Научная статья на тему 'СОЦИОЛИНГВИСТИК АСПЕКТДА ЎЗБЕК ВА ТУРК ТИЛЛАРИДА МУРОЖААТ ШАКЛЛАРИНИНГ ПАРАЛЛЕЛ КОРПУСДА ИФОДАЛАНИШИ'

СОЦИОЛИНГВИСТИК АСПЕКТДА ЎЗБЕК ВА ТУРК ТИЛЛАРИДА МУРОЖААТ ШАКЛЛАРИНИНГ ПАРАЛЛЕЛ КОРПУСДА ИФОДАЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

68
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мурожаат шаклар / социолингвистик аспект / ўзбек тили / турк тили / Address forms / sociolinguistic aspect / Uzbek language / Turkish language

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нилуфар Зайнобиддин Қизи Абдурахмонова, Гулрухсор Ғайратовна Холиёрова

Ўзбек ва турк тилларидаги мурожаат шаклларининг ўзаро муносабатлари тизими ва ушбу тизимда ҳар бир бирликларининг мавқеини белгилашда илмий тадқиқот ишимиз муҳим аҳамиятга эга. Тиллардаги мавжуд мурожаат шаклларини йиғиш, уларнинг ўзаро муносабатлар тизимини қиѐсий аспектда таҳлил қилиш, ўзбек нутқ одатларининг социолингвистик йуналишини алоҳида ўрганиш ишимизнинг асосий мазмунини ташкил қилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Our scientific research work is important in determining the system of interrelationships of the forms of address in the Uzbek and Turkish languages and the position of each unit in this system. Collecting existing forms of address in the languages, analyzing their system of mutual relations in a comparative aspect, separately studying the sociolinguistic direction of Uzbek speech habits is the main content of our work.

Текст научной работы на тему «СОЦИОЛИНГВИСТИК АСПЕКТДА ЎЗБЕК ВА ТУРК ТИЛЛАРИДА МУРОЖААТ ШАКЛЛАРИНИНГ ПАРАЛЛЕЛ КОРПУСДА ИФОДАЛАНИШИ»

СОЦИОЛИНГВИСТИК АСПЕКТДА УЗБЕК ВА ТУРК ТИЛЛАРИДА МУРОЖААТ ШАКЛЛАРИНИНГ ПАРАЛЛЕЛ КОРПУСДА

ИФОДАЛАНИШИ

Нилуфар Зайнобиддин кизи Абдурахмонова

УзМУ в.б. профессори, филология фанлари доктори

Гулрухсор Гайратовна Холиёрова

Узбекистон Миллий Университети

АННОТАЦИЯ

Узбек ва турк тилларидаги мурожаат шаклларининг узаро муносабатлари тизими ва ушбу тизимда хдр бир бирликларининг мавкеини белгилашда илмий тадкикот ишимиз му^им ахдмиятга эга. Тиллардаги мавжуд мурожаат шаклларини йигиш, уларнинг узаро муносабатлар тизимини киёсий аспектда тахлил килиш, узбек нутк одатларининг социолингвистик йуналишини алохдда урганиш ишимизнинг асосий мазмунини ташкил килади.

Калит сузлар: Мурожаат шаклар, социолингвистик аспект, узбек тили, турк тили

ABSTRACT

Our scientific research work is important in determining the system of interrelationships of the forms of address in the Uzbek and Turkish languages and the position of each unit in this system. Collecting existing forms of address in the languages, analyzing their system of mutual relations in a comparative aspect, separately studying the sociolinguistic direction of Uzbek speech habits is the main content of our work.

Keywords: Address forms, sociolinguistic aspect, Uzbek language, Turkish language

КИРИШ

Мурожаат шакли фикр юритиш билан, тафаккур билан богли; булган ижтимоий - мантикий хрдиса сифатида социолингвистиканинг объекти хдсобланади. Нуткий актнинг социолингвистик аспекти тил ва нут;, уларнинг узаро алокаси ижтимоийлиги сингари масалалар билан узвий богликдир.

December, 2022

128

Мулокотнинг бошланишида учрайдиган мурожаат шакллари кейинги мулокот учун хос булган нутк йуналишини белгилайди. Мурожаатда купинча шахснинг номинацияси куринади, шу сабабли нуткий одатда мурожаат шаклларининг урни мухим. Мурожаатда аксар холларда адресатнинг касб, хизмат юзасидан жамоа орасида тутган урни, ёши ва жинси каби белгилар куринади.

