Научная статья на тему 'ТОННЕЛАРНИ ҚУРИШ БИЛАН БОҒЛИҚ ДЕФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИ АНИҚЛАШ МАСАЛАЛАРИ'

ТОННЕЛАРНИ ҚУРИШ БИЛАН БОҒЛИҚ ДЕФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИ АНИҚЛАШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

40
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тоннел / грунт / қазилма жой / қалқон усули / кучланиш / деформация / силжиш. / tonnel / grunt / fossil place / shield method / tension / deformation / displacement.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Шаҳбоз Улуғбекович Нормуродов

Ушбу мақолада бино ва иншоотлар зич қурилган ҳудудлар остида тоннеларни қуриш билан боғлиқ деформацион жараѐнларни аниқлаш масалалари келтирилган. Тоннел қурилиши амалиѐтида ер ости объектини лойиҳалаш ишлари таркибида кутилаѐтган силжиш ва деформацияларни ҳисоблашга асосланган тоғ-кон ишларининг ер сиртига салбий таъсирини аниқлаш кўрсатилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article presents the issues of determining the deformation processes associated with the construction of tonneas under densely built-up areas of buildings and structures. In the practice of tunnel construction, it is indicated to determine the negative impact of mining work on the surface of the Earth, which is based on the calculation of the expected displacement and deformations in the structure of the design work of an underground object.

Текст научной работы на тему «ТОННЕЛАРНИ ҚУРИШ БИЛАН БОҒЛИҚ ДЕФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИ АНИҚЛАШ МАСАЛАЛАРИ»

ТОННЕЛАРНИ КУРИШ БИЛАН БОГЛЩ ДЕФОРМАЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИ АНЩЛАШ МАСАЛАЛАРИ

Шахбоз УлуFбекович Нормуродов

Тошкент давлат транспорт университети normurodovsh25@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада бино ва иншоотлар зич курилган худудлар остида тоннеларни куриш билан боглик деформацион жараёнларни аниклаш масалалари келтирилган. Тоннел курилиши амалиётида ер ости объектини лойихалаш ишлари таркибида кутилаётган силжиш ва деформацияларни хисоблашга асосланган тог-кон ишларининг ер сиртига салбий таъсирини аниклаш курсатилган.

Калит сузлар: тоннел, грунт, казилма жой, калкон усули, кучланиш, деформация, силжиш.

ABSTRACT

This article presents the issues of determining the deformation processes associated with the construction of tonneas under densely built-up areas of buildings and structures. In the practice of tunnel construction, it is indicated to determine the negative impact of mining work on the surface of the Earth, which is based on the calculation of the expected displacement and deformations in the structure of the design work of an underground object.

Keywords: tonnel, grunt, fossil place, shield method, tension, deformation, displacement.

КИРИШ

Дуне буйича тоннел копламасининг янги инновацион ечимларидан фойдаланиб замонавий транспорт тоннелларини куриш, уларни мустахкамлик ва чидамлиликка хисоблаш усулларини такомиллаштириш, шунингдек уларга илгор лойихалаш технологиялари ва техник воситаларни кулланиши етакчи уринларни эгаллайди [1].

Бино ва иншоотлар зич курилган худудлар остида тоннел курилишининг куп йиллик амалиёти ер ости объектини лойихалаш ишлари таркибида кутилаётган силжиш ва деформацияларни хисоблашга асосланган тог-кон ишларининг ер сиртига

October, 2022

447

салбий таъсирини бахоланиши булиши кераклигини курсатди. Геологик шароитларни, тоннелларни куриш ва эксплуатация килиш усулларини турфахиллиги сабабли хозирги вактгача силжиш жараёнларини бахолаш учун ярокли булган универсал усулни ёки тизимлаштирилган хисоблаш усуллари гурухини яратишнинг иложи йук. Хрзирги кунга келиб силжишларни хисоблаш усулларининг аксарияти доирасимон кесимли казилма жойидан утадиган бир жинсли мухит тушунчаси билан иш юритадилар, бунда ер сиртидаги силжиш бурамаси параметрлари бутунлай казилма жой контури деформацияси хусусиятлари билан белгиланади.

