CC BY
15
ПРИЛОГ УНАПРЕЪЕ^У РАДА И УПРАВ^А^А У BOJHOJ АКАДЕМИJИ И НА УНИВЕРЗИТЕТУ ОДБРАНЕ
Марко Д. Андре^п8, Ивана М. Андре^п5, Славиша Н. Арсипа, Ср^ан Д. ^убо]евипа а Универзитет одбране у Београду, Во]на академи]а, Катедра логистике
e-mail: [email protected]; [email protected]; [email protected]
б Висока школа струковних студи]а за ДТМ, Београд
e-mail: [email protected]
DOI: 10.5937/vojtehg63-7038
ОБЛАСТ: организационе науке ВРСТА ЧЛАНКА: прегледни чланак иЕЗИК ЧЛАНКА: српски
Сажетак:
Обимне и динамичне организационе промене ще су у последних неколико година спрово)ене у области одбране захватиле су и области високог образована и научноистраживачког рада везаног за одбрану. Насто}ао се формирати нови, интегрисани научни и образовни систем, хармонизован са националним системом, щи пе бити самообновл>ив и делом самоодржив, те као такав бити кори-стан не само систему одбране веп и широj друштвеноj за}едници. Да би се операционализовала основна замисао основан jе Универзитет одбране, као државни универзитет и институциа интегра-тивног карактера у коjоj се одбрана изучава и истражуjе на науч-ним основама.
Анализом функционисана Универзитета одбране на нечелима и логици системског и ситуационог приступа, кроз сагледаване постоjеfíих начина рада, тренутних могупности, потреба и очеки-ваних резултата, може се уочити да постоjе могупности за оп-ште унапре)ене постоjеñег стана и за постизане вишег нивоа организационих перформанси.
Могупности за унапре)ене стана постоjе у области ускла)ивана постоjеñе и националне нормативно-законске регу-лативе, затим организацие, организационе културе, у области технологие рада, квалитета и расподеле, у функциама и про-цесима, као и у домену поjединачних елемената система.
К^учне речи: образована, промена, интегрални приступ, квалитет.
(Щ)
Увод
Високо образовав представка врло знача]ан део стратеге моЬи и утица]а реалног система одбране. Креативност као базични ресурс продукте иноваци]е ко]има ]е систем одбране могуче опле-менити и унапредити.
Организационе промене у држави током послед^е децени]е, као важну државну функци]у и по^е об]ективне друштвене стварно-сти, нису заобишле ни одбрану. Актуелне околности наметнуле су низ изазова:
- веЬу цивилну контролу система одбране и веЬу цивилну одго-ворност,
- паметну и логистички одрживу одбрану,
- формира^е новог, делом самоодрживог и самообнов^ивог система научноистраживачке делатности и образовала у области одбране, хармонизованог са еквивалентним друштвеним (цивилним) системом, ко]и Ье као такав бити потребан и користан систему одбране, привреди, друштву и држави,
- виши квалитативни ниво изучава^а одбране и
- виши квалитативни ниво научног истражива^а одбране.
Стратеги]ски одговори на наведене захтеве окружена били су:
- ствара^е институционалних услова за цивилну контролу и од-говорност за ста^е одбране,
- веЬе економиса^е ресурсима у одбрани и веЬа транспарент-ност у кориште^у ресурса,
- државна подршка и одре^ива^е тежишта и приоритета ради ствара^а услова за веЬу синерги]у науке (научних институци]а) и образовних институци]а, као и делимични прелазак научних и обра-зовних установа на „самофинансира^е", као основа за превазила-же^е круци]алног недостатка - одсуства адекватног управ^а^а,
- оснива^е Универзитета одбране (УО), као интегрисаног др-жавног универзитета и институци]е у коjоj се одбрана изучава на на-учним основама и научно третира са ИМТ (интердисциплинарно, мултидисциплинарно и трансдисциплинарно) аспекта,
- акредитаци]а Во]не академи]е (високошколска ]единица УО) и Медицинског факултета Универзитета одбране (МФУО) као високих школа и научноистраживачких организаци]а и
- убрзане припреме и отпочи^а^е школова^а професионалних припадника Во]ске и запослених у државно] администрации на за-]едничком студ^ском програму у оквиру Високих студи]а одбране и безбедности, што доприноси ]единственом политичком, економском и во]ном гледа^у на одбрану и безбедност зем^е.
(шТ>
На]знача]ни]а промена у систему одбране настала jе формира-^ем уО. Анализу и оцену достигнутог ста^а, у разво]у и функциони-са^у УО, треба вршити у односу на претходно ста^е, али и у контексту же^а и очекива^а корисника услуга (систем одбране, цивил-ни студенти ко]и се школку на УО, студенти ко]и се школку на уни-верзитетима и факултетима ко]и има]у разви]ене за]едничке студи]-ске програме са УО, односно Во]ном академиям, студенти - кадети страних држава и ^ихови инвеститори).
Промене предузете ради побо^ша^а ста^а система и решава-^а проблема у ^ему треба да се третира]у на начелима и логици системског и ситуационог приступа, а све дефинисане акци]е треба усмерити ка подиза^у перформанси високошколских ]единица УО на квалитативно виши ниво.
Високо образовав, научноистраживачки рад (НИР) и ^ихови „производи и услуге" треба да се посматра1у кроз читав животни ци-клус, на целом току и са аспекта квалитета1.
У области реформе високог образовала за потребе одбране остварено ]е доста добрих резултата, али актуелни временски тре-нутак захтева више.
Синхронизованим напорима шире за]еднице, органа управ^а^а и послово^е^а и уво^е^ем система ко]и прави баланс измену радног учинка и емоционалног задово^ства запослених могуЬе ]е унапреди-ти способности УО и високошколских ]единица у саставу УО до нивоа ко]им Ье се поносити држава Србиjа и сви запослени на УО.
Приступ унапре^еъу наставног и научное рада
Образовав не треба перципирати као трошак, веЬ као инвести-ци]у, ко]а се озби^но припрема у адекватном организационом амби]ен-ту (Ап^ю е1 а1, 2011, рр.5-26). Услед тога, унапре^е^е квалитета образовала2 и истражива^а на УО треба ускладити са дугорочним
1 Ради унапре^е^а пост^еЛег ста^а свако] стратешко] одлуци треба да претходе озби^не студне и анализе, засноване на примени квалитетних „алата", као што су: „Cost-benefit" анализе, SWOT анализе и методе вишекритер^умске оптимизаци|е. Оптимизаци|у решена треба вршити на нивоу система (држава) као целине, а не на нивоу по]единих подсистема и делова.
Уз уважава^е принципа стандардизаци]е, специ]ализаци|е и симплификаци]е, у Во]но] академии треба,разви]ати, првенствено, високо образовав и НИР, чиме Ле се подиви квалитет и омогуЛи-ти ожив^ава^е процеса обуке у ВС преко веЛе упослености ресурса ко]и су наме^ени за обуку.
2 Данаш^и систем образовала (у друштву) да]е и сувише неапликативна зна^а, а пре-мало актуелних, поготово у односу на технички напредак, разво] науке о управ^а^у и глобалне промене. Зато формална спрема „финалног производа" не одговара у дово^-но] мери про]ектованом радном месту. Део зна^а поста]е инертан или одумире. Посебно ]е неадекватан ди]алектички приступ образова^у. Знатан бро] запослених ]е, услед недо-
<и£>
концептом разво]а система одбране и друштва у целини, уз уважава^е технологи]е одви]а^а процеса образовала и обучава^а, ]ер брза, ]еф-тина и истовремено квалитетна решена у образовав нису позната.
Потребну флексибилност, као одговор на велике технолошке и организационе изазове, могуче ]е остварити унапре^е^има и разво-]ем нових програма у складу са потребама праксе.
Неопходно ]е да посто]е и дугорочне, ме^усобно ускпа^ене страте- ю ги]е разво]а система одбране (и ^еговог система високог образовала) ° и привреде. Систем образовала, заснован на начелима Боло^ског процеса, довео ]е до вид^ивих помака (укинут ]е кампа^ски рад, али ]е изгублена „дубина зна^а" због ограничене употребе литературе, па се као решете намеке континуирана едукаци]а кроз читав радни век).
Модернизаци]а и оздрав^е^е друштва може се постиЬи само реформом управ^а^а у ]авном сектору3 и реформом образовала4. Ме^утим, она захтева адекватан наставнички кадар ко]и Ье ]е спро-водити и у томе ]е срж проблема (двоструки кадровски вид реформе, треба истовремено ме^ати и навике и стицати нова зна^а). Рефор- Ц му ]е лакше зацртати него спровести, ]ер постов отпор код актера.
