛИСТИКА НАПИСАНИЯ И КОДИКОЛОГИЯ АНТОЛОГИИ ДАВЛАТШАХА САМАРКАНДИ'

СТИЛИСТИКА НАПИСАНИЯ И КОДИКОЛОГИЯ АНТОЛОГИИ ДАВЛАТШАХА САМАРКАНДИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
38
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕЗКИРЕ / ДАВЛАТШАХ САМАРКАНДИ / СТИЛИСТИКА / КОДИКОЛОГИЯ / ЖАНР АНТОЛОГИИ / ПЕРЕВОДЫ И ИЗДАНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Насриддинов Фахриддин Абдуманонович

Статья посвящена вопросам структурного построения, содержания и исследования рукописей «Тазкират-уш-шуара» Давлатшаха Самарканди. В статье исследован вопрос истории жанра антологий и места антологии Давлатшаха Самарканди в его развитии. Автор изучил вопросы структурной композиции, стилистических особенностей, научно-художественной ценности произведения. Также в статье исследованы рукописи антологии, где автор статьи уделил особое внимание последующим переводам и публикациям произведения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE STYLE OF WRITING AND CODICOLOGY OF DAVLATSHAH SAMARKANDI`S ANTHOLOGY

The article dwells on the issues concerned with the structural construction, content and research of manuscripts entitled “Tazkirat-ush-shuara” by Davlatshah Samarkandi. In his article the author explores the history of anthology genre and the place of Davlatshah Samarkandi`s anthology in its development. The author studied the issues related to structural composition, stylistic features, scientific and artistic value of the literary production. As well as, the author of the article canvasses the manuscripts of anthology, where particular attention is paid to subsequent translations and publications of the relevant literary production.

Текст научной работы на тему «СТИЛИСТИКА НАПИСАНИЯ И КОДИКОЛОГИЯ АНТОЛОГИИ ДАВЛАТШАХА САМАРКАНДИ»

Сведение об авторах:

Салими Носирджон Юсуфзода - доктор филологических наук, профессор, академик Академии наук Республики Таджикистан, Email:nosir@mail.ru

Солехов Шамсиддин - доктор филологических наук, профессор, заведущ. кафедра. Теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни С.Айни, Email: soleh500@mail.ru, Tel: (+992) 987650043 About the authors:

Salimi Nosirjon Yusufzoda - academician of the Academy of Science of the Republic of Tajikistan, Email:nosir@mail.ru

Shamsiddin Solehov, chairman in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University, Email:soleh500@mail.ru, Tel: (+992) (+992) 987650043

Сведение об авторах:

Салими Носирджон Юсуфзода - доктор филологических наук, профессор, академик Академии наук Республики Таджикистан, Email:nosir@mail.ru Солехов Шамсиддин - доктор филологических наук, профессор, заведущ.кафедра. Теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни С.Айни, Email: soleh500@mail.ru, Tel: (+992) 987650043 About the authors:

Salimi Nosirjon Yusufzoda - academician of the Academy of Science of the Republic of Tajikistan, Email:nosir@mail. ru

Shamsiddin Solehov, chairman in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of the Tajik State Pedagogical University, Email:soleh500@mail.ru, Tel: (+992) (+992) 987650043

УДК-4т ББК-81.2 Н-43

САБКИ ТАЪЛИФ ВА НУСХАШИНОСИИ ТАЗКИРАИ ДАВЛАТШОХИ САМАРЦАНДИ

Насриддинов Ф.А.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи ак. Б.Гафуров

«Тазкират-уш-шуаро»-и Давлатшох ибни Алоудцавла Бахтишохи Самарканд! дар маърифати ахволу ашъори шоирон аз мухимтарин сарчашмахо ба хисоб меравад ва шаш карн инчониб хамчун манбаи асили тазкиранигорон хидмат менамояд. Ин китоб дар ёдкарди шоирони форсигу аввалин китобест, ки бо номи «тазкира» таълиф шудааст1.

Муаллиф «маслихат он дониста, ки пеш аз он ки пойи маркаби хаёт дар санглохи ачал мачрух шавад» [4, с.25], бояд таснифе ба ёдгор бигузорад. Дар ин боб чои тазкираи шоиронро холй мебинад ва даст бар тасниф мезанад2.

Мухтавои тазкира дар колаби дебоча, мукаддима, табакоти хафтгона ва хотима рехта шудааст.

