Научная статья на тему 'Some theoretical aspects moral and legal education of schoolchildren'

Some theoretical aspects moral and legal education of schoolchildren Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
93
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФОРМИРОВАНИЕ / ЛИЧНОСТЬ / НРАВСТВЕННО-ПРАВОВОЕ ВОСПИТАНИЕ / МЕТОДОЛОГИЯ / ГУМАНИЗАЦИЯ / ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / УЧАЩИЕСЯ / ШКОЛА / УЧЕБНЫЙ ПРОЦЕСС / FORMATION / PERSONALITY / MORAL AND LEGAL EDUCATION / METHODOLOGY / HUMANIZATION / PEDAGOGICAL ACTIVITY / STUDENTS / SCHOOL / EDUCATIONAL PROCESS / ТАШАККУЛ / ШАХСИЯТ / ТАРБИЯИ АХЛОКИЮ ҳУКУКӣ / ИНСОНГАРОӣ / ФАЪОЛИЯТИ ПЕДАГОГӣ / ХОНАНДА / МАКТАБ / РАВАНДИ ТАЪЛИМ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Шарипов Абдухаким, Мухаммадиева Гулрух Изатуллоевна

В статье рассматриваются некоторые теоретические аспекты нравственно-правового воспитания школьников. Отмечается, что знание человека, личности, ее потребностей и интересов является важнейшей предпосылкой гуманизации нравственно-правового воспитания. Отсюда также следует, что необходимым условием является переориентация педагогической деятельности на поиск целостной, системной модели нравственно-правового воспитания. Целенаправленное педагогическое руководство жизнью детей в сочетании с глубоким знанием их природы, развитием в социально ценном направлении их сущностных сил есть главное условие успешного решения проблем гуманистического воспитания. Делается вывод о том, что методологическое обоснование нравственно-правового воспитания как педагогической деятельности, направленной на обеспечение условий формирования позиции личности в деятельности школьников, способствует предупреждению педагогической запущенности школьников.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Некоторые теоретические аспекы нравственноправового воспитания школьников

The article discusses some theoretical aspects of moral and legal education of schoolchildren. It is noted that knowledge of a person, personality, their needs and interests is the most important prerequisite for the humanization of moral and legal education. It also follows that a necessary condition is the reorientation of pedagogical activity towards the search for a holistic, systemic model of moral and legal education. Purposeful pedagogical leadership of children's life in combination with a deep knowledge of their nature, development in the socially valuable direction of their essential forces is the main condition for successfully solving the problems of humanistic education. It is concluded that the methodological substantiation of moral and legal education as a pedagogical activity aimed at providing conditions for the formation of a personality position in the activities of schoolchildren contributes to the prevention ofpedagogical neglect of schoolchildren.

Текст научной работы на тему «Some theoretical aspects moral and legal education of schoolchildren»

УДК 371.01 ББК 74.200

БАЪЗЕ ЧАНБА^ОИ Шарипов Абдухаким, дотсенти кафедраи

НАЗАРИЯВИИ умумидонишго%ии педагогикаи умуми;Мухаммадиева

ТАРБИЯИ АХЛОК,ИЮ Гулрух Изатуллоевна, унвонцуи кафедраи педагогикаи

%УК,УК,ИИ ицтимой ва касбии МДТ "ДДХба номи акад.

МАКТАББАЧАГОН Б. Гафуров" (Тоцикистон, Хуцанд)

НЕКОТОРЫЕ Шарипов Абдухаким, доцент общеуниверситетской

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ А СПЕКЫ кафедры общей педагогики;Мухаммадиева Гулрух

НРАВСТВЕННО- Изатуллоевна, соискатель кафедры социальной и

ПРАВОВОГО ВОСПИТАНИЯ профессиональной педагогики ГОУ "ХГУ имени акад.