Управ^ати новим друштвом и новим системом не може се без нових зна^а, па ]е зато важно да се сваки по]единац оспособи за ону £ улогу у друштву за ко]у ]е на]подесни]и (а не ко]у воли), ]ер квалитет система зависи од квалитета и врсте образовала ^егових елемена- | та - чланова (друге могуЬности су исцрп^ене).
У домену реформе образовала у ВА и на УО, начела перма- | нентног и повратног образовала и напретка5 првенствено се односе на наставне кадрове.
Образовни систем мора бити отворен и са експлицитно дефини-саним критери]умима успешности (Векег е1 а1, 1994), а афирмативна организациона клима подлога за елиминиса^е посто]еЬих негатив- | них односа и отпора иноваци]ама у образова^у. Ради побо^ша^а посто]еЬег ста^а и унапре^е^а управ^а^а на УО, као и унапре^е-^а производа и услуга ко]е УО пружа, неопходно ]е про]ектовати ду-
горочан концепт разво]а са израженим организационим аспектом, ¡5
^
ср
а
ср
ф р
с го
р
примерен потребама праксе, захтевима времена и савременим трендовима. Такав концепт подразумева процесно6 засновано упра-
статка адекватних програма школова^а и усавршава^а, потребна зна^а стекао кроз радну праксу, а не конвенционалним путем.
3 Проблеми веЛине ]авних и државних система (предузеЛа) ]есу ниске цене услуга, вишак запослених, запуштена и израубована опрема и инфраструктура, али се као ]едан од знача]ни]их разлога наводи и слабо управ^а^е овим предузеЛима. ср
4 Наш национални ци^ треба да буду образовав и памет, као на]веЛи разводи потенц^али. -
5 Напредак ни]е пуко поправ^а^е прошлости, веЛ непрекидно крета^е према будущности. <
6 Актуелни захтеви намеку посто]а^е и едукаци]у специ]ализованих менадера за упра-в^а^е организационо-технолошким процесима
111
™ в^а^е и пoслoваfce УО и висoкoшкoлских (ВШ) ]единица, yсмepeнo
о
на финални пpoизвoд и услугу rajy пpyжа oбpазoваtoe и НИР.
У систему oдбpанe нyжнo je пpихватити бeзpeзepвнo oпpeдe-^е^е за стандаpдизациjy, симплификаци]у и спец^ализац^у7, што би имплициpалo pациoналнy yпoтpeбy oгpаничeних peсypса.
Cпeциjализациjа би у случа]у УО и ^егових висoкoшкoлских je-диница, пoсeбнo Вojнe академи]е, пoдpазyмeвала вепе yсмepаваfce c¿ ка академс^ висoкoшкoлскoj настави и наyчнoистpаживачкoм pадy, кpoз дифepeнциjациjy факултета, схoднo пpипаднoсти научним пo-=5 ^има. Пpoмeна кoнцeпта шкoлoваfcа, са „шкoлoваtoа за pаднo ме-о стo" на „шкoлoваtoe за запoш^аваfce" пpeдстав^а нужан oдгoвop на
< пpoмeнe (Heleta, 2003). Cпeциjализациjа за pаднo место, пpeма нo-^ вoм ганцепту, oбав^ала би се у гампетентним opганизациoним цене линама Boj^e Cpбиje, а усва]а^е актуелних и савpeмeних научних ш сазна^а кpoз интeнзивнo кoнтинyиpанo oбpазoваtoe и yсавpшаваtoe £ на специ]алистичким кypсeвима у висoкoшкoлским ]единицама.
< Пoстeпeним yвo^etoeм oваквих пpoмeна, уз уважава^е op^^ зациoних капацитета (инфpастpyктype) и peсypсних oгpаничetoа, сманила би се ш^ина зoнe ангажoваtoа и пoвeñала дубина зoнe oдгoвopнoсти и интepeса.
и Унапpe^efce ста^а мoгyñe je извести и на ма^ и на микpoпла-
ну, ангажoваfceм свих суб]еката УО и свих заинтepeсoваних стpана, кpoз синepгиjскo пoвeзиваtoe8. ■у Оптимизаци]у peсypса и peшefcа тpeба вpшити на нациoналнoм
нивoy. Ради пpeзeнтoваtoа и заштите сoпствeних иде]а и интepeса, нeoпхoднo je паpтиципиpаtoe у нациoналним телима кojа се баве ви-§ сoким oбpазoваfceм, наугам и тeхнoлoшким pазвojeм. У складу са о тим, сва пoзитивна peшefcа кojа пoстoje у висoкoшкoлскoм систему у дpyштвy тpeба уфадити и у фyнкциoнисаfce УО и oбpатнo.
Одлуке o пpoфилy кадpа кojи се шкoлyje у ВА тpeба дoнeти уз уважава^е тpeнда у пoвeñаfcy бpojа ^уди ^и се ангажу]у на пpoиз-вoдtoи услуга у oднoсy на 6poí ангажoваних у стваpаtoy пpoизвoда и пoстeпeни пpeлазак са eкoнoмиje пpoизвoда на eкoнoмиjy услуга9.
>
7 ^а^ализа^а cpганизациcних целина система oдбpанe за cдpe^eнy вpстy пcсла, на-сyпpcт u^pe^y асcpтимана активнcсти, пoзитивнo утиче на квалитет feихcвcг cбав^а-^а. У тcм смислу, УО тpeба да, кpcз висcкcшкcлскe ]единице, pазвиjа yнивepзитeтскy мисаc, да yнапpe^yje висcкc cбpазcваfee и наyчнcистpаживачки pад, а cбyкy да делеги-pа пcстcje^им, за тc кcмпeтeнтним opганизациoним целинама у Bcjсци Cpбиje.
8 Отпopи yнапpe^efey ста^а не сме]у се пpавдати спeцифичнcстима пpcизвcда и вojнe cpганизациje. Закcни и пpинципи су yнивepзални, а пpиcpитeт ци^ева и интepeса вишег система се пoдpазyмeва.
9 Удec услужних у oднoсy на пpcизвcднe дeлатнcсти у матepиjалнo pазвиjeним зем^ама света у сталнoм je пcpастy.
112
Услед тога, Универзитету одбране потребна ]е и веЬа упра-в^ачка, академска и финанси]ска аутономи]а, као и ]асно дефиниса-ни управ^ачки токови. Миси]а, задаци и ци^еви (об]ектни и намен-ски), као и тежишта и приоритети, мора]у бити познати и општепри-хваЬени ме^у свим организационим ]единицама и члановима уО и свим стеикхолдерима. У таквим условима, и уз транспарентност кри-тери]ума успешности, могуЬе ]е успоставити и адекватан радности-мулативни систем, ко]и почива на доприносу прокламованим ци^е-вима, у складу са законима и стандардима.
Неки од праваца унапре^ена стана на Универзитету одбране jесу оптимизациа режиске радне снаге и броjа лица ща нису ди-ректно у функции основне производне делатности щом се баве високошколске jединице (високо образоване и научноистраживач-ки рад), научно проjектоване структуре и димензиониране елеме-ната у складу са обjективним потребама и развоjним плановима. Потребно jе преиспитиване и корекциа мисие сваке организацио-не целине и растереЬене Воjне академие (с обзиром на додеъену мисиу од стране оснивача) обавеза ще могу реализовати друге структуре у систему одбране (воjна обука, логистика, интернатски и касарнски послови итд.).
Утрошак новца и организациске енергие, као и обим медиске презентацие високошколских jединица мора да кореспондира са мисиом и задацима, а ангажоване чудских ресурса, посебно кадета, треба да буде што више у складу са дугорочним концептом развоjа и дугорочним смерницама (мане у функции дневних опера-тивних одлука вишег система: као организациона кадровска резерва).
Потребно jе брже стварати услове за здраву интерну и екс-терну радну конкуренццую. Ради тога постепено треба уводити институциу jавног конкурса при избору органа послово^ена и дру-гог руководеПег кадра (ректор и проректори, декан и продекани, начелници катедри...)11.
Одговара]уЛом регулативом (закон, стандарди, критери]уми и мерила) треба уредити ефикасност и ефективност организаци]е. Тако^е, законски уре^еним радностимулативним системом, заснованим на здраво] и правилно] расподели (плате, бонусе, стимулансе, награде..), у складу са доприносом прокламованим ци^евима као централно] категории одлучива^а и ]едино] идеологии када ]е разво] у пита^у, треба мотивисати органе управ^а^а, послово^е^а и све запослене да више и квалитетни]е раде и да буду одговорни]и.