Дар дебоча пас аз кисмати тахмидия, фаслхое дар баёни фазилати фасохату балогат ва макоми фусахову шуаро, хасби холи муаллифу сабаби таълиф ва мундаричаву таркиби китоб оварда шудааст.

Кдсмати «мукаддима» дар асл тазкираест мухтасар аз пешгомони шеъри араб, бахусус, аз шуарои асри огозини ислом. Дар ин кисмат мучаз ахволу ашъори дах

шо^и аpаб, ба миcли Лабид, Фаpаздак;, Диъбил ибни Aлй, Мyтанаббй, Каъб ибни 3yx^p ва чандe .a^rap накл ëфтааcт.

Даp табакоти хафтгона, ки чихати инъикоcи хадафи аcлии таълиф таpхpeзй шyдааcт, cадy шву хафт cyxанваp, аз Рyдакй то Махали Бypcа мyаppифй ëфтаанд.

Мyаллиф танхо он шоиpонpо интихоб намyда, ки даp илми шeъp мох^ ва назди cалотин макбул бошанд3.

К^мата хотима шомили зикpи холоти шyаpоecт, ки даp замони мyаллиф «чахон ба зоти шаpифашон оpоcта» бyдааcт. Даp ин бахш зи^и шаш cyxанваp, аз Мавлоно Ч,омй то Хоча Gcафй, оваpда шyдааcт.

Давлатшох даp фаpоваpди ин кдомат фаcлepо даp макомоти Х^айн Бойк^о таpтиб дода, ба шeваи таъpиxнигоpон манкабат ва футухоти cyлтони мазкyppо баëн доштааcт.

Даp тазкиpа, мачмуан ахволy ашъоpи cадy панчохy як нафаp cyxанваpи номй оваpда шyдааcт. Aфзyн баp ин, даххо шо^и дигаp зимни гyфтоp аз cyxанваpи xоcа хамчyн мyоcиpy мyчолиcи y мyаppифй ëфтаанд.

Давлатшохи Самаpк;андй даp тадвини китоб, афзyн баp андухтахои зeхнии xeш аз «тавоpиxи мyътабаpа ва аз давовини ycтодони мозй ва ашъоpи мутакдддимону мyтааxxиpон ва аз pаcоили мyтафаppик;авy куту6и c^p» [4, c.28] бахpа чycтааcт. K^^e аз манбаъхо, ки мавpиди истифодаи муаллиф будаанд, имpyз аз байн pафтаанд ва иддаe xeлe нод^ мeбошанд. Ба миcли «Манокиб-yш-шyаpо» ва «Таъpиxи Оли Салчук»-и Aбyтохиpи Хотунй, «Gдоб-yл-аpаби ва-л-фypc»-и Ибни Миcкавайх, «Axбоp-yт-тивол»-и Динаваpй, «Низом-yт-тавоpиx»-и Козй Aбycаид Aбдyллохи Байзовй, «Точ-ул-футух», «Таъpиxи иcтизхо-pй» ва Fайpа.

Назди муаллиф cабки xоcаи таълиф мyк;аppаp бyдааcт ва кушида, ки тибки он матолибpо аpза доpад.

Тибки он мyк;аppаpот нахуст бо алфозу таъбиpхои балeF аз ному наcаб ва макоми шeъpии cyxанваp ëд мeкyнад, cипаc ба бозшиноши y мeпаpдозад. Даp ин мдан ба зикpи боpизтаpин хашж - таxаллyc, оcоp, шyаpовy ypафои мyоcиpy мyониc, мамдух, cалотини хамpyзгоp ва накли намунаи ашъоp таваччух мeнамояд.

Даp ин замина, яте аз xycycиятхои назаppаc, зикpи ахволи cалотин ва yмаpо мeбошад. Xycyc^ra мазкyp китобpо аз манзаpe, илова баp тазкиpаи шоиpон, хамчун таъpиxномаи фаpмонpавоëн мeшиноcонад. Гохe чунин к^мата китоб xeлe мyфаccал иpоа мeгаpдад4. Aммо муаллиф даp хилоли чунин гyзоpишоти таъpиxй cанадхои xeлe но^до, омyxтанихо ва ибpатхои мyфидpо маpмyзона чой дода, ки хамвоpа xонандаpо мачзуби xeш мecозанд. Чунин бахши китоб баpои шинохти вазъи Œëcmy ичтимоии он pyзгоp, баxycyc давлати Тeмypиëн, маълумотхои пypаpзишpо аpза мeдоpад [4, c.92; 176; 271; 354; 384; 386; 394 ва f.].

