Научная статья на тему 'Сейсмик тўлқин йўналишининг мувозанат тезланишига таъсири'

Сейсмик тўлқин йўналишининг мувозанат тезланишига таъсири Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
1
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
грунт / қум / сейсмик тўлқин / мувозанат тезланиши / ички ишқаланиш бурчаги / боғланиш кучи / грунт зичлиги / инерция ҳолати / ярим фазо / уринма зўриқиш. / soil / sand / seismic wave / critical acceleration / force of internal friction / force of cohesion / inertia condition / semi-space / shift stress.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Расулов Хаят Заирович, Бабажанов Мансурбек Бекдурдиевич

Мақолада муаллифларнинг сейсмик тўлқин йўналишини иншоот заминидаги грунт турғунлигига таъсирини тадқиқотлашга оид назарий изланишларининг натижаси ёритилган. Тўлқин йўналиши билан грунтнинг мувозанат тезланиши орасидаги боғлиқлик грунтнинг физик ва механик хоссалари ва намлик ҳолати асосида таҳлилланиш натижасида лойиҳачилар фойдаланиши учун қулай бўлган якуний ифода таклиф этилган. Унинг ёрдамида тебранаётган грунт қатлами қаъридаги исталган нуқтада жойлашган зарранинг силжишга қарши мувозанат ҳолатини аниқлаш мумкин. Шу билан бирга таклиф этилган ифода тебранаётган зич ҳолатдаги грунт қатламининг мувозанат ҳолатини умумий шаклда акс эттиради. Ундан грунтнинг мувозанат тезланиши зарралараро ишқаланиш кучидан ташқари грунт зичлигига боғлиқ бўлган боғланиш кучи ва қатламга таъсир этувчи иншоотдан тушаётган босим таъсирини ҳам кузатиш мумкин. Таклиф этилган ифодага асосан грунтларнинг сейсмик таъсирга нисбатан турғунлиги (мувозанат тезланиши) умумий ҳолатда уларнинг мустаҳкамлик кўрсаткичлари кўпайиши билан ортиб, қатлам қалинлашган сари камаяди. Шу билан бирга сейсмик таъсир бурчагининг ортиши ҳам мувозанат тезланиши миқдорининг кўпайишига олиб келади. Мақолада таклиф этилган ифоданинг амалиётда қўлланилиши аниқ мисолда ўз тасдиғини топган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Расулов Хаят Заирович, Бабажанов Мансурбек Бекдурдиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The impacts of the direction of the seismic wave on critical acceleration

The article presents the theoretical research of the authors, into the impacts of directions of seismic waves on the stability of the soil base structures. The study into the interaction of wave directions and critical acceleration of the soil, an account of physical and mechanical properties and levels of moisture of the soil, has proposed a formula that is believed to be good for designers and builders. It can be used to determine the stable state of a soil particle against shear located at any point of the soil mass. At the same time, the proposed formula also allows us to generally assess the conditions of the limit state of the fluctuating soil layer. The formula helps to trace the dependence of the critical acceleration of the soil, in addition to the friction forces between the particles, and on the adhesion forces and pressure from the load acting on the soil. In this case, the seismic stability of the thickness, in general, rises with increasing soil strength and falls with increasing soil thickness. To prove this, the paper shows an example of solving a specific problem.

Текст научной работы на тему «Сейсмик тўлқин йўналишининг мувозанат тезланишига таъсири»

ЕР ХАКИДАГИ ФАНЛАР НАУКИ О ЗЕМЛЕ EARTH SCIENCES

UDC: 624.131

СЕЙСМИК ТУЛЦИН ЙУНАЛИШИНИНГ МУВОЗАНАТ ТЕЗЛАНИШИГА ТАЪСИРИ

Расулов Хаят Заирович,

техника фанлари доктори,

профессор;

' J L А IlH^HlUll.lU.,

ORCID: 0000-0003-4739-6615

e-mail: hayat1941@mail.ru.;

Бабажанов Мансурбек Бекдурдиевич,

докторант,

e-mail: mansur.babajanov@gmail.com;

