Научная статья на тему 'SEMINA CUCURBITA ЎРУҒИ ТАРКИБИДАГИ МАКРО ВА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР МИҚДОРИНИ ЎРГАНИШ'

SEMINA CUCURBITA ЎРУҒИ ТАРКИБИДАГИ МАКРО ВА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР МИҚДОРИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
169
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Semina Cucurbitae / макро ва микроэлементлар / калий / кальций / темир / магний / мис / рух / кобалт / кремний / фтор / гижжа / антисептик / антигельминт / С / Е / В1 / В2 / РР витаминлар. / Semina Cucurbitae / macro and microelements / potassium / calcium / iron / magnesium / copper / zinc / cobalt / silicon / fluorine / wormwood / antiseptic / anthelmintic / vitamins C / E / V1 / V2 / RR.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Акмал Хушвактович Исломов, Озода Обид Кизи Гайбуллаева

Ушбу мақолада Semina Cucurbitae ўруғини майдаланган кукунини таркибидаги элементлар ва уларнинг бирикмаларини миқдори аниқланган ҳамда кимёвий таркиби ва тиббиётда ишлатилишлари ҳақида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF THE QUANTITY OF MACRO AND MICROELEMENTS IN SEMINA CUCURBITA SEED

This article identifies the elements and their compounds in the powdered powder of Semina Cucurbitae seeds and provides information on their chemical composition and use in medicine.

Текст научной работы на тему «SEMINA CUCURBITA ЎРУҒИ ТАРКИБИДАГИ МАКРО ВА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР МИҚДОРИНИ ЎРГАНИШ»

SEMINA CUCURBITA УРУГИ ТАРКИБИДАГИ МАКРО ВА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАР МЩДОРИНИ УРГАНИШ

Акмал Хушвактович Исломов Озода Обид кизи Гайбуллаева

УзР ФА академик О.С.Содиков Навоий давлат педагогика институти,

номидаги биоорганик кимё институти Биология укитиш методикаси кафедраси

укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Semina Cucurbitae уругини майдаланган кукунини таркибидаги элементлар ва уларнинг бирикмаларини микдори аникланган хдмда кимёвий таркиби ва тиббиётда ишлатилишлари хдкида маълумотлар келтирилган.

Таянч сузлар: Semina Cucurbitae, макро ва микроэлементлар, калий, кальций, темир, магний, мис, рух, кобалт, кремний, фтор, гижжа, антисептик, антигельминт, С, Е, Вь В2, РР витаминлар.

STUDY OF THE QUANTITY OF MACRO AND MICROELEMENTS IN

SEMINA CUCURBITA SEED

Akmal Khushvaktovich Islamov Ozoda Obid kizi Gaybullaeva

Institute of Bioorganic Chemistry named Teacher of Navoi State Pedagogical

after academician O.S. Sodikov of the Institute, Department of Biology Teaching

Academy of Sciences of the Republic of Methods Uzbekistan

ABSTRACT

This article identifies the elements and their compounds in the powdered powder of Semina Cucurbitae seeds and provides information on their chemical composition and use in medicine.

Keywords: Semina Cucurbitae, macro and microelements, potassium, calcium, iron, magnesium, copper, zinc, cobalt, silicon, fluorine, wormwood, antiseptic, anthelmintic, vitamins C, E, V1, V2, RR.

КИРИШ

Бугунги кунда дунё микёсида усимликлар ва уларни таббий мевалари, уругларидан доривор моддаларни ажратиб олиш, уларнинг кимёвий тузилиши ва биологик фаоллигини аниклаш хдмда уларни амалиётга тадбик этиш буйича куплаб тадкикотлар амалга оширилмокда. Куп йиллар давомида инсонлар томонидан фойдаланилиб келинаётган Ковок уруги сочдаги казгок, танадаги

йирик хуснбузар ва чипкон, умуман тери касалликлари, замбуругли инфекцияларни даволашда тавсия этиладиган янада кенгрок куламда фойдаланиш имкониятларини яратади. Бугунги кунда Республикамизда усимликларни ва уларни таббий мевалари, уругларини таркибидаги микро ва макроэлементлар микдорини аниклаш, биологик фаоллигини урганиш катта ахамиятга эга