10 Ако нема конкуренте не зна се вредност нечега и нема услова за ствара^е елите.
11 Ова] приступ повеЛава друштвену одговорност изабраних лица и да]е им ауторитет ко]и извире из живота и чи^еница, што у крадем исходу унапре^е и олакшава управ^а^е.
7
оо о
с н
0
си
1
го р
ю ч о
н си
СО р
си ш
> го
I
си
го сЮ
I
сТ со
го £
го £
ш
го р
с
го ч
го р
си ^
си р
с го
I
1_ о
с; ^
р
с С
4£=
С^ р
I <
<N О
X
О >
ю
о сч
ОС ш
ОС ZD
о
о _|
< о
X О ш
I>-
Q1 <
н
(Л <
-J
О >о
X ш н о
О >
Напоре треба усмерити ка томе да УО постане нека врста пословное „бизнис инкубатора" 4uju састав изражава широк спек-тар интереса из щее Ье се за неколико година формирати ембри-он кластера од ореанизационих целина ще се баве повезаним и сличним пословима (ВА, МФ-ВМА, ТОЦ, ВТИ, фабрике српске од-брамбене индустр^е, можда и неки елементи jавно-приватное партнерства) како би се постиеао довоъан обим производи и конкурентан производ (услуга) у екстерном окружеъу.
Миси]у, ци^еве (об]ектни и наменски), резултате и задатке, технологу, као и тежишта и приоритете, у смислу синерги]ског дело-ва^а, треба синхронизовати у свим организационим ]единицама и код свих чланова УО. У таквим условима и уз транспарентност кри-тери]ума успешности могупе ]е успоставити и адекватан радностиму-лативни систем, ко]и почива на „специфично] тежини" по]единца и доприносу прокламованим ци^евима УО.
У складу са доприносом у достиза^у дефинисаних ци^ева, распо-делом као централном категориям одлучива^а када ]е разво] у пита-^у, треба стимулисати и органе управ^а^а, послово^е^а и остале за-послене како би се унапредила ефикасност и ефективност рада.
Институционални оквир за унапре^еъе наставное и научное рада
Пре предузима^а организационих мера и поступака усмерених на унапре^е^е квалитета образовала и истражива^а у Во]но] академии, неопходно ]е познавати релевантне чиниоце и предуслове успешних организационих промена (табела 1).
Организациону енерги]у и напоре треба усмерити ка остваре^у правне и организационе следивости по читаво] дубини интегрисаног система, ка оптимизира^у организационе дубине УО и високошкол-ских ]единица (броj хи]ерархи]ских нивоа утиче на бро] ^уди ко]и се извлаче из основног, мисирм одре^еног процеса), инсталирати по читаво] дубини система вредносни систем и хи]ерархи|у академских зва^а (академик, професор, ванредни професор, доцент, асистент, сарадник), експлицитно и енергични]е изразити миси]у УО и високо-школских ]единица, увести радностимулативни систем и унапредити статус наставног особ^а.
Има]упи у виду наведене предуслове, а ради унапре^е^а квалитета рада и управ^а^а на УО, неопходно ]е формирати УО као чвршпу организаци]у, са вепим степеном организационе самостал-ности, са вепим академским слободама и вепом финанси]ском само-сталношпу.
Aдeквaтним пpojeктoвatoeм opгaнизaциoнe cтpyктype УO и вигоко-шкoлcкиx jeдиницa y ^говом cacтaвy тaкo^e тpeбa oбeзбeдити oдpe-^ни cтeпeн дeцeнтpaлизaциje, уз фopмиpatoe зaceбниx фaкyлтeтa (фaкyлтeт зa мeнagмeнт, фaкyлтeт зa логиетику и тexничкo-тexнoлoшкe нayкe и мeдицинcки фaкyлтeт), у чиje ñe димeнзиoниpatoe бити yгpa^e-нa paзвojнa и кaдpoвcкa peзepвa, у cкпaдy ca пpиpoднoм флyктyaциjoм кaдpoвa. Ca acпeктa xиjepapxиjcкиx однога yнyтap У0 и cиетeмa oдбpa-нe yoпштe, фaкyлтeти нужно мopajy бити opгaнизaциoнo вeзaни зa У0 (Andrejic et al, 2010, pp.33-61), a pacтepeñeни xиjepapxиjcкиx вeзa ca дpyгим opгaнизaциoним цeлинaмa Mиниетapетвa oдбpaнe.
Ca пpoизвoднo-пpoцecнoг acпeктa, нeoпxoднo je cмatoити acoP-тимaн пpoизвoдa raje У0 пpyжa и пocтeпeнo ce cпeциjaлизoвaти зa oдpe^eнe пpoизвoдe и y^yre, кaкo би ce oбeзбeдилa интepнa и era-тepнa кoнкypeнтнocт, зaxвa^yjyñи вeñoj пpoизвoднoj cepиjи (уз иcтe фикcнe тpoшкoвe) и фpeквeнциjи пojaв^ивafca oдpe^eнoг пpoизвoдa - у^уге. У том cмиcлy, пoтpeбнo je cтвopити ycлoвe дa нocиoци тeo-pиjcкo-мeтoдoлoшкиx и aкaдeмcкo oпштeoбpaзoвниx пpeдмeтa и ca-дpжaja нa У0 буду кoмпeтeнтни кaдpoви ca цивилниx фaкyлтeтa, кojи cy мaтични зa кoнкpeтнe oблacти (то je jeдaн од пpилoгa oптимизa-циjи Peuie^a нa нивоу дpжaвe), a нa У0 и пoceбнo у Bojнoj aкaдeмиjи paзвиjaти нacтaвнички и иcтpaживaчки кaдpoвcки пoтeнциjaл зa нa-yчнo-cтpyчнe и cтpyчнo-aпликaтивнe пpeдмeтe и caдpжaje.
0cнoвнa дeлaтнocт и нaмeнa Bojнe aкaдeмиje, кao toeнe к^yчнe oдpeдницe, тpeбa дa бyдe yoч^ивa cпo^aшfceм oбjeктивнoм и нeзa-виcнoм пocмaтpaчy, a yнyтap Bojнe aкaдeмиje œe фyнкциje и по-cлoвни пpoцecи ycмepeни кa квaлитeтнoм виcoкoм oбpaзoвatoy и ио-тpaживafcимa у дoмeнy oдбpaнe.
У cклaдy ca зaxтeвимa вpeмeнa и кoнцeптyaлним oпpeдe^e-^м, aли и caмoм пpиpoдoм и пojмoвним oдpe^efceм yнивepзитeтa, нa У0 aкaдeмcки дyx и cлoбoдe мopajy имaти пpимaт нaд ycкoзaнaт-^им acпeктимa шкoлoвafca и нaд обуком12. Иcтoвpeмeнo, нyжнa je вeña paднa eфикacнocт и eфeктивнocт кaкo би ce у што c^P^e вpe-мe дocтигли cтpoги кpитepиjyми и зaxтeви кoje мoдepнo aкaдeмcкo oкpyжetoe нocи.
12 Пpoцec oбyкe (гаи вojни пpoгpaми, нa cвим нивоимта и oблицимa шкoлoвafea и ycaвpшa-вafea) кojи ce peaлизyje у Bc^oj aкaдeмиjи, у том œe^y, тpeбa што пpe paздвojити од вим-ког cбpaзcвafea, xapмcнизcвaти ra ca ц^ловитим cиcтeмcм cбyкe у BojcL^ Cpбиje, Pa^o-нaпизcвaти и пpeнeти у нaдлeжнccт Гeнepaлштaбa Bojci<e Cpбиje, a кaдpcвcкe и дpyгe Pe-cyPce зa обуку гpyпиcaти и димeнзиcниpaти под кcнтpcлcм n±IBC cxcднc пcтpeбaмa. Пcтpeбнc je пpeцизиpaти, уз дcминaнтни yтицaj r±BC, колики je обим и штa je cpж бaзич-нe (ccнcвнe) вojнe cбyкe, ccнcвнcг cфициpcкcг кypca ^c™ зa cвe pcдcвe и cлyжбe - упо-тpeбa jeдиницe Pa^a cтpe^aчкcг cднccнc пeшaдиjcкcг) и aпликaтивнoг cфициpcкcг кypca (paзличит по poдoвимa и cлyжбaмa) кaдeтa - буду!^ cфициpa, кф ñe peaпизcвaти paзни пccтcjeñи цeнтpи и кcмaндe видoвa ca cвcjим потчи^ним jeдиницaмa и ycтaнoвaмa.