Ер ости ишларини ташки мухитга таъсири казилма жойлашган тог жинсларидаги деформацияланиш жараёнларига, хусусан, силжишларга тааллукли.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ер ости сувлари казилма жойлашган тог жинсларидаги деформация жараёнлари, хусусан, уларнинг силжиши натижасида ташки мухитга таъсир этади. Тоннелларни лойихалаш ва калкон усулида куриш масалалари билан Ю.А. Лиманов, Е.И. Артюков [2], В.П. Хуцкий [3], В.В. Чеботаев [4], Демешко Е.А., Ходош В.А. [5], хорижий тадкикдчилардан Peck [6] O'Reilly M.P., New B.M. [7] Attewell, Р. В. & Woodman [8] шугулланганлар.

Хрзирги вактда ёпик усулда тоннелларни казишда грунт массиви хамда ер сирти деформацияларини олдиндан айтишга оид учта асосий йуналиш шаклланган: аналитик, эмпирик ва сонли усуллар. Ушбу йуналишларнинг хар бирини афзалликлари ва камчиликлари бор.

448

October, 2022

Аналитик усуллар яхлит мухит механикаси курилмаси (эластиклик, пластиклик, чекли мувозанат ва бошка назариялар) дан фойдаланиб ишлаб чикилган. Алохида эътиборни метрополитенларни куриш шароитлари учун ишлаб чикилиб, кенг куламда таркалган проф. Лиманов Ю.А. усулига каратиш зарур [2]. Бунда эластиклик назариясининг математик курилмасидан хамда жойда олиб борилган кузатувлар натижасида олинган маълумотлардан фойдаланиб, тоннелларни кембрий гилларида куришда ер сиртидаги деформацияларни аниклашга имкон яратувчи усул ишлаб чикилган.

НАТИЖАЛАР

Тоннел устидаги бутун грунт массиви иккита катламга булинади: устки катлам - бу заиф сув босган туртламчи тог жинслари катлами; куйи катлам -гилларнинг кембрий туб катлами. Кембрий гиллари массивида юмалок тешик хосил булганда, унда кучланиш-деформация холатини узгартириш масаласи хал килинмокда эди. Масала доирасида курилаётган массив юкори чегарасида сувланган туртламчи катламлар вазнидан тушадиган таксимланган юк билан юкланган чизикли-деформацияланувчи изотроп ярим текислик деб тасаввур килинди. Масалани соддалаштириш максадида, кембрий гилларидан иборат огир массив юмалок тешикли ярим текислик билан алмаштирилди, ва унинг контури буйича олиб ташланадиган кучланишлар тескари ишора билан куйиб чикилди. Натижада, грунтдаги деформацияларни хамда тоннел устидаги ер сирти чукишларини хисоблаш буйича кулланма ишлаб чикилди. 1 -расмда олиб ташланадиган кучланишларнинг умумий схемаси курсатилган. Туширилаётган босим куйидаги формула буйича аникланади:

1+Я0

Р =

(Yoho+rM

(1)

бунда, ¿о =

l-Vr

- грунтнинг ёнлама босими коэффициенти;

v 0 - Пуассон коэффициенти;

h0 в a h± - тегишлича кембрий гилларида тоннел уки жойлашган чукурлик ва туртламчи катламларни калинлиги;

у0 в a у± - тегишлича кембрий ва туртламчи катламларнинг солиштирма огирлиги.

Грунт катламидаги жараёнлар механикасини урганиб, [3] иш муаллифи куйидаги фикрларга асосланган:

October, 2022

449

1. Якка тоннел курилганда, суньий бушлик контури буйлаб эластик деформациялар пайдо булади. Бу холда мустахкамланмаган D0=2r0 диаметрли юмалок тешик тешилганлиги натижасида заифлаштириб куйилган эластик изотроп вазнсиз ярим текисликни куриб чикиш зарур. Юкорида курсатилганидек, бу тешик атрофига тоннел ётган чукурлигида тог жинслари вазнига боглик булган массивдаги табиий кучланишларнинг уртача кийматига тенг бир маромда таксимланган юк куйилади.