Мурожаат жумлалардан фаркланувчи уз белгиларига эга, у сузнинг узида булмаган кушимча характеристкаларни хам олади. Масалан, тикилинч автобусда кетяпсиз,узингиздан ёшрок бир киз йулингизни тусиб олган. Сиз тушадиган бекат якинлашиб колди. Мурожат киласиз: « Синглим!».

Бу холатда ишлатилган мурожаат шакли биринчидан, адресатнинг эътиборини тортиш, иккинчидан (керакли охангда) узр сураш, учинчидан, йулингизни бир оз бушатиш хакидаги илтимосни ифодалаш хамда автобусдан тушмокчи эканингизни англатиш учун хизмат килади. Шунингдек, бу мурожаат шаклидан адресатнинг сиздан ёш эканлиги ва жинси англашилади.

Тадкикотимизда икки тил уртасидаги мурожаат шаклларни анализ килиш

учун узбек тили электрон корпусида параллел корпусига юкланган узбекча ва

i

турча материаллар асосида урганишга харакат килдик .

—^ О -А Не защищено | uzbekeorpus.uz,'parallel

Мурожаат борасида суз юритганда «уртоц(лар)»(турк тилида «arkadash(lar)») шаклига хам тухталиб утиш лозим. Бу шакл баъзан «жаноб(лар)» сузи билан хам кулланади.

Келиб чикиши бошка тилдан булишига карамай турк тилига чукур сингган ва уз маъносидан ташкари жуда куп маъноларда кулланадиган efendim сузи турк тилида 2 шакилда учрайди. а) efe\ndi; b)efe\ndim.

Турк тилида efendi куйидаги маъноларда кулланилади:

1 http://uzbekcorpus.uz/parallel

December, 2022

129

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

1) 3nenH, yKHMHrnnH Kumu-apHuHr ucM-apum Kymu-uö, «^aHOÖ» MatHOCHHH ÖHngapagn: Ismini gulmeden soylemedigim bu Hafiz Kurban Efendi elli yaslarinda bir olay imamidir.( Guntegin.)

2) «3ra, cox,hö, xy^afiuH» MatHO-apuHu önngapagn:

Koylu memleketin efendisidir. (OTaTypK)

3) «TypMym ypTOK, эp» MatHOcuga xaM KeHr Ky—aHagu:

Bizim efendi boyle yemekleri hic bir sekilde agzina bile almaz. (Cy3-amyB)

4) 3pKaK-ap ynyH xhtoö, yHgOB cy3 cu^araga Ky—aHagu:

Efendi! Allah in emriyle kizini bana ver.

5) «EoHBanna, Ky-uHu cOByK cyBra ypMafiguraH ogaM» Kaöu MatHO-apga: Efendi gibi sikintisiz, varlik icerisinde yasamak isterim

6) Efendi cy3u xywMa cy3 mapuuöuöa x<aM ynpawu MyMKUH:

Beyefendi, hanimefendi, hocaefendi cy3napuga

7) Eup XHTOÖ eKH MypO^aarra ®&bo6 cu^araga «rny epdaMaH, rnööaü, cu3hu эmитаман» ypHuga Ky—aHagu:

-Aysun !-Efendim!

-Alyo

-Efendim!

8) TyrnyHO-Mafi KO-raH cy3HH KafiTapumHu cyparaHga eKH pynapacugaru KHfflHHHHr cy3 öopaeTraH MaB3ygaru ^HKpuHH öu-umga, ch3 HHMa geficro? cypoFHHH H^oganam ynyH Ky—aHagu: Bu boyle hic, olacak sey degil efendim. Her istegin bir

9) CeBru-HM MatHOCuga xaM Ky—aHagu: emirdir efendim

Y3ÖeK Tu-uga ymöy öupnuK Kyfiugaru ypuH-apga Ky—aHagu:

1) «A^aHßH» cy3u y3ÖeK Tu-uga TypK Tu-uga öy-raHugeK Kumu-apHuHr ucMura Kymu-uö, «^aHOÖ» MatHOcuga Ky—aHagu: MaMapaüuM afyauöu caeonuu nua ^aümapöu. (M. Mcmouäuü)

2) TypK Tu-ugarugeK «xy^aöuH» MatHOcuga um-arn-agu:

-ÄfiaHÖUM noömoy xa3uuacuuu ysupmöuM. (M.Mcmouäuü)

3) KrouKHu, yggaöypOH, TOn^up OgaM MatHOcuga. Ey KynpOK HacpuguH A^aHgura TyFpu Ke-agu.

