CC BY
24
Mr Miroslav Glišić,
kapetan I klase,
Institut ratne vestine, Beograd
STANDARDIZACIJA MATERIJALNIH SREDSTAVA U SEVERNOATLANTSKOM SAVEZU
UDC: 006.42 : 623 : 327.51 (1-15)
Rezime:
U radu je prikazan proces standardizacije materijalnih sredstava u Severnoatlantskom savezu kroz sagledavanje njegovog mesta i uloge u okviru zajednicke standardizacije, koja se realizuje radi dostizanja interoperabilnosti između vojnih snaga zemalja ukljucenih u evroa-tlantske integracije.
Kljucne reci: standardizacija, interoperabilnost, Konferencija direktora za nacionalno nao-ru'anje, Agencija NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu, Severnoatlantski savez.
MATERIEL STANDARDIZATION IN NORTH ATLANTIC TREATY ORGANISATION
Summary:
This paper presents a process of materiel standardization in the North Atlantic Treaty Organization through analysis of its place and role in common standardization process that should achieve interoperability between allied forces.
Key words: standardization, interoperability, North Atlantic Treaty Organization, National Armaments Directors Conference, NATO Consultation, Command and Control Agency.
Uvod
Opredeljenje državne zajednice Srbi-ja i Crna Gora za pristupanje evroatlant-skim integracijama nameće potrebu za do-stizanjem interoperabilnosti njenih vojnih snaga sa snagama Severnoatlantskog sa-veza - NATO. Proces zajednicke standardizacije unutar NATO predstavlja osnov-no sredstvo dostizanja interoperabilnosti. Ona se realizuje na operativnom, materi-jalnom i administrativnom polju. Za stan-dardizaciju materijalnih sredstava odgo-vorna je Konferencija direktora za nacionalno naoruzanje i Agencija NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu. Navedene organizacije u okviru svojih or-ganizacionih celina formiraju privremene
radne grupe za izradu novih i reviziju po-stojećih dokumenata o standardizaciji. U radu tih grupa ucestvuju eksperti iz zemalja clanica NATO i iz zemalja partnera. Po pristupanju programu Partnerstvo za mir državna zajednica Srbija i Crna Gora steći će mogućnost da ucestvuje u radnim grupama za izradu dokumenata o standardizaciji.
Definisanje standardizacije i interoperabilnosti u Severnoatlantskom
savezu
NATO recnik termina i definicija za-jednicku standardizaciju unutar Saveza de-finise kao: „...razvoj i implementaciju kon-cepata, doktrina, procedura i planova koji-
542
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
ma se obezbeđuje i održava potreban nivo kompatibilnosti, zamenljivosti ili zajedni-stva na operativnom, materijalnom i admi-nistrativnom polju radi dostizanja interope-rabilnosti“ [1]. Dakle, zajedni~ka standar-dizacija unutar NATO osnovno je sredstvo dostizanja interoperabilnosti, koja se defini-se kao: „...sposobnost snaga NATO i kada je potrebno, snaga zemalja partnera i osta-lih ne-NATO zemalja za zajedni~kom obu-kom, vežbama i uspesnim radom u realiza-ciji poverenih misija i zadataka“ [1]. Dosti-zanje interoperabilnosti realizuje se na ope-rativnom, materijalnom i administrativnom polju. Posebno važni objekti dostizanja interoperabilnosti su vojne procedure i po-stupci, borbena tehnika, sistemi za konsul-tacije, komandovanje i kontrolu, logistika i terminologija.
Zajednička standardizacija unutar Severnoatlantskog saveza
Osnovna uloga procesa standardizaci-je u NATO je razvoj i implementacija do-kumenata o standardizaciji radi dostizanja interoperabilnosti. Dokumenta o standardi-zaciji predstavljaju ugovori o standardizaciji (Standardization Agreements — STA-NAGs) i savezni~ke publikacije o standardizaciji (Allied Publications — APs).