2. Суньий бушлик контурини деформацияланиш параметрларини контурдаги энг узига хос нуктанинг силжиш микдори UA буйича тахлил килиш максадга мувофикдир. Бу "А" нукта тоннел гумбази шелигаси булади.

3. Деформацияларни тоннел суньий бушлигидан бошлаб кембрий гилларининг энг юкори катлами буйича то уларнинг туртламчи катламларига кадар таркалиши хам эластиклик назарияси конунларига буй сунади. Демак, кембрий гилларидаги тоннел суньий бушликлари контури буйлаб пайдо буладиган деформациялар билан шу туртламчи катламли гилларнинг юкори чегараси (контакти) даги деформациялар орасида маълум богланиш мавжуд.

Контакт деформациялари характери куйидаги катталиклар билан ифодаланади:

а) кембрий гиллари устки катламидаги энг катта чукишлар Umax,

б) юкори катлам буйича яриммулдани чукиш кийматлари 2а тенг деб кабул килинади;

в) F контактидаги мулда майдони.

Бундан кейин биополяр координаталар буйича узгартиришларни куллаган холда, ташки доираси эгрилиги нолга тенг булган эксцентрик цилиндр учун масала ишланди. Натижада чизикли деформацияланувчи ташки контурнинг максимал силжиши учун куйидаги богланиш кулга киритилди:

Чизикли нимтекислик юкори чегарасини деформацияланишининг жами майдони (кембрий гилларида) куйидагига тенг:

(2)

(3)

МУ^ОКАМА

October, 2022

Туртламчи катламидаги жараёнлар механикасини урганиб, муаллиф куйидаги фикрларга асосланган:

1. Ер юзасини чукиши контакт сатхидан бошлаб деформациялар ривожланиши натижасидир (2-расм). Бу ерда туртламчи катламдаги ер сатхигача мулдлар хажмини узгармаслиги хакидаги хаммага маълум гипотезадан фойдаланилади.

2-расм. Силжиш мулдасини умумий хисоблаш схемаси

2. Туртламчи катламларда заррачалар горизонтга нисбатан куйидаги бурчак остида сиргалиш текисликлари буйлаб силжийди (сочилувчан жисмлар назариясига мувофик) [4]:

бунда,

^ - куриб чикилаётган тог жинсларининг ички ишкаланиш бурчаги.

3. Ер юзасини чукиш мулдаси профили эгри чизигининг шакли ишда топилган эгри чизик шаклига ухшашлиги асосида кабул килиниб, куйидаги формула билан ифодаланади:

бунда,

По - ер сиртидаги энг катта чукиш микдори; L - ниммулда узунлиги;

х - энг катта чукиш нуктасидан олинган масофа.

Шунда ер сиртидаги силжиш мулдасининг асосий параметрлари куйидагига тенг:

в1

(4)

October, 2022

L = 2a + h^tg^e)

V o=l (5)

Ер сирти деформацияси ва чукишини аниклаш буйича аналитик услублари орасида богланмаган грунтлар учун мулжалланган усулни хам куриб чикса булади. Бу ерда муаллиф грунт деформацияларини тенг майдонларнинг кинематик усулида аниклайди (3-расм).

3-расм. Тенг майдонлар усули схемаси

Таклиф этилган ёндашувга биноан доирасимон суньий бушлик учун грунт массивларининг вертикал деформацияларини куйидаги формула буйича аниклаш таклиф этилган:

v0 = luyl = Н — {Н2 — AR2(co s2(p — со s2a) 0 ■ 5s in 3a/co s2(p } 0 ■ 5 (6)

бунда,

Н - чукиш мулдаси фокуси чукурлиги;

R - суньий бушлик радиуси;

Ф = ~~ + ~ - грунтни ички ишкаланиш бурчаги.