ORCID: 0000-0001-6425-8076

Тошкент архитектура курилиш иститути

Аннотация. Мацолада муаллифларнинг сейсмик тулцин йуналишини иншоот заминидаги грунт тургунлигига таъсирини тадцицотлашга оид назарий изланишларининг натижаси ёритилган. Тулцин йуналиши билан грунтнинг мувозанат тезланиши орасидаги боглицлик грунтнинг физик ва механик хоссалари ва намлик уолати асосида таулилланиш натижасида лойщачилар фойдаланиши учун цулай булган якуний ифода таклиф этилган. Унинг ёрдамида тебранаётган грунт цатлами цаъридаги исталган нуцтада жойлашган зарранинг силжишга царши мувозанат уолатини аницлаш мумкин. Шу билан бирга таклиф этилган ифода тебранаётган зич уолатдаги грунт цатламининг мувозанат уолатини умумий шаклда акс эттиради. Ундан грунтнинг мувозанат тезланиши зарралараро ишцаланиш кучидан ташцари грунт зичлигига боглиц булган богланиш кучи ва цатламга таъсир этувчи иншоотдан тушаётган босим таъсирини уам кузатиш мумкин. Таклиф этилган ифодага асосан грунтларнинг сейсмик таъсирга нисбатан тургунлиги (мувозанат тезланиши) умумий уолатда уларнинг мустаукамлик курсаткичлари купайиши билан ортиб, цатлам цалинлашган сари камаяди. Шу билан бирга сейсмик таъсир бурчагининг ортиши уам мувозанат тезланиши мицдорининг купайишига олиб келади. Мацолада таклиф этилган ифоданинг амалиётда цулланилиши аниц мисолда уз тасдигини топган.

Калит сузлар: грунт, цум, сейсмик тулцин, мувозанат тезланиши, ички ишцаланиш бурчаги, богланиш кучи, грунт зичлиги, инерция уолати, ярим фазо, уринма зурициш.

ВЛИЯНИЕ НАПРАВЛЕНИЯ СЕЙСМИЧЕСКИХ ВОЛН НА КРИТИЧЕСКОЕ

УСКОРЕНИЕ ГРУНТА

Расулов Хаят Заирович,

доктор технических наук, профессор;

Бабажанов Мансурбек Бекдурдиевич,

докторант

Ташкентский архитектурно-строительный институт

ЕР ХАКИДАГИ ФАНЛАР НАУКИ О ЗЕМЛЕ EARTH SCIENCES

Аннотация. В статье излагаются теоретические изыскания авторов по вопросу влияния направлений сейсмических волн на устойчивость грунтов оснований сооружений. В результате исследования взаимодействия направлений волн и критического ускорения грунта с учетом физико-механических свойств и состояния влажности породы предложена формула, удобная для проектировщиков и строителей. С ее помощью можно определить устойчивое состояние частицы грунта против сдвига, находящейся в любой точке грунтового массива. Вместе с тем предложенная формула также позволяет в общем виде оценить условия предельного состояния колеблющейся грунтовой толщи. В соответствии с ней можно проследить зависимость критического ускорения грунта, кроме сил трения между частицами, и от сил сцепления и давления от нагрузки, действующих на грунт. При этом сейсмическая устойчивость толщи в общем случае возрастает с увеличением прочности грунта и уменьшается по мере увеличения грунтовой толщи. В качестве подтверждения этого в работе показан пример решения конкретной задачи.

Ключевые слова: грунт, песок, сейсмическая волна, равновесное ускорение, угол внутреннего трения, сила сцепления, плотность грунта, сила инерции, полупространство, касательное напряжение.

THE IMPACTS OF DIRECTION OF THE SEISMIC WAVE TO CRITICAL

ACCELERATION

Rasulov Khayat Zairovich,

Doctor of Technical Science, Professor;

Babajanov Mansurbek Bekdurdievich,

Doctoral student

Tashkent Institute of Architecture and Civil Construction

Abstract. The article presents the theoretical research of the authors, into the impacts of directions of seismic waves on the stability of the soil base structures. The study into the interaction of wave directions and critical acceleration of the soil, at an account ofphysical and mechanical properties and levels of moisture of the soil, has proposed a formula that is believed to be good for designers and builders. It can be used to determine the stable state of a soil particle against shear located at any point of the soil mass. At the same time, the proposedformula also allows us to generally assess the conditions of the limit state of the fluctuating soil layer. The formula helps to trace the dependence of the critical acceleration of the soil, in addition to the friction forces between the particles, and on the adhesion forces and pressure from the load acting on the soil. In this case, the seismic stability of the thickness, in general, rises with increasing soil strength and falls with increasing soil thickness. To prove this, the paper shows an example of solving a specific problem.