7
оо о
.P н
c
си
н
го
P
ю д
о
y
I-cu
з
P
cu m
> го
н
cu д
го
сЮ i с?
B y
го £ го
Í ш го
P
п y
го д
го
P
cu ^
cu
P
п
го
н y
г
о л и
P
IZ .P
д
j£=
s cF
P
д
н A
Табела 1 - Предуслови за успешне организационе промене Table 1 - Preconditions for successful organizational changes Таблица 1 - Условия для успешного проведения организационных реформ
За успех организационих промена ни]е дово^но ИМАТИ ВИЗИJУ И ДОБРУ ВО^У. Потребне су конкретне претпоставке и чврста уверена
Визи]а + Вештине Искуство Зна^е + Побуда Подстица] Мотиваци]а Иници]атива + Ресурси + Акциони план = ПРОМЕНЕ
Вештине Искуство Зна^е + Побуда Подстица] Мотиваци]а Иници|атива + Ресурси + Акциони план = КОНФУЗША
Визи]а + Побуда Подстица] Мотиваци]а Иници]атива + Ресурси + Акциони план = АНКСИОЗНОСТ ЗАБРИНУТОСТ УЗНЕМИРЕНОСТ
Визи]а + Вештине Искуство Зна^е + Побуда Подстица] Мотиваци]а Иници|атива + Ресурси = ПОГРЕШАН, ВАРЛJИВ, НЕТАЧАН ПОЧЕТАК
Визи]а + Вештине Искуство Зна^е + Побуда Подстица] Мотиваци]а Инициатива + Акциони план = ФРУСТРАЦШЕ
Визи]а + Вештине Искуство Зна^е + Ресурси + Акциони план = СПОРЕ ПРОМЕНЕ
ДА БИ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРОМЕНЕ УСПЕЛЕ ТРЕБА ИМАТИ:
СТРАТЕГШУ за достиза^е ци^ева ОРГАНИЗАЦИJУ за остваре^е резултата КАДАР - са изгра^еним способностима - ко]и зна или ]е спреман да учи РЕСУРСЕ - у потребно] мери - правилно распоре^ене
ПАРТИЦИПАЦШУ Кадрови ко]и ^е спроводити промене треба и да учеству]у у ^иховом креира^у
Тако^е, однос према високообразованим кадровима (посебно оним са наставним, научним и истраживачким зва^има ко]и предста-в^а]у носиоце разво]а, а тиме и опстанка) треба унапредити, пре све-га у области расподеле (стимулаци]е), у складу са решетима на другим високошколским установама што Ье посебно мотивисати мла^е кадрове да се опреде^у]у за наставнички и научни тип карьере.
Радностимулативни систем у KojeM се статус и позици]а сваког наставника и руководиоца одре^у на основу резултата рада (ком-петентност, моралност, законитост рада, остварени резултати и сл.), захтева транспарентност и мер^ивост остварених резултата.
Унапре^е^е ефикасности и ефективности рада, образовала и усавршава^а у Во]но] академии и ^еним катедрама могуче ]е остварити променом ори]ентаци]е са „организаци]е во^ене правили-ма" на „организаци]у во^ену миси]ом" (Andrejic et al, 2011, pp.5-26). Основне предности овакве ори]ентаци]е могуче ]е сагледати кроз:
- веЬу ефикасност,
- веЬу ефективност,
- повеЬа^е иновативности,
- веЬу флексибилност,
- веЬу мотиваци]у запослених и др.
Остваре^е наведених предности зависи од континуираног спрово-^е^а процеса унапре^е^а (стална мала побо^ша^а). Суштински, ова] процес се састо]и од повеЬа^а свести о неопходности промена, са ]ед-не стране, и иницира^а и управ^а^а тим променама, са друге стране.
Организаци]у и технологу рада у Воjноj академии и на УО треба преузети по принципу на]бо^е праксе („best practice"), а веЬ преу-зета решена критички анализирати. Радом управ^ачког борда (са-вета) треба обезбедити на]виши квалитет високог образовала у Во]-но] академии, ко]у треба отворити према академско] ]авности и ста-вити у позици]у такмиче^а са конкуренци]ом.
Оптимизациям при редиза]нира^у „non-core" процеса редуко-вао би се и бро] извршилаца на тзв. реж^ским пословима, а по]еди-ни послови били би организовани на outsoircing принципу (нпр. логи-стички, реж^ски и општи послови). Редиза]нира^ем и централиза-ци]ом планира^а и управ^а^а наставним процесом, а децентрализациям изврше^а задатака, организаци]а би се растеретила непо-требног административног баласта и постала ефикасни]а. Са тог аспекта, у Во]но] академии би ту централизаци]у требало извршити на нивоу деканата, а редиза]нирани процеси управ^а^а били би фокусирани на к^учне ресурсе: кадете (студенте), наставне групе, наставнике, сараднике, учионице, литературу и сл. Уз одре^ени сте-пен аутоматизаци]е и, на научним основама, редиза]ниране процесе (Andrejic, 2009, pp.32-53), основне производне ]единице - катедре растеретиле би се бро]них захтева13 ко]и могу бити задово^ени на
13 Неопходно ]е дефинисати информационе потребе Универзитета, Во]не академи]е (од-носно факултета ще треба формирати од ^е), Медицинског факултета и других структура у систему одбране и извешта^е периоде, а бро] документа ко]и се захтева]у од произ-водних ]единица (катедри) рационализовати и максимално сма^ити. Одре^ени извешта-]и ще изра^у оперативне ]единице нису примерени за Во]ну академи]у (факултете) и
7
оо о
с н
0
CD
1 ГО ср ю ч о
н
CD
со р
CD Ш
>
ГО I
CD
ГО
сЮ
I
сТ со
го £ го
i ш
го р
с
го ч
го р
CD ^
CD р
С
го
I
i_ о с;
s р
IZ
£Р
j£=
s
cF р
Ч
I <
<N
o.
X
o
> Ю
о <N
ОС Ш
ОС ZD О
о <
о
X
о ш
I— >-
Q1 <
I—
(Л <
-J
О >o
X Ш I—
о
О >
дpyги начин (аyтoматизoваним инфopмациoним системима14, pадoм opгана чи]а je oснoвна намена да тoп менадмент снабдева]у oдpe^e-нoм вpстoм пoдатака и инфopмациjа (Andrejic et al, 2010, pp.33-6l) -плански opган, op^ за ^удске peсypсe, opган лoгистикe, opган за финанси]е и сл.).
Cхoднo тoмe, сви yпpавни opгани и пpатeñe службе (планска, фи-нанси]ска, лoгистичка, студентска, интepнатска и дp.) тpeба да буду pа-циoнализoвани, аyтoматизoвани, opганизациoнo мoдepнизoвани и у функции сepвиса oснoвнe дeлатнoсти (oбpазoваtoe и истражива^е) у Bo^oj академии. Апсypдна ситуаци]а да пpoцeси oснoвнe дeлатнoсти буду наpyшавани, а peсypси oснoвнe дeлатнoсти у функции пpатeñих служби, ни]е oдpжива и не дoпpинoси ни квалитету, нити pазвojy. Напpo-тив, пepманeнтнo и oзби^нo yгpoжава систем oбpазoваtoа и истражива-^а, наpoчитo када peсypси oснoвнe дeлатнoсти испoмажy пoдpшкy.
Пpи ангажoваfcy наставнoг кадpа за пoтpeбe Bojнe академи]е изван fceнoг састава, тpeба бити кoнкypeнтан у пoнyди yслoва и цене pада, уз инсистиpаfce на закoнитoсти и квалитету pада, стандаp-дима и пpинципима.
Пpакса кoнтинyиpанoг пepиoдичнoг oдpжаваtoа стpyчних скyпo-ва и тематских кoнфepeнциjа из oбласти oд интepeса за Bojнy акаде-ми]у и систем oдбpанe више je него пoжe^на у Bojнoj академии. Ни-шта ма^е пoжe^нo, акo не и пpeкo пoтpeбнo, jeCTe пoстojаtoe oдгo-ваpаjyñeг наyчнo-стpyчнoг часoписа (жypнала) пoд ингepeнциjoм Boj-не академи]е или уО.
Kадаp кojи се бави наставничким и истpаживачким pадoм тpeба стимулисати и адекватним opганизациoним мepама и пoстyпцима пoд-стицати и yсмepавати да се yсавpшава, с oбзиpoм на тo да су у oднoсy на пpeтхoдни пepиoд oтeжани yслoви за дoстизаtoe наставних и науч-них зва^а, а пoстojи и peална мoгyñнoст губитка и пoстojeñeг кадpа.