Ишда узаро богликлик назарияси асосида ер сирти силжишларини бахолаш услуби ишлаб чикилди:

2А za Uz = —Г

1+v

2"1

1-V2

(7)

бунда,

uz - ер сиртини вертикал силжиши;

October, 2022

452

A - TOHHen KonnaMacu 6unaH cyHtHH 6ymnHK opacugaru TupKum; z - TOHHen yKHHH ^OHnamum HyKypnuru; a - cyHtHH 6ymnuK paguycu;

r - TOHHen yKH 6unaH cun^um aHHKnaHaguraH HyKTarana 6ynraH Maco^a; v - rpyHTHHHr KyHganaHr gе$opмaцнacн кoэ$$нцнeнтн.

Hmga aHanmuK ycyn 6unaH W3a ^oftnamraH TOHHennapHHHr KynnaHum-ge$opмaцнfl xpnarn TagKHKog KHHHHraH. By epga TOHHen y3 guaMeTpugaH W3a ^oftnamraHH ca6a6nu, TOHHen guaMeTpu 6yHHna rpyHT MaccuBHHHHr caMapanu KynnaHHrnugaru y3rapum Kypu6 HHKunraH эgн. rpyHT MaccuBHHu TOHHenHHHr BepTHKan yKH 6yHHna KynnaHraHHHK xpnara 4-pacMga KypcaranraH.

MaccuBHHHHr KynnaHraHnuK xpnara: 1 - TOHHen Ka3unMacgaH aBBanru KynnaHurn эпropacн; 2 - TOHHen cyHtHH 6ymnHFHHHH onumgaH KeHHH ^KyHnoBHH

KynnaHurnnap эпropacн

ToHHen yTunraHgaH cyHr Kanorra Ba cyHtHH 6ymnuKnap TecKapu ryM6a3HHHHr MyB03aHaT xpnaraHH TatMHHnoBHH cyHtHH 6ymnuF KOHTypugaru Ky^naHurnnap KyHugaru ^opMynanap Syftuna aHHKgaHagu:

4-pacM. ro3a ^oftnarnraH goupacuMOH TOHHen aTpo^ugaru rpyHT

Pc =

Zi c.coscp R l-sin (p

[+Yzi

(8)

Zi simp R i-sin<p

October, 2022

pi = (Z, + B) (9)

бунда,

Ф - грунт ички ишкаланиш бурчаги; с - грунт илашиши; D - тоннел диаметри; R - тоннел радиуси;

Z1 - тоннелларни ер юзидан тоннел гумбазигача жойланиш чукурлиги; q - ер юзида таъсир этувчи куч.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

(8) ва (9) формулалари илашиш кучи камайганда, казилма жой контуридаги кучланишлар ошишини курсатади. Тоннел саёз жойлашгани боис грунтдаги бошлангич самарали кучланиш нисбатан кичик булади, шунинг учун тоннеллар чукур жойлашадиган холатлардан фаркли уларок выработка контури атрофида кучланишларни кайта таксимланишида грунтнинг ахамияти хам унча катта эмас [9].

Буличев Н. С. ва Фотиева Н.Н. [10] доирасимон тоннеллар копламасини аналитик хисоблаш усулини ишлаб чикишган (5-расм) [2].

ап = уh

V i' V s t v V V 1 V N'

\__^ *

#4 /т >xs Ф / V ■у_p\J -

- ЖА 0 Vi J). J -

(_

an = yh

5-расм. Тоннелларнинг хисобий схемаси

Муаллифларнинг фикрига кура, казилма жой таъсири функциялари оркали масаланинг хажмийлиги эътибора олинадиган эластиклик назариясига асосланган усуллар тоннел куриш технологиясини хисобга олишга имкон яратувчи ер ости

October, 2022

454

конструкцияларини аналитик хисоблаш усуллари орасида энг тугриларидандир (6-расм).

/ (х) = ( 1 - 0 ,5 5 е- 0 5 г/*°), (10)

бунда,

l - казилма жой текислигидан хисобий кесимгача булган масофа; R0 - суньий бушлик радиусига тенг тиркиш радиуси.