НАЗАРИЙ КИСМ

Ошковок-Cucurbita moschata Duell, Крвокдошлар-Cucurbitaceae оиласига киради. Ковок уруги - Semina Cucurbitae (Семена тыквы). Ковок турлари бир йиллик, поясининг узунлиги 4-5 мга етадиган ут усимлик. Пояси киррали, дагал тукли, жингалаклари ёрдамида осилиб усади. Барги жуда хам йирик, юраксимон, чукур 5 булакли, дагал тукли булиб, пояда узун банди ёрдамида кетма-кет жойлашган. Гуллари сарик рангли, ёкимли хидли, бир жинсли, эркак гуллари барг култигида туп-туп булиб, ургочи гуллари эса якка-якка холда жойлашган. Гулкосачаси 5 булакли, гултожиси воронкасимон беш булакли. Оталиги 5 та, оналик тугуни 3 хонали, пастга жойлашган. Меваси йирик, куп уругли, серэт ва шрали, турли рангдаги ва шаклдаги хул мева. Уруги ок ёки сарик рангли, япалок эллипссимон булади.Июнь ойидан бошлаб гуллайди, меваси август-октябрда пишади. Ковок жуда фойдали хар хил рангда: ок, сарик, яшил, кора, шунингдек, ранг-баранг: хол-хол ва йул-йул булади. Улар ташки куринишидан фарк килиши мумкин: думалок булиши ёки шакли буйича нок ёки пиёзга ухшаб кетиши, силлик пустлокли ёки устида майда гуддачалари бор булиши мумкин. Дунёда ковокнинг 800 га якин хар хил навлари мавжуд, аммо улардан факатгина 200 турини истеъмол килиш мумкин. Ковокнинг ватани Мексика хисобланади. Бу мамлакат худудида олимлар ёши тахминан 7000 йилга тенг булган энг кадимий ковок уругларини топишган. Америка китъаси очилганидан кейин ковок бошка минтакаларда хам секин-аста таркала бошлади. Археологларнинг таъкидлашларича, Перуда ковокни маккажухори етиштиришни бошлашдан олдин устиришган. Америка хиндулари усимлик хосилидан овкатларига ишлатишган, каттик пишган меваларидан эса идишлар ясаганлар. Ковок усимлиги ва махсулоти, уруги 1-расмда келтирилган [1-3].

1-расм.^овок усимлиги ва махсулоти.

Ковокнинг кимёвий таркибида жуда хам куп микдорда микроэлементлар мавжуд булган энг фойдали сабзавотлардан бири. Бета-каротин ковок

таркибидаги дармондорилар орасида етакчи хисобланади, шунингдек, ковок С, Е, Вь В2, РР витаминларига хам бой. Унинг таркибида калий, кальций, темир, магний, мис, рух, кобалт, кремний, фтор куп. Ковок терининг улик хужайраларини йукотиб, унга соглом жило берадиган альфа-гидроксикислоталардан (гликол ва сут кислоталари) дан иборат. Ковок таркибида бета-каротин, А витамини булиб, у ажинларга карши курашда ёрдам беради. Цинк эса хуснбузарларнинг олдини олиб, терининг тикланишига хисса кушади. Ковок таркибидаги С витамини иммунитетни кутаради, В витамини эса кон айланишини яхшилайди. Калий эса уз навбатида сочлар саломатлигига ижобий таъсир курсатади [1-3].

Ковок тиббиётда унинг таркибида витаминлар ва калий, темир, кальций, магний куп булгани учун асабларни тинчлантиришда, буй усмасликда, рахит касалида, юрак-кон томир хасталикларида ёрдам бера олади. Ковокнинг эт кисми ишкорли моддаларга нихоятда бой. Шу сабабли уни юкори кислотали гастрит билан огриган беморларга тавсия киламиз. Ковокни хуб есангиз, бу дарддан тез халос булишингиз аник. Ковок кабзият, варикоз, атеросклероз, кандли диабет, подагра, ут-тош касалини даволашда хам керакли. Яна унинг кучли сийдик хайдовчи ва организмни тозаловчи хусусияти бор. Айнан шунинг учун шифокорлар уни хомиладор аёлларга юрак, буйрак ишини яхшилаш, шишларни йукотиш учун тавсия килишади. Хдркалай ковок бу вазифани манаман деган доридан кура яхширок уддалайди. Ковок уруги-гижжага карши восита сифатида ва сочдаги казгок, танадаги йирик хуснбузар ва чипкон, умуман тери касалликлари, замбуругли инфекцияларни даволашда хам кулланилиб келинади. Ковок ширасига бой эт кисмини киргичдан утказиб, сувини сикиб олсангиз, шира тайёр. Уни озрок илитиб, томок огриги ва стоматитда чайиш ва камконликда, юрак бетоблигида хам ёрдам беради. Бунинг учун ковок ширасини нахорга ёки овкатлар орасида ярим пиёладан бир ой давомида ичилади. Ковок мойи соч тукилиши, тери кичишиши, терининг дагаллигига фойда. Яна у рахит касали, 40 ёшдан кейин аёлларда кальций йукотиш билан боглик муаммолар (остеопороз, коксартроз, синишлар) олдини олишда овкатлар орасида ёки нахорга бир ош кошикдан кабул килинади. Ковок мойи аёлларда учрайдиган бачадон эрозияси, жинсий аъзодаги кичишиш, яллигланишни даволашда хам яхши ёрдам беради [13].

