Научная статья на тему 'ЎСИМЛИКЛAР ХИЛМA-ХИЛЛИГИНИ СAҚЛAШГA УСЛУБИЙ ЁНДAШУВЛAР'

ЎСИМЛИКЛAР ХИЛМA-ХИЛЛИГИНИ СAҚЛAШГA УСЛУБИЙ ЁНДAШУВЛAР Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

244
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
plant genetic resources / biodiversity / conservation / germplasm / sources of valuable traits / ex situ / in situ / taxonomic units / national strategy / monitoring

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Файзулла Хабидуллаевич Абдуллаев, Сафар Менгликулович Аликулов, Хасан Чутбаевич Буриев, Мухабат Кузиевна Турдиева

Мақолада ўсимликлар генетик ресурслари хилма-хиллигини сақлашга доир услубий ѐндашувлар бўйича маълумотлар келтирилган. Биологик хилмахилликни ўрганиш, янгиларини аниқлаш ва фойдаланилаѐтган ресурс турларининг захираларини баҳолаш назарий, илмий ва амалий аҳамиятга эга бўлиб, ҳозирги пайтда долзарбдир. Тирик организмларни ex situ сақлаб қолиш ва кўпайтириш доимий мониторинг билан мумкин. Шунинг учун жаҳон ҳамжамияти яқин келажакда ўсимликларни ex situ шароитида сақлашга устувор аҳамият беради. Биологик хилма-хилликни узоқ муддатли сақлаш дастурларида ўсимликларни in situ назорат остидаги шароитларда сақлашга катта эътибор берилмоқда

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Файзулла Хабидуллаевич Абдуллаев, Сафар Менгликулович Аликулов, Хасан Чутбаевич Буриев, Мухабат Кузиевна Турдиева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article provides information on methodological approaches to the conservation of the plant genetic resources diversity. The study of biodiversity, the identification of new and the assessment of the stocks of used resource species, acquire theoretical, scientific and practical significance, and is relevant at the present time. The conservation and reproduction of living organisms ex situ is possible with constant monitoring. Therefore, the world community in the near future gives priority to the conservation of plants in ex situ conditions. In programs for the long-term conservation of biological diversity, much attention is paid to the conservation of plants under controlled conditions in situ.

Текст научной работы на тему «ЎСИМЛИКЛAР ХИЛМA-ХИЛЛИГИНИ СAҚЛAШГA УСЛУБИЙ ЁНДAШУВЛAР»

УСИМЛИКЛАР ХИЛМА-ХИЛЛИГИНИ САКЛАШГА УСЛУБИЙ

ЁНДАШУВЛАР

Файзулла Хабидуллаевич Абдуллаев

Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институти, к/х.ф.н., к.и.х.

f abdullaev@yahoo.com

Сафар Менгликулович Аликулов,

Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикрт институти, к/х.ф.д., к.и.х.

safaruzripi@mail .uz

Хасан Чутбаевич Буриев

Тошкент дaвлaт aгрaр yниверситети, б.ф.д., проф.

Мухабат Кузиевна Турдиева

Bioversity International Мaркaзий Осиё офиси, m.turdieva@cgiar.org

АННОТАЦИЯ

Маколада усимликлар генетик ресурслари хилма-хиллигини саклашга доир услубий ёндашувлар буйича маълумотлар келтирилган. Биологик хилма-хилликни урганиш, янгиларини аниклаш ва фойдаланилаётган ресурс турларининг захираларини бахолаш назарий, илмий ва амалий ахамиятга эга булиб, хозирги пайтда долзарбдир. Тирик организмларни ex situ саклаб колиш ва купайтириш доимий мониторинг билан мумкин. Шунинг учун жахон хамжамияти якин келажакда усимликларни ex situ шароитида саклашга устувор ахамият беради. Биологик хилма-хилликни узок муддатли саклаш дастурларида усимликларни in situ назорат остидаги шароитларда саклашга катта эътибор берилмокда.

Калит сузлар: усимликлар генетик ресурслари, биохилма-хиллик, саклаш, гермоплазма, кимматли белгилар манбалари, ex situ, in situ, таксономик бирликлар, миллий стратегия, мониторинг.