Тоннел копламасидаги M ва N кучлар коплама халкасининг деформацияланган уки тенгламасидан келиб чиккан холда аникланади:

мр2

d2U Об , TT _ d(p2

Еоб J

(11)

бунда,

ф - суньий бушликнинг вертикал уки билан халканинг хисобий нуктасидан утувчи радиус-вектор орасидаги бурчак; р - коплама халкаси укининг радиуси;

E ва J - тегишлича материалнинг эластиклик модули ва коплама инерцияси моменти.

Эркин сирт узи жойлашган тоннеллар учун, кучланишлар хамда силжишларни таксимланишига яхшигина таъсир курсатади. Чексиз соха ечимидан ва комплекс узгарувчи функциялари назариясидан фойдаланиб, чет эл олимлари Verruijt ва Booker яримсирт учун аналитик ечим топишган.

r(x2-fcz2 ) (х2- fczf)l 2£й2 X

и

X

= - £ а 2х (£ + £) + 5 а 2х +

1 2 {S+

п 2га х / 1 2mzz2\ j т \r? г? j

4 Sа2 xHfz2 , mz(x 2- 3 z-

Ц ]

т+1

щ = - £ а 2 (Zi - Z-) + 5 а 2 {ZlM-Z-! + Z-M-Z-)] + ^ (Ímí^ - mz(x--z-)) -

\r£ r£J L r^ J m \ J

2 5 а 2я{

x2-z- m 2 zz2( 3 x 2— z-)

m+1

J

(12)

бунда,

ö = тоннел копламасини оваллаштириш натижасида грунтнинг узок муддатли деформацияланиши, z1=z-H; z2=z+H; г2 = х2 + z\; r22 = х2 + zf; m=1/(1-2v); k=v/(1-v);

v= грунтнинг Пуассон коэффициенти.

Ечиш жараёнида Sagaset усулидан фойдаланилди ва грунтнинг бир маромда йукотиш холати учун ечим аналитик куринишда такдим этилди [10].

October, 2022

455

Эмпирик усуллар ер юзаси деформацияларини асбоб-ускуна ёрдамида кузатиш натижаларини статистик усулларда ишлаб чикишга асосланади. Реек R.B. иши [6] нотошлок грунтларда тоннелларни куриш жараёнидаги ер юзаси деформацияларини урганиш сохасидаги фундаментал ишлардан бири булади.

Бу ишда турли хил грунтларда жойлашган тоннелларни калкон усулида утиш жараёнида ер юзаси чукишларини жойда туриб кузатиш тахлили келтирилган. Турли хил грунтларда амалга оширилган чукишларни кузатиш натижасида олинган маълумотларни тахлил килиб, Реек R.B. чукиш мулдасининг эгри чизиги Гаусснинг нормал таксимланиш функцияси билан ифодаланиши мумкин деган хулосага келади. Эгри чизик шакли ва улчамлари проходка технологияси, тоннелнинг жойлашиш чукурлиги, диаметри ва мухандис-геологик шароитлар билан боглик. Реек R.B. утказган тадкикодлари кейинчалик ишларда ривожлантирилган эди. Бу ишларда чукиш эгри чизиги шакли куйидаги математик богланиш билан ифодаланган эди:

бунда,

Si - тоннел марказидан узоклигига кура ернинг чукиши;

Smax - ер сиртининг максимал чукиши (тоннелнинг вертикал текислигида);

xi - тоннел укидан чукиш Si аникланадиган нуктагача горизонтал текислик

буйича олинган масофа;

i - тоннел укидан мулданинг синиш нуктасигача (деформациялар мулдасининг максимал даражада эгилиш ва горизонтал силжишларга эга нуктасигача) горизонтал текислик буйича олинадиган масофа.