НАТИЖАЛАРНИ МУ^ОКАМА ЦИЛИШ

Semina Cucurbitae уруги таркибидаги микро ва макроэлементларни фойиздаги микдорини аниклашда «Рентгенофлюрецентли спектрометрия усули ёрдамида Spectra Xepos 111 (США) курилмасида аникланди. Курилманинг техник курсаткичлари: Кучланиши 120/230 В, Куввати 150 Вт га эга булган ускуна.

ёрдамида амалга оширилди. Бунинг учун Semina Cucurbitae уруги майдаланиб порошок холга келтирилади ва Рентгенографик тахлил учун махсус идишчаларга 5 гр тортиб олинади ва айлана шакилига эга булган дисикга алохида урнатилган идишчаларга майдаланган порошоги жойлаштирилади. Курилма 20 дакика давомида тахлил килади. Натижаларни тахлил тугагач. Курилмага уланган компютер оркали натижалар автоматик тарзда экранга берилади ва тадкикот натижалари жадвалга ёзилади. Ушбу тадкикотлар натижалари 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал

Semina Cucurbitae уруги таркибидаги микро ва макроэлементлар микдори

№ Элем ент Номланиш и Элемент лар микдори % Хатоли к № Эл ем ент Номлани ши элементл аР микдори % Хатол ик