4) -ara^a, xa^Bua MatHOcuga: Cu3uu afyauöu aüтиmгa wyöa ycma öeö 3mumöuM.

MucO—apgaH aHr-amu-agu^, «a^aHgu» cy3uHuHr MatHOcu KeHr. Ey MypO^aaT maK-u y3ÖeK Ba TypK Tu—apuga acOcaH эpкaкпapra

MypO^aaTga Ky—aHagu.

December, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

Ouna KapuHgomnuK araManapuHuHr KynuHHa Mypo^aaTga Ky-MaHumu

HmTHpoKHHnapHHHHr emura xoc Öenrunap «ona», «aKa», «cuHsun», «yKa»,

«wumh», «mosa», «aMaKU», «xona», «an» Kaöu cy3nap 6unaH onunagu.

«Moh yKaM.I-öeöuM nnuHu6. -YpMaHB, Mapma6aH8U3 6yHÖaH yaM ynys

6yncuH!» (YXoMUMoe).

fflyHH x,aM aÖTHÖ yTum 3apypKu, «KapuHgom ypyrauKHu aHraaTyBHu

aTaManapHHHr xaMMacu x,aM Mypo^aaT maKnu öyna onMafigu: ^aüHOHa, ^aüHoma,

K^aüHosa, Kaümaanu, ^aüHCUH8un, ^aüHU Kaöu KapuHgom ypyr aTaManapu x,en KaHOH

1

Mypo^aaTga Ky^naHMaHgu.»

Y3ÖeK Tunuga umnaranyBHu Mypo^aaT maKrnapu acocaH Kyfiugaru OMunnap 6unaH öenrunaHagu:

1. H^THMOHH MaHcyönuK.

2. Kacö (naB03HM, yHBOH).

3. CyxßaTgomnapHHHr TaHum- HOTaHumnuru.

4. HyTKuö xapaKaT mapomu.

5. MynoKOTHunapHuHr emu.

6. YnapHuHr ^KHCU.

7. ^mam ^ofiu.

8. YcnyöuH xpnaT.

9. MynoKOTHunap xapaKTepu.

Mypo^aaT Öopacuga $uKp ropmunraHga, эp-хoтнн opacugaru Mypo^aaT maKrnapura anoxuga TyxTanuö yTum KepaK. MatnyM Munnufi TymyHHanap, guHufi aKuganap M3ara KenraH Typnu Ba3utfraapga KynnaHunyBHu Mypo^aaT maKrnapu y3ÖeK xa^Kuga эp- xotuh ypTacugaru MyHOcaöaraapga xunMa-xun KypuHumnapga aKC этagн. 3p-xoTuH ypTacugaru Mypo^aaT maKmapuHu myHgaö rypyxnam MyMKuH:

a) TypMym ypTOxnapura y3 ucmu 6unaH Mypo^aaT KunuHagu, KynuHHa ucMura -xoh, -woh,-oü, -6u6u a^uKcnapu, aennap Hyrauga эсa эp ucMura aKa cy3uHu Kymum xonnapu Ky3ra TamnaHagu:

«CopaxoH aeean MeHaa myrnyHmup. CopaxoH! Maünu HUMa öecaH8 xyn, ceH MeH8a myrnyHmup, ayHoyuM 6ynca mae6a ^unaü...» (A.Kaxxop).

ynapHuHr xapaKTepnu xycycutfra xucoönaHagu. ÄnoKa-apanamyB

Eku:

«MyeoH aan vpmöu:

- PayuM:w:oH aKa, MeyMOH CU3HU üy^na6 Kenmunap»

(C.AxMaö)

December, 2022

б) жинс англатувчи «эр» «хотин» каби сузлар билан аталади, купрок эркаклар нуткида «хотин» деб мурожаат килиш учрайди: «Э, нодон хотин, менда пул нима цилади,сигир бузоцни сотаман!» (С.Ахмад);

в) кекса ёшли комуникантларда ёшни белгиловчи сузлар билан мурожаат килинади:

«Кампир, сен аралашмай тур бир пас!» (С.Ахмад) Куриниб турибдики, бундай мурожаатда ёш билан бирга адресатнинг жинсини хам ифодалайди;

г) фарзандларидан бирининг номи билан, купинча тунгич фарзанд номи билан аталади:

«Нигор ойим югуриб эрининг орцасидан чицди: -Хой, Раъно!-деди ма%думга,-нонларимизнинг суви цочган, уамир килишга вацт оз, бозордан иссиц нон олдирасизми? (А.Кодирий).