(13)

October, 2022

6-расм. Механизациялаштирилган тоннел казиш машиналари билан ёпик усулда казишда ер юзини деформацияланиш схемаси

Тоннел укидан эгилиш нуктасигача горизонтал текислик буйича олинган масофа куйидаги богланиш буйича аникланади:

i = K-zq,

бунда,

К - деформациялар мулдасининг грунт турига боглик булган кенглик улчамлари (кумли грунтлар учун - 0,2...0,3; каттик гилли грунтлар учун - 0,40,5; юмшок лойка грунтлар учун - 0,7 ва ундан ортик); z0 - тоннелни жойлашиш чукурлиги.

Энг катта чукиш Smax куйидаги богланишдан аникланади:

с -КГ

Jmax 2ш 5 i ,

бунда,

VL - тоннел казишда ортикча казилган грунт хажми; D - тоннелнинг ташки диаметри.

Илмий ишларда ер юзи деформацияларини мавжуд олдиндан билиш усулларини жойда олиб борилган кузатишлар маълумотлари билан солиштирилган [11, 12]. Бу солиштиришлар натижасида хисобий ва тахмин килинган максимал чукишлар орасидаги тафовут 20...80 % ва таъсир этиш зонаси кенгилигидаги фарк 10...60 % ни ташкил этишини курсатди.

Умуман, барча эмпирик ёндашишлардаги камчиликлар - бу тоннел казиш тажрибаси хамда геотехник мониторинг маълумотлари булмаган янги худудларда ер ости бушликларини узлаштиришда улардан фойдаланиш самараси етарли даражада булмаганида. Эмпирик усуллар универсал эмас, чунки факат мухандис-геологик, геометрик ва технологик шароитлар учун яроклидир. Уларнинг афзаллиги - улардан фойдаланиш осонлиги хамда ушбу методика ишлаб чикилган участкалардаги хисобий ва хакикий деформацияларнинг бир-бирига мувофиклигида. Эмпирик усуллар ёпик казиш жараёнида турли типга мансуб грунтларнинг узини тутиш хусусиятларини тушуниш учун, фойдали булиши мумкин ва казиш ишлари натижасида грунт массивидаги хосил буладиган деформациялар микдорини сифатли бахолашда кулланиши мумкин.

Тоннелларни куриш жараёнида ер юзаси, грунт массивлари, атроф бино-иншоот объектлари (шу жумладан,

October, 2022

457

ер ости иншоотлари - мухандис коммуникациялари, транспорт магистраллари) ва бошкалардаги деформацияларни сонли олдиндан аниклаш усуллари энг куп кулланадиган ва истикболли усуллардандир [13,14].

ХУЛОСА

Хрзирги вактда тоннелларни ёпик казиш усулида грунт массиви деформацияларини хамда ер юзаси чукишларини аниклашга оид учта асосий йуналиш шаклланган: аналитик, эмпирик ва сонли усуллар. Аналитик ва эмпирик усуллар ва формулаларнинг камчилиги - улардан факат аник белгиланган мухандис-геологик шароитларда хамда тоннелларни куриш усулларида фойдаланиш мумкинлигида. Бу холат тоннел устидаги чукишлар мулдаси параметрларини хисоблашда ечимлардан фойдаланиш имкониятларини чеклаб куяди, айрим холларда эса умуман истисно этади. Бу усуллар тог жинсларининг физик-механик тавсифлари ва тоннеллар курилишида мухандис-геологик шарт-шароитларининг узига хос томонлари каби омилларни хисобга олишга имкон бермайди.

Сонли усуллар турли грунтлар учун турли хил чукурликларда кучланишларни ва грунтлар силжишини таксимланиши хакида маълумотга эга булишга имкон беради. Сонли ечимлардан фойдаланиб, грунт катламлари вазнини хисобга олган холда, тоннел коплами ортига грунт сиртининг силжишларини аниклаш мумкин.

Шубхасиз, ер сиртидаги силжишларнинг микдори бевосита суьний бушлиг билан туташ массивдаги деформацион кузгатишлар даражасига боглик. Уларни аниклагандан сунг, ер сиртидаги силжишлар микдорини хам бахолашимиз мумкин булади. Тоннелларни утишда, айникса саёз жойлашган тоннелларни казишда ер усти иншоотларга вужудга келиши мумкин булган таъсирларни олдиндан билиш ва бахолашни саёз жойлашган тоннелларни лойихалаш, куриш ва эксплуатация килиш жараёнларининг энг мухим масаласидир.