ABSTRACT

The article provides information on methodological approaches to the conservation of the plant genetic resources diversity. The study of biodiversity, the identification of new and

November, 2022

53

the assessment of the stocks of used resource species, acquire theoretical, scientific and practical significance, and is relevant at the present time. The conservation and reproduction of living organisms ex situ is possible with constant monitoring. Therefore, the world community in the near future gives priority to the conservation of plants in ex situ conditions. In programs for the long-term conservation of biological diversity, much attention is paid to the conservation of plants under controlled conditions in situ.

Keywords: plant genetic resources, biodiversity, conservation, germplasm, sources of valuable traits, ex situ, in situ, taxonomic units, national strategy, monitoring.

КИРИШ

Усимликлар атрофимиздаги табиатнинг энг мухим таркибий кисмидир. Инсоннинг усимлик дунёсига богликлиги жуда катта. Усимликлардан озик-овкат, курилиш материаллари, дори-дармонлар, кийим-кечак тайёрлаш учун материаллар оламиз. Яшил усимликларсиз эр юзида хаёт мумкин эмас, чунки кислород хосил булиши фотосинтез жараёнининг натижасидир. Афсуски, усимлик дунёсининг бутун хилма-хиллигини саклашга окилона муносабатда булиш зарурати купинча инсонлар томонидан табиий ресурслардан фойдаланиш, кишлок хужалиги ва саноат ишлаб чикариши, дам олиш фаолияти давомида амалга оширилмайди. Инсоннинг хаёти ва фаровонлиги усимлик дунёсининг холатига богликлигини тушуниш, баъзида бузилган табиий мувозанатни тиклаш учун жиддий харажатлар талаб этилганда пайдо булади.

Биологик хилма-хилликни урганиш, янгиларини аниклаш ва фойдаланилаётган ресурс турларининг захираларини бахолаш назарий, илмий ва амалий ахамиятга эга булиб, хозирги пайтда долзарбдир. Тирик организмларни ex situ саклаб колиш ва купайтириш доимий мониторинг билан мумкин. Шунинг учун жахон хамжамияти якин келажакда усимликларни ex situ шароитида саклашга устувор ахамият беради. Биологик хилма-хилликни узок муддатли саклаш дастурларида усимликларни in situ назорат остидаги шароитларда саклашга катта эътибор берилади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Усимликлар хилма-хиллигини саклаш вазифаси учта узаро боглик компонентлардан иборат: урганиш, кузатиш ва саклаш механизмини яратиш. Усимликлар хилма-хиллигини саклаш учун самарали тизимни яратиш ва унинг фаолиятини факат

November, 2022

54

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

усимликлар хилма-хиллигининг таркиби, унинг асосий шаклларини таксимлаш ва баркарор холатда саклаш шартлари тугрисидаги фундаментал билимларга таяниш оркали яратиш мумкин. Шу сабабли, усимликлар хилма-хиллиги хам фан объекти, хам атроф-мухитни мухофаза килиш объекти хисобланади [1].

Дунёнинг аксарият мамлакатларида усимликларнинг гермплазма манбаларини урганиш, саклаш, туплаш (сафарбар этиш) ва улардан фойдаланиш ягона миллий вазифа сифатида куриб чикилади ва баркарор кишлок хужалигини, фармацевтика саноатини ривожлантиришда ва инсон мухитини яхшилашда муваффакият козониш учун асос булиб хизмат килади

Биохилма-хилликни, шу жумладан, усимликлар хилма-хиллигини урганиш табиатшуносликнинг бир тармоги сифатида биологиянинг ривожланишидаги «Марказдан кочиш» (чекланган мицдордаги асосий цонунларга асосланиб уаётнинг барча куринишларини тушунтириш) тенденциясига буйсунади. Усимликлар хилма-хиллигининг чексизлиги учун, сайёрамизнинг усимлик организмларининг барча спектрларини камраб олган, уни урганадиган асосий фанлар бир томондан тизимлаштириш, усимликларнинг таксономик хилма-хиллиги, бошка томондан усимликларнинг биоэкоологик хилмахиллиги- биогеография, флорология, геоботания ва бошкалар хакидаги фанлар [3-7]. Колган биологик фанлар типологик хилма-хилликнинг турли шаклларини урганади, бу биринчи навбатда биохилма-хиллик объектларини генетика, эволюция назарияси, экология ва бошкалар каби фанлар буйича диверсификациянинг назарий асосларини ишлаб чикиш учун зарурдир.

