CC BY
31
ZASTITA NA RADU PRILIKOM IZVODENJA GRADEVINSKIH RADOVA I UPOTREBI MEHANIZACIJE
Milos Z. Petrovic a, Kristina R. Andelic b, Marina G. Zivulovic-Petrovic c
a Univerzitet u Nisu, Gradevinsko-arhitektonski fakultet, Nis b Univerzitet u Nisu, Pravna sluzba, Nis, c Gradska uprava grada Nisa, Uprava za imovinu i inspekcijske poslove, Odsek gradevinske inspekcije, Nis
DOI: 10.5937/vojtehg62-4796
OBLAST: gradevinarstvo, bezbednost i zdravlje na radu VRSTA CLANKA: strucni clanak
Sazetak:
Zastita prilikom rukovanja gradevinskom mehanizacijom, kao i pri izvodenju gradevinskih radova, bitan je i znacajan faktor u celokupnom kompleksnom procesu izgradnje. Pazljivim rukovanjem stite se ljudski zivoti i zivotna sredina, kao i sami gradevinski materijali. Pazljivim i do-brim rukovanjem i izvodenjem moze se postici i finansijska usteda i da ne dode do dodatnih troskova. Mere zastite koje treba preduzeti su: zastita od opasnost u toku izvodenja radova i zastita od opasnosti u to-ku eksplatacije objekta. Ova oblast je striktno definisana zakonskom regulativom.
Kljucne reci: gradiliste, gradevinski materijali, gradevinarstvo, ru-senje, zastita, zaposleni, zastita na radu, rukovanje, izvodenje radova.
Uvod
>radevinarstvo danasnjice izlozeno je rizicima razlicitih intenziteta i 'vrsta. Problem zastite na radu u gradevinskoj industriji oduvek je bio znacajan (Mucenski, et al., 2007, pp.207-212). Zakonom o zastiti na radu uspostavljen je osnov kojim su poslodavci sistemski obavezani na koriscenje i upotrebu bezbedne radne opreme. Organizacioni, ali i humani razlozi zahtevaju da se osigura zastita radnika na radu od stetnih delova-nja radnih procesa, odnosno spoljnih faktora uticaja u radnom okruzenju (Gegic, 2012, pp.297-302). S obzirom na velik broj ucesnika u procesu rada, kompleksne medusobne veze i veze u odnosu na materijal, alat, mehanizaciju, kao i radne operacije, procesi identifikacije i kvantifikacije rizika su mnogo slozeniji nego u ostalim granama industrije. U danasnje vreme ostvaruju se intenzivne tehnicko-tehnoloske promene, sto nedvo-
e-mail: [email protected]
smisleno ukazuje na potrebu naucnog zasnivanja ocene investicionih pro-jekata (Petrovic, et al., 2013, pp.226-241). Velika stopa povreda na radu rezultat je nepostovanja propisa koji zahteva sistemski prilaz prilikom re-savanja problema. Da bi proces upravljanja zastitom na radu bio sveobu-hvatan i efikasan, neophodno je koristiti odgovarajuce modele procene rizika. Savremeni razvoj zastite zivota i zdravlja ljudi, i zivotne sredine od-razlicitih oblika ugrozavanja, neminovno namece potrebu za preduzima-njem opseznih preventivnih mera i uvodenje visenamenskih sistema za zastitu (indie, et al., 2013, pp.210-225). U vecini industrijskih zemalja, gra-devinska industrija predstavlja jednu od najznacajnijih grana industrije i predstavlja jedan od osnovnih pokretaca zaposljavanja u mnogim delovi-ma sveta. Medunarodna organizacija rada iznosi podatke da se najmanje 60.000 smrtnih slucajeva dogodi svake godine na gradilistima i da se u industrijalizovanim drzavama od 25% do 40% smrtnih povreda nastalih na radu dogodi na gradilistima. istorijat razvoja zastite na radu kako u proce-snom smislu tako i sa aspekta pravne regulative je nedovoljno izucavana oblast (Mucenski, 2013). Oblast zastite na radu razmatrana je jos od 2500 god. p.n.e. (http://ezinearticles.com/?A-History-ofSafety&id=680028).