Геомеханик масалаларда энг куп кулланадиган сонли усул сифатида чекли элементлар усулини кабул килиш мумкин. Амалиётда тог жинслари массивини хисоблашларидан кенг куламда фойдаланиш мазкур тадкикод ишида куриб чикилган масалаларда хам унинг актуаллигини тасдиклаб бермокда.

Бундай массивларни кучланганлик-

деформацияланганлик холатни математик моделлаштириш купинча "грунт массиви-ер ости иншооти" геомеханик

October, 2022

458

тизими ишининг сифатли ва сонли тугри тасвирини ифодалай оладиган ягона воситадир.

REFERENCES

1. Постановление Президента Республики Узбекистан от 21 октября 2016 года N Ш1-2638 "О мерах по дальнейшему развитию и повышению эффективности деятельности Ташкентского метрополитена", 2016, 4 с.

2. Лиманов Ю.А., Артюков Е.И. Осадки земной поверхности при сооружении тоннелей в четвертичных отложениях. - Транспортное строительство, 1972, №

2. с. 45-47.

3. Хуцкий В.П. Сдвижений земной поверхности при строительстве пересадочных узлов метрополитена в условиях Санкт-Пертербуаг. Автореф. дисс....канд. техн. наук. -2004.

4. Чеботаев В.В. Прогнозирование аварийных деформаций поверхности и защита зданий при строительстве метрополитена / В.В. Чеботаев, В.М. Ауэрбах, А.Н. Левченко // Транспортное строительство. - 1994. - № 4. - С. 30-

5. Демешко Е.А., Ходош В.А. Прогнозирование осадок поверхности при щитовой проходке тоннеля в песчаных грунтах. Метрострой, 1963, № 3-4, с. 50-

6. Peck R.B. Deep excavations and tunneling in soft ground / Proceedings of the 7-th International Conference on Soil Mechanics and Foundation Engineering. State of the art report. V. 1. Mexico City, Mexico, 1969. P. 225-290.

7. O'Reilly M.P., New B.M. Settlements above tunnels in the United Kingdom - their magnitude and prediction / Tunneling 82. London: The Institution of Mining and Metallurgy, 1982. P. 55-64.

8. Attewell Р.В., Woodman J.P. Predicting the dynamics of ground settlement and its derivitives caused by tunnelling in soil / Ground Engineering. 1982. V. 15. №7. P. 13-22,36.

9. Fotieva, N.N. Distribution of stress in the lining of when driving a parallel tunnenel / N.N. Fotieva, Sheinin // Underground structures. 1966 - №6. -P. 26-29.

10. Булычев Н.С. Механика подземных сооружений: Учеб. для вузов. - 2-е изд., перераб. и доп. - М.: Недра. -1994. - 382 с.

11. Miralimov M. et al. Numerical approach for structural analysis of Metro tunnel station //E3S Web of Conferences. - EDP Sciences, 2021. - Т.

264. - С. 02054.

33.

53.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

October, 2022

12. Miralimov, M. X., & Normurodov, S. U. (2019). CONSTRUCTION FEATURES OF TRANSPORT TUNNELS IN THE MOUNTAIN AREAS OF UZBEKISTAN. Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 15(3), 26-35.

13. Ulugbekovich, N. S. (2022). STRESS-STRAIN STATE OF THE CONSTRUCTION OF A SUBWAY TUNNEL UNDER SEISMIC IMPACTS. World scientific research journal, 8(1), 3-11.

14. Khamitovich, M. M., Ulugbekovich, N. S., & Shomansur o'g'li, T. S. (2021). CALCULATION TECHNIQUE FOR TYPICAL CIRCULAR TUNNEL LININGS WITH TAKING INTO ACCOUNT THE INTERACTION OF THE STRUCTURE WITH THE GROUND. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(6), 362-368.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

460

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.