Зимни баëни ахволи шо^он наклу хикоëти чаззобpо аз pyзгоpи онон накл мeнамояд ва ин xycycият китобpо xeлe хонданй cоxтааcт.

Даp интихоби ашъоp ахвол ва машpаби фикpии муаллиф низ таъcиpгyзоp будааст5.

Муаллиф даp оваpдани матлаб аз cyxани авом мeпаpхeзад ва ба иттилои манбаъхо эътимод мeнамояд6.

Даp накли матолиб ва cабти cанадхо мeкyшад, то манбаъpо ëдоваp шавад. Arap матлаб кобили эътимод набошад, акcаp хол бо чумлаи «ал-ухдату ъала-p-pовй», «ал-ухдату ъала-л-мycтаxpичи» (Яънс, маcъyлият баp ухдаи pовй ва racecr, ки матлабpо аpза доштааст) шххати онpо баp cохиби cанад вогyзоp мснамояд7.

Даp оваpдани намунаи шeъp cабили иxтиcоppо pиоят мeфаpмояд ва баpои огохй аз вазни ашъоp ба иктибош як байт иктифо мскунад8.

Яю аз xycycraixoM аpзишманди тазкиpа маралам накди cyxан ва шeъpшинocиcт. Муаллшф бо баxpабаpй аз таъбмp ва мcгидoxoгe, чун «cyxаншииoе», «магмиcyxан», «акооми cyxанваpй», «заpмфга.бъ», «табъи гадим», «сутани еофу pавoн», «назади матбyъ», «нoзyкcyxан», «cанoeм шeъpй», «га:mбexoт», «мFpoкoт», «гавшexoт» ва Fайpа cyxанм шyаpopo баp ганчаи накд гузоштааег. Даp мавpидxoe бoчypьатоиа байни xyнаp ва шeъpи шoмpoн дoваpй иамудаает [4, c.130; 225; 259; 308; 435 ва f.].

Муалдиф бо чунии мбтикop тазкмpанмгopим фopcy тoчикpo аз колаби xyшки бoзшмиocй ва мбopаopoиxoм Hypm-po^ ба мачpoм тозаи шмиoxтy мyаppифй pаxиамoй намуд.

Hаcpм тазкмpа д^ кмcмати дeбoча ва чумпадои OFOЗин аз мyаppмфиoмам шoмpoи то чо фаннй аст. Бокй xамам матолиб бо иаcpм озод ва дyp аз такаппyф ба калам омадаанд.

Давдагшox паc аз итмоми тазкиpа андeша мeиамoяд, ки ии мepocи мoн1дагopм xempo ба кй такдим дopад. Ба ии шаpаф шаpифe чуз Aпишep Hавoмpo шoмcгатаp намeбинад ва тазкмpаpo ба иоми y мeкyнаД9.

Tаъpмxм итмоми тазкмpа ба таcpexи муалдиф 28-уми шавволи еоли 892/17 oктябpм еоди 1487 мeбoшад.

Лозим ба ëдoваpмcг, ки тазкиpа бо вучуди даккаш муалдиф д^ cмxxати матолиб, аз иmтибoxoт xoM иecт. Даp чандии иавбат Fалатxoи маpбyт ба таъpиx, аиеоб, аъдом ва интиcoбм шeъp ба назаp мepаcад. Ба ммcпм «Вмc ва Ромин»-и Фаxpмддмнм Гypгoниpo аз Иизо-мии Apyзим Cамаpкандй [4, c.73] ва д^ мавpмдe аз Hмзoмим Ганчавй [4, c.135] донии^н, Абулвадо Мааppиpo (440-524/1048-1129) уогоди Aбycамди Руегамй (мyocиpи Coxиб ибни Аббод - ваф. 385/995) xom^ [4, c.40], Hocиpи Хycpавpo аз Иcфаxoи xиcoбмдаи [4, c.74], Маcъyдм Cаъдм CаJlмoнpo, ки аз а-кли Лoxyp аег ва аедаш аз Дамадои буд, Ч^чонИ гмpмфтаи [4, c.61], xам ypo, ки таваппyдаm шли 438/1046 аст, мyocмp ва cмгoишгаpм Манyчexp ибни Koбyc (ваф. 403/1012) ëд ^p!^ [4, c.61], Хоча X,oфмзpo (ваф. 791/1388) бо Teмypи Ланг, ки юли 795/1392 видояти Фopcpo забт каpда буд, мycoxиб ëдoваp шудан [4, c.287] ва чандe дита^ ки иазди аxдм таxкмк; му^лиам аст10.