ШКОЛЬНИКОВ Б. Гафурова " (Таджикистан, Худжанд)

SOME THEORETICAL Sharipov Abdukhakim, Associate Professor of the all-

ASPECTS university department of general pedagogy;Mukhamadieva MORAL AND LEGAL Gulrukh Izatulloevna, candidate of the department of social EDUCA TION OF and professional pedagogy under the SEI "KS U named after SCHOOLCHILDREN acad. B.Gafurov" (Tajikistan, Khujand)

E-mail:gulruh86@mail. ru

Вожа^ои калиди: ташаккул, шахсият, тарбияи ахлоцию %уцуци, методология, инсонгарои, фаъолияти педагоги, хонанда, мактаб, раванди таълим

Дар мацола баъзе масъала%ои назариявии тарбияи ахлоци-%уцуции хонандагон барраси гардидааст. Кайд шудааст, ки шинохти одам, шахсияти у, талабот ва шавци у %амчун омили му%ими инсонгароии тарбияи ахлоци-%уцуци мебошад. Аз ин ли%оз, фаъолияти педагогии ба дарёфти модели системави ва яклухти тарбияи ахлоци-%уцуци тамоюлдошта шарти асоси мебошад. Ро%барии %адафмандонаи педагоги ба %аёти бачагон дар якцояги бо дониши амици табиати он%о, дар самти аз ци%ати ицтимои арзишманд инкишоф додани неруи сиришти он%о шарти асосии %алли бомуваффацияти масъала%ои тарбияи инсонгароёна мебошад.Хулоса шудааст, ки асоснокии методологии тарбияи ахлоци-%уцуци %амчун фаъолияти педагогии ба таъмини шарт%ои ташаккули мавцеи шахсияти хонандагон равона шуда, барои пешгирии ноциси%ои педагогии хонандагон мусоидат менамояд.

Ключевые слова: формирование, личность, нравственно-правовое воспитание, методология, гуманизация, педагогическая деятельность, учащиеся, школа, учебный процесс

В статье рассматриваются некоторые теоретические аспекты нравственно-правового воспитания школьников. Отмечается, что знание человека, личности, ее потребностей и интересов является важнейшей предпосылкой гуманизации нравственно-правового воспитания. Отсюда также следует, что необходимым условием является переориентация педагогической деятельности на поиск целостной, системной модели нравственно-правового воспитания. Целенаправленное педагогическое руководство жизнью детей в сочетании с глубоким знанием их природы, развитием в социально ценном направлении их сущностных сил есть главное условие успешного решения проблем гуманистического воспитания. Делается вывод о том, что методологическое обоснование нравственно-правового воспитания как педагогической деятельности, направленной на обеспечение условий формирования позиции личности в деятельности школьников, способствует предупреждению педагогической запущенности школьников.

Key words: formation, personality, moral and legal education, methodology, humanization, pedagogical activity, students, school, educational process

The article discusses some theoretical aspects of moral and legal education of schoolchildren. It is noted that knowledge of a person, personality, their needs and interests is the most important prerequisite for the humanization of moral and legal education. It also follows that a necessary condition is the reorientation ofpedagogical activity towards the search for a holistic, systemic model of moral and legal education. Purposeful pedagogical leadership of children's life in combination with a deep knowledge of their nature, development in the socially valuable direction of their essential forces is

the main condition for successfully solving the problems of humanistic education. It is concluded that the methodological substantiation of moral and legal education as a pedagogical activity aimed at providing conditions for the formation of a personality position in the activities of schoolchildren contributes to the prevention ofpedagogical neglect of schoolchildren.

Инсонгарии тарбия хамчун яке аз талаботхоии муосири раванди тарбия махсуб ёфта, ба матлабхои методологии назария ва методикаи рушди шахсият дар чомеаи демократа такя менамояд. Он номувофикатй, ихтилофхои байни дидгоххои фардгароёна ва ичтимоъгароёнаро нисбат ба тахсилот бартараф менамояд. Fайр аз ин, «хуб дарк намудан зарур аст, ки ин принсип бояд асоси тамоми кори педагога бошад - хадафи асосии тахсил инфиродист, на балки ичтимой. Дар омузиш ягон чизи барои фард нодаркор набояд бошад ва тахсил хеч гох натичахои хуби ичтимоиро намедихад, агар талабот, хукукхо ва иззати нафси шахсиятро ба хотири ягон манфиати беруна сарфи назар намояд.хатто дар он маврид, ки ин манфиатро дар ин ё он холат чамъиятй номидан мумкин бошад» (7, 48).

Аз ин гуфта бармеояд, ки фардият ба сифати пахлуи асосии диалектикаи чанбахои ичтимой ва инфиродй дар раванди муайянкунии хадафи тарбияи ахлокию хукукй эътироф мегардад. Тарбия набояд ба хеч гуна манфиати дигар гайр аз манфиати худи шахс хизмат намояд. кунад. Бинобар ин, донистани инсон, шахсият, эхтиёчот ва манфиатхои у заминаи мухимтарини инсонпарварона намудани тарбияи ахлокию хукукй мебошад. Х,амчунин маълум мешавад, ки тагйири самти фаъолияти педагогй ба чустучуи моделхои том ва муназзами тарбияи ахлокию хукукй шарти хатмй аст.