Keywords: soil, sand, seismic wave, critical acceleration, force of internal friction, force of cohesion, inertia condition, semi-space, shift stress.

Маълумки, зилзиланинг эпицентр чега-расидан узоклашгани сари тулкин йунали-ши маълум бурчак остида таркалган булиб, унинг грунт катламига нисбатан таъсирини тадки; килиш узига хос муаммолардан би-ридир. Адабиётлар тах,лили мазкур йуна-

лишда олиб борилган изланишларнинг са-нокли эканлиги, х,исоблаш ва лойихдлаш амалиётига деярли татбик этилмаганлигини курсатди. Шу билан бирга, сейсмик йуна-лишнинг грунт тузилмасига таъсирини бах,олаш учун х,озирги вактда сейсмик улчов

ЕР ХАКИДАГИ ФАНЛАР НАУКИ О ЗЕМЛЕ EARTH SCIENCES

ft

Я

маълумотларининг етарли эмаслиги назарда тутилса, ушбу масалага ойдинлик киритиш накадар долзарб эканлиги уз-узидан маълум булади [7, 8].

Шу боис тадкикотларимизнинг макса-дидан келиб чиккан холда, изланишимизни ушбу йуналишга оид назарий ва тажриба усулларидан фойдаландик. Максадимиз иншоот замини вазифасини утовчи грунт катлами тургунлигига нисбатан сейсмик йуналиш таъсирини тадкик килиш асоси-да грунт тузилмаси тургунлигига нисбатан хавфли йуналишни аниклаш ва уни меъ-ёрий хужжатларда кабул килинган гори-зонтал йуналишга нисбатан бахолашдан иборат.

Тадкикотларни ушбу максадда назарий ёндашув асосида бошлаб, турли йуналишда тебранувчи ускуна яратиш ва унда турли грунтлар устида тажрибалар утказишни ре-жалаштирдик хамда уни амалга оширдик. ^уйида ушбу йуналишда бажарилган изла-нишларимиз ёритилади.

Тебранма харакат йуналиши мувозанат тезланишига (ам) таъсирининг назарий ечи-мига куйидагилар асос килиб олинди. Фа-раз киламиз, Н калинликдаги грунт катлами буйлаб бир текисда тебранади. Бундай хо-латда катлам каъридаги хар бир зарранинг мувозанат холати икки куч таъсирида булади: зарра тургунлигини сакловчи (тк) ва уни силжишга олиб келувчи (тс). Тебраниш жа-раёнида зарра тургунлигини таъминловчи куч грунтлар механикаси конуни буйича ин-шоот ва грунтнинг соф огирлигидан таъсир этувчи босимнинг тик йуналиш буйича таш-кил этувчиси (од), грунтнинг ички ишкала-ниш бурчаги (ф ) ва кумли грунтнинг зичли-гига (n) алокадор булган зарралараро богла-ниш кучларининг (с ) микдорига боглик.

Грунт катлами Н каъридаги хар бир зарра таъсир этувчи ташки кучга нисбатан ку-йидагича каршилик курсатади:

т = g tg ф + с

к д G т п п

(1)

(1) ифодадаги индекслар курсаткичлар боглик булган омилларни ифодалайди, яъни к - силжишга нисбатан каршилик; д - ин-

шоот ва грунтнинг соф огирлигидан таъсир этувчи инерция холатидаги босим; n - грунт зичлиги (говаклиги).

Грунт катламига таъсир этувчи ташки куч сифатида зарраларни мувозанат холати-дан силжишга мажбур этувчи сейсмик бо-сим олинади. Ушбу босим сейсмик тулкин-лар таркалиши жараёнида юзага келувчи уринма зурикиш тс сифатида намоён булади. Мазкур жараёнда грунт каъридан хар бир зарранинг юкори мувозанат холати ам (му-возанат тезланиши) куйидаги тенглик орка-ли таъминланади:

т = т

к с

(2)

(2) буйича мувозанат тезланиши ам теб-ранаётган грунтнинг мувозанат холатининг энг юкори чегараси хисобланади. Унга кура, тебраниш тезланишнинг 0 - a оралигида грунт уз мувозанат холатини саклаб, эластик жисм сифатида каралади. Ушбу холат-да грунт уз тузилмасини саклайди (ф сп = ^nst) ва унинг силжишга каршилиги (тс) катламда иншоот-замин тебранишидан юза-га келувчи инерция холатидаги босим таъ-сирида аникланади (g * соnst).