Аммо, ба магобаи «мушге xoк гид иакуиад оби баxppo», ии иавъ кyтоxмxo ба xe4 вачx аз эътибopм китоб намeкoxад. Хамоио, ии гаъдиф бо доштани гадао ганаду матдабxoм иoдиp xамчyн маибаи аpзишманд бокй xoxад монд.

«Tазкмpатy-ш-шyаpo»-м Давдатшoxи Cамаpкандй cаpчашмам акcаpи тазкмpаиавмcoнм миибаъда каpop гиpмфтааcт ва д^ туш таъpиx аз чониби ад^д^стои мcгикбoлм гаpм ëфтааcт. Mwpye вучуди даxxo даcтxати иафмcм ии тазкиpа, ки даp мyxммтаpии маpказxoи нycаxм xагтмм ча^и нмтаxдopй мeшаванд шoxмди адди ии xакмкат аст [2, ч.3, c. 1876-1879].

Чунии манзалати тазкмpа мучиб rapto^, го ои 6opxo талxмc, таpчyма ва нашp ëбад.

Tадxмc ва гузида намудани тазкмpам Давдатшox аз фocмпам замонии иаздик ба муалдиф OFOЗ гаpдидааcт. Имpyз мyнтаxабм маизуми тазкмpа бо номи «Отони cyxан», ки аз чониби Лyтфyппoxи Лoxypй (зинда д^ шли 1092/1681) cypyда шудааст ва гузидаи Зомини Acгаpoбoдй баp мyxа:ккмкpи pавшаи аст [баpoм тафcмп ниг. 2, ч.3, c.1841, 1876; 9, c.786].

Tаpчyмам тазкмpа аз xама мукаддам ба забони тypкй cypат гмpмфтааcт. Он xам даp афи иаxycтми паc аз замони таълиф, даp аcpм нyxyмм xичpй/шoиздаxyмм мeлoдиcг11.

Хамчунин, Cyдаймoи Фexмй кмгoбpo ба ту^кй таpчyма намуда, onpo «Cафинат-yш-шyаpo» иом нмxoдааcт. Tаpчyмам мазкyp шли 1259/1843 д^ Иcганбyд ба иашp pаcмдааcт.

Tаpчyмам кигоб ба забони yзбeкй аз чониби Мудаммад Рафeът (Хeва,1900) ва Б^^бой Ахмадов (Гошканд 1967,1981) анчом пазмpyфтааcт. Матни астии китоб бopм наxycт шли 1305 ганашут Мадикудкуттоби Шepoзй даp Бамбай зeваpм табъ ба баp ^p^CT.

Hаmpм идмии тазкмpа аввапбop аз чониби Эдyаpд Бpаyи анчом ëфтааcт ва шли 1318 даp Лeйдан ба табъ pаcмдааcт. Миибаъд, баp аcocм ин наmp ва чанд нycxам xагтмм иoдмp Мyxаммад Аббош, Мyxаммад Рамазонй, Фотимаи Алокаманд ва нафаpoнe дитаp бо таcxexoти аpзишмандтаp кмгoбpo мyнгашмp иамудаанд12.

«Tазкмpат-yш-шyаpo»-м Давдагшox даp макгабxoм шаpкmииocй ва адабпажyxии Aвpyпo coлxo чуи китоби аш^и маъpмфати адабиети фopеy точик xидмат иамyдааcг. Ин манзадат ва заpypат мучи6 гаpдида, то кигоб ба забощои англмcй, одмонй ва фаpoнcавй, мyтаиocмбан аз чониби Фуи Хаммф - Пypгcгап, Вyдпepз ва Cилвиcгep таpчyмавy наmp ëбад [1, ч.1, c.265; 2; 3, 187; 8, ч.1, c.124].

Даp кишваpи мо аз чониби мухаккиккон Ыухаммад Aeœp ва Aъзами Худодод гузидаг аз матни китоб ба нашp pаcидааcг (Давлатшохи Самаpкандй, Тазкиpатy-ш-шyаpо/Гyзиниши матн, нигоpиши дебочаву тавзехот аз Ыухаммад Anœp ва Aъзами Худодод.-Душанбе, 1999).