Ба андешаи мо, ин нукта дидгохи ба шахсият нигаронидаро дар тарбия аз чихати методологй асоснок менамояд.

Аз чихати методологй асоснок намудани дидгохи ба фаъолият нигаронида, ду чанбаро фаро гирифта, тадкики фаъолиятро хамчун восита мураккаб мегардонад. Аз як тараф, вобаста ба махсусияти хадафу объекти тадкикот барои мо асоснок намудани тарбияи ахлокию хукукй хдмчун фаъолияти педагогй хеле мухим аст. Аз тарафи дигар, имконоти тарбиявии фаъолияти мактаббачаро, ки шарти ташаккули мавкеи фаъолонаи шахсият аст, зарур мебошад.

Чунонки мебинем, танкиди маънидоди махдуди тарбия ва айният додани он бо фаъолияти педагогй ба тадкики фаъолмандии худи тарбиятгирандагон тахрик мебахшад.

Аммо тарбияро танхо ба фаъолияти тарбиятгирандагон марбут донистан тамоми мохияти онро инъикос намекунад. Яке аз душворихои дарки назариявии мафхуми тарбия аз зарурати ошкор кардани ягонагии диалектикии фаъолияти педагог ва фаъолияти тарбиятгиранда иборат аст.

Маълум аст, ки фаъолияти педагогй дахолати бошууронаи шахсони калонсол ба раванди объективию конунй ва умумитаърихии тарбия аст.

Фаъолияти педагогй хамеша хусусияти мушаххаси таърихй дорад. Тарбия ва фаъолияти педагогй хамеша ва дар хар давру замон ба хам мукобиланд. Тарбия раванди объективию конунии таърихист. Фаъолияти педагогй хамчун инъикоси субъективии ин раванд дар раванди тарбия пайдо шуда, дар заминаи амалияи тарбиявй инкишоф меёбад. Фаъолияти педагогй аз талаботи хаёт, аз раванди объективии тарбия метавонад кафо монад, бо тамоюлхои пешкадами ичтимой дар ихтилоф бошад. Назарияи тарбия фаъолияти педагогиро бо донишхои боэътимод мусаллах мегардонад, ёрй мерасонад, ки он бештар бошуурона, самарабахш ва барои халли ихтилофхо кобил бошад.

Фаъолияти педагогй хамчун падидаи чамъиятй ба таври диалектикй, бо ихтилофхо амалй мегардад. Махз ихтилофхо неруи харакатдихандаи инкишофи он, пайдоиши тачрибаи пешкадам ва навоварона, тахрикбахши афкори педагогй мебошанд. Ин ихтилофхо бохаракатнокй, тагйирпазирии мундаричаи вазифахои асосии фаъолияти педагогй таъйин мегарданд. Инкишофи хаёти чомеа, андухтани донишхои нав, такмили равандхои истехсолот, пешрафти ичтимой - хама тагйири мундаричаи вазифахои педагогиро такозо менамояд. Фаъолияти педагогй бошад, дорои кухнапарастии анъанавии муайяне мебошад. Онро хусусиятхои сиришти кудак, устувориву суботи хатмии мундарича, шаклхо ва усулхои кори тарбиявию маърифатй таъйин менамоянд. Дар натича байни мундаричаи кухнашавандаи тарбияву таълим, воситаву шаклхои фаъолияти педагогй аз як тараф ва талаботи нави хаёт аз тарафи дигар, ихтилоф ба миён меояд. Х,алли он дар асоси тахлили тамоми сохахои хаёти чомеаи мо, муайян кардани талаботи нав ба инсон, хамчунин маълумоти илми педагогй, ки

барои тачдиди назари мундаричаи тахсилот ва раванди тарбия, такмили шаклу методхои фаъолияти педагогй заруранд, амалй мегардад.