1 MgO Магний оксиди <0.011 - 34 Y Иттирий

2 Al2O3 Алюминий оксиди 0.6382 0.0099 35 Zr Цирконий

3 Al Алюминий 0.3616 0.0052 36 Nb Ниобий

4 SiO2 Кремний оксиди 0.8314 0.0062 37 Mo Молибден

5 Si Кремный 0.3886 0.0029 38 Ru Рутений

6 P2O5 Фосфор оксиди 2.457 .006 39 Rh Родий

7 P Фосфор 1.072 0.003 40 Pd Палладий

8 SO3 Сулфоксид 1.412 0.003 41 Ag Кумуш

9 S Олтингугу рт O.5656 0.00013 42 Cd Кадмий

10 Cl Хлор 0.06250 0.0002 43 In Индий

11 K2O Калий оксиди 1.408 0.001 44 Sn ^алай

12 K Калий 1.168 0.001 45 Sb Сурма

13 CaO Калций оксиди 0.1790 0.0004 46 Te Теллур

14 Ca Калций 0.1279 0.0003 47 I Иод <0.00006 -

15 Sc Скандий 0.00035 0.00004 48 Cs Цезий <0.00022 -

16 Ti Титан 0.00106 0.0002 49 Ba Барий 0.00070 0.00021

17 V Ваннадий 0.00004 0.00001 50 La Лантан <0.00015 -

18 Cr Хром 0.00005 0.00001 51 Ce Церий <0.00015 -

19 MnO Маргенец оксиди 0.00427 0.00002 52 Pr Празеоди м <0.00008 -

20 Mn Марганец 0.00330 0.00002 53 Nd Неодим <0.000415 -

21 Fe203 Темир оксиди 0.02906 0.00020 54 Sm Самарий 0.00010 0.00003

22 Fe Темир 0.02032 0.00014 55 Yb иттербий 0.00015 0.00006

23 Co Кобалт <0.00010 - 56 Hf Гафний 0.00011 0.00003

24 Ni Никель 0.00080 0.0002 57 Ta Тантал <0.00001 -

25 Cu Мис 0.00172 0.0003 58 W Волфрам <0.00005 -

26 Zn Рух 0.00703 0.0004 59 Au Олтин <0.0003 -

27 Ga Галий <0.00001 - 60 Hg смоб <0.0002 -

28 Ge Германий 0.000010 0.00000 5 61 Tl Таллий 0.000015 0.00000 4

29 As Мишяк <0.00002 - 62 Pb кургошин 0.00014 0.00001

30 Se Селен 0.000042 0.00000 4 63 Bi Висмут 0.00003 0.00001

31 Br Бром 0.000040 0.00000 3 64 Th Торий <0.00002 -

32 Rb Рубидий 0.00028 0.00001 65 U Уран 0.00003 0.00001

33 Sr Стронций 0.00084 0.00001

Жадвалдаги маълумотлар шуни курсатадики, Semina Cucurbitae уруги таркибидаги 56 та элемент ва унинг 9 та бирикмаси микдори аникланиб, Semina Cucurbitae уруги таркибидаги Фосфор оксиди P205 (2,457 %), Фосфор P (1.072 %), Сулфоксид SO3 (1.412 %), Калий оксиди K20 (1.408 %), Калий K (1.168 %), Олтингугурт S (0.5656) Алюминий оксиди Al203 (0.6832 %), Алюминий Al (0.3616 %), Кремний оксиди Si02 (0.8314 %), Кремный Si (0.3886 %), Калций оксиди CaO (0,1790 %), Калций Ca (0,1279 %), элементлари уларннинг айрим бирикмалари микдори бошка элементларга нисбатан куплиги маълум булди[4-5].

Тажриба кисм

Semina Cucurbitae уруги таркибидаги микро ва макроэлементларни фойиздаги микдорини аниклашда «Рентгенофлюрецентли спектрометрия курилмасида ёрдамида амалга оширилди. Бунинг учун Semina Cucurbitae уруги майдаланиб порошок холга келтирилади ва Рентгенографик тахлил учун махсус идишчаларга 5 гр тортиб олинади ва айлана шакилига эга булган дисикга алохида урнатилган идишчаларга майдаланган порошоги жойлаштирилади. Курилма 20 дакика давомида тахлил килади. Натижаларни тахлили тугагач. Курилмага уланган компютер оркали натижалар автоматик тарзда экранга берилади ва тадкикот натижалари жадвалга ёзилади.

ХУЛОСА

1. Semina Cucurbitae уруги таркибидаги микро ва макроэлементларни фойиздаги микдорини аниклашда «Рентгенофлюресентли спектрометр Spectra Xepos 111, техник курсаткичи: 120/230В, куввати 150Вт. курилмаси (США)

асбобида урганилганда Semina Cucurbitae уруги таркибида 56 та элемент ва унинг 9 та бирикмаси микдори аникданиб, Semina Nigelli усимлиги уруги таркибидаги Фосфор оксиди P2O5 (2,457 %), Фосфор P (1.072 %), Сулфоксид SO3 (1.412 %), Калий оксиди K2O (1.408 %), Калий K (1.168 %), Олтингугурт S (0.5656) Алюминий оксиди Al2O3 (0.6832 %), Алюминий Al (0.3616 %), Кремний оксиди SiO2 (0.8314 %), Кремный Si (0.3886 %), Калций оксиди CaO (0,1790 %), Калций Ca (0,1279 %), элементлари уларннинг айрим бирикмалари микдори бошка элементларга нисбатан куплиги маълум булди.

REFERENCES

1. Farmakognoziya (H.Xolmatov, O'.Ahmedov) Abu Ali ibn Sino Toshkent 1997.

2. Х.Х.Холматов, У.А.Ахмедов, Фармакогнозия: дарслик, Тошкент, Ибн Сино номидаги НМБ, 1995. www.ziyouz.com

3. IslаmovA.KH, Smanova Z.A, Matchanov A.D, Abdulladjanova N.G, Saidova V.A, Gaybullaeva.O.O, Ishmuratova. А^, Raximov R.N, Khushvaqtov Z.Sh // Technology of production of active applications with natural capsulla against diseases caused by iodine deficiency. World journal of engineering research and technology. sjif impact factor: 5.924 wjert, 2020, vol. 6, issue 4, 91-104.

4. Ishmuratova. А^., Iskmov A.KH., Kholmurodova D., Pardaeva S., Saidmurodova Z.// Grow of the rubia tinctorum L (painted pigen) plant and its role in the national economy the compositions? Biological features and extracts of micro and macroelements // International journal of Research Mechanical and Production Engineeing Research and Development (IJMPERD) ISSN (P): 2249-6890; ISSN (E): 2249-8001 Vol. 10, Issue 3, Jun 2020, 1339-13944 TJPRC Pvt. Ltd. sjif impact factor JCC): 8.8746 SCOPUS Indexed Journal

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.