Барти xонандагcни точик боpи нахует матни комили «Тазкиpат-yш-шyаpо»-и Давлатшохи Самаpкан1дй таваccyти мухаккикони Myаccиcаи давлатии «Mаpкази илмии Камоли Хучандй» (Тазкиpатy-ш-шyаpо. Давлатшохи Самаpкандй /Тахияи Myxлиcа Hypyлnceва.-Хyчанд: Hошиp, 2015.-544 cах.) манзypи хонандагони точик гаpдидааcг.

Бояд таъкид намуд, ки махз таваccyти «Тазкиpат-yш-шyаpо»-и Давлатшохи Самаpкандй гадао cанади нодиpи илмиву адабй махфуз мондааcг. Лз ин py, таваччухи ахли тахкик ва адабдycтон баp ин cаpчашма хеле мухим аpзëбй мeгаpдад.

Таълиъдаг:

1. Mанзyp нахустин китобecт, ки бо жми «тазк^^» аз ахволу ашъоpи cyxанваpони фоpcигy бахc менамояд, вагона cобиг аcт, ки вожаи «тазкиpа» аcpхо мукаддам чун унвон баp оcоpи донишхои мухталиф баpгyзида шуда буд. Ба миоли «Кигоб-yт-тазкиpа»-и Aбyалии Фоpcй (ваф. 377/987), «Тазкиpаи малик-ун-нуххот»-и Х^н ибни Софии БаFдодй (ваф. 568/1172) даp илми нахв; «Тазк^а фи-л-к;иpоаг»-и Ибни Fалбyн (ваф. 399/1008), «ат-Тазкиpа фи-л-к^оат аc-cабъ»-и Aбyлхдcан Тохиp ибни Лх,мад (ваф. 380/990) даp илми к^оат; «Тазкиpатy-л-каххолин»-и Ann ибни Игои Каххол (ваф. 430/1038), «Тазкиpа»-и Ибни Байгоp (ваф. 646/1248), «Тазкиpа»-и Сувайдй (ваф. 620/1223) даp илми тиб; «Тазкиpатy-л-коми.па» даp илми мушки; «Тазкиpат-yл-маcъy.пин»-и Aбyиcхоки Шepозй (ваф. 476/1083), «Тазкиpат-yл-Fаpиб»-и Aбyбакpи Баpдай (ваф. 340/951) даp илми фикх; «Тазк^^»^ Aбyлфазnи Mакдиcй (ваф. 508/1114), «Тазкиpат-yл-хyффоз»-и Шамcиддини Захабй (ваф. 747/1346), «Тазк^^»^ Ибни Mynаккмн (ваф. 804/1401) даp илми хадиc; «Тазкиpа фи-л-хайъат»-и Hаcиpyддини Туш (ваф. 672/1273) даp илми нучум ва чанде дигаp [баpои тафcили бeштаp ниг. 6, c.101, 390, 466; 11, ч.1, c.404-413; 7, ч.1, c.215-220 ва Fайpа]. Бояд таъкид намуд, ки кдбл аз тазкиpаи Давшатшох «Mанокиб-yш-шyаpо»-и Aбyтохиpи Хотунй ва «Лубоб-ул-а.лбоб»-и Myхаммад Aвфии Бyxоpой даp ин замина таълиф ëфта буданд, аммо даp унвони онхо калимаи «тазкиpа» коpбypд наëфтааcт.

2. Ба гумони Fоnиб аз «Лубоб-ул-а.лбоб»-и Myхаммад Лвфии Бyxоpой иттшюъ надошта, ки чое ба он ишоpаe накаpдааcт. Лз «Mанокиб-yш-шyаpо»-и Aбyтохиpи Хотунй (аcpи XII), ки, зох^ан, мачмуае мypаттаб аз хикоëт ва cypyдаи шоиpон бyдааcт, боpхо ик;тибоc оваpдааcт. Лммо ба чй мучиб бошад, ки даp ин замина чунин навиштааcт:

«Он чи мацхул манда дар олам,

Зикри таъриху щссаи шуарост.

Чщхати он ки уламо бо вучуди камолу фазл бад-ин афcонаи мухакка' калам pанча накаpдаанд ва cаpи химмат фуру наëваpдаанд ва дигаpонpо авкот мycоидат накаpда, балки бизоати он надоштаанд. Ллкшccа, таъpиx ва тазкиpавy холоти ин тоифаpо хеч офаpида аз фузало забт нанамуда. Лгаp pакдмe баp вачхи cавоб даp ин абвоб намуда ояд, хакко, ки баp вачхи cаnох хохад буд» [4, c.28].