Pravni akti
Proces izgradnje gradevinskih objekata je kompleksan. Prilikom nje-govog izucavanja ne sme se izostaviti ljudski faktor, odnosno zaposleni na izvodenju gradevinskih radova. Pored toga sto postoje citavi normativi i standardi, kao i pravila struke o tome na koji nacin se ovi radovi izvode, kao i kako se rukuje gradevinskom mehanizacijom, posebno vazno pita-nje jeste i uredenje bezbednosti i zdravlja zaposlenih. U Republici Srbiji doneti su relevantni propisi kojima je ova oblast uredena. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sluzbeni glasnik RS, 05/101) opsti je akt, koji se primenjuje u svim oblastima rada i kojim je propisana obaveza obez-bedivanja uslova na radu kojima se, u najvecoj mogucoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretezno stvaraju pretpostavku za puno fizicko, psihicko i socijalno blagostanje zaposlenih. Imajuci u vidu specificnosti poslova prilikom iz-vodenja gradevinskih radova, primenjuju se i podzakonski akti kojima se detaljnije ureduje koje mere i na koji nacin se moraju sprovoditi u ovoj oblasti da bi zaposleni na adekvatan nacin bili zasticeni: Pravilnik o sadr-zaju elaborata o uredenju gradilista (Sluzbeni glasnik RS, 12/121), Ured-ba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili povremenim gradilistima (Sluzbeni glasnik RS, 10/95), Pravilnik o opstim merama zastite na radu za gradevinske objekte namenjene za radne i pomocne prostori-je (Sluzbeni glasnik RS, 87/29) i Pravilnik o zastiti na radu pri izvodenju gradevinskih radova (Sluzbeni glasnik RS, 97/53).
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su mere cijom se primenom, odnosno sprovodenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Pored toga, zakonom se ureduju prava i obaveze poslodavca i za-poslenih koji treba da omoguce sto potpunije sprovodenje mera bezbednosti na radu. Analiza zakonskih odredbi pokazuje da je odgovornost za stvaranje i odrzavanje bezbedne radne okoline i na poslodavcu i na za-poslenima, koji, svako na nacin koji odgovara njegovoj ulozi u radnom procesu, treba da se pridrzava propisanih mera.
Zakonom je posebno propisana obaveza poslodavca da mora da donese akt o proceni rizika (Sluzbeni glasnik RS, 05/101) koji sadrzi opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili ostecenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika radi poboljsanja bezbednosti i zdravlja na radu. Ovaj akt treba da bude polazna osnova za uspesnu zastitu zaposlenih. On treba da sadrzi sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili ostecenja zdravlja. Medu opstim merama koje su zakonom propisane, a koje poslodavac mora da sprovodi su i one koje su narocito vazne kada je u pitanju bezbednost prilikom izvodenja gradevinskih radova. To je obezbedivanje zaposlenima koriscenje sredstava i opreme za licnu zastitu na radu, kao i njihovo odrzavanje u ispravnom stanju. Kakva je oprema neophodna za izvodenje gradevinskih radova propisano je poseb-nim podzakonskim aktima. Takode, poslodavac je duzan da sprovodi pre-ventivno i periodicno ispitivanje uslova radne okoline. U procesu izgradnje ova obaveza moze biti narocito vazna za obezbedivanje bezbednosti zaposlenih, pogotovo imajuci u vidu ocenu stabilnosti gradevinskih objekata, si-gurnost gradilista, zastitu materijala.... Poslodavac je duzan da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za zivot ili zdravlje zaposlenih (Sluzbeni glasnik RS, 05/101).
Specificnosti izvodenja gradevinskih radova, njihova slozenost, kao i ri-zik koji oni predstavljaju po zdravlje zaposlenih, zahtevaju dodatne obaveze poslodavca. Zato je poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstruk-ciji gradevinskog objekta duze od sedam dana, duzan da izradi propisan elaborat o uredenju gradilista koji, uz izvestaj o pocetku rada, dostavlja nad-leznoj inspekciji rada. U elaboratu o uredenju gradilista vrsi se detaljna teh-nicko-tehnoloska razrada mera za sprecavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika, u odnosu na poslove i aktivnosti koje se vrse prilikom izvodenja gradevinskih radova. Ovakva razrada mera sacinjava se u skladu sa izvrsenom procenom rizika od nastanka povreda i ostecenja zdravlja na radnim mesti-ma i u radnoj okolini na gradilistu na kojem se izvode radovi.
Elaborat o uredenju gradilista sadrzi:
1) semu gradilista, odnosno situacioni plan,
2) opis radova, i
3) mere za bezbednost i zdravlje na radu.