Сейсмик уринма зурикиш (тс) ва унинг грунт катлами буйлаб таркалиши сейсмик тулкинларнинг бир жинсли ва сержинсли катламлар буйлаб таркалишига оид динамик масалаларни ечиш оркали хал этилади. Маз-кур масалаларнинг мураккаблик даражаси иншоот барпо этилувчи тегранинг сейсмик фаоллиги, унинг геологик ва тектоник ша-роитларига богликдир.

Сейсмик тулкинларнинг турли сержинс катламларининг ярим фазо буйлаб таркали-шига оид масалалар ечими хакида куплаб изланишлар олиб борилган (Бреховских Л.М., 1957; Петрашень Г.И.,1978; Саварен-ский Е.Ф., 1972 ва б.).

Бир ва сержинсли ярим фазо сиртида ётувчи манбадан таркалувчи тулкинларга оид масалалар Никифоровский В.С., Огурцов К.И., Петрашень Г.И., Саваренский Ф., Шемякин Е.И. Абрамов Т.Т., [10] Туйчиева М.А. [11]ларнинг изланишларида баён этил-ган.

ЕР ХАКИДАГИ ФАНЛАР НАУКИ О ЗЕМЛЕ EARTH SCIENCES

Шуни айтиб утиш лозимки, грунт катла-мининг сейсмик зурикиш холатига оид ма-салалар ечимининг мураккаблик даражаси нафакат унинг мухандис-геологик ва гидро-геологик шароитлари, балки зилзиланинг характери ва вакт буйлаб узгариши хакида-ги маълумотларнинг мавжуд эмаслиги би-лан хам ортиб боради. Одатда, ушбу маълу-мотлар зилзила содир булгандан сунг маъ-лум булади. Шу билан бирга, зилзиланинг кучи (сейсмик коэффициент) курилиш олиб борилувчи тегра учун тузилган сейсмик микрорайонлаштириш харитаси, баъзан эса кутилаётган зилзиланинг спектр таркибига караб тахминан маълум булиши мумкин.

Сейсмотектоник маълумотлар асоси-да булгуси зилзиланинг учоги (гипоцентр) аникланиб, унинг ёрдамида, агар мазкур катлам буйлаб гармоник тулкин таркалиши-га оид ечим мавжуд булганда, майдон сир-тига нисбатан сейсмик тулкинлар таркалиш бурчаги ва катлам буйлаб силжиш, деформация ва зурикишлар аникланиши мумкин.

Х,озирги вактда бир жинсли грунт катла-ми буйлаб таркалувчи текис тулкин билан

майдон сирти орасидаги таъсирга оид маса-ланинг ечимлари маълум. Улар ёрдамида за-минида калин катламли грунтлар жойлаш-ган енгил иншоотларнинг сейсмик зурикиш холатини хисоблаш ишларини бажариш мумкин. Ушбу ечимларнинг аниклик даражаси майдон юзасини зилзила учогидан ва тулкин курсаткичлари буйича фаркланувчи бошка грунт катламларидан маълум даража-да узок булиши холатларига боглик.

Грунтнинг мустахкамлик курсаткичла-рига сейсмик тулкин йуналишининг таъ-сирига оид изланишлар сунгги йилларда Ставницер Л.Р. [14] , ЬЫпага К. [15] , Расу-лов Х.З. [16] ва б. лар томонидан олиб бо-рилган.

Масалан, текис тулкиннинг ярим фазо чегараси билан туташуви хакидаги масала сейсмик силжишнинг скаляр £ ва вектор у потенциаллари ёрдамида Х.З. Расулов томонидан хал этилган булиб, тулкинлар тарка-лиши жараёнида грунтга таъсир этувчи уринма зурикиш (тс) умумий холда куйида-ги куринишда ифодаланган [4]:

„ „„ __ -icö—

Tc = 4y-fcKfe 'ь

v6

у\

н -I

OJH -Ш—

cos--e

v6

vk

+ 2iyvkcvsin — e l(J>vkS (3)

Vy

Ушбу ифодада:

uk - кундаланг тулкин таркалиш тезлиги; иб - буйлама тулкин таркалиш тезлиги; ск - кундаланг тулкиннинг (xoz) текисли-гига нисбатан проекцияси;

с^ - шу тулкиннинг xoz га перпендикуляр булган текисликка проекцияси; ю - айланма частота; £ - сейсмик тулкиннинг грунт сирти то-мон йуналиши;

Н - катлам калинлиги; Y - грунтнинг зичлиги.