Замонавий шаклда биохилма-хиллик тушунчаси ХХ асрнинг 90-йилларида дунёда экологик харакатнинг «Тулкинлар тепасида» пайдо булди. Бу биологлар ва экологлар томонидан илгари сурилган [8], улар биохилма-хилликнинг аник таърифини ёки унинг шаклларининг таснифини беришни истамадилар. Факат биохилма-хилликнинг асосий гурухлари (ёки турлари) берилган, улар экологик максадлар нуктаи назаридан жуда мухимдир. Бу генларнинг (ёки популяцияларнинг), турларнинг, экотизимларнинг хилма-хиллигидир.

Таъкидлаш жоизки, экотизимлар тугридан-тугри биологик объектлар эмас, чунки улар биотик ва абиотик таркибий кисмларни уз ичига олади, иккинчиси эса улар биотик «ядро» билан узаро

[2].

таъсирлашадиган даражада урганилади [4].

November, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

Эхтимол, маълум бир турдаги биохилма-хиллик бирликларини аналитик бахолашга умумий ёндашувни икки синфга булиш керак: баъзилари маълум бир таксонга (филумга), бошкалари маълум бир худуд биотасига тегишли [4].

Аслида биологик хилма-хиллик- бу хаётни куллаб-кувватлаш ва мослашишга кодир автоном интеграл бирликлар сифатида организмларнинг хилма-хиллиги. Уларнинг фазовий бирикмаларининг хилма-хиллиги (хилма-хилликнинг хилма-хиллиги) биохорологик биохилма-хиллик деб хисобланиши керак. Агар биз танани универсал тирик тузилиш бирлиги учун олсак, унда биохилма-хилликни ташкил этиш даражаларига караб куриб чикиш керак: организм - тукималар - хужайралар - органеллалар - молекулалар -субмолекулалар.

Биохилма-хиллик турли хил тирик организмлар сифатида куйидагиларга булинади:

1) Таксономик ёки филетик хилма-хиллиги, яъни кариндошлик тамойилига кура гурухланган организмларнинг хилма-хиллиги;

2) Типологик ранг-баранглик- кариндошлик (структуравий, функционал, экологик, кенотик ва бошцалар)дан ташкари хар кандай белги тоифалари учун таксонлар, популяциялар ва индивидуал организмларнинг хилма-хиллиги.

Таксономик хилма-хиллик бирлиги иерархия даражалари буйича таксимланган турли хил таксонлардир (турлар, кенжа турлар, турлараро). Асосий тизим турлари турлар тизимига хос булган узига хос хусусиятлар туплами билан: абадий уз-узини купайтириш кобилияти, эволюцион ирсий мослашув, бардошлик амплитудасининг кенгайиши, диапазоннинг мавжудлиги, генетик маълумотни эркин алмашиш имконияти, популяцион тузилиши ва бошкалар. Шуни ёдда тутиш керакки, хар кандай биологик маълумотлар илмий ахамиятга эга, факат улар маълум турларга тегишли булса. Маданий усимликлар ва уй хайвонлари учун энг мухими, генотипларнинг маълум бир туплами ген тизимлари ва уларнинг узаро богликлиги билан ажралиб турадиган, турлараро таксонлар иерархиясини уз ичига олган турлараро даража хисобланади.

Биохилма-хиллик таркибий кисми сифатида усимликларнинг хилма-хиллиги биринчи навбатда усимлик дунёсининг асосий параметрлари билан тавсифланади. Усимликлар хилма-хиллиги элементлари- биосферанинг турли хил хорологик булимларидан ташкил топган.

Усимликларнинг таксономик хилма-хиллик

бирликлари- усимликлар хилма-хиллигига тегишли

November, 2022

типологик хилма-хиллик категориялари ва бирликлари- уларнинг зарур атрибутлари, уларсиз таксономик тоифалар, жонсиз номенклатура ва таксономик бирликлардан бошка нарса эмас.

Типологик хилма-хиллик- бу усимликларнинг атрибутлар тоифаси (флора элементлари) буйича хам, шунингдек, ушбу тоифадаги белгилар тупламига караб ухшашлик даражаси буйича хам турларга булинадиган кенг навлар.