д) фарзандларнинг ота-оналарга мурожаати асосида мурожаат килинади: «онаси», «отаси», «ойиси», «дадаси», «аяси» каби;

«Бир мауал дадамнинг хотиржам овози эшитилди:-Идорада мажлис булди онаси...» (У.Хошимов)

«Икки эшик ораси» романидаги Хусан думани асранди кизи Робия «бобо» деб атайди, шу сабабли унга хотини «бобоси», деб мурожаат килади: «Ойим мени цайтадан цучоцлади:

-Вой, ман оёц-цулидан боглаётганим йуц-ку, бобоси» (У.Хошимов)

е) умр йулдошининг лавозими, жамиятда тутган урнига кура аташ: «домла», «бегим», «раис», «отинча» кабилар. Кумушнинг Отабекка «бегим», Бобурга рафикаларининг «мирзам», «хазратим» дейишларида хам шундай маъно ётади; Бобур катта маглубиятга учраган кезларда рафикаси мурожатининг хам узгариши фикримиз далилидир:

«Менинг эгачимдан яширадиган сирим йуц, Мирзам! Бир вацтлар Бобурни улуглаб «хазратим» деган Ойиша бегим энди хонга ухшаб, баландроцдан келиб «мирзам» дейиши уам галати эди.» (П.Кодиров)

ё) эр-хотин орасидаги муносабатларда эркалаш муносабатини билдирувчи мурожаат шаклларидан кенг фойдаланилади. Бундай мурожаатлар интим холатларда ишлатилади:

«жоним», «азизам», «хоним», «гузалим», «ягонам», «фариштам», «асалим» сингари. Масалан: «Шукуров кандайдир узини ноцкулай сезиб хотинига яцинлашди:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

-Салом, хоним!» (О.Ёцубов) Ёки:

December, 2022

132

«Тохир: Ёлзизим! Сени шундай шодлик билан куришни уйлаб, тиззанга бош цуйиб, шодлик йизиларини битказмоц эдим» (Хамза).

ж) кекса эркаклар нуткида учрайдиган турли купол сузлар, лакаблар билан аташ характерли холат булиб, узбек халкида мурожаат меъёрига мувофик келиб колган:

«Аввалига хат ёзиш билан андармон булиб, парво цилмадиму, бобомнинг: «Ховлицма, пакана, бу умр савдоси» дегани кулогимга чалиниб сергак тортдим». (У.Хошимов).

з) факат ундов сузлар билан мурожаат килинади, купрок аёллар мурожаатларида куринади:

«Хой менга каранг, ишдан кейин лацциллаб юрманг, дарров цайтинг!» (С.Ахмад).

Демак, эр-хотин уртасидаги мурожаат шакллари нуткий одат вазиятларида учламчи номинациянинг юзага келишига сабаб булади: бирламчи номинация сифатида комуникантларнинг инсон иккиламчи номинация сифатида комуникантларнинг уз номлари тушунилса, эр-хотин уртасидаги учламчи номинациянинг белгиланиши (тахминан) эркак- адресатга ифодаланиши мумкин.

Нуткий одатда сухбатдошлар уртасида контакт урнатишнинг узига хос усуллари мулокотда шароитга мос муносабатларнинг турли куринишларини белгилаш мумкин булган «сен» ва «сиз» шаклларини ишлатиш билан хам чамбарчас богликдир. Нуткий одатни тадкик килишда шунга кура бу муаммолар мухим ахамиятга эга. Фикримизга ойдинлик киритиш максадида «Узбек тилининг изохли лугати» да берилган изохларда сен-кишилик олмоши, 11-шахс,бирлик.

1.Узидан кичик, якин кишига мурожаатда ишлатилади.

2.Купчиликка муносабатда дагал ёки менсимасликни билдиради. Сиз-кишилик олмоши, 2-шахс, куплик.

1.Купчиликка мурожаатда ишлатилади.

2.Узидан катта кишига ва умуман хар кандай шахсга нисбатан хурмат билдирилади.

Нуткий одат учун якка шахсга каратилган мурожаат характерини алохида куриб чикиш максадга мувофикдир. «Сен/сиз» шаклларининг карама-каршилиги нуткий одатга хос хамма вазиятларда ишлатилади ва барча тил бирликларига кушилади. Бу шакллар бирлик ва купликдаги кишилик олмошлари билан бирга феълнинг шахс-сон аффиксларида хам ойдинлашади.

December, 2022

133

«Сен/сиз» шакллари шароитга мосланган булиб, юкори услубий буёкдорликка эга булган тил бирликлари нуткий одатнинг «сиз» шаклига услубий жихатдан оддий, куполрок бирликлар «сен»шаклига тугри келади. Х,ар кандай суз узиниг денотатив маъносидан ташкари коннотатив ва прогматик маъносига хам эга булиб, мазмунан мураккаблашиши мумкин. Жумладан, сен<=>сиз оппозициясидаги лексик бирликлар умумий денотатив маънога эга булса хам, бирок улар прагматик маъноси билан бир-биридан фарк килади. «Сен ва сиз» узаро хурмат семасига эга эканлиги ва эга эмаслиги асосида фаркланади. Купрок буйрук тарикасидаги сузлар сенлаб, узр, илтимос, миннатдорчилик тарзидаги сузлар сизланиб гапирилади. Шунингдек, акскарият тил бирликларида «сен/сиз» шакллари билан кулланиш мумкинлигини англатувчи курсаткичлар мавжуд жумладан нотаниш шахснинг дастлабки мулокат шароитида эътиборини тортиш усули хозир анча камайиб колган адресатнинг исми ва отасининг исми билан мурожаат килиш «сиз» шаклини ишлатишни талаб килади.

Узбек тилида кариндошлик номини мурожаат вазифаси сифатида куллаш узига хос ахамиятга эга. Бирламчи номинацияда ижтимоийлик, кумуникантларнинг ёшига караб намаён булади: ота, она, буви, тога, хола, амма, ака-опа каби катта ёшли адресатларга сизлаб: угил, киз, ука, сингил, жиян, набира сингари кичик ёшдаги кариндошларга сенлаб мурожаат килиш кузатилади. Бизда ота оналар уз фарзандларига нисбатан «сен» деб мурожаат килиш фарзандларнинг уз ота-онасига узидан ёши катта булган барча кариндошларга «сиз» деб муносабатда булиш меъёрий хисобланади.

Бу хакида гап кетганда, узбек оилалари учун хос яна бир шаркона фазилатга тухталиш лозим. Гарб халкларида эр хотиннинг бир-бирига сенлаб гапириш табиий холат кисобланади. Купчилк узбек эркаклари уз рафикаларига сенлаб гапирадилар. Бирок узбек аёли хеч качон уз турмуш уртогини сенламайди, балки куриб утилганидек мурожаатнинг хурмат белгиловчи турли сузлар кулланади.

Шунингдек, оилага янги аъзо булиб келган келинчак хатто энг кичик кайинсингил эрнинг укаларигача ёш болаларгача сизловчи ва хурмат оттенкаларни ифодаловчи лексик бирликлардан фойдаланади. Бу мурожаатнинг «сен»га айланиши нуткий одатга тугри келмайди. «Эр: намунча, аввал суюнчи берсангчи яхши ловли топиб келдим. Эртага кучамиз. Хотин: кучмайман дедим кучмайман! -узинг кучавер катта куча!» (Т.Пулат). Бу ерда Хотин кишининг уз эрини сенлаш билан нуткий одат меъёри жуда купол равишда бузилиш холатлари кузатилади.

December, 2022

134

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

АДодирийнинг асарларида сизлашнинг узига хос куринишларини учратиш мумкин: «сабаби жуда аччик, - деди Отабек. Лекин нимани сабаб цилиб курсатишни узи уам биилмас эди.