Нeoпхoднo je кoнтинyиpанo кpитички анализиpати студийке пpo-гpамe и вpшити yнапpe^etoe садpжаjа у пoстojeñим пpeдмeтима и oтва-pати нoвe пpeдмeтe, пpeцизнo дефинисати излазна зна^а и peзyлтат oдpe^eнoг пpoгpама, мoдyла или пpeдмeта, а oстваpeнe peзyлтатe юн-тинyиpанo мepити и yпope^ивати са пpojeктoваним (планиpаним).
Тагане, едукаци]и eдyкатopа тpeба пoсвeтити више паж^е (кpoз активиpаtoe андpагoшкo-пeдагoшких кypсeва и дpyгих oблика yсавp-шава^а наставника и кpoз шкoлoваtoe oдpe^eних наставника у инo-
не тpeба инсистиpати на ^има, jep cдyзимаjy мнcгc cpганизациcнe eнepгиje, а не дcпpи-нcсe пpoкламoваним ци^евима.
Так^е, кcнтpcлe и инспекци]е кcje се cднcсe на бopбeнe ]единице и yстанcвe нису пpи-мepeнe висcкcшкcлским ]единицама и нису у функции cснcвнe дeлатнcсти. Пpoсвeтна инспекци]а била би свpсисхcдниjа.
14 Пoстojet^и аyтcматизcвани инфcpмациcни системи 1<АИС, ЛИС - ПАИС, BЕДИC и ПО-MАK нису дcвc^нc пpисyтни, нити eксплcатисани у пpакси.
странству на престижним универзитетима). Неопходна ]е модерни-заци]а посто]еЬих организационих облика и начина рада15, поред осталог и веЬим ук^учива^ем у наставни процес квалификованог кадра ко^ ни]е стално запослен у Во]но] академии (са цивилних фа-култета, из МО и ГШ ВС, ук^учу]уЬи и наставнике из иностранства по основи ме^ународне размене наставника).
Наставник16 и студент (кадет, слушалац) треба да буду партне-ри у процесу стица^а зна^а, при чему треба водити рачуна и о по-требама и склоностима слушалаца. Нови тренд образовног система ]е перманентно образовав17, а нова пословна реалност - свет у ко-]ем свако у исто време учи и подучава. Наставници опста]у само уко-лико су менауери зна^а ко]и сво]е студенте (кадете, слушаоце, по-лазнике и др.) посматра]у као клиенте ко]има образова^ем треба помоги да креира]у сопствену будуЬност18 у коjоj свако преузима од-говорност за сво]е запосле^е и сво]е слободно време.
Процес усва]а^а зна^а треба да прате адекватни уубеници и друга наставно-образовна литература, наставна средства и помагала. У поступку усва]а^а наставних садржа]а треба да су заступ^ени под|ед-нако традиционални и савремени начин подучава^а, рад у ма^им гру-пама уз активно учешЬе студената (кадета) и веЬу примену нових наставних метода, техника и техничких средстава, нарочито информа-тичке опреме19, у наставном процесу и научним истражива^има20.
ВеЬа индивидуализаци]а наставе омогуЬиЬе сма^е^е фонда часова неопходних за усва]а^е зна^а, у односу на фонд часова за изборну наставу, чиме би се повеЬала мотиваци]а студената и слушалаца за стица^е нових и продуб^ива^е посто]еЬих зна^а (Slu-zbeni vojni list, 10/2012).
15 Модернизаци]а друштва може се постиЛи реформом образовала уз адекватан настав-нички кадар ко]и ]е спроводи.
16 Вредност универзитетске наставе ]есте у професоровом начину проматра^а и теговом личном утица]у на духовно изгра^ива^е студената (Арчибалд Ра]с).
17 Свака организаци]а Ле постати образовна или Ле пропасти (Дон Тапскот).
18 Области у ко]има ]е свима потребна едукаци]а су економи]а, интернет и ]езици, као и нови трендови у прода^ (прода]а образовала уз производ).
19 ВеЛа примена информатичке и рачунарске технолопф отвара могуЛности за примену симболичких и симулационих модела реалних по]ава и процеса, чиме се готово анулира-]у емпири]ске методе у истраживачком процесу, али мора посто]ати мера у по]едноста-в^е^у по]ава и процеса како се по]ава или процес не би превише по]едноставили и ре-дуковала суштина, те тако реалне по]аве и процеси заменили неадекватним „академским - школским" моделима.
20 Данаш^и степен разво]а науке карактерише и знатна употреба експеримената, модела (ук^учу]уЛи и рачунарске моделе) и математике (математизаци|а науке), а резултати науке се све чешЛе приказэду логичким и математичким моделима и апстрактним изразима. Методе ]едне науке се, неретко, користе у другим наукама, скраЛу]е се време прелаза сазна^а из ]ед-не науке у другу и врло брзо се открива]у нова сазна^а. Граница измену теори]ских и прак-тичних наука ]е све ма^е изражена и ]ача веза измену основних и приме^ених наука.
7
оо о
с н
0
CD
1
ГО р
ю ч о
н
CD
со р
CD Ш
>
ГО I
CD
ГО
сЮ i с? со
го £ го
i ш
го р
с
го ч
го р
CD ^
CD р
С
го
I
i_ о с;
s р
IZ
j£=
s
cF р
Ч
I <
Научно-технолошки напредак ]е, с ]едне стране, извор „кризе у образовав", а са друге стране пружа могуЛности за ефикасну раци-онализаци]у наставног рада путем различитих техничких средстава и меди]а ко]и потпомажу брже и тра]ни]е усва]а^е зна^а и вештина.
По]ам рационализаци]е наставе захвата многе аспекте ко]има се одре^у поступци и методе, средства и облици усавршава^а наставног процеса. У суштини, ради се о изналаже^у решена за повеЬа^е продуктивности, економичности, рентабилности, квалитета и ефектив-ности наставе. Рационализаци]а и да^е подразумева научну организа-ци]у процеса наставе, што захтева доста зна^а, искуства и времена, стандардизаци]у, унификаци]у и типизаци]у производа и процеса.
Непрекидно шире^е фонда научних зна^а и техничких достигнута у области наука одбране и технике налажу да се у во]ним шко-лама смелее врше преображав од уче^а чи^еница, према уче^у за примену зна^а у пракси и према разви]а^у способности сталног и самосталног стица^а нових зна^а, било путем наставе или неких од облика самообразова^а.
Традиционалан концепт образовала, заснован на фронталном предава^у и простом мемориса^у садржа]а, одавно ]е превази^ен.
Стица]ем разних околности, а првенствено услед неадекватног третмана високог образовала и високообразованог кадра у систему одбране21, само образовав и институци]е ко]е образцу кадар за потребе система одбране об]ективно су рш увек доминантно ауторита-тивног карактера, са доминантном улогом наставника и без адекватних услова да у процесу образовала, као активни суб]екти, учествэду сту-денти.
Jедан од кра^их ци^ева промена у образовав ]есте обезбе-^е^е квалитетног образовала22. До сада се, углавном, мерило и нормирало само оно што у школе улази, а никада се, сем спорадич-них примера оце^ива^а од стране по]единаца, ни]е евалуирала ко-личина зна^а ко]а се из школе (ВА) износи.
Образовни систем треба да повеже реалан систем одбране, од-носно привреду и УО. Суб]екте образовала, кроз образовни систем, треба припремити да буду равноправни учесници у конкурентском и компетитивном друштву у ко]ем живе.
21 Уколико наставник високе школе жели да има и сачува високо наставничко зва^е потребно ]е, поред великог рада, и да улаже велика новчана средства (к^иге, симпози]уми, об]ав^ива^е радова у домаЛим и страним часописима, конференц^е). Без квалитетног високог образовала нема ни разво]а, а без разво]а нема ни будущности.
22 При трага^у за новим практичним решетима не треба се осла^ати на интуици]у веЛ користити достигнута науке. Ко се поведе за праксом без теорбе, та] ]е као кормилар ко-]и се укрца на ла^у без кормила и компаса и никад не зна куда Ле стиЛи (Леонардо да Винчи). Тако^е, и несврсисходна теорба - теорба ко]а ]е сама себи ци^ губи сваки смисао у оперативно] пракси.
(Щ)
У процесу образовала студенте (кадете) и полазнике треба при-марно оспособ^авати за уочава^е односа, а не садржа]а, разуме-ва^е, а не репродукци]у зна^а, бав^е^е свим аспектима проблема и ци^но решава^е проблема23.
Уместо уче^а напамет (просто мемориса^е чи^еница ко]е се забораве убрзо након испита) код суб]еката образовала треба разврати креативно размиш^а^е и разумева^е. У процесу образовала треба избеЛи некритичност и когнитивни ауторитаризам24.
Студенте и слушаоце треба перманентно мотивисати у коришЛе-^у различитих извора зна^а (живи ^уди, матеррална средства, документа, литература, интернет, простор, време и др.). Треба их под-стаЛи и подржати у доноше^у одлука и решава^у типичних проблема у конкретним ситуацрама, уважава^ем логистичких аспеката од-лучива^а, у уче^у вештини прикуп^а^а и систематизова^а инфор-мацра из различитих области и извора, вештини селекцре и анали-зира^а тих информац^а, траже^у могуЛности за решена проблема и делова^у према властитом избору (не инсистира^е на „државним, институционалним и наставничким" решетима), повезива^у сопстве-них искуства и школског зна^а. У едукацри ]е потребно више инси-стирати на решава^у проблемских ситуацра везаних за потенцралну формацрску дужност и у амбренту приближном будуЛем окруже^у. При трага^у за новим решетима не треба се осла^ати на интуицру, веЛ користити достигнуЛа науке (АпЬге^С, е1 а1, 2013, рр.140-147).
У процесу образовала фокус ]е на активном уче^у, на трансферу зна^а од особа са веЛим зна^ем ка особама са ма^им зна^ем. Активно уче^е подразумева дава^е одговора на пита^е: „Шта треба да уради студент - ученик?", а не „Шта треба да уради наставник?". Наставник нре она] ко]и емиту]е зна^е, веЛ она] ко]и организу-]е процес стица^а зна^а.
У том смислу, систем образовала треба да произилази из потреба система одбране, привреде и друштва. Ме^утим, нре дово^-но образовати ^уде само за рад, веЛ и за управ^а^е и за сврсис-ходно коришЛе^е слободног времена25. Нужно ]е да се, поред струч-
23 Учи се путем делова^а, посматра^а последица, реорганизовала перцепци|е стварно-сти и поновног делова^а, уз елиминаци]у сувишних и нецелисходних корака и решена.
24 Треба избеЛи парадокс да се из ситуаци]е у ко^ се очекивало да ]е бо^е сутра ту иза угла, упадне у ситуаци]у у кор] се ]авно тврди да ]е прошлост била бо^а (бо^е ста^е) и да ]е важни]а од садаш^ости, да се треба борити за ту прошлост.
25 У Во]но] академии на студ^ском програму ЛОГИСТИКА ОДБРАНЕ, у летаем семестру школске 2013/2014. године отпочела ]е реализац^а Програма додатног оспособ^ава^а кадета, усмерена на унапре^е^е личних, организационих и стручних спсобности кадета, ствара^е ^уди високих моралних и културолошких вредности, препознава^е и ствара-^е елите. Тренд се наставка и наилази се на позитиван при]ем код кадета, а госту]уЛи професори, во^ени по]мом општег добра и патриотизмом, предавала реализу]у без нов-чане надокнаде.
С52г>
о
X
о >
ю
о с^
а: УУ 0£ з О
О _|
< о
X
о ш I-
а: <
н
(Л <
О >о
X ш н о
О >
ног зна^а (вештине), образова^ем стичу и духовне (врлине) и кул-турне вредности, навике и способности за да^е стваралачко дело-ва^е. Неопходно ]е кроз образовав више радити на концепту ко]и ствара ^уде високих моралних и културних 6 вредности и концепту ко]и доприноси ствара^у елите27.
Организациону модернизаци]у УО и високошколских ]единица треба вршити перманентно.
У процесу модернизаци]е, у току про]ектова^а нове структуре високошколских ]единица (факултета - не ВА), као и уво^е^а новог производа, треба се придржавати принципа ци^а, принципа консти-туци]е (структуралне и функционалне), принципа организаци]е рада и принципа организаци]е радних места. Свако] озби^ни^ промени треба да претходи израда студне оправданости заснована на инте-гралном логистичком посматра^у производа и услуге кроз читав жи-вотни циклус, на целом току и са аспекта квалитета (АпЬге^с, е! а1, 2013, рр.140-147), студне извод^ивости и студне одрживости на дуже време (подржана скенира^ем потреба окружена).
Неопходно ]е убрзати циркулаци]у информаци]а и трансфер зна^а на УО, уз ук^учива^е сте]кхолдера из система одбране и са других уни-верзитета, а уз водеЛу улогу Универзитета одбране. То ]е начин да се брзо унапреде перформансе система, без додатног улага^а ресурса.
На оваквим организационим основама могуЛе ]е у перспективи повеЛати величину сери]е ко]а се школке у високошколским ]едини-цама УО, па чак и фреквенци]у по]ав^ива^а кадрова ко]и се школу-]у. Тиме би се за исте фиксне трошкове реализовала веЛа добит, од-носно повеЛала ефикасност и ефективност рада, а држава би добила више расположив, поуздан, функционално поуздан и дугорочно одржив систем високог образовала у области одбране.
Упрэв^э^е променама у унапре^еъу наставног и научное рада
Управ^а^е променама на УО могуЛе ]е уколико ]е правилно де-финисана миси]а, про]ектована визи]а, дефинисани ци^еви ко]е треба достиЛи, резултати ко]е треба остварити (мер^иви), задаци ко]е треба извршити, тежишта и приоритети. Свакако мора посто]ати адекватна политика функциониса^а (Ап^ю, е! а1, 2013, рр.140-147) и управ^а-^а, стратеги]а (у алгоритамском облику) за достиза^е ци^ева и при-
26 Ако имамо и чувамо културу, имаЛемо и традици]у, ако имамо традици]у имаЛемо и наци|у, ако имамо наци]у имаЛемо и државу.
27 Без елите нема напретка. Од на]ви^ени]их ^уди наци]е (елите) очеку]е се да преузму одговорност и да да]у несебичан допринос напретку наци|е.
мена jacHMX принципа: принципи ци^а, принципи конституцре (функци-оналне и структурне) и принципи функциониса^а.
Организациона структура и димензионира^е ресурса у организации ( УО и високошколске ]единице) треба да се хармонизэду са слич-ним решетима у цивилним високошколским установама, а у складу са обимом и карактеристикама захтева ко]и се испо^ава]у, односно зада-така ко]и се реализму. Информационе и матерралне токове треба ра-ционализовати на нивоу система одбране (у ужем смислу) као целине (МО и ВС). Приликом уво^е^а и примене стандарда и норми треба уважити тренутно ста^е у систему, визру разво]а и различито наслеге високошколских ]единица у саставу УО. Треба континуирано радити на преиспитива^у и усаглашава^у достигнутих способности УО и високошколских ]единица са потребама оснивача.
Управ^а^е променама подразумева суочава^е са изазовима ко^ се могу идентификовати као: недостатак креативности, културо-лошке и вредносне бартере; групна солидарност, групно миш^е^е; конформизам у односу на претходно прихваЬене норме; структурал-не поделе; дистрибуц^а ауторитета; технологра; филозофра упра-в^а^а; стил управ^а^а и др.
Човек ]е доминантни фактор промена, а добро познава^е природе ^удског понаша^а и унапре^е^е квалитета рада са судима ]есу неопходност и мерило свих предузетих акцра. С тим у вези, важно ]е напоменути да ]е ^удско понаша^е узроковано, усмерено и мотиви-сано, а на ^ега утичу наслеге (генетика), средина (васпита^е, образовав и друштвени систем вредности) и тренутни мотиви. Л]удским понаша^ем може се и треба управ^ати, користеЬи сазна^а науке.
За открива^е, разумева^е и превазилаже^е пасивности у променама (одржава^а „status quo") потребно ]е изабрати адекватан управ^ачки кадар28.
Реакцре на промене у организации могуче ]е сврстати у следе-Ье категорре:
- прихвата^е: ентузрастичка сарад^а и подршка, сарад^а под притиском управ^ачких структура, приста]а^е и мире^е са судбином;
- индиференц^а: равнодушност, апатра, губитак интересовала, минимални допринос;
- пасиван отпор: регресивно, стереотипно, протестно понаша-^е, понаша^е по прескрипц^и;
- активан отпор: минимални учинак, успорена активност, повла-че^е, свесно чи^е^е пропуста, саботажа рада на променама.
28 Управ^ачке структуре и стручни кадар ко]и спроводи унапре^е^а треба да буду адекватно интерно прихваЛени од производне базе и треба да одражава]у производе и услуге ко]е универзитет, односно високошколске ]единице производе, односно пружа]у про-изводну културу и климу.
7
оо о
с н
0
CD
1
го ср ю ч о
н
CD
со р
CD Ш
>
ГО I
CD
ГО
сЮ
I
сТ со
го £ го
i ш
го р
с
го ч
го р
CD ^
CD р
С
го
I
i_ о с;
s р
IZ
£Р
j£=
s
cF р
Ч
I <
<N О
X
О >
ю
о сч
of ш
ОС ZD
о
о _|
< о
X О ш
I— >-
Q1 <
I—
(Л <
-J
О >о
X ш I—
о
О >
Beoма je важнo да се peакциje на пpoмeнe благoвpeмeнo yoчe и yсмepe у пpавцy oстваpetoа peзyлтата и дoстизаtoа ци^ева.
У oквиpy yпpав^аfcа пpoмeнама yсмepeним на yнапpe^etoe ви-го^г oбpазoваfcа, наyчнoистpаживачкoг pада и yпpав^аfcа на УО и висoкoшкoлским ]единицама нeoпхoднo je да се peшаваjy и пpoблe-ми oптималнoг pаспope^иваtoа peсypса (pазнe вpстe) и да се пoста-ви инфopмациoна oснoва за toихoвo oбeзбe^etoe, пo галичини, месту и вpeмeнy ^^вима).
Пpoблeм oптималнe pаспoдeлe peсypса пpoизилази oтyда штo се за извpшetoe сваке активнoсти ангажэду сpeдства и ^yдствo кoje je мoгyñe ангажoвати и на извpшetoy дpyгих активнoсти, па и задатака.
Осим тога, oптимизациjа се спpoвoди и збoг тoга да би се избегла вепа oдстyпаfcа бpojа ^уди и сpeдстава, штo мoжe дoвeсти дo тошю-ñe пpиликoм toихoвoг ангажoваtoа и eфикаснoг ^ишЬе^а, па чак и дo нeизвpшefcа oдpe^eних задатака и нeoстваpetoа oдpe^eних peзyлтата.
Оптималнo peuie^e ангажoваtoа peсypса yслoв^eнo je yœoje-ним кpитepиjyмoм oптимизациje и oгpаничаваjyñим yслoвима.
Тешгапа пpoвo^etoа oптимизациje pастe зависнo oд пopаста бpojа oгpаничаваjyñих фактopа, а мoжe се вpшити уз уважава^е следепих кpитepиjyма:
• да се за чвpстo задати poк, уз пoзнати oбим и вpстy задатака, изна^е oптималан план ангажoваtoа peсypса (чудских, матepиjалних, eнepгeтских, финансиjских, пpoстopних итд.);
• да се за чвpстo задате peсypсe, пoзнати oбим и вpстy задатака изна^е oптималан poк извpшetoа задатака;
• Да се за пoзнатe pаспoлoживe peсypсe у задатом вpeмeнскoм интepвалy изна^е вpста и oбим задатака кoje je мoгyñe peализoвати уз пoстизаfce максималних ефеката (eкoнoмских, oбpазoвних и дpyгих).
Зак^учак
Однoс пpeма сoпствeнoj бyдyñнoсти oдpажава се кpoз oднoс пpeма кpeативнoсти и зна^у каo наjвpeдниjим peсypсима, кojи у из-вeснoj мepи мoгy да надoмeстe oдсyствo матepиjалних и финанс^-ских peсypса, па им je пoтpeбнo пoсвeтити пoсeбнy паж^у.
Дpжавe пoпyт Cpбиje мoгy се yспeшнo такмичити у кoнкypeнт-скoм oкpyжefcy не opиjeнтациjoм на „масу", веп opиjeнтациjoм на „специфичну тежину", у чему зна^е rao пpимаpни pазвojни пoтeнци-jал свака^ мoжe дати наjвeñи дoпpинoс.
Упpав^аfce и opганизациjy система мoгyñe je пoбo^шати пoдсти-ца^ем пpoмeна на микpo, мeзo и макpoнивoy, rao и пpoфeсиoналним пpистyпoм у избopy, yсавpшаваfcy и pазвojy мeнаgepскoг кадpа.
Потребе праксе и изазови савременог друштва захтева]у да се образовав, истражива^има и менаументу на УО (и високошколским ]единицама универзитета) посвети више паж^е и додели веЛи знача].
Потребно ]е да се Универзитет одбране више осамостали (упра-в^ачки и финансрски) и достигне способност да се препозна]у и пред-ухитре захтеви потенцралних корисника производа. Тежиште менау-мента треба да буде на обезбе^е^у веЛе правне и организационе сле-дивости у системским решетима, на веЛем овладава^у процесима, на рационализации информационих и матерралних токова и на растере-Ле^у основног производног кадра административних послова.
Пре отпочи^а^а великих про]еката везаних за унапре^е^е ви-соког образовала на УО и унапре^е^е управ^а^а треба сагледати шта се може учинити (асортиман и количине производа) са посто]е-Лим кадровима, а шта ]е од кадрова и других ресурса потребно да би се реализовали же^ени производи и разводи планови (оправда-ност, извод^ивост, одрживост на дуже време)29 и ]асно дефинисати тежишта и приоритете.
Компаративне предности на ко]има ]е могуЛе заснивати унапре-^е^а (постепена побо^ша^а) ]есу: зна^е, искуство, квалитет30и но-ве технологре.
Разво] високог образовала и истражива^а на УО треба угради-ти у дугорочни концепт разво]а система одбране и високог образовала и научног рада у друштву.
Универзитет одбране треба и да^е разврати и ]ачати, на здра-вим основама, кроз унапре^е^е квалитета у обав^а^у основне производне делатности, квалитета управ^а^а31 (нарочито планира-^а)32 и уво^е^ем радно-стимулативног система33.
Образовни систем и истражива^а на УО треба унапре^ивати у правцу ко]и развра креативно размиш^а^е и разумева^е, осеЛа] личне одговорности, критички дух и самосталност и ствара способност за суочава^е са изазовима. Свакако, разво] патриотизма и ^у-бави према сво^ зем^и и ^еног места и улоге у глобално] консте-лацри снага се подразумева]у.
29 Не сме се дозволити „агенцирко послова^е" и изна]м^ива^е доминантне веЛине кадрова из других организационих целина система одбране и из цивилних образовних и истраживачких организаци]а за обав^а^е основне делатности УО, ]ер то води губ^е^у лиценце за рад.
30 Неки се квалитети стичу вековима и не могу се надокнадити технологиям.
31 Решете ]е веЛа примена научних достигнуЛа и упуЛива^е менаумента на краЛе курсе-ве из области менаумента.
32 Планира^е ]е иници]ална управ^ачка функци]а ко]а треба да спречи да систем до^е у неже^ено ста^е, односно ако до^е да што пре из ^ега иза^е.
33 Ово системско решете делу]е мотивишуЛе на ^уде, унапре^е интерперсоналне односе, доприноси повеЛа^у задово^ства у раду, иновативности и продуктивности на дуже стазе. Мали распон у платама доводи до пада мотиваци]е и слаб^е^а организационог поверена.
7
оо о
с н
0
си
1
го ср ю ч о
;у
н си
СО р
си ш
> го
I
си
го сТ
I
сТ со
;у
го £
го £
ш
го р
с ;у
го ч
го р
си ^
си р
с го
I у
1_ о
с; ^
р
с С
4£=
с^ р
Ч
I <
о
X
о >
ю
о с^
С£
УУ 0£ и О
О _|
< О
X
о ш I-
а: <
н
(Л <
О >о
X ш н о
О >
Неопходно ]е офанзивно промовисати став да улага^е у кадар и истражива^а ни]е трошак, веЛ на]бо^а инвестици]а и гаранци]а успешне и извесне будуЛности система одбране и друштва, те да нема разво]а одбране без улага^а у образовав и научноистражи-вачки рад.
Високо образовав и научноистраживачки рад су комплемен-тарни процеси, па их при про]ектова^у новог система (структура, ди-мензионира^е, односи, токови информаци]а и материала, надле-жности, вредносни систем, расподела) треба третирати за]едно, уз уважава^е миси]е, визи]е и ци^ева система (об]ектни и наменски), просторне, временске и организационо-технолошке димензи]е, те у друштву прихваЛених принципа, стандарда и закона.
Ради унапре^е^а ста^а у области истражива^а и високог образовала на УО неопходно ]е непрекидно делова^е усмерено на:
- подршку остваре^а ци^ева вишег система;
- унапре^е^е логистичких аспеката образовала;
- промену структуре, обима и квалитета зна^а и матери]алне базе наставе;
- примену савремених организационих облика и начина (метода) давала и примата зна^а;
- ствара^е институционалних могуЛности за унапре^е^е образовала и научног рада, уво^е^е радностимулативног система и унапре^е^е статуса наставника и истраживача.
Управ^а^е у савременим и успешним организаци]ама одлику]е низ карактеристика, а пре свега:
- разни облици групног организовала и рада доби]а]у предност над по]единачним радом, а привремене структуре формиране по задатку доби]а]у примат над класичним бирократским структурама,
- професионализаци]а менаумента и
- во^ство, моЛ и утица] ко]и све више зависе од способности и зна^а да се реши проблем, а не од унапред делегираних улога од-ре^ених организационом структуром организаци]е.
Уместо контроле рада треба контролисати резултате рада и на-гра^ивати остварени резултат.
У данаш^е време зна^е и способност су на]вредни]и ресурс. Од-нос према зна^у, образовав и памети у току спрово^е^а организационих промена ]е и однос према властито] будуЛности. С обзиром на скромне матери]алне и финанси]ске могуЛности система одбране, само образован, истра]ан и енергичан кадар може систем извести из кризе и повеЛати ефикасност и ефективност функциониса^а.
Свим организационим променама на почетку се супротстав^а веЛина запослених у ]едно] организации, али касни]е, када контуре визи]е постану препознат^иве, нагло се сма^е бро] опонената. На
фа]у спpoвeдeних opганизациoних пpoмeна toихoви на]вепи пpoтив-ници настoje да дoкажy да су oни запpавo били за те пpoмeнe, али их дpyги нису пpавилнo схватали, што je у тeopиjи oдавнo пoзнатo, а пpакса више пута пoтвpдила.
Литература / References
Andrejic, M., Ljubojevic, S., Milenkov, M., 2013, Integralni pristup unapredenju kvali-teta obrazovanja i rada u Vojnoj akademiji i na Univerzitetu odbrane, Naucno-strucni skup Politehnika-2013, Beograd, 140-147.
Andrejic, M., Milenkov, M., Sokolovic, V., 2010, Logisticki informacioni sistem, Voj-notehnicki glasnik/Military Technical Courier, 58 (1), 33-61.
Andrejic, M., Radosavljevic, R., Arsic, S., 2011, Logisticko obrazovanje i obucava-nje nelogistickog osoblja, Vojnotehnicki glasnik/Military Technical Courier, 59 (1), 5-26.
Andrejic, M., Sokolovic, V., 2009, Integralna logisticka podrska sredstava naoruza-nja i vojne opreme, Vojnotehnicki glasnik/Military Technical Courier, 57(1), 32-53.
Beker, I., et al, 1994, Sistem kvaliteta-unapredenje-metode i tehnike, Institut za in-dustrijske sisteme, Novi Sad.
Heleta M., 2003, Znanje kao generator promena primenom koncepta TQM, Knowledge Management, Fakultet za menadzment "Braca Karic", Beograd.
Sluzbeni vojni list, 10/2012, Pravilnik o kvalitetu na Univerzitetu odbrane.
ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ РАБОТЫ ВОЕННОЙ АКАДЕМИИ И УНИВЕРСИТЕТА ОБОРОНЫ
ОБЛАСТЬ: Наука управления ВИД СТАТЬИ: обзорная статья ЯЗЫК СТАТЬИ: сербский
Резюме:
Широкие и динамичные организационные изменения, которые в последние годы осуществляются в оборонной сфере, требуют перемен и в областях высшего образования и научных исследований, связанных с обороной. В связи с этим необходимо сформировать интегрированную систему, объединяющую науку, образование, связанную с национальной системой, и которая будет являт-ся самоподдерживающей и сомообновляющейся структурой. Такая система будет полезна не только армии, но и обществу в целом. В целях практической реализации концепции, учрежден Университет Обороны, в качестве государственного ВУЗ-а, в котором преподается и изучается на научной основе данная тематика.
Анализ работы Университета Обороны с применением системных и ситуационных методов, путем мониторинга существующих методов работы, потребностей и прогнозных резуль-
(ш>
татов, позволяет увидеть возможности для улучшения существующей ситуации в общем, а также для повышения эффективности управления.
Возможности для улучшения ситуации имеются в области урегулирования существующих и национальных нормативно законодательных актов, управления, методов работы, качества как во всей системе в целом, так и в отдельных её элементах.
Ключевые слова: образование, реформирование, интегрированный метод, качество.
CONTRIBUTION TO WORK AND MANAGEMENT IMPROVEMENT IN THE MILITARY ACADEMY AND THE UNIVERSITY OF DEFENCE
Marko D. Andrejica, Ivana M. Andrejicb, Slavisa N. Arsica, Srdan D. Ljubojevica
a University of defence in Belgrade, Military academy,
Department of logistics b The college of textile design, technology and management - DTM,
Belgrade
FIELD: Organisational Studies ARTICLE TYPE: Review Paper ARTICLE LANGUAGE: Serbian
Summary:
Robust and dynamic organizational changes that have been carried out in defense in recent years affected the field of higher education and scientific research related to defense . A creation of a new, integrated research and education system, harmonized with the national system, is underway. Such a system will be resilient and partly self-sustainingt and useful not only for the defense area, but also for the wider community.
Introduction
Higher education is a very important part of the strategy of power and the influence of a real defense system. Creativity as a basic resource produces innovations which can enhance and improve the defense system.
Organizational changes in the country over the last decade did not miss its defence system, an important state function and the field of objective social reality. The most important change in the defense system has resulted in the formation of the UD.
(m)
Approach to improving teaching and scientific work at the Military academy and the University of Defence
Education should not be seen as a cost but as an investment, seriously prepared in the adequate organizational environment (Andrejic et al, 2011, pp.5-26). As a result, the improvement of the quality of education and research at the UD should be aligned with the long-term development concept of the defense system and the society as a whole, taking into account the technology of the process of education and training since fast, cheap and, at the same time, high- quality solutions in education are not known.
It is possible to achieve a necessary flexibility in response to significant technological and organizational challenges by improving and developing new programs to meet the needs of practice.
Institutional framework for the advancement of teaching and scientific work in the Military Academy and the University of Defence
Before applying organizational measures and procedures aimed at improving the quality of education and research at the Military academy, it is necessary to know the relevant factors and preconditions of organizational changes .
From the production-process point of view, it is necessary to reduce the range of products provided by theUD and to gradually specialize in certain products, in order to ensure internal and external competitiveness. In this regard, it is necessary to create conditions so that lecturers of methodological and theoretical academic general education courses at the UD are experts from relevant civilian universities while the UD and the Military Academy in particular should develop teaching and research human resources for scientific-professional and professional-applied science courses.
The main activity and the purpose of the Military Academy should be clear to an objective and independent observer.from outside the Academy. Within the Military Academy, all functions and business processes should aim at quality higher education and research in the field of defense.
In accordance with the requirements of time, a conceptual orientation and the nature of the University itself, the academic spirit and freedom must take precedence over professional aspects of education (performance of training centers and colleges of professional studies). At the same time, higher operating efficiency and effectiveness are necessary to reach strict criteria and requirements of the modern academic environment.
Management of changes to improve the teaching and scientific work at the Military Academy and the University of Defence
Change management involves coping with challenges that can be identified as: lack of creativity and value or cultural barriers; group solidarity, group thinking; conformity in relation to the previously accepted norms; structural divisions; distribution of authority; technology; philosophy of management; management style, etc.
d29>
OI о
о >
The man is the dominant factor of changes and good understanding of the nature of human behavior is a necessity and the measure of all actions taken. For detecting, understanding and overcoming the passivity of change (maintaining the "status quo "), it is necessary to choose adequate management staff.
Conclusion
The management and organization of the system can be improved by encouraging changes at the micro, meso and macro levels and E by professional approach in the selection, training and development of
о managers.
° The University of Defence needs to be further developed and
< strengthened through the improvement of quality in the performance of primary activities, quality management and planning and the introduction of a labor - stimulating system.
The comparative advantages on which it is possible to base the
> changes are: knowledge, experience and "know how".
< The attitude towards one's own future is reflected in the attitude towards creativity and knowledge as the most valuable resources, which can, to some extent, compensate for the lack of material resources - therefore, they need special attention.
to Key words: education, change, integrated approach, quality.
<
-j
CD z
ш Датум приема чланка / Paper received on / Дата получения работы: 30. 10. 2014.
^ Датум достав^а^а исправки рукописа / Manuscript corrections submitted on / Дата
получения исправленной версии работы: 07. 12. 2014.
О Датум коначног прихвата^а чланка за об]ав^ива^е / Paper accepted for publishing
> on / Дата окончательного согласования работы: 09. 12. 2014.
Сш)