Ugovori o standardizaciji definisu se kao „zapis o dogovoru između nekoli-ko ili svih država ~lanica kojim usvajaju istu ili sli~nu vojnu opremu, municiju, si-steme snabdevanja i skladistenja, kao i operativne, logisti~ke i administrativne procedure. Takođe, prihvatanje Save-zni~ke publikacije o standardizaciji od strane svih država, a koju je objavila Agencija NATO za standardizaciju, mo-že se smatrati ugovorom o standardizaci-
ji“ [1]. Savezni~ka publikacija o standar-dizaciji je zvani~an dokument o standar-dizaciji koji neke ili sve ~lanice NATO saglasno koriste kao zajedni~ki punova-žni dokument. Publikacija je namenjena za direktnu upotrebu korisnicima u mini-starstvima odbrane i vojskama saveznika i partnera, tako da nije neophodno da se te informacije objavljuju posebno u sva-koj državi. Postoje tri vrste savezni~kih publikacija o standardizaciji [2]:
- savezni~ke publikacije o standardizaciji koje sadrže samo ~injeni~ne informacije i ne zahtevaju postojanje odgo-varajućeg ugovora o standardizaciji;
- savezni~ke publikacije o standardizaciji koje upućuju na radnje koje treba da se preduzmu u određenim situacijama. Ova vrsta publikacija zahteva odobrenje države ~lanice u obliku ratifikacije odgo-varajućeg ugovora o standardizaciji;
- savezni~ke publikacije o standardizaciji koje su kombinacija prethodne dve, odnosno ~injeni~nih informacija (koje ne zahtevaju ratifikaciju) i zahteva - instruk-cija koje su direktivne po prirodi i zahtevaju odobrenje pojedina~ne države u vidu ratifikacije odgovarajućeg ugovora o standardizaciji. Nadležni organi imaju za-datak da obezbede da ~injeni~ne informacije budu jasno identifikovane, obi~no u vidu dodatka u posebnom aneksu save-zni~ke publikacije o standardizaciji.
Dokumenta o standardizaciji razvi-jaju se i implementiraju kroz tri potfunk-cije standardizacije: operativnu; materi-jalnu i adminstrativnu [3].
Operativna standardizacija razvija i implementira dokumenta koja se ti~u budu-ćih i/ili aktuelnih vojnih postupaka i proce-dura. Ona mogu biti primenjena za usagla-savanje pitanja koja se odnose na koncepte,
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
543
doktrine, taktiku, logistiku, vežbe, organiza-ciju, izvestaje, obrasce, planove i seme.
Standardizacija materijalnih sredstava razvija i implementira dokumenta koja se ticu karakteristika budućih i/ili sadasnjih materijalnih sredstava, kao sto su sistemi za komandovanje, kontrolu i komunikaci-ju, sistemi naoružanja, razni podsistemi, komponente, rezervni delovi i potrosni ma-terijal (ukljucujući municiju i gorivo).
Administrativna standardizacija razvija i implementira dokumenta koja se pr-venstveno odnose na terminologiju koja se primenjuje na operativnom i na materijal-nom polju. Pored toga, administrativna standardizacija razvija i implementira dokumenta koja olaksavaju NATO admini-straciju u oblastima koje nemaju direktnu vojnu primenu (npr. izvestavanje o eko-nomskim statistikama, izrada strategijskih pregleda odbrane i slicno).
Nivoi standardizacije definisani su na sledeći nacin [1]:
- kompatibilnost - prikladnost za-jednicke upotrebe proizvoda, procesa ili usluga pod odredenim uslovima, radi do-stizanja relevantnih zahteva bez izaziva-nja neprihvatljivih interakcija;
- zamenljivost - mogućnost da se jedan proizvod, proces ili usluga koristi umesto nekog drugog kako bi se ispunili isti zahtevi;
- zajednistvo - stanje koje se posti-že kada se koriste iste doktrine, procedure ili oprema.
Strucni organi standardizacije
materijalnih sredstava u
Severnoatlantskom savezu
Struktura sistema za zajednicku standardizaciju unutar NATO sastoji se od elemenata prikazanih na slici 1 [3].
Severnoatlantski savet je najvise te-lo NATO, u kojem su države clanice predstavljene na ambasadorskom nivou. Odgovoran je za sveukupnu politiku NATO, pa samim tim i za proces zajednicke standardizacije.
Vojni komitet odgovoran je Severnoatlantskom savetu, Komitetu za plani-ranje odbrane i Grupi za nuklearno plani-ranje za realizaciju svih vojnih poslova u NATO. Direktno ili preko svojih potci-njenih strategijskih komandi (Saveznicka komanda za operacije i Saveznicka ko-manda za transformaciju) ucestvuje u identifikaciji standardizacionih zahteva -nedostataka za potrebe njihovog rada.
Organizacija NATO za standardiza-ciju sastavljena je od Komiteta NATO za standardizaciju, Stabne grupe NATO za standardizaciju i Agencije NATO za standardizaciju. Ona predstavlja osnovni subjekat standardizacije u Savezu i zadu-žena je za poboljsanje koordinacije i obezbedenje realizacije aktivnosti koje se odnose na standardizaciju.
Agencija NATO za standardizaciju, Vi{a konferencija za NATO logistiku, Konferencija direktora za nacionalno naoruzanje i Komisija NATO za konsul-tacije, komandovanje i kontrolu zaduženi su, preko svojih potcinjenih tela, za raz-voj i implementaciju dokumenata o stan-dardizaciji unutar njihovih nadležnosti. Ta tela razvijaju nova i prilagodavaju stara dokumenta o standardizaciji. Agen-cija NATO za standardizaciju i Visa konferencija za NATO logistiku odgovorne su za potfunkciju operativne standardizacije, Konferencija direktora za nacionalno naoružanje za potfunkciju materijalne standardizacije, a Agencija NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu za
544
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
JOINT I army I NAVAL I AIR BOARD! BOARDl BOARDlBOARD
Sl. 1 — Struktura sistema za standardizaciju u NATO:
NAC = North Atlantic Council; MC = Military Committee; SNLC = Senior NATO Logisticians' Conference; NCS = NATO Committee for Standardization; CNAD = Conference of National Armaments Directors; NC3B = NATO Consultation, Command and Control Board; NSA = NATO
Standardization Agency
potfunkcije materijalne i operativne stan-dardizacije u oblasti komunikacija. Ad-ministrativnu standardizaciju realizuju sve navedene organizacione celine u svo-jim oblastima.
Operativnu, materijalnu i admini-strativnu standardizaciju prikazani sistem realizuje kroz [4]:
- identifikaciju standardizacionih zahteva - nedostataka, koju realizuju Vojni komitet sa strategijskim komanda-ma, clanice NATO i zemlje partneri (pri-stup odozgo na dole) i privremeno formi-rane specijalizovane ekspertske grupe clanica NATO i zemalja partnera, koje rade u okviru organizacionih tela sistema za standardizaciju (pristup odozdo na gore). Kroz identifikaciju standardizacionih zahteva - nedostataka odreduju se oblasti
u kojima treba dostići interoperabilnost primenom procesa standardizacije;
- formulisanje i usaglasavanje prio-riteta ciljeva standardizacije u odnosu na već uocene standardizacione zahteve -nedostatke;
- razvoj novih i prilagodavanje sta-rih dokumenata o standardizaciji. S obzi-rom na sirok spektar oblasti za koje se ta dokumenta propisuju, navedenu aktiv-nost realizuju sve organizacione celine sistema za standardizaciju u NATO;
- ratifikovanje dokumenata o standardizaciji od svake države ponaosob. Imajući u vidu da se funkcija standardizacije realizuje na dobrovoljnoj osnovi, države clanice mogu ispoljiti rezervu u odnosu na predloženi dokument o standardizaciji. Zemlje partneri ne ucestvuju
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
545
u procesu ratifikacije dokumenata o stan-dardizaciji, već ta dokumenta dobrovolj-no usvajaju radi implementacije kroz in-strumente partnerstva;
- objavljivanje dokumenata o stan-dardizaciji, sto se realizuje nakon njihove ratifikacije, a u nadležnosti je predsedava-jućeg Agencije NATO za standardizaciju;
- implementiranje usaglasenih do-kumenata o standardizaciji, sto je u nad-ležnosti clanica NATO i zemalja partne-ra. Međutim, pomoć državama clanicama i zemljama partnerima pri implementaciji dokumenata o standardizaciji mogu pru-žiti organizacione celine sistema za standardizaciju u NATO;
- verifikovanje implementiranih dokumenata, cime se implementirana doku-menta o standardizaciji prihvataju, prila-gođavaju ili povlace iz upotrebe.
Realizacija navedenih aktivnosti omogućava dostizanje i održavanje nivoa kompatibilnosti, zamenljivosti i zajedni-stva radi obezbeđenja interoperabilnosti. Operativna i administrativna standardiza-cija obezbeđuju prvenstveno nivo zajed-nistva, dok standardizacija materijalnih sredstava obezbeđuje sva tri zadata nivoa. Kompatibilnost se, prvenstveno, od-nosi na komandno-informacione sisteme i borbenu tehniku, zamenljivost streljac-ke i artiljerijske municije, goriva i siste-ma za snabdevanje i servisiranje multina-cionalnih snaga, a zajednistvo na doktri-ne i procedure, kao i na zajednicki razvoj ratne tehnike (oklopna borbena vozila, avioni, brodovi i sistemi naoružanja) [4].
Uporedo sa donosenjem odluka o stvaranju unapređenog i operativnijeg partnerstva, doneta je odluka i o aktiv-nom ucesću partnera u procesu standardi-
zacije u NATO cime im je omogućeno da unapređuju svoju interoperabilnost u odnosu na zemlje clanice [5]. U stvari, ucesćem u radnim telima prikazanih or-ganizacija za standardizaciju, partneri od samog pocetka ucestvuju u razvoju dokumenata o standardizaciji koje će radi do-stizanja interoperabilnosti kroz instru-mente partnerstva kasnije implementirati na svoje snage.
Kao sto je već prikazano za pot-funkciju standardizacije materijalnih sredstava, unutar NATO odgovorna je Konferencija direktora za nacionalno na-oružanje i Agencija NATO za konsulta-cije, komandovanje i kontrolu. Konferencija direktora za nacionalno naoružanje za sada u procesu zajednicke standardizacije ucestvuje sa 29%, odnosno od po-stojećih 1248 usvojila je 358 ugovora o standardizaciji, a Agencija NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu sa 3% jer je razvila ukupno 34 ugovora.
Konferencija direktora za nacionalno naoruzanje (Conference of National Armaments Directors - CNAD, AC/259) odgovorna je za usmerenje i koordinaciju zajednickih aktivnosti unutar NATO koje se odnose na saradnju u istraživanju, razvoju i proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Ona je glavni nosilac standardizacije materijalnih sredstava. Konferencija se sastaje na plenarnim sednicama dva puta godisnje, kada predsedava ge-neralni sekretar NATO, dok je pomoćnik generalnog sekretara za podrsku odbrane stalni predsedavajući. Konferencija oku-plja visoke zvanicnike odgovorne za opremanje naoružanjem i vojnom opre-mom oružanih snaga država clanica NATO i zemalja partnera, predstavnike Voj-
546
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
nog komiteta i strategijskih komandi NATO, predstavnike privremeno formi-ranih radnih grupa CNAD i druge civilne i vojne vlasti odgovorne za razli~ite aspekte proizvodne logistike [4]. Nave-denu ulogu Konferencija direktora za na-cionalno naoružanje ostvaruje realizaci-jom sledećih zadataka [4]:
- uskladivanje vojnih zahteva za razvoj i proizvodnju naoružanja i vojne opreme unutar NATO;
- unapredenje interoperabilnosti na bojnom polju;
- unapredenje prilika i uslova za transatlantsku saradnju u razvoju i proiz-vodnji naoružanja i vojne opreme;
- razvoj kriticnih tehnologija odbra-ne kroz siroku tehnolosku saradnju ze-malja clanica NATO i zemalja partnera.
Struktura CNAD koja se bavi poslo-vima standardizacije radi dostizanja in-teroperabilnosti, sastoji se od nekoliko organizacionih celina [4].
Glavne grupe CNAD za naoruzanje (CNAD Main Armaments Groups) obu-
hvataju aktivnosti koje se odnose na razvoj i proizvodnju naoružanja i vojne opreme za ratovanje na kopnu, moru i u vazdusnom prostoru, a to su:
- grupa za naoružanje kopnenih snaga (NATO Army Armaments Group
- NAAG, AC/225);
- grupa za naoružanje vazduhoplov-nih snaga (NATO Air Force Armaments Group - NAFAG, AC/224);
- grupa za naoružanje mornarickih snaga (NATO Naval Armaments Group
- NNAF, AC/141).
U okviru glavnih grupa CNAD za naoružanje formiraju se privremene rad-ne grupe koje rade na razvoju novih ili reviziji postojećih dokumenata o standar-dizaciji.
Grupa za naoruzanje kopnenih snaga odgovorna je za unapredenje saradnje i standardizacije u oblastima naoružanja i vojne opreme kopnene vojske, realizaci-jom zajednickih aktivnosti i razmenom informacija. Radi realizacije navedene funkcije, koordinaciono telo grupe za na-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
547
oružanje kopnene vojske koordinira ra-dom deset neposredno potcinjenih radnih grupa a to su [6]:
- grupa KoV 2 - oklopna vozila u bliskoj borbi (Land Group 2 on Close Combat Armour),
- grupa KoV 3 - pesadija u bliskoj borbi (Land Group 3 on Close Combat Infantry),
- grupa KoV 4 - zemaljska artiljeri-ja (Land Group 4 on Surface to Surface Artillery),
- grupa KoV 5 - PVO kopnenih tru-pa (Land Group 5 on Army Air Defense),
- grupa KoV 6 - izvidanje, otkriva-nje ciljeva, noćno osmatranje i zastita od izvidanja - elektronsko ratovanje (Land Group 6 on STANOC-EW),
- grupa KoV 7 - zajednicka nukle-arno-hemijsko-bioloska odbrana (Land Group 7 on Joint NBC Defense),
- grupa KoV 9 - inžinjerijsko ure-denje bojnog polja (Land Group 9 on Battlefield Engineering),
- grupa KoV 10 - borbeni helikop-teri (Land Group 10 on Battlefield Helicopters),
- tematska grupa 1 - interoperabil-nost sistema za modernizaciju opreme vojnika (Topical Group 1 on Soldier System Interoperability),
- tematska grupa 2 - takticke bespi-lotne letelice (Topical Group 2 on Tactical UAVs).
Grupa za naoruzanje vazduhoplov-nih snaga odgovorna je za obezbedenje saradnje i standardizacije u oblasti va-zduhoplovnog naoružanja realizacijom zajednickih aktivnosti i razmenom infor-macija. Koordinacioni odbor grupe za
naoružanje vazduhoplovnih snaga trenut-no koordinira radom sedam neposredno potcinjenih radnih grupa a to su [7]:
- grupa RV 1 - vazduhoplovi sa ljudskom posadom, obuka i simulacija (AIR Group 1 on Manned Aircraft, Training and Simulation),
- grupa RV 2 - vazduhoplovno nao-ružanje (AIR Group 2 on „Air Weapons“),
- grupa RV 3 - vazduhoplovni aspekti komandovanja i kontrole u uslo-vima elektronskog ratovanja (AIR Group 3 on „Air aspects of Command and Control Warfare“),
- grupa RV 4 - vazduhoplovni aspekti obavestajne delatnosti, nadgleda-nja i izvidanja (AIR Group 4 on „Air Intelligence, Surveillance and Reconnais-sance“),
- grupa RV 5 - avionski sletni si-stemi (AIR Group 5 on „Avionics Landing Systems“),
- grupa RV 7 - bespilotne letilice (AIR Group 7 on „Unmanned Aerial Ve-hicle“).
Grupa za naoružanje mornaričkih snaga preko svojih potcinjenih radnih grupa odgovorna je za obezbedenje saradnje i standardizacije u oblasti mornarickog nao-ružanja realizacijom zajednickih aktivnosti i razmenom informacija. Koordinaciono telo grupe za naoružanje mornarickih sna-ga koordinira radom pet neposredno potci-njenih radnih grupa a to su [8]:
- grupa RM 1 - grupa za ratovanje na vodi (NG/1 on Above Water Warfare),
- grupa RM 2 - grupa za ratovanje pod vodom (NG/2 on Undersea Warfare),
- grupa RM 3 - grupa za minsko i protivminsko ratovanje (NG/3 on Mines and Mine Countermeasures),
548
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
- grupa RM 4 - grupa mornaricke avijacije (NG/4 on Maritime Air),
- grupa RM 6 - grupa za razvoj bro-dova (NG/6 on Ship Design).
Navedene grupe realizuju aktivnosti standardizacije definisanjem zahteva za standardizaciju i razvojem dokumenata o standardizaciji koja se odnose na razvoj naoružanja i vojne opreme za koje su date grupe nadležne i unapredenjem sarad-nje izmedu država u istraživanju, razvoju i proizvodnji naoružanja i vojne opreme.
Jedna od CNAD grupa za saradnju (CNAD Cadre Group), koje su zadužene za saradnju u razvoju, proizvodnji i upo-trebi naoružanja i vojne opreme je i Grupa za standardizaciju borbene tehnike i tehnicke prakse (Group on Standardization of Materiel and Engineering Practices, AC-301) namenjena da obezbedi standardizaciju na polju borbene tehnike i tehnicke prakse (tehnicke procedure i po-stupci koji se koriste prilikom proizvodnje i održavanja borbene tehnike i prilikom vodenja tehnicke dokumentacije) [2]. Radi toga grupa za standardizaciju borbene tehnike i tehnicke prakse realizuje aktivnosti u sledećim oblastima [2]:
- identifikovanje i razmatranje dokumenata o standardizaciji koji se odno-se na standardizaciju borbene tehnike i tehnicke prakse;
- razmatranje medunarodnih stan-darda koji se odnose na standardizaciju borbene tehnike i tehnicke prakse radi njihovog usvajanja i primene na sistem naoružanja i vojne opreme;
- razvoj novih dokumenata o standardizaciji u oblastima gde medunarodni standardi nisu dostupni ili su neadekvatni
za primenu na odredenim sistemima nao-ružanja i vojne opreme;
- uspostavljanje saradnje sa ostalim organizacionim celinama NATO radi obezbedenja koordiniranog pristupa stan-dardizaciji borbene tehnike i tehnicke prakse.
Rukovodeće telo Grupe za standardizaciju borbene tehnike i tehnicke prakse je Glavna grupa, koja je povezana sa Agencijom NATO za standardizaciju i ostalim organizacionim celinama NATO koje se bave poslovima standardizacije. Glavnu grupu cine visoki predstavnici ministarstava odbrane zemalja clanica i zemalja partnera koji su odgovorni za planiranje, implementaciju, nadgledanje i kontrolu poslova koje realizuju radne podgrupe.
Oblasti standardizacije u kojima se angažuju privremeno formirane radne podgrupe su: elektrotehnicke - elektron-ske komponente; materijali; masinske komponente; vozila; tehnicka dokumen-tacija, procedure i postupci; borbena ode-ća i oprema; ambalaža; zastita životne sredine [2].
Na osnovu odluke CNAD-a, u okvi-ru prakticnih mera za implementiranje unapredenog i operativnijeg partnerstva, prosirena je saradnja unutar Grupe za standardizaciju borbene tehnike i tehnic-ke prakse sa zemljama partnerima, koje na osnovu toga mogu uzeti ucesće u svim radnim podgrupama. Time je obezbedena tehnicka podrska koja će doprineti ostva-renju interoperabilnosti izmedu partner-skih snaga i snaga saveznika [2].
Organizacija NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu (NATO Consultation, Command and Control Organi-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
549
Sl. 3 — Struktura Agencije NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu [9]
zation - NC3O) formirana je 1996. godi-ne radi obezbe|enja mera za unapre|enje rentabilnosti, interoperabilnosti i bezbed-nosti sistema za konsultacije, komandovanje i kontrolu (C3 sistemi) kao i radi obezbe|enja servisiranja tih sistema [9]. Organizaciono telo Organizacije NATO
za konsultaciju, komandovanje i kontrolu koje se bavi aktivnostima standardizacije i obezbe|enjem interoperabilnosti C3 si-stema je Agencija NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu (NATO Consultation, Command and Control Agency -NC3A). Ta agencija odgovorna je za raz-
550
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
voj i opremanje NATO sistemima za konsultaciju, komandovanje i kontrolu. Oblasti angažovanja NC3A su [9]:
- politika konsultacija, komandova-nja i kontrole - koncept i arhitekture;
- operaciona istraživanja;
- komunikacioni i informacioni si-stemi;
- sistemi za komandovanje i kontrolu;
- poslovi nabavke.
S obzirom na prikazane oblasti an-gažovanja, NC3A je organizovana u sest odeljenja, to su [9]:
- odeljenje programski integrisanog osoblja (Division of Integrated Programme Staff), koje se bavi pitanjima obezbe-đenja standardizacije i interoperabilosti sistema za konsultacije, komandovanje i kontrolu;
- odeljenje za sisteme komandovanja i kontrole (Division of Command and Control Systems), odeljenje komunikacionih i informacionih sistema (Division of Communication and Information Systems), odeljenje za operaciona istraživanja (Division of Operations Research) i odeljenje za nabavke (Division of Acquisition), koja se bave iskljucivo poslovima proizvodnje C3 sistema;
- odeljenje za resurse (Division of Resources) koje se bavi poslovima unu-trasnje podrske.
Imajući u vidu odgovornosti prika-zanih organizacionih celina NC3A, za proces materijalne standardizacije u oblasti komunikacija najznacajnije je odeljenje programski integrisanog osoblja, u cijem radu je moguće i ucesće ze-malja partnera.
Odeljenje programski integrisanog osoblja sastoji se od sest programski in-
tegrisanih timova (Integrated Programme Teams - IPT) [9]:
- arhitektura i integracija (Architecture and Integration - IPT 1),
- strategijsko planiranje i upravlja-nje politikom (Strategic Planning and Policy Management - IPT 2),
- podrska Saveznickoj komandi za operacije (ACO Support - IPT 3),
- podrska Saveznickoj komandi za transformaciju (ACT Support- IPT 4),
- informacioni servisi (Information Services - IPT 5);
- komunikacioni servisi (Communications Services - IPT 6).
Ovi timovi zaduženi su za ostvare-nje sadejstva, koordinacije i integracije, u i van NC3A, radi obezbeđenja standardizacije i dostizanja interoperabilnosti C3 sistema kroz realizaciju aktivnosti koje se odnose na:
- definisanje zahteva za standardi-zaciju i razvoj dokumenata o standardi-zaciji koja se odnose na razvoj sistema za komunikacije;
- unapređenje saradnje između dr-žava u istraživanju, razvoju i proizvodnji sistema za komunikacije.
Zaključak
Standardizacijom materijalnih sred-stava unutar NATO razvijaju se i imple-mentiraju dokumenta o standardizaciji koja se ticu karakteristika budućih i/ili sadasnjih materijalih sredstava, kao sto su sistemi za komandovanje, kontrolu i komunikaciju, sistemi naoružanja, razni podsistemi, komponente, rezervni delovi i potrosni materijal (ukljucujući municiju
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
551
i gorivo). Nosioci ove standardizacije unutar NATO su Konferencija direktora za nacionalno naoruzanje i Agencija NATO za konsultacije, komandovanje i kon-trolu. Ova standardizacija realizuje se na nivou kompatibilnosti za komandno-in-formacione sisteme i borbenu tehniku, na nivou zamenljivosti za strelja~ku i artilje-rijsku municiju, gorivo i sisteme za snab-devanje i servisiranje multinacionalnih snaga i na nivou zajedni{tva pri zajedni~-kom razvoju ratne tehnike. U organizaci-onim celinama i privremeno formiranim radnim grupama navedenih organizacija u~estvuju eksperti iz zemalja ~lanica NATO i zemalja partnera pri izradi novih i revizije postoje}ih dokumenata o stan-dardizaciji.
Imaju}i u vidu opredeljenje državne zajednice Srbija i Crna Gora za pristupa-nje evroatlantskim integracijama, realno
je o~ekivati i njeno budu}e u~e{}e u radu organizacionih celina sistema za standar-dizaciju materijalnih sredstava, ali isto tako i operativnu i administrativnu stan-dardizaciju unutar NATO.
Literatura:
[1] NATO glossary of terms and definitions - AAP-6, NATO Standardization Agency, Brussels, 2003.
[2] Standards for Defence, part I, MOD UK Standardization policy, organizations and implementation, Ministry of Defence United Kingdom, 1999.
[3] Staffing Guide for Allied Joint Publications, Directorate for Operational Plans and Joint Force Development (J-7), Joint Staff, Washington, 2002.
[4] NATO Logistics Handbook, NATO Office of Information and Press, Brussels, 1997.
[5] NATO Handbook, NATO Office of Information and Press, Brussels, 2001.
[6] http://www.nato.int/structur/AC/225/225ENG/naaghome.htm, Veb sajt Grupe za naoružanje kopnenih snaga.
[7] http://www.nato.int/structur/AC/224/home.htm, Veb sajt Grupe za naoružanje vazduhoplovnih snaga.
[8] http://www.nato.int/structur/AC/141/index.htm, Veb sajt Grupe za naoružanje mornaričkih snaga.
[9] http://www.nc3a.nato.int/organization/index.html, Veb sajt Agencije NATO za konsultacije, komandovanje i kontrolu.
552
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
JSLNXl ARMY I NAVAL I AIR BOARD! BOARDl BOARDlBOARD
Sl. 1 — Struktura sistema za standardizaciju u NATO:
NAC = North Atlantic Council; MC = Military Committee; SNLC = Senior NATO Logisticians' Conference; NCS = NATO Committee for Standardization; CNAD = Conference of National Armaments Directors; NC3B = NATO Consultation, Command and Control Board; NSA = NATO
Standardization Agency
KONFERENCIJA DIREKTORA ZA NACIONALNO NAORUŽANJE
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
553
554
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