- Айтингиз ахир» (Зайнаб)

Бирок юкоридаги асарларнинг рус тилидаги таржималарида узбек халкига хос меъёрлар бузилиши кузатилади. Бундай холат халкимизнинг урф-одатлари, нуткий одатини билмаслик ёки уларга беписандлик, бепарво карашнинг натижасидир. Нотаниш адресатларга нисбатан кариндошликни белгиловчи мурожаат шаклларининг иккиламчи номинациясида доимо «сиз» шаклини ишлатилиши кузга ташланади: «энди, синглим тушунинг, шу биттагина боламизнинг онаси йизлаб эси кетаяпти мен-ку чидаяпман... ». (С.Ахмад)

Социал ижтимоий ролларнинг узгаришини курсатадиган ушбу «сен/сиз» шаклларининг алмашиниши хам катта ахмиятга эга. Масалан, аввал таниш сунгра дуст булган сухбатдошлар сенлаб гапирадилар. Бу ходиса аксарият коммуникатларнинг ижтимоий макоми узгариши билан белгиланади. Шуни хам айтиб утиш керакки, «сен/сиз» шаклларининг алмашиниш айрим холларда услуб билан хам алокадор булади. Масалан, отанинг уз фарзандига сизлаб мурожаат килиши бироз киноявий маънода булиши мумкин ва х к. Шароит таказоси билан баъзан коммуникация давомида «сен/сиз» шаклларини юзага чикармасликка булган интилиш узаро муносабатларнинг характерини белгилайди. Нуткий одатнинг «саломлашиш», «хайрлашиш» вазиятларида «сен/сиз» шакллари ифодаланмаслиги мумкин.

«Сиз» шакли «сен» га караганда чукур хурматни ифодалаши табиий. Нуткий одатда тил ва нуткнинг бошка белгиларига караганда купрок ижтимоий рамзийлик хосдир. Бирор гурухда куп ишлатилмаслиги табиийлиги туфайли уларни тил бирликларини ишлатишига караб фарклаш максадга мувофикдир. Масалан, ёшлар нуткида «саломлашиш» вазиятида «Салом калайсан?» кексалар нуткида «Ассалому алайкум бардаммисиз?» каби бирликлар тез-тез жуда кенг кулланади. Ёки «эркалаш» вазиятида аёллар купрок «ургулай» эркаклар «Баракалла» каби тил бирликларини ишлатишлари билан ажраладилар. Бунда уларни бирлаштирувчи сема-сурашиш, эркалаш маъноси, дифференциал сема-ёш ва жинс белгиси сифатида курсатилади. Узбек халки учун бу белгилар орасида ёш ва жинс белгилари нуткий одатда мухим урин тутади. Шуни назарда тутиб, коммуникатларни хусусан, ёш ва жинси

нуктаий назаридан гурухларга ажратамиз ва колган барча

December, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

аломатларини шу гурух таркибида кейинги ишларимизда батафсил тахлил килишга харакат килимиз.

REFERENCES

1. Искандарова Ш. Лексикани мазмуний майдон асосида урганиш муаммолари. -Т: Фан,1988.

2. Искандарова Ш. Узбек нутк одатининг мулокот шакллари. Филология фанлари номзоди .дис.автореф. -Самарканд,1994.

3. Махмудов Н. Узимиз ва сузимиз -Т: Адабиёт ва санъат,1997.

4. N. Abdurakhmonova, I. Alisher and R. Sayfulleyeva, "MorphUz: Morphological Analyzer for the Uzbek Language," 2022 7th International Conference on Computer Science and Engineering (UBMK), 2022, pp. 61-66, doi: 10.1109/UBMK55850.2022.9919579.

5. Abdurakhmonova N. The bases of automatic morphological analysis for machine translation. Izvestiya Kyrgyzskogo gosudarstvennogo tekhnicheskogo universiteta. 2016;2 (38):12-7.

6. Abdurakhmonova N, Tuliyev U. Morphological analysis by finite state transducer for Uzbek-English machine translation/Foreign Philology: Language. Literature, Education. 2018(3):68.

7. Mengliev D, Barakhnin V, Abdurakhmonova N. Development of Intellectual Web System for Morph Analyzing of Uzbek Words. Applied Sciences. 2021; 11(19):9117. https://doi.org/10.3390/app11199117

8. Abdurakhmonova N., Tuliyev U. and Gatiatullin A., "Linguistic functionality of Uzbek Electron Corpus: uzbekcorpus.uz," 2021 International Conference on Information Science and Communications Technologies (ICISCT), 2021, pp. 1-4, doi: 10.1109/ICISCT52966.2021.9670043.

9. Kubedinova L. Khusainov A., Suleymanov D., Gilmullin R., Abdurakhmonova N. First Results of the TurkLang-7 Project: Creating Russian-Turkic Parallel Corpora and MT Systems. Proceedings of the Computational Models in Language and Speech Workshop (CMLS 2020) co-located with 16th International Conference on Computational and Cognitive Linguistics (TEL 2020) .2020/11: 90-101

December, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.