Ушбу ифода асосида куйидаги амаллар-ни бажариш мумкин.

Агар куйидаги боFликликлар назарда ту-тилса,

в'х = cosx - jsmx

. хЕ1 . Н -1Ш—_ -ш— __

е уъ= \,е vk = cos—,е = 1.

щ

XÖ1 ,.ч

шн -10)— _ (4)

грунтга таъсир этувчи сейсмик уринма зурикишни куйидаги куринишда ифодалаш мумкин:

„ vi ас г Г шн шНЛ

тс = 2у —f- — с \cos--cos— + у

V? О) ^ L v6 vk J '

vuar . ш

— sin —

Oi vk

(5)

бунда ac - тебраниш жараёнида грунт хдра-катининг тезланиши.

Грунт катламининг сирти томон сейсмик тулкиннинг йуналиши (£)ни ß бурчак остида деб каралса:

ЕР *АКИДАГИ ФАНЛАР НАУКИ О ЗЕМЛЕ EARTH SCIENCES

Z = tgß,

(6)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тулцинларнинг грунт сиртидан цайтиши зарралар тебранишининг 3-4 марта ортиши (интерференция эффекти)га олиб келишини А.З. Кац цуйидагича ифодалаган [4]:

бунда H - цатлам цалинлиги.

С.В. Медведевнинг таъкидлашига кура, тебраниш даври (Т) грунт шароитига боглиц булиб, бир жинсли цатламлар учун цуйида-ги тенглик юзага келади [5]:

(8)

Маълумки, буш грунт цатлами буйлаб тарцалувчи буйлама ва кундаланг тулцин-лар орасидаги фарц катта мицдорни ташкил этмайди (Масалан, КМК 2.01.03-96, жадвал 1.1 буйича майда ва чангсимон цумларда ушбу фарц 0.25% дан ошмайди) [6].

(6) - (8) ва юцоридаги мулохазалар асо-сида (5) ифодани цуйидаги куринишда ёзи-шимиз мумкин:

ёки

(9) ва (10) ифодалар асосида тебрана-ётган грунт цатлами цаъридаги исталган нуцтада жойлашган зарранинг силжишга царши мувозанат холати (2), асосан, цуйидаги тенглик асосида юзага келади:

Ушбу ифодада ас тебранаётган грунт мувозанат холатининг юцори чегараси, яъни мувозанат тезланишини ифодалайди:

уН

«м =

_ ng(<aAtg(pn+ сп)

2 HY+^ftgß

ёки

«м =

2-Ttg(Optg<pn + сп) уН( 4+ tgß) '

(12)

(13)

(12) ва (13) ифодалар тебранаётган зич холатдаги цумли грунт цатламининг мувозанат холатини умумий шаклда акс эттира-ди. Ундан грунтнинг мувозанат тезланиши зарралараро ишцаланиш кучи (ф)дан ташца-ри грунт зичлигига боглиц булган богланиш кучи (с ) ва цатламга таъсир этувчи иншо-отдан тушаётган босим (ад) таъсирини хам кузатиш мумкин.

Шу билан бирга, табиатда цумлар говак ва уртача зичлик холатида (аллювий, эол ва б.) булиши амалда куплаб кузатилади. Маз-кур цумларда с булмаслиги ёки унинг миц-дори жуда кам булиши назарда тутилса (13), ифодани цуйидаги куринишда тасвирлаш мумкин:

(14)

ёки ад= ywz + рд (бунда ywz - кузатилаёт-ган сатхдан юцорида жойлашган грунтнинг соф огирлиги; рд — иншоотдан узатилувчи инерция таъсирини назарда тутувчи босим) хисобга олинса ва р = 0 холат учун:

<*м =

27Г gywztg(pn уЯ( 4+ tgß)

(15)

(12-15) ифодалардан цумли грунтлар-нинг сейсмик таъсирга тургунлиги (мувозанат тезланиши a ) умумий холатда уларнинг мустахкамлик курсаткичлари (ф,с) купайи-ши билан ортиб, цатлам цалинлашган сари камайишини кузатиш мумкин. Шу билан бирга, сейсмик таъсир бурчагининг ортиши хам ам мицдори купайишига олиб келади.