Типологик элементларнинг турли тоифалари фаркланади: географик, атроф-мухит, ценотик, биологик ва бошкалар, шунингдек аралаш турлари (экологик-географик, ценогеографик ва бошцалар). Баъзи бир мураккаб белгилар элементар белгилар мажмуасидан иборат, масалан, турлар мураккаб таркибий ва фунционал белгиларга кура, репродуктив стратегияга кура, метаболизм турлари буйича, хает шакли (биоморф), турлар тоифалари ва бошкалар буйича таснифланади.

Агар флора турларининг руйхатидан кенжа турлар ва турлараро таксонлар руйхатига утиш маълум бир флорадаги филий нисбатларини тахлил килишдаги биринчи кадам булса, унда типологик элементларга нисбатан шунга ухшаш харакатлар ушбу флорани таркибий ва функционал турларнинг (масалан, кенотипларнинг) табиий комбинацияси сифатида намойиш этиш имконини беради.

Бу усимликлар хилма-хиллигини таксономик ва типологик бирликлар тизими сифатида урганишга матрицали (бирлаштириш) ендашув булиб, уни факат тахлил килиш учун эмас, балки окилона саклаш учун зарур шарт-шароитларни яратадиган ягона хакдкдй, илмий асосланган деб хисоблаш мумкин. Биологик хилма-хилликнинг элементи сифатида усимликлар хилма-хиллигини саклаш муаммосига халкаро ва миллий давлат ва нодавлат ташкилотларнинг кучлари жалб килиниши керак, уларнинг харакатлари усимликлар хилма-хиллигини саклаш стратегиясини ишлаб чикишга йуналтирилиши керак. Миллий стратегиялар бир-биридан фарк килиши ва айрим мамлакатлар ва минтакаларнинг географик, экологик, иктисодий ва бошка хусусиятларига мослаштирилиши мумкин.

Стратегияларнинг асосий таркибий кисмлари куйидагилар:

1) Муайян худуддаги барча усимликлар хилма-хиллиги объектларини (турларини) тизимли (кадастр) хисобга олиш (инвентаризация);

2) Муайян худудда консервация килиш учун устувор булган объектларни аниклаш ва хисобга олиш;

3) Маълум талабларга жавоб берадиган усимликлар хилма-хиллигининг асосий шаклларини кадастр буйича

November, 2022

57

руйхатга олиш (барцарорлик; узини узи ушлаб туриш цобилияти- уз-узини даволаш, узгарувчан мууитга мослашиш, эволюция);

4) Унинг асосий параметрлари динамикасини кузатиб боришнинг самарали тизимини яратиш (мониторинг);

5) Усимликлар хилма-хиллигини саклаб колиш буйича самарали чора-тадбирларни ишлаб чикиш ва тезкор равишда амалга ошириш, шу жумладан: руйхатга олиш ва назорат килувчи идоралар, шунингдек, усимликлар хилма-хиллиги саклаб колиш ва тиклаш учун масъул булган идоралар уртасида узаро богликдик (тугридан-тугри - тескари) механизмларини яратиш.

Турли хил фитохорияларда жойлашган усимликлар хилма-хиллиги бирликлари, таксонлар (асосан турлар) турли жугрофий ва экологик ирклар ва турли хил иерархик даражадаги популяциялар билан ифодаланиши мумкин. Турлар тизимини куриб чикишда дурагайларнинг мавжудлиги (иккаласи уам узига хос ва наслдан ташцари) эсга олиниши керак, бу маданий усимликлар учун энг мухимдир. Таксономик хилма-хиллик бирликларини хисобга олишда шуни эсда тутиш керакки, хеч кандай таксон маълум биоценозлар ва экотизимлардан ташкарида мавжуд булолмайди. Усимликлар хилма-хиллигини хдсобга олиш учун биологик хилма-хиллик энг мос бирликлари узига хос (элементар, цисман) флора булиб, улар умуман олганда флора, усимлик ва ландшафт биотасини акс эттиради [5]. Амалда, маълум бир географик жойлашувдаги флористик вазиятнинг намунаси булган махаллий флора [4, 7] киёсий флористик тадкикотларда биологик хилма-хиллик энг кенг таркалган кисмга айланди. Тогли худудларда биологик хилма-хилликнинг хисоб бирлиги дарё хавзаси (дарраси) флораси булиши мумкин [6].