Фаъолияти педагогй хамчун падидаи чамъиятй дар низоми хамбастагихо ва муносибатхои мураккаб бо падидахои дигари хаёти чомеа карор дорад. Он бо базиси иктисодй зич алокаманд аст. Фаъолияти педагогй мохиятан кисми табиии муносибатхои истехсолй мебошад, ки барои конеъ гардонидани ниёзхои иктисодиёт, истехсолот, омода намудани куввахои истехсолкунанда, талаботи чамъиятию давлатй ташкил мешавад. Он аз хисоби чомеа вучуд дорад, фармоиши ичтимоии онро ичро мекунад, вазифадор аст, ки хифзу афзун кардани моликияти он, омодагии мехнатй ва умумифархангии насли наврасро таъмин намояд. Бинобар ин, фаъолияти педагогй ба халли вазифахои дар кудак инкишоф додани шахсияти инсон нигаронида шудааст.

Фаъолияти педагогй хамчун падидаи чамъиятй бо болосохти гоявй зич алокаманд аст. Вазифаи асосии он дар замони хозира - ташаккул додани шуури фардии бачагон дар рухияи талаботи шуури чамъиятии инсонгароёнаву демократй, пайваст кардани бачагон ба фарханги хаёти чамъиятй мебошад.

Х,амин тавр, дар муайян кардани мохият ва сохтори рохбарии педагогй ба фаъолияти тарбиятгирандагон мо дар мачмуъ, ба чунин хусусиятхои фаъолияти педагогй такя менамоем:

- вобаста будани он ба вазъияти ичтимой, гояхои асосии инкишофи чомеаи муосир;

- ихтилофи харакатдихандаи рушди фаъолияти педагогй муттасилии такмили раванди педагогй, такомули нави мундарича, шаклу усулхои фаъолияти педагогй мебошад;

- дар фаъолияти педагогй инъикос ёфтани диалектика ва конунияти тарбия, ки дар назарияи педагогика чамъбаст шудаанд (яъне гузариши мутакобили назария ва амалия: назарияи педагогика ва фаъолияти педагогй);

- фаъолияти педагогй монанди хама гуна фаъолияти инсонй дорои сохтори равонй мебошад, ки хадафхо, мотивхо, амалхоро дарбар мегирад. Мундаричаи онро самтгириаш муайян мекунад.

Рохбарии хадафмандонаи педагогй ба хаёти бачагон дар якчоягй бо дониши амики табиати онхо, дар самти аз чихати ичтимой арзишманд инкишоф додани неруи сиришти онхо шарти асосии халли бомуваффакияти масъалахои тарбияи инсонгароёна мебошад.

Ба ихтиёри худаш гузоштани кудак дар заминаи донишхо дар бораи худаш ба чуз таслимшавй ба кувваи номуташаккилонаи худ аз худ зохиршавии у дар бесарусомонй, даст кашидан аз рушди муташаккилонаи тамоми неруву кобилияти у чизи дигаре нест.

Мо фаъолияти педагогиро ба шарти хадафмандии он ба ташаккули мавкеи шахсият муайян карда, фаъолияти мактаббачаро хамчун воситаи тарбия бо назардошти имконоти расидан ба хадаф - тарбияи муносибатхои ахлокию хукукй баррасй менамоем. Дар ин холат чунин таносуб асоснок мегардад: фаъолияти педагогй фаъолияти мактаббачаро бо максади ташаккули мавкеи фаъолонаи шахсияти тарбиятгиранда ба рох мемонад. Х,алли диалектикии саволи гузошта имконпазир мегардад: аз чихати методологй асоснок намудани тарбияи ахлокию хукукй хамчун фаъолияти педагогие, ки ба таъмини шароити ташаккули мавкеи шахсият дар фаъолияти мактаббачагон равона гардидааст, ки ба пешгирии беназоратии педагогии мактаббачагон мусоидат менамояд.

Тачрибаи омузиши амалияи мавчудаи тарбияи ахлокию хукукии мактаббачагон дар бораи мураккабй, вариантнокй, номуайянии вазъияти тарбиявй дар мактаб, ба хусус, мактаббачагоне, ки бе назорати педагогй мондаанд, оид ба мавчудияти падидахои манфй, чонсахтии онхо дар намуди холатхои ичтимоиву педагогии хавфнок, амик будани окибатхо маълумоти пурра медихад. Танхо дар шароити табии мактаб дар бораи зухуроти вокей ва омилхои норасоии тарбия, сабаби умумии пайдоиши беназоратии педагогии мактаббачагон маълумоти ибтидой гирифтан мумкин аст. Х,амаи ин нуктаеро тасдик менамояд, ки бидуни омузиши бевоситаи хаёти мактаббачагон халли масъалаи баррасишаванда номумкин аст.