LO
co
7
LO
C o
ro
-C
<u E i5
<D
O p
ro >
o
T3
ro
tn
t3 2 cg
í? <u
o
E o
p
T3
ro
ro
T3
■o >
o
<u CL
X
O >
o (N
0¿ LJÜ 0£ ZD O O
-J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1
£
w <
-j
O ■O
X LU I— O
o >
Mere za bezbednost i zdravlje na radu sadrze:
1) mere za otklanjanje, smanjenje ili sprecavanje rizika u odnosu na radove koji se izvode na gradilistu,
2) nacin organizovanja pruzanja prve pomoci na gradilistu, spasava-nje i evakuaciju u slucaju opasnosti,
3) mere za otklanjanje, smanjenje ili sprecavanje rizika pri upotrebi eksploziva (istovar, skladistenje, utovar, prevoz, odlaganje na mestu upo-trebe i upotreba eksploziva), kao i preduzimanje mera, ako se utvrdi pri-sustvo opasnih predmeta (neeksplodiranih naprava), odnosno materija i mera za njihovo strucno uklanjanje,
4) mere za otklanjanje, smanjenje ili sprecavanje rizika pri monta-znom gradenju obuhvataju istovar, skladistenje, postavljanje u polozaj za dizanje, dizanje elemenata, postavljanje u projektovani polozaj i osigura-nje od preturanja ili pada u podignutom polozaju, i
5) mere zastite zaposlenih od sredstava saobracaja i mere za ne-smetano odvijanje saobracaja, kada kroz podrucje gradilista prolazi javni put (Sluzbeni glasnik RS, 12/121).
Ukoliko poslodavac ne sprovede propisane mere, zakonom su utvrde-na prava radnika, koja i u tom slucaju treba da omoguce njihovu bezbednost na radu. Ukoliko zaposlenom preti neposredna opasnost po zivot i zdravlje zbog toga sto nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je odreden, on ima pravo da odbije da radi sve dok se te mere ne obezbede. Takode, pri izvodenju gradevinskih radova i primenjivanja gradevinske mehanizacije posebno vazno jeste i pravo zaposlenog da odbije da radi na sredstvu za rad na kojem nisu pri-menjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu (Sluzbeni glasnik RS, 05/101). Pored toga, kada mu preti neposredna opasnost po zivot ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuce mere, u skladu sa svojim znanjem i tehnickim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.
Sa druge strane, zakon jasno propisuje i odgovarajuce obaveze za zaposlenog, koji mora i sopstvenim zalaganjem da doprinese stvaranju sigur-ne radne okoline. Tako je on duzan da primenjuje propisane mere za bezbe-dan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za licnu zastitu na radu i da sa njima pazljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica. Takode, duzan je da pre pocetka rada pregleda svoje radno mesto, ukljucujuci i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za licnu zastitu na radu, i da u slucaju uocenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlasceno lice. Pre napustanja radnog mesta zaposleni je duzan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u takvom stanju da ne ugrozavaju druge zaposlene (Sluzbeni glasnik RS, 05/101).
Da bi se odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu dosledno sprovodile, predviden je inspekcijski nadzor nad primenom tog, propisa donetih na osnovu njega, tehnickih i drugih mera koje se odnose na bez-bednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlju na radu propisanim opstim aktom poslodavca, kolektivnim ugo-vorom ili ugovorom o radu. Ovaj inspekcijski nadzor vrsi ministarstvo nadlezno za rad preko inspektora rada. U postupku inspekcijskog nadzo-ra, inspektor rada treba da kontrolise bezbednost i zdravlje na radu i u tu svrhu su zakonom posebno propisane njegove nadleznosti, kao i obave-ze poslodavca prilikom vrsenja inspekcijskog nadzora. Ukoliko se u toku inspekcijskog nadzora pokaze da postoje uzroci koji su izazivali povrede ili doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, inspektor je duzan da nalozi preduzimanje mera i radnji za otklanjanje ovih uzroka, odnosno mere i radnje koje mogu spreciti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu. Inspektor je duzan da, pod odredenim uslovima, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrozavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, koji su posebno propisani zakonom, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca.
Jos jedan nacin koji treba da obezbedi sprovodenje odredbi Zakona
0 bezbednosti i zdravlju na radujesu i kaznene odredbe, kojima su propisane novcane kazne za prekrsaje. Treba imati u vidu da su, u skladu sa opredeljenjem zakona da odgovornost za sprovodenje mera bezbednosti
1 zdravlja na radu bude i na poslodavcu i na zaposlenom, novcane kazne predvidene za obe kategorije lice ukljucenih u proces rada.
Pravilnikom o zastiti na radu pri izvodenju gradevinskih radova propisane su mere i normativi koji se primenjuju prilikom izvodenja gradevinskih radova. Mere propisane ovim Pravilnikom primenjuju se na gradevinske radove koji se izvode na gradilistu, pod kojima se podrazumevaju: