CC BY
127
ХРИСТИАНСКОЕ ЧТЕНИЕ
Научный журнал Санкт-Петербургской Духовной Академии Русской Православной Церкви
№ 3 2020
В. Пузовик
Санктпетербуршка духовна академ^а и Срби: истори^ски пут и богословско наслеге
DOI: 10.24411/1814-5574-2020-10048
Аннотация: У исторщ'и српско-руских црквених односа дореволуциона Санктпетербуршка духовна академщ'а заузима посебно место. Она je представляла важан центар образовала српских богослова. Разво]у духовног образовала у северно] руско] престоници Срби су дали допринос ]ош у XVIII веку. У том контексту важна су имена архимандрита Александро-невске лавре Петра (СмелиЬа) и префекта Санктпетербуршке духовне семинарщ'е Николе Кишдобранског. У XIX и почетком XX века Санктпетербуршка духовна академщ'а постала ]е alma mater многим Србима, ме^у аима и патрщ'арху Варнави (РосиЬу), Светом епископу Мардарщ'у (УскоковиЬу), епископима Сергщ'у (Георгщ'евиЬу), Дамаскину (Грданичком), професорима српских богословских школа Душану Jакшиhу, Павлу ШвабиЬу, Лазару ПеровиЬу и другима. Ову Академщ'у поха^али су на]знача]нщ'и српски богослови XX века Свети епископ Никола] (ВелимировиЬ) и Преподобни Jустин (ПоповиЬ). Посебну важност за Србе у Санкт Петербургу имала ]е Катедра за Исторщ'у Православних словенских Цркава, на чщ'ем се челу дуго налазио познати слависта Иван Савич Палмов. Он ]е био ментор вепини српских студената ко]и су писали дисертацщ'е на теме из српске црквене исторщ'е. На та] начин Санктпетербуршка духовна академщ'а постала ]е сво]еврстан центар проучавааа српске црквене прошлости. У раду се на основу архивских материала анализира улога Санктпетербуршке духовне академщ'е у животу Српске Цркве и разво]у српског богословла.
Ключевые слова: српско-руске црквене везе, Санктпетербуршка духовна академщ'а, српско бого-словле, кандидатске дисертацщ'е, Иван Савич Палмов, патрщ'арх Варнава (РосиЬ), Свети епископ Никола] (ВелимировиЬ), Преподобни Jустин (ПоповиЬ).
Об авторе: Владислав ПузовиЬ
Доктор богословских наука, ванредни професор Православног богословског факултета Универ-
зитета у Београду (Срби]а).
E-mail: [email protected]
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-9415-6668
Ссылка на статью: Пузовик В. Санктпетербуршка духовна академщ'а и Срби: исторщ'ски пут и богословско наслеге // Христианское чтение. 2020. № 3. С. 87-95.
Рад ]е настао у оквиру про]екта «Српска теологщ'а у XX веку» (бр. 179078), подржаног од стране Министарства просвете, науке и технолошког разво]а Републике Србщ'е.
KHRISTIANSKOYE CHTENIYE [Christian Reading]
Scientific Journal Saint Petersburg Theological Academy Russian Orthodox Church
No. 3 2020
Vladislav Puzovic
St. Petersburg Theological Academy and the Serbs: the Historical Way and Theological Heritage
DOI: 10.24411/1814-5574-2020-10048
Abstract: St. Petersburg Theological Academy had a special role in the history of Serbian-Russian Church relations before the Russian Revolution. It was an important center of education for Serbian theologians. Serbs contributed to the development of theological education in the northern Russian capital in the 18th century. Peter (Smelich), Archimandrite of the Alexander Nevsky Lavra, and Nicholas Kishdobronsky, the prefect of the St. Petersburg Theological Seminary, were important persons within that context. St. Petersburg Theological Academy became alma mater to many Serbs in the 19th and the early 20th centuries. Patriarch Varnava (Rosic), St. Mardarije (Uskokovic), bishops Sergej (Georgijevic) and Damascene (Grdanichky), as well as Dusan Jaksic, Pavle Svabic, and Lazar Perovic, professors in Serbian seminaries were among them. Saint Nikolai (Velimirovic) and Saint Justin (Popovic), the greatest Serbian theologians of the twentieth century, were students of St. Petersburg Theological Academy. The Department of History of the Slavic Churches was very important for Serbs studying in St. Petersburg. Ivan Savich Palymov, a famous professor of Slavic culture and literacy, chaired this department for a long period of time. He mentored the majority of Serbian students who were writing their theses on the subject of Serbian Church History. St. Petersburg Theological Academy thus became a unique center for research of the past of the Serbian Orthodox Church. This paper is an analysis of the role of St. Petersburg Theological Academy in the life of the Serbian Church and the development of Serbian theology, based upon archival data.
Keywords: Serbian-Russian Church relations, St. Petersburg Theological Academy, Serbian theology, candidates' theses, Ivan Savich Palymov, Patriarch Varnava (Rosic), St. Nikolai (Velimirovic), St. Justin (Popovic).
About the author: Vladislav Puzovic
Doctor of Theology, Associate Professor of the Faculty of Orthodox Theology at the University
of Belgrade (Republic of Serbia).
E-mail: [email protected]
ORCID: https://orcid.org/0000-0002-9415-6668
Article link: Puzovic V. St. Petersburg Theological Academy and the Serbs: the Historical Way and Theological Heritage. Khristianskoye Chteniye, 2020, no. 3, pp. 87-95.
Богато богословско наслеге дореволуционих руских духовних академика представка важан духовни капитал Руске Православне Цркве. Бро]ни радови савремених руских богослова релевантно приказу]у истори]у и богословско наслеге дореволуционих духовних академ^а1. Критичко бавжене историям сопственог богословжа и духовних школа представка поуздан темеж за дали разво] богословске науке и у том смислу представници савременог руског академског богословжа могу да буду пример истраживачима из других помесних Цркава.
У богатом истори^ком наслежу дореволуционих руских духовних академи]а постов ]едан сегмент на ко]и би требало обратити посебну пажну. Наиме, поменуте школе су биле на]више богословске школе Руске Православне Цркве, али би било погрешно посматрати их искжучиво у уском националном руском оквиру. Има]упи на уму чиненицу да су у нима високо богословско образована стицали представници готово свих православних народа, са пуним правом се може репи да су то биле васе.шенске духовне академи]е. Током XVIII, а нарочито XIX и почетком XX века васеженско ]единство Православна можда ]е на]боже било посведочено управо у овим школама. У ниховим клупама седели су, поред Руса, и Грци, Бугари, Румуни, Гру-зини, Чеси, православни Арапи, Jапанци, и наравно Срби. Све помесне православне Цркве имале су велико поверене у руске духовне академи]е и због тога су непрекид-но слале сво]е представнике на даже богословско образоване у Руси]у. Васеженски карактер дореволуционих духовних академи]а представжа важан духовни капитал Руске Православне Цркве ко]и може да служи као историйки пример свеправославног ]единства, посебно у овим тешким временима за читаву Православну Цркву у ко]има ]е нено васеженско ]единство озбижно угрожено.
Санктпетербуршка духовна академи]а била ]е alma mater великом бро]у ино-страних студената, ме^у нима и бро]ним Србима. На та] начин се ова Академи]а тра]но уткала у живот Српске Цркве. Истина, Санктпетербуршка духовна академи]а ни]е била главни центар високог богословског образована Срба у Руском царству. На]више Срба школовало се на Ки]евско] духовно] академии, потом на Московской док ]е Санктпетербуршка духовна академи]а била на трепем месту по бро]у српских студената2. Ипак, ме^у неним студентима нашла су се и четворица потоних српских светитежа, ]едан српски патриарх, дворца на]знача]ни]их српских богослова XX века, ]ош неколико српских архи]ере]а, као и професора српских богословских школа. Кроз них ]е у Српско] Православно] Цркви зрачио утица] Академи]е на Неви.
Српски студенти на Санктпетербуршкоj AyxoHHoj академии
Подаци о школовану Срба током XVIII века у духовно] школи при манасти-ру Светог Александра Невског у Санкт Петербургу су оскудни. У српско] литера-тури помине се неколико имена3. Знача]ну улогу у разво]у духовног образована
1 Проучаване исторщ'е дореволуционог руског академског богословла представла ]едан од приоритета савременог руског академског богословла. О томе током последних година, измену осталог, сведочи садржа] научних часописа духовних академщ'а, као и бро]не научне конферен-цщ'е посвеЬене дореволуционом академском богословском наслежу. Ме^у бродим истражива-чима сво]им радовима издва]а]у се предавачи на руским духовним школама Наталщ'а Jурjевна Сухова, Владимир Викторович Бурега, Дмитрщ Андре]евич Карпук.
2 О школовану Срба на дореволуционим руским духовним академщ'ама, деталнщ'е: [Пузо-виЬ, 2017].
3 Питомац дореволуционе Санктпетербуршке духовне академщ'е и потони професор Богосло-вщ'е у Призрену Мирко Jовановиh наводи да ]е први Србин ко]и се школовао у Санкт Петербургу био ро^ак архимандрита Александро-невске лавре Србина Петра СмелиЬа Стеван РаденковиЬ. Тврди и да ]е у руско] престоници богословско образоване стекао и потони светител митрополит Црногорско-приморски Петар I (ПетровиЬ Шегош) (Свети Петар Цетински) [Jовановиh, 1926, 20-29]. Новщ'и српски истраживач Чедомир ДениЬ наводи да су се кра]ем XVIII века у Санкт Петербургу школовали Павле Кенгелац и Станислав ФилиповиЬ [ДениЬ, 1986, 246-255].
у престоници, у овом периоду, имао ]е архимандрит Александо-невске лавре Петар (СмелиЬ), потоки архиепископ белгородски. Он ]е пружио важан допринос стабилизации прилика у духовном училишту при поменуто] лаври, отвара]уЬи пут ка успону ове школе [Карпук, 2013, 5-6]. Историчар Санктпетербуршке духовне академи]е Ила-рион Алексе]евич Чистович изнео ]е податак да ]е током 80-их година XVIII века професор философи]е и префект Александро-невске духовне семинари]е био «слав]а-носерб» Никола Кишдобрански. Чистович наводи да ]е Кишдобрански претходно поха^ао Ки]ево-Могиланску академи]у и западне универзитете, те да ]е био наставник у духовном училишту у Сремским Карловцима, за време карловачког митрополита Павла (НенадовиЬа). У Санкт Петербург стигао ]е на позив митрополита Гаврила (Петрова) [Чистович, 1857, 39], чи]им Ье насто]ан.има тамошаа семинари]а убрзо бити уздигнута у ранг духовне академи]е.
Главни период школовааа Срба на Санктпетербуршко] духовно] академии био ]е у друго] половини XIX и почетком XX века. У том периоду на ово] академии школовало се око 60 српских студената, од ко]их ]е ]едан стекао степен магистра богословла, а 25 степен кандидата богословла [ПузовиЬ, 2017, 472-564]. За Санктпе-тербуршку духовну академи]у у овом периоду била ]е везана ]една специфичност ко]а ]е била изузетно важна за Србе. Наиме, на ово] академии ]е 1885. године успо-ставлена Катедра за Истори]у Православних словенских Цркава (Журналы заседаний, 1886, 132-133). У аен задатак спадало ]е и проучаваае српске црквене прошло-сти. Управо ]е ово утицало на повеЬаае бро]а Срба у престоничко] академии кра]ем XIX и почетком XX века.
Ко су били Срби ко]и су кра]ем XIX и почетком XX века студирали на Санктпетербуршко] духовно] академи]и? На]пре треба истаЬи да ]е Санктпетербуршка духовна академи]а била ]едина дореволуциона духовна академи]а у Руси]и ко]у ]е завршио ]едан потоки српски патриарх. Реч ]е о патриарху Варнави (РосиЬу) (1930-1937) ко]и ]е у Санкт Петербургу, на кра]у студирааа 1905. године, примио монашки постриг из руку тадашаег ректора епископа Серги]а (Страгородског), потоаег руског патриарха. Лубав према руском народу патриарх Варнава ]е посведочио управо током сво]е управе Српском Црквом, када ]е био главни заштитник руских емиграната и аихове Руске заграничне Цркве. Интересантно ]е и то, што се том приликом супротставио захтеву свог духовног оца заменика м]естоблуститела митрополита Серги]а (Страгородског) да се укине Архи]ере]ски синод Руске заграничне Цркве [ПузовиЬ, 2016, 209-230]. Поред патриарха Варнаве Академи]у на Неви одре^ено време су поха^ала дво]ица на]веЬих српских богослова у XX веку, Свети епископ Никола] (ВелимировиЬ) и Преподобни Jустин (ПоповиЬ). Епископ Никола] ]е ]ош после завршетка богослови]е у Београду имао намеру да настави школоваае у Руси]и4, ме^утим наставио га ]е на Западу, одакле ]е после стицааа докторске титуле стигао у Санкт Петербург. Отац Jустин ПоповиЬ ]е стигао у Санкт Петербург ратне 1916. године, непосредно после примака монашког пострига у граду Скадру, где се налазио са главнином српске во]ске ко]а се повлачи-ла из отацбине према Грчко]. Он ]е био у групи српских младиЬа ко]е ]е српска влада организовано послала на дале школоваае у Руси]у. Путу]уЬи преко западне и северне Европе (Француска, Енглеска, Шведска) стигао ]е у руску престоницу и ступио на тамо-шау духовну академи]у, где ]е према подацима из Централног државног истори]ског архива Санкт Петербурга провео ]едан семестар (ЦГИА СПб. Ф. 277. Оп. 1. Д. 3839. Л. 1об). Поред Оца Jустина (ПоповиЬа), током ратних година на Санктпетербуршко] духовно] академии се школовао ]ош ]едан потоки српски светител. Реч ]е о Светом епископу Америчко-канадском Мардари]у (УскоковиЬу), ко]и ]е канонизован 2015. године. Он ]е припадао генерации студената (1912-1916)5 и активно ]е учествовао у аиховим
4 У Централном државном истори]ском архиву Украине у Ки]еву налази се молба, ксу'у ]е после завршетка Богословщ'е у Београду 1902. године управи исте упутио Никола ВелимировиЬ, у ко]о] тражи да настави богословско образоваае у Руси]и (ЦГИАУК. Ф. 711. Оп. 1. Д. 11045. Л. 1).
5 У Централном државном исторщ'ском архиву Санкт Петербурга налази се студентски досщ'е Светог Мардарща (ЦГИА СПб. Ф. 277. Оп. 1. Д. 273).
хуманитарним активностима током рата. Лично je обилазио петроградску сиротину, држао им проповеди и односио матери]алну помоЬ ко]у je за них прикуплао. Одмах по завршетку академи]е, у jeceH 1916. године, кренуо je у обилазак заробленичких логора у московском, казанском и омском во]ном округу, у ко]има су се налазили Сло-вени припадници аустро-угарске арми]е, ко]и су зароблени, махом у Галиции, током офанзива генерала Брусилова. Син^ел Мардари]е им се обраЬао проповедима у ко]има ]е доминирала тема панславизма, са Руслом као словенским Пьемонтом [Драгутино-виЬ, 2017, 23-42]. Из Руси]е ]е отишао у С]единене Америчке Државе где ]е постао први српски епископ на северноамеричком континенту. Поред Светих Никола]а (Велими-ровиЬа), Jустина (ПоповиЬа), Мардари]а (УскоковиЬа) на Санктпетербуршко] духовно] академии се школовао и четврти потони српски светител. Реч ]е о Светом Севасти]ану (ДабовиЬу), првом старешини српске духовне миси]е на северноамеричком континенту, канонизованом 2015. године, ко]и ]е провео ]едан семестар (1891) у Академии на Неви, после чега ]е прешао на Ки]евску духовну академи]у (ЦГИАУК. Ф. 711. Оп. 3. Д. 2024. Л. 2). На овом месту ]е знача]но подвуЬи да су Санктпетербуршку духовну академи]у поха^а-ла прва дворца српских светитела са северноамеричког континента.
Поред поменутих Срба на Санктпетербуршко] духовно] академии се школовало ]ош неколико значащих личности српског црквеног и научног живота. Ме^у нима су била и дворца српских епископа ко]и су иза себе оставили знача]но научно наслеге. Реч ]е о епископима Дамаскину (Грданичком) (генераци]а 1913-1917) и Ирине]у (^ор^евиЬу) (]едан семестар на Академи]и, током 1916). Ту ]е и епископ Сергее (Ге-орги]евиЬ) (генераци]а 1892-1896). Ме^у професорима српских богослови]а у Београду, Сремским Карловцима, Призрену и на Цетину, ко]и су завршили Академи]у на Неви, истичу се Марко ДраговиЬ (генераци]а 1878-1882), Павле ШвабиЬ (генераци]а 18861890), Лазар ПеровиЬ (генераци]а 1890-1894), Душан Jакшиh (генераци]а 1893-1897), Васили]е РистиЬ (генераци]а 1902-1906), Михаило Ву]исиЬ (генераци]а 1911-1915), Мирко Jовановиh (генераци]а 1913-1917) [ПузовиЬ, 2017, 361-414]. Свако од них оста-вио ]е иза себе солидно научно наслеге у Српско] Цркви.
Рад Ивана Савича Пашмова са српским студентима
У контексту школована српских богослова у Санкт Петербургу ]едно име ме^у професорима духовне академи]е има посебну важност. Реч ]е о Ивану Савичу Пал-мову, чувеном слависти и првом предавачу на Катедри за Истори]у Православних словенских Цркава6. Палмов ]е био одличан познавалац српске црквене истори]е као и актуалних црквених прилика. Током припреме за преузимане новоосноване Кате-дре боравио ]е, почетком 80-их година XIX века у различитим словенским землама, уклучу]уЬи и српске земле. Био ]е у Кралевини Срби]и, Кнежевини Црно] Гори, посетио ]е Карловачку митрополи]у и нене главне центре Сремске Карловце и Нови Сад, боравио ]е у Далмации и Боки Которско]. Истраживао ]е изворе за српску црквену истори]у, попут рукописа у Народно] библиотеци у Београду, у патри]ар-ши]ско] библиотеци у Сремским Карловцима, манастиру Ковилу код Новог Сада, библиотекама у Загребу и Лублани. Сусретао се са истакнутим представницима српског црквеног живота преко ко]их се упознавао са актуелним српским цркве-ним приликама. Посебно ]е важно истаЬи да се сусрео са архимандритом Никоди-мом (Милашем), тадашним ректором богословие у Задру, чувеним канонистом и питомцем Ки]евске духовне академи]е, од ко]ег се информисао о истории Српске Цркве у Далмаци]и и актуелним униатским притисцима Римокатоличке Цркве на православне Србе у том подруч]у7. Палмов ]е о овом путовану поднео деталан
6 О Ивану Савичу Палмову, уз преглед референтне библиографи]е о аему, деталнще: [Лаптева, 2011, 25-35]. Недавно ]е об]авлен рад о Палмову и на српском ]езику: [ПузовиЬ, 2018, 63-73].
7 Поред архимандрита Никодима (Милаша) Палмов се, током свог путовааа, сусрео и раз-говарао са ректором богословще у Сремским Карловцима московским доктором богословла
извешта] Савету Санктпетербуршке духовне академи]е у септембру 1883. године (Журналы заседаний, 1884, 50-94). Из овог извешта]а могла се назрети по]ава на-учника ко]и Ье у Руси]и представлати незаобилазан ауторитет у вези са питанима српске црквене прошлости и садашности.
Палмов ]е сво]им научним радовима дао важан допринос српско] црквено] историографии. У том смислу посебно су важна негова два рада, с почетна 90-их година XIX века, Исторический взгляд на начало автокефалии сербской церкви и учреждение патриаршества в древней Сербии и Новыя данныя к вопросу об учреждении сербской ар-хиепископии Св. Саввою в XIII в [Пальмов, 1891, 345-405; Пальмов, 1892, 421-458]. Први рад био ]е свечано годишне предаване ко]е ]е Палмов одржао на Санктпетербуршко] духовно] академии 17. фебруара 1891. године. Други рад представлао ]е допуну првог, тако да се ови текстови могу посматрати као ]единствена целина. У другом раду Палмов ]е по први пут упознао научну ]авност са важним документом из српске црквене истори]е протестним писмом охридског архиепископа Димитри]е (Хомати-на) упуЬеним Светом Сави Српском, после добрана самосталности Српске Цркве 1219. године. Ово ]е било важно откриЬе за српску црквену историографи]у, а рад ]е изазвао знача]ну пажну српских црквених историчара8, уклучу]уЬи и оца српске кри-тичке историографи]е архимандрита Илариона (Руварца)9. Палмов ]е руску црквену и научну ]авност редовно упознавао са на]нови]им дога^а]има у Српско] Цркви и до-стигнуЬима српске црквене историографи]е и то на]чешЬе на страницама часописа Христианское чтение [Пальмов, 1891, 8-36; 406-416; 460-491; Пальмов, 1895, 636-640; Пальмов, 1898, 455-470; Пальмов, 1905, 679-698; 811-832; 3-19; Пальмов, 1910, 508-526].
Палмов ]е држао апсолутни примат у раду са српским студентима у Санкт Петербургу. Он ]е био рецензент 14 кандидатских дисертаци]а ко]е су писали Срби. Поред нега, ментори Србима били су, измену осталих, и Иван 1егорович Троицки, Тимоте] Василевич Барсов, Серге] Александрович Солертински, Александар Павлович Висо-коостровски и други професори Академи]е. Ипак, веЬина Срба ]е долазила у Санкт Петербург управо због Палмова и негове Катедре10.
Као што ]е веЬ наглашено, веЬина српских студената долазила ]е у Санкт Петербург подстакнута посто]анем Катедре за Истори]у Православних словенских Цркава, ко]а ни]е посто]ала на другим духовним академи]ама. ВеЬина ]е писала кандидатске дисертаци]е на теме из српске црквене истори]е, под менторством Ивана Савича Палмова. Палмов као ментор ни]е био строг. О неговом односу са српским студентима сведочио ]е професор Никола] Никанорович Глубоковски. Навео ]е да су српски сту-денти били под патронатом Палмова, у то] мери, да су «скоро сасвим измицали од професорског руководеЬег надзора». Палмов им ]е, по сведочену Глубоковског, «све-цело и без остатка давао сву сво]у словенску душу и као кокош сабирао сво]е пилиЬе под крила, недопушта]уЬи било какву нелагоду за них, и буквално плачуЬи молио различите олакшице и попуштана». По оцени Глубоковског, ово ]е често водило слабим резултатима српских студената, ме^у ко]има су само ретки успевали да се издигну изнад пону^ених погодности [Глубоковский, 1999, 237]. И поред онога што ]е
архи^аконом Емилщ'аном (РадиЬем), епископом Бококоторским Герасимом (ПетрановиЬем), се-кретаром црногорског министарства просвете и црквених дела и питомцем Санктпетербуршке духовне академщ'е Марком ДраговиЬем.
8 Приказ овог рада Палмова об]авио ]е тада водеЬи историчар Цркве у Кралевини Србщ'и архимандрит НиЬифор (ДучиЬ): [ДучиЬ, 1892, 876-884].
9 По сведочену познатог српског историчара Jована РадониЬа рад Палмова Новыя данныя к вопросу об учреждении сербской архиепископии Св. Саввою в XIII в. са великом пажном читао ]е архимандрит Иларион (Руварац) [РадониЬ, 1932, 240].
10 Срби су понекад покушавали да са других духовних академщ'а пре^у у престоничку управо због Катедре за Исторщ'у Православних словенских Цркава. Такав аргумент, например, приликом покуша]а преласка са Московске на Санктпетербуршку духовну академщ'у навео ]е 1889. године Владимир Зеремски, потони епископ Иларион, познати српски библиста и цркве-ни историчар (ЦГАМ. Ф. 229. Оп. 4. Д. 1402. Л. 5-6).
посведочио Глубоковски, ипак се може реЬи да су послали и позитивни резултати сарадае Палмова и српских студената. Створена ]е сво]еврсна школа српске црквене историографи]е у Санкт Петербургу. На основу садржа]а рецензи]а Палмова на српске кандидатске дисертаци]е може се заклучити да ]е ]едан део аих писан на основу истраживааа архивске гра^е у српским и руским архивама. Тиме су дисертаци]е, несумаиво, доби]але на квалитету. Чиаеница ]е, тако^е, да су неки од српских ученика Палмова касни]е постали плодни црквени историчари, попут Душана Jакшиhа и Павла ШвабиЬа. Поред ученика Палмова допринос српско] црквено] историографии дали су и ученици Ивана Jегоровича Троицког и наследника Палмова на Ка-тедри Васили]а Максимовича Вер]ушког. Ученик Троицког Марко ДраговиЬ сматра се утемеливачем историографи]е у Црно] Гори. Сво]е прве научне кораке начинио ]е у Санкт Петербургу, пишуЬи 1881. године кандидатску дисертаци]у под менторством Троицког, а под насловом Митрополит черногорский Василий и его сношения с Россией. Под менторством Вер]ушког 1917. године кандидатску дисертаци]у написао ]е Мирко Jовановиh, а под насловом Сербско-русские культурно-церковнные отношения в XVIII в. (ЦГИА СПб. Ф. 277. Оп. 2. Д. 136). Jовановиh ]е као професор богословие у Призрену написао низ квалитетних црквеноистори]ских радова, уклучу]уЬи и ]едан посвеЬен српско-руским црквеним везама [1овановиЬ, 1926, 16-30].
Мали бро] српских кандидатских дисертаци]а писаних на дореволуционо] Санктпе-тербуршко] духовно] академии ни]е био посвеЬен темама из српске црквене истори]е. Ме^у аима ]е дисертаци]а Светог Мардари]а (УскоковиЬа) посвеЬена пансловенским иде]ама Алексе]а Степановича Хом]акова. Ово ]е ]една од ретких српских кандидатских дисертаци]а писаних у Санкт Петербургу ко]а ]е сачувана (ОР РНБ. Ф. 573. Оп. 2. Д. 237). Дисертаци]а одише панславистичким иде]ама у чи]ем центру се налази Руси]а као пансловенски центар са посебном миси]ом у васелени.
Санктпетербуршку духовну академи]у и Српску Цркву везу]е знача]но за]еднич-ко истори]ско-богословско наслеге. Имена Светих Никола]а (ВелимировиЬа), Jусти-на (ПоповиЬа), Мардари]а (УскоковиЬа), Севасти]ана (ДабовиЬа), патриарха Варнаве (РосиЬа) тра]но везу]у Академи]у на Неви са Српском Црквом. Неки од аих су завр-шили Академи]у, неки су на ао] кратко боравили, али ]е она у сваком од аих оставила траг. Та] траг ни]е био само интелектуалног, веЬ ]ош важни]е духовног карактера. Не треба заборавити да ]е духовна атмосфера на Академии утицала на потоаег српског патри]арха Варнаву (РосиЬа) да баш у Санкт Петербургу прими монашки постриг. Лубав Светог епископа Никола]а (ВелимировиЬа) према Руско] Цркви и руском народу сво]е корене имала ]е у аеговом студентском боравку у Санкт Петербургу. Тешка истори]а обе Цркве у XX веку утицала ]е да се некадашае плодне везе прекину и да се постепено почну обнавлати тек кра]ем XX и почетком XXI века. Управо због будуЬих односа потребно ]е континуирано критичко проучаваае за]едничког наслега, пошто оно представла велики залог за будуЬност веза Санктпетербуршке духовне академи]е и Српске Цркве.
Источники и литература
Источники
1. Журналы заседаний (1884) — Журналы заседаний Совета СПбДА за 1883/1884 учебный год. СПб., 1884. С. 50-94.
2. Журналы заседаний (1886) — Журналы заседаний Совета СПбДА за 1884/1885 учебный год. СПб., 1886. С. 132-133.
3. ОР РНБ — Отдел рукописей Российской национальной библиотеки (С.-Петербург). Ф. 573. Оп. 2. Д. 237.
4. ЦГИА СПб — Центральный государственный исторический архив г. С.-Петербурга. Ф. 277. Оп. 1. Д. 273; Д. 3839; Оп. 2. Д. 136.
5. ЦГАМ — Центральный государственный архив г. Москвы. Ф. 229. Оп. 4. Д. 1402.
6. ЦГИАУК — Центральный государственный исторический архив Украины в г. Киев. Ф. 711. Оп. 1. Д. 11045; Оп. 3. Д. 2024.
Литература
7. Глубоковский (1999) — Глубоковский Н. Н. С.-Петербургская духовная академия во времена студенчества там патриарха Варнавы // Церковно-исторический вестник. 1999. № 2-3. С. 219-243.
8. ДениЬ (1986) — Деник Ч. Школовагае Срба у Руси]и кра]ем XVIII века и однос суна-родника према гаима // Jугословенске земле и Руси]а у XVIII веку / Ред. В. ЧубриловиЬ. Београд: Српска академи]а наука и уметности, 1986. С. 239-262.
9. ДрагутиновиЬ (2017) — Драгутиновик Д. Животопис владике Мардари]а. Чикаго. Лос Ан^елес. К>у Jорк: Севасти]ан прес, 2017. 179 с.
10. ДучиЬ (1892) — Никифор (Дучик), архим. Српска автокефална архи]епископи]а, ПеЬска патри]арши]а и нови подаци // Весник Српске Цркве. 1892. № 9. С. 876-884.
11. Jовановиh (1926) — 1овановик М. Срби у руским школама у XVIII веку // Црква и живот. 1926. №. 1-2. С. 16-30.
12. Карпук (2013) — КарпукД.А. Санкт-Петербургская православная духовная академия — вехи истории. М.; СПб.: Учебный комитет Русской Православной Церкви, Издательство богословской литературы «Аксион эстин», Духовно-просветительский центр Андреевского благочиния г. Москвы «Илютротон», 2013. 68 с.
13. Лаптева (2011) — Лаптева Л.П. Профессор Санкт-Петербургской духовной академии И.С. Пальмов как историк зарубежных церквей // Славянский альманах. 2010. М., 2011. С. 25-35.
14. Пальмов (1891) — Пальмов И. С. Закон о церковных властях Восточно-Православной Церкви в королевстве Сербии // Христианское чтение. 1891. № 1-2. С. 8-36; № 3-4. С. 406416; № 5-6. С. 460-491.
15. Пальмов (1891) — Пальмов И. С. Исторический взгляд на начало автокефалии сербской церкви и учреждение патриаршества в древней Сербии // Христианское чтение. 1891. №. 3-4. С. 345-405.
16. Пальмов (1892) — Пальмов И.С. Новые данные к вопросу об учреждении сербской архиепископии Св. Саввою в XIII в. // Христианское чтение. 1892. №. 5-6. С. 421-458.
17. Пальмов (1895) — Пальмов И. С. Новости иностранной литературы, Истори]а српске православне цркве од први]ех десетина VII века до наших дана од Архим. Никифора Дучича, Биоград 1894; Истори]а српске цркве епископа Никанора Ружичича, у Загребу 1893; Правила Православне Цркве с тумачегаима, радня Никодима епископа Далматинского, Кн. 1, Нови Сад 1895 // Христианское чтение. 1895. № 5-6. С. 636-640.
18. Пальмов (1898) — Пальмов И.С. Блаженопочивший сербский митрополит Михаил как ревнитель церковного благоустройства и церковного мира // Христианское чтение. 1898. № 4. С. 455-470.
19. Пальмов (1905) — Пальмов И.С. Новейшее устройство Православной черногорской Церкви // Христианское чтение. 1905. № 5. С. 679-698; № 6. С. 811-832; № 7. С. 3-19.
20. Пальмов (1910) — Пальмов И. С. Закон о приходском духовенстве в Черногории // Христианское чтение. 1910. № 4. С. 508-526.
21. Пузовиh (2016) — Пузовик В. Патриарх Варнава (Роси^ и црквени спорови у «Загра-нично] Руси]и» // Срби]а и Руси]а 1814-1914-2014. Београд, 2016. С. 209-230.
22. ПузовиЬ (2017) — Пузовик В. Руски путеви српског богословла. Школоване Срба на руским духовним академи]ама 1849-1917. Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду; Ш Службени гласник, 2017. 830 с.
23. ПузовиЬ (2018) — Пузовик В. Иван Савич Палмов као истраживач српске црквене истори]е // Прилози за книжевност, ]език, истори]у и фолклор. 2018. №. 84. С. 63-73.
24. РадониЬ (1932) — Радоник J. Иларион Руварац и негови радови на полу црквене истори]е // Споменица Илариона Руварца (1832-1932). Сремски Карловци: Историско друштво у Новом Саду, 1932. С. 229-244.
25. Чистович (1857) — ЧистовичИ.А. История Санкт-Петербургской духовной академии. СПб.: Типография Якова Трея, 1857. 458 с.