3. Тавpe ки навишта: "чамъepо иxтиëp намудам, ки чумла фозил ва даp ин илм мохиp буданд ва назди cаnотин макбулу мух^ам" [4, c.31].

4. Чунин xycycияг даp мавpиди Ч,аnоnyддини Хоpазмшох [4, c. 148-151], X,оpyнаppашид [4, c.292-296], Тeмypи Гу^акон [4, c.300-303], Шохpyx [4, c.314-318], УлyFбeк [4, c.334-340], Бобyp [4, c.406-410], Aбycаиди Г5ракон [4, c.436-444], Хугайн Бойка» [4, c.476-494] бeшгаp намyдоp аcт.

5. Даp мавpидe cаpeхдн баp ин нукта чунин ишоpа фаpмyда: «Ва мо аз девони шаpифи амиpи кабиp Fазаne баpгyзидeм, ки даp машpаби фак> муношбу мувофщи холи ин камина буд» [4, c.462].

6. Чунонки навишта: «Ва он чи машхyp аcт, ки Aбдyлвоceи Ч,абалй даp аввали хол чилф ва омй буда. Ва онхо, ки баp у мебанданд, ки даp аввал чй гуна шeъp мегуфта, cyxани авом

аст ва даp xeч тавopиx надидаам, аз ои чмxат даp ин тазкмpа ба калам иаëмад. Хамоно аcдe надсад» [4, c.83]; «Ва ои ки машxyp аст, ки Cайймдpo маpдyмм Хиpoт даp FавFO шаxмд каpдаанд, даp xeч иycxа ва таъpиx иадидаам ва наxoндаам. Хамоио аcдe иадopад, чуи cyxани авом аст» [4, c.212]; "Ба Шайx Шамcyддии душмаи гашгаид, то фаpзандe аз фаpзандoнм Мавдoиopo баp ои дошгаид, ки дeвopepo баp Шамcyддии андoxт ва ypo xa^®; coxт. Аммо ии кавпpo д^ xeч нycxа ва таъpиx, ки баp ои эъгммoдe бошад иадидаам, балки аз даpвeшoн ва мycoфиpoн шунидаам. Лошак, эъгммoдpo иашояд" [4, c.194].

7. Он тавp ки навишта: «Ва гуянд Рашидй аз акpoни Мавдоио Cайфyддмн ааг, вa-л-yxдaтy ъала-p-poвй» [4, c.117]; «ва ии тaвopиx аз нycax навишта шуда, ва aп-yxдaтy ъaпa-p-poвй» [4, c.385]; «бaъзe гуянд, Cypï ибни Абу^иа^а^ ки ypo Амиди Xypocoн мeгyфтaaнд, дap pycre^ Tyc rapex ва чaxopбoFe дошга «Фмpдaве» иом ва пад^и Фмpдaвcй бoFбoнм ои мaзpaa буда ва вaчxи тaxaппycм «Фмpдaвcй» ои аст, вa-д-yxдaгy ъaдa-p-poвй» [4, c.65].

8. Дap чандин мaвpмд xyд вoзex аз ии нукта xapф зaдaacт. Иамуна: «Ва ии байт аз достони «Bиca ва Ромин>> ... oвapдa мeшaвaд, то вазни aбëти ои ^cxa маъдум бошад...» [4, c.73]; «Ва як байт аз ои машавй навишта шуд то вазни aôëra oнpo иaмyдope бошад» [4, c.205].

9. Чуионки иавишта: «Ва чун ии apjra xa^o^ аз xичлaи Faйб p^ намуд тааммул намудам, ки дap xммoяти шaбмcтoнм кapaми кадом coxибдип тавоиад буд ва кадои ии мyxaддapaм мcмaт, ки домани тaxopaти ои одудаи xy^ra xaбoмc иecт, кадом мамум xoxaд дoнмcт ва ии дyppм маонй кобиди гуши кадом coxибxyш аст. Акди доио мyлxaм coxт, ... якинам шуд, ки ии xидмaт чуз caдpм paфeм кapимepo шоиста иecт, ки и^уз укуди фазл ба давдати у мунтазам ва бинои чaxп аз xaйбaгy чалолати у мyнxaдaм acт.