Усимликлар хилма-хиллиги ва биологик хилма-хиллик хакида маълумотларнинг матрица (бирлаштириш) такдим этилишига усимликлар хилма-хиллиги иерархик жихатдан буйсунадиган бирликларини (биринчи навбатда турлар) биологик хилма-хиллик бирликлари (цуйи экотопологик ва географик булимларнинг иерархик тизимида), яъни экологик ва жугрофий тузилмани очиш оркали таксимланишини хисобга олган холда эришилади. Усимликлар хилма-хиллиги амалда, усимликлар хилма-хиллиги ва биологик хилма-хиллик бирликларини хисобга олишнинг хакикий усули бу маълумотлар базаси тизими сифатида электрон усимликлар хилма-хиллиги Кадастрини (идеал уолда, ягона) яратишдир [4]. Х,еч булмаганда хар бир турни тегишли минтакада географик жойлашиши ва унинг экотоплар ва жамоалар уртасида таксимланиши тугрисида маълумот Кадастрга киритилиши керак.

November, 2022

58

XУЛОСA

Усимликтар xилмa-xиллигини кaдaстр билaн рyйxaтгa олиш, aввaдaмбoр, фyндaментaл нaзaрий ax^^^a эгa. Биoсферa бyлинмaлaри тoмoнидaн турли хил yсимликдaр xилмa-xиллиги (биринчи навбатда турлар) тaркaдиш xyсyсиятлaрини aникдaш вa тaxдил килиш, yсимликлaр xилмa-xиллигининг экологик вa геoгрaфик тузилишини очиб берaди, yсимликлaр xилмa-хиллигининг зaмoнaвий вa тaриxий oмиллaрини, унинг бaркaрoрлик сaбaблaрини aникдaш учун зaрyр шaрт-шaрoитлaрни ярaтaди, фвзовий тyрлaр тизимлaрининг вa попyляциялaр тaбиaтини тaxлил килиш учун мaълyмoт берaди.

Респyбликaмиздa генетик ресyрслaр билaн шyFyллyнaдигaн илмий мyaссaлaрдa, шунингдек, Усимликтар генетик ресyрслaри илмий-тадкикот инститyтидa yсимликлaр xилмa-xиллигини кaдaстр бyйичa рyйxaтгa олиш долзaрб мaсaдa x1исоблaнaди. Myxoфaзa килинишга мухтож бyлгaн yсимликлaр xилмa-xиллиги oбъектлaрини вa yлaрнинг aреaллaрини aникдaш, yлaрнинг aтрoф-мyxит вa жyFрoфий тaксимoти вa xoлaтини твхлил килиш, керaк бyлгaндa, фoйдaдaнилмaйдигaн тaбиий ерлaрнинг жoйлaшyвигa мувофик тули хил тyрдaги кУрикдaнaдигaн xyдyдлaрни режaдaштириш лозим.

REFERENCES

1. Буриев Х.Ч., Аликулов С.М. Узбекистонда генетик ресурсларни саклаш, самарали фойдаланиш ва бошкаришни ташкил этиш. // Т.: Фан зиёси, 2022.- 205 б.

2. Жученко А.А. Биоразнообразие- основа сохранения мировых генетических ресурсов растений. // Генетические ресурсы лекарственных и ароматических растений: Мат. межд. конф.- М., 2001.

3. Толмачёв А.И. Основы учения об ареалах. // Л., 1962.

4. Юрцев Б.А. Изучение биологического разнообразия: вклад флористики. // Изучение биологического разнообразия методами сравнительной флористики: Мат. IV раб. сов. по сравн. флористике.- Березинский биосферный заповедник. -1993.- СПб., 1998.

5. Сочава В.Б. Введение в учение о геосистемах. // Новосибирск, 1978.

6. Камелин Р.В. Флорогенетический анализ естественной флоры горной Средней Азии. // Л., 1973.

7. Шипилина Л.Ю. Дикие родичи культурных растений во флоре бассейна среднего течения реки Луга (разнообразие и проблемы сохранения): Автореф. дисс. на соиск. уч. степ. канд. биол. наук.- С-Пб: ВИР, 2009.

8. Biodiversity. // Eds.: Wilson E.O., Peter F.M.- National Academy of Sciences.- 1988.- Washington, DC: The National Academies Press.- 538 p.- https://doi.org/10.17226/989.

November, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

59

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.