Ушбу ифодалар грунт цатламининг хар цандай бурчак таъсирида тебраниши жа-раёнида унинг тургунлик шарти - мувозанат тезланишини аницлашга ёрдам беради. Шунингдек, улар (12) ифоданинг сейсмик таъсир бурчагини назарда тутувчи умумий куринишидир.

(15) ифоданинг амалиётда цулланили-шини аниц мисол ёрдамида цараб чицамиз. Масаланинг шарти: ß = 300 остидаги тулцин йуналиши таъсирида ишцаланиш бурчаги tg ф = 0.6 булган у= 16,0 т/м3 зичликка эга булган 10 м цалинликдаги цум цатламининг мувозанат тезланиши аницлансин.

ЕР ХАКИДАГИ ФАНЛАР НАУКИ О ЗЕМЛЕ EARTH SCIENCES

Ечим: ам =

2ngywztg(pn _ 2.3,14.9,81.16.10.0,6

YH (4+ tgß)

16.10 (16+ 0,27)

= 2272 мм/с2

^уйидаги жадвалда Хоразм вилоятида- возанат тезланишининг микдорлари келти-ги баъзи майдонлардаги кумлар учун му- рилган.

Жадвал

Хоразм вилояти теграсидаги кумларга оид мувозанат тезланишлари

№ к ^ a £ Грунт ■ a & s ^ « Т S s Ё « я в * « Грунт зичлиги, тс/м3 Ички ишкала-ниш бурчаги, град Мувозанат тезланиши, ат mm/c2

Горизонтал таъсир Бурчак остида таъсир, градус

15 30 45 60

1 I Лойли кум 5 1,21 30 738 791 863 734 756

2 II Эол туркумидаги чангсимон кум -//- 1,40 28 583 625 682 800 825

3 III Неоген туркумидаги майда кум 1,35 31 684 815 778 912 940

4 IV Аллювий туркумидаги майда кум 1,31 31 924 742 1026 1205 1242

Ундан тебраниш жараёнида грунт ту-зилмасининг бузилиши таъсир йуналишига боглик эканлигини кузатиш мумкин. Ушбу х,олат барча йуналишларга тааллукли бу-либ, айникса 15-300 бурчаклар орасидаги тебраниш грунт тузилмасининг бузилишига катта таъсири кузатилади. Демак, ушбу бур-чак остидаги тебранишлар таъсирида грунт

тузилмаси нисбатан тез ва жадаллик билан бузилиш х,олати юзага келар экан. Ушбу х,о-лат Л.Р. Ставницер томонидан тебранувчи стабилометр асбобида утказилган тажриба-ларда хам кузатилган эди. Унда кумли грунт тузилмасининг бузилишига 300-400 бурчаклар оралигидаги тебранишлар катта таъсир курсатиши таъкидланган.

REFERENCES

1. Yuriy Nikolayev. Okolo 2 mln chiliysev ostalis bez krova, povrejdeno 1,5 mln.domov. RUA Novosti (28.02.2010). [About 2 million Chilians were left homeless and 1,5 million homes were damajed]. RIA NOVOSTI (28.02.2010).

2. Grigoryan A.A. O bezopasnosti stroitelstva na glinistix gruntax po I-mu predelnomu sostoyaniyu. [Construction safety, the clay soils of the 1st limit state]. J. Foundations, foundations and soil mechanics, Moscow, 2006, no. 5, pp. 24-27.

3. Osipov V.I. Dinamicheskiye razjijeniye vodonasishennix gruntov: priroda I faktori ego opredelyayushiye. [Dynamic liquefaction of saturated soils: nature and factors of its definition]. Moscow, Moscow state University, 1988, no. 2, pp. 3-32.

4. Zehniev F.F., Axmedov D.D. Geotexnicheskiye problemi stroitelstva v slojnix injenerno-geologicheskix usloviyax Tadjikistana i puti ix resheniya. // Trudi III-go Sentralno-Aziatskogo Mejdunarodnogo geotexnicheskogo simpoziuma. [Geotechnical problems of construction in difficult geotechnical conditions of Tajikistan and their solutions]. Proceedings of the III Central Asian International Geotechnical Symposium, Dushanbe, 2005, pp. 174-179.