Тахлили фаъолияти ахлокии наврасон дар вокеияти мактаб ва аз чихати методологй асоснок намудани шартхои педагогии тарбияи ахлокию хукукй ба андешаи мо бояд дар чунин пайдархамии мантикии омузиши омилхои инкишофи низоми тарбия анчом ёбад:

- таносуби фаъолнокии мактаббача ва фаъолияти у, ки инкишофи шахсиятро дар фаъолият таъмин менамояд;

-таносуби мавкеи шахсияти мактаббача ва фаъолияти у, ки ташаккули муносибати ахлокию хукукии наврасро ба мехнат, одамон, инчунин ба худаш таъмин менамояд;

- таносуби рафтори мактаббача ва фаъолияти у, ки азхудкунй (интериоризатсия)-и меъёрхои ахлок, воситахои меъёрию макбули фаъолиятро таъмин мекунад;

- таносуби фаъолияти асосй ва хдёти мактаббача, ки ба хисоб гирифтани хусусияти синнусолии инкишофи шахсиятро таъмин менамояд.

Тадкикоти худро оид ба тарбияи муносибатхои ахлокию хукукй хамчун фаъолияти педагогй мо чунин натичагирй менамоем, ки фаъолмандии шахсият, манбаъхои инкишофи он ба воситаи диалектикаи табдили имконоти шахсият ба вокеият тарики фаъолият зухур меёбанд, дарачаи фаъолмандии шахсиятро бошад, сатхи амалй намудани имконоти чомеа ба вокеияти инкишофаш муайян менамояд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Анцыферова,Л.И.Принцип связи сознания и деятельности и методология психологии//Методологические и теоретические проблемы психологии/ Л.И.Анцыферова.

- М., 1969. - С.57-117

2. Афанасьев, В.Г. Системность и общество/В.Г.Афанасьев. - М., 1980. - 368с.

3. Бондаревская, А.О.Образование в поисках человеческих смыслов/ А.О. Бондаревская. -Ростов-на-Дону:РГПУ, 1995. - 216 с.

4. ^онуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи маориф». Душанбе: Шар;и озод. 2013.

5. Сокольников, Ю.П. Системный анализ воспитания школьников / Ю.П. Сокольников. - М.: Педагогика, 1986. - 136с.

6. Стратегияи давлатии Ч,умхурии Точикистон оиди рушди маориф то солхои 2020. Душанбе; Шарки озод. 2015.

7. Талызина, Н.Ф. Теоретические основы разработки модели специалиста / Н.Ф. Талызина. -М.: Знание, 1986.- 108 с.

8. Шарифзода, Ф. Муаммохои мухими педагогикаи муосир / Ф. Шарифзода. - Душанбе. Ирфон. 2009. - 459с.

9. Шаропов,Ш.А.Муошират ва худшиносй/Ш.А.Шаропов.-Хучанд:Меъроч»-2017.-304с.

REFERENCES:

1. Antsyferova, L. I. The Principle of Connection of Consciousness and Activity and Methodology of PPsychology //Methodological and theoretical problems of psychology. / L. I. Antsyferova. -M., 1969. - P. 57-117

2. Afanasiev, V. G. System And Society / V. G. Afanasiev. - M., 1980. - 368 p.

3. Bondarevskaya, A. O. Education in Search of Human Meanings/ A. O. Bondarevskaya. -Rostov-on-don: Ed. Rostov state pedagogical University, 1995. - 216 p.

4. Law of Tajikistan Republic "On Education". - Dushanbe: Sharqi Ozod. 2013.

5. Sokolniki, U. P. Systemic Analysis of Education in Schools/ Yu. P. Sokolnikov. - M.: Pedagogy, 1986. - 136 p.

6. Statal Strategy of Tajikistan Republic on Education Development for 2020. - Dushanbe; Sharki Ozod. 2015.

7. Talyzina N. F. Theoretical Bases of Development of Model of the Expert / N. F. Talyzina. - M.: Knowledge, 1986. 108 p.

8. Sharifzoda F. Basic Issues Concerning Modern Pedagogy / F. Sharifzoda. - Dushanbe: Cognition, 2009. - 459 p.

9. Sharapov S. A. Communication and Self-Cognition / W. A. Sharapov. - Khujand: Me'roj, 2017.

- 304 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.