Байт:

Ба xa^ мoлмкpмкoбм килку шaмшep,

Hмзoм-yп-ммппaгм ва-д-дии Aпишep» [4, c.27].

Хамчунин, дap xмдoлм иакду бappacмxo чанд навбат Haвoмpo cyтyдaacт [4, c.69, 173 ва f.]. Дap китати «аотима» бaтaфcмп аз ии мавзуъ cyxaи мeиaмoяд ва кмтoбpo бо дуои xaйp дap xa^^ мамд^ пoëи мeбaxшaд [4, c.454-466].

10. Бapoи мгтипoм бeшгap ба «Caбкmииocй»-м Бaxop [3, ч.3, c.185-189], «Taъpиxи адабиет дap Эpoн»-м Зaбexyппoxи ^фо [10, ч.4, c.532-533] мypoчиa rapM^

11. Хочй Xaдмфa дap ии мaвpид ба тapмкм зайл маъдумот дoдaacт: «Taзкмpaт-yш-шyapo» -фopcй аз Амии Дaвлaтшox ибни Aпoyддaвдa Бaxтишox... Бaъзe донишмандои oнpo ба caбмдм иxтиcop бap тypкй тapчyмa намудаанд. Чумлаи OFOЗинм тapчyмa чунии аст: «ал-Хамду лмппoxи-д-ъaлийм-д-кaвийм-д-чaббop...». Hycxae, ки ман дида будам, дap шли 1052 (1642) навишта шуда буд. Аммо аз иншои кигоб бapмeoяд, ки ои дap OFOЗ ë миснаи acpм дaxyм тapчyмa гapдидaacт [11, ч.1, c.407-408].

12. Tacxexи Мyxaммaд Аббош coлм 1337 (Texpoи), Мyxaммaд Рамазонй coлм 1338 (Texpoи: Xoвap) ва дyкгyp Фотима coлм 1386 (Texporc Интмшopoти Пaжyxмшгoxи удуми ишонй ва мyтoдмoти фapxaнтй) ба табъ pacмдaacт.

ПАЙНАВИШТ

1. Axмaд Гулчини Маонй. Taъpиxи тaзкиpaxoи фopcй.-Texpoн: Caroï, 1363.

2. Axмaд Мунзавй. Фexpиcтвopaи кмтoбxoи фopcй.-Texpoн: Мapкaзи Дoиpaтyлмaopиф, 1382.

3. Baxop, Мaлмкyшшyapo.Caбкшинocй.-Ч.3.-Texpoн:Зaввop, 1372.

4. Дaвлaтшoxи Caмapкaндй, Taзкмpaт-yш-шyapo/Taxияи Мyxпмca Hypyллoeвa.-Xyчaнд:Hoшиp, 2015.

5. Дaвпaтшoxи Caмapкaндй, Taзкиpaт-yш-шyapo/Гyзиниши матн, нигopиши дeбoчaвy тaвзexoт аз Мyxaммaд Aнcop ва Аъзами Xyдoдoд. - Дyшaнбe, 1999.

6. Ибни ^дим. aп-Фexpиcт.-Baйpyт: Дop-yп-кyгyби-п-илмийя, 1996.

7. Иcмoилпoшo ибни Мyxaммaдaммн.Эзoxy-п-мaкнyн.-Ч.1.-Baйpyт: Дopy-п-кyтyб ал-илмийя, 2006.

8. Мyшop, Xoнбoбo. Фexpиcти кмтoбxoи чопии фopcй.-Texpoн: Byнгoxи тapчyмa ва нaшpи китоб, 1350.

9. Ha^ñ, Aпмpизo.Taзкиpaнaвиcии фopcй дap Хинду Пoкиcтoн.-Texpoн, 1343.

10. Caфo, Зaбexyллox. Taъpиxи aдaбиëт дap Эpoн.-Ч.4.-Texpoн: Фиpдaвc, 1369.

11. Хочй Xaлифa. Кaшф-yз-зyнyн.-Ч.2.-Baйpyт: Дopy-п-кyтyб ал-илмийн, 2006.

СТИЛИСТИКА НАПИСАНИЯ И КОДИКОЛОГИЯ АНТОЛОГИИ ДАВЛАТШАХА САМАРКАНДИ

Статья посвящена вопросам структурного построения, содержания и исследования рукописей «Тазкират-уш-шуара» Давлатшаха Самарканди. В статье исследован вопрос истории жанра антологий и места антологии Давлатшаха Самарканди в его развитии. Автор изучил вопросы структурной композиции, стилистических особенностей, научно-художественной ценности произведения. Также в статье исследованы рукописи антологии, где автор статьи уделил особое внимание последующим переводам и публикациям произведения.

Ключевые слова: тезкире, Давлатшах Самарканди, стилистика, кодикология, жанр антологии, переводы и издания.

the style of writing and codicology of davlatshah samarkandis anthology

The article dwells on the issues concerned with the structural construction, content and research of manuscripts entitled "TazMrat-ush-shuara" by Davlatshah Samarkandi. In his article the author explores the history of anthology genre and the place of Davlatshah Samarkand 's anthology in its development. The author studied the issues related to structural composition, stylistic features, scientific and artistic value of the literary production. As well as, the author of the article canvasses the manuscripts of anthology, where particular attention is paid to subsequent translations andpublications of the relevant literary production.

Key words: namesake, Davlatshah Samarkandi, stylistics, codicology, anthology genre, translations andpublications

Сведения об авторе:

Насриддинов Фахриддин Абдуманонович, доктор филологических наук, профессор кафедры языка и литературы Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова. Тел: (91) 72915 03. E-mail: fahr79@mail.ru

About the author:

Nasriddinov Fakhriddin Abdumanonovich, Dr. of Philology, Professor of the department of language and literature under Khujand State University named after acad. B.Gafurov. E-mail: fahr79@mail.ru; Tel: (91) 72915 03.

АХМАДИ дониш ва халли мушкилоти захирахои об

Муллоев А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Зиндагию фаъолияти илмию эчодии аллома Ахмади Дониш дар яке аз даврахои хасос ва такдирсози халкхои Осиёи Марказйсипарй гаштааст. Замони зиндагии Ахмади Дониш симохои намоёни адабу фархангии мардумони Осиёи Марказй чун Абдулкодирхоча Савдо (1823-1973), Шамсиддин Шохоин (1866-1895), Абай Кунанбой (1845-1904), Токтогул Сотилтан (1864-1933), Чунайдулло Х,озик (1800-1843), Зокирчон Фуркат (1858-1908), Чокан Валихон (1835-1865), Аваз Утар (1884-1919), Мухаммад Аминхоча Мукимй (1856-1903), Чамбул Чабай (1846-1945), Тошхоча Асирй (1864-1916), Хдмза Хдкимзода Ниёзй (1889-1929), Садриддин Айнй (1878-1954) ва дигарон зиндагию фаъолият намуда, бо осори бадей дар таърихи афкори ичтимоию фархангии садаи XIX ва огози садаи XX - и Осиёи Марказй накши муассир гузоштаанд.

Ахмади Дониш аз симохои намоёнтарини илму фарханги карни XIX дар аморати Бухоро махсуб меёфт. Мавзуи мехварии афкори Ахмади Дониш ислохоти ичтимоии чомеа буд ва тахкики фаннии он пас аз солхои панчохум ба миён омада, андешахои ичтимоию сиёсй, тафрикаандозии динию мазхабй, ки дар осори гаронмояи Ахмади Дониш баён шудаанд, то ин давр дар шакли мукоисавию татбикй ва тахлилии бунёдй омухта нашуда буд. Аввалин мухаккике, ки мухити таърихию илмй, адабй ва фархангии замони Ахмади Донишро дакик дарк намуд, устод Садриддин Айнй буда, ба мероси гаронмояи аллома Ахмади Дониш аз наздик шинос шуд ва ба омузиши шахсияту осори ин нобита, "дохии модарзод" ва "ситораи фурузон дар осмони тираи Бухоро" бо ихлос ва иродатмандй таваччух зохир намуд.

Ахмади Дониш аз худ осори гаронкадр, аз кабили «Наводир- ул- вакоеъ», «Рисола дар назми тамаддун ва таъовун», «Номус-ул-аъзам» («Меъёр-ут-тадайюн»), «Рисола фи аъмол- ил-курра», «Зич», «Рисолаи хат ва хаттотй», «Манозир -ул-кавокиб», «Таъодули хамсаи мутаххайира», «Рисола ё мухтасаре аз таърихи салтанати хонадони мантития» ва тайра ба мерос гузошт, ки дар таърихи афкори ичтимоию сиёсй, илмй ва адбию эстетикии мо чойгохи хоса

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.