5. Rsulov X.Z., Artikbayev D.J. Seysmoustoychivaya krutizna otkosnix soorujeniy. [Earthquake-resistant steepness of slope structures]. Tashkent, Publishing house "Fan" ANRUz., 2020, 143 p.

ЕР ХАКИДАГИ ФАНЛАР НАУКИ О ЗЕМЛЕ EARTH SCIENCES

ft

Я

6. Ilichev V.A., Musaelyan A.A. I dr. Sposob vozvedeniya osnovaniya v seysmicheskix rayonax. Spravochnik proektirovshika. [Method of foundation construction in seismic areas. Handbook of the designer]. Moscow, Stroyizdat, 1985, 298 p.

7. Rashidov T.R. Perspektiviy razvitiya problem seysmodinamiki podzemnix soorujeniy. Materialiy Respublikanskoy nauchno-prakticheskoy konferensii. [Prospects for the development of problems of seismodynamics of underground structures]. Materials of the Republican Scientific and Practical conference, Tashkent, TASI, 16-17 April 2018, p. 20-27.

8. Kapylova G.N. Seysmogidrogeologicheskiye effekty silneyshix zemletryaseniy. [Seismohydrogeological effects of the strongest earthquakes]. Available at: https: //kcs.dvo.ru.

9. Petrashen G.I. Rasprostranenie seysmicheskix volnovix poley v sloistix sredax. Chast I II. Zapiski nauchnix seminarov POMI. [Propagation of seismic wave fields in layered media]. Part I II, Notes of scientific seminars of the PMI, 273-274, St. Petersburg: Department of Mathematics of the Institute, Steklova RAS, 2001, p. 297-300.

10. Abramova T.T., AGpaMOBa T.T., Voznesensky E.A. Sovremenniye metody upravleniya svoystami gruntov na uchastke vysokix dinamicheskix nagruzok. [Modern methods of controlling the properties of soils on the site of high dynamic loads]. J. Geotechnika, 2015, no. 4. pp. 6-25.

11. Tuichieva M.A., Juraev A. Problemy seysmostoykogo stroitelstva dlya induvidualnix zastroyshikov na territorii Uzbekistana. Trudy i tezisy Respublikanskoy nauchno-prakticheskoy Konferensii. [Problems of earthquake-resistant construction for individual developers on the territory of Uzbekistan]. Proceedings and theses of the Republican Scientific and Practical Conference, Tashkent, Institute of Seismology ANRUz, 2015, pp. 39-41.

12. Kapylova G.N. Seysmogidrogeologicheskie effekty silneyshix zemletryaseniy. [Seismohydrogeological effects of the strongest earthquakes]. Available at: https: //kcs.dvo.ru.

13. Rasulov R.Kh. Dept location of the foundations in seismic areas. J. European Science Review, March-April, 2016, pp. 293-294.

14. Stavnicer L.R. Sejsmostojkost' osnovanij i fundamentov [Earthquake resistance of bases and foundations]. Moscow, Publishing house of the Association of building universities, 2010, 448 p.

15. Ishihara K. Povedenie gruntov pri zemletrjasenijah [Behavior of soils during earthquakes. (Translated from English under license from the publishing house «Oxford University Press» under the editorship of prof. Fadeev AB)]. St. Petersburg, 2006, 383 p.

16. Rasulov H.Z. Sejsmoprochnost' i sejsmoprosadka lessovyh gruntov [Seismic strength and seismic subsidence of loess soils].Tashkent, Publishing house «Fan» of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan, 2020, 335 p.

17. Kac A.Z. O sejsmicheskih osnovah metodiki sejsmicheskogo mikrorajonirovanija [On the seismic foundations of the seismic microzoning technique]. Bull. Seismic Council., 1960, no. 8.

18. Medvedev S.V. Inzhenernaja sejsmologija [Engineering seismology]. Moscow, Stroyizdat, 1962, 284 p.

19. KMK 2.01.03-96. Stroitel'stvo v sejsmicheskih rajonah. Normy proektirovanija [Construction in seismic regions. Design standards]. Tashkent, 1996, 51 p.

20. KMK 2.02.01-98. Osnovaniya i fundamenty. Osnovy proektirovaniya. [Foundations of buildings and structures. Design standards]. Tashkent, 1998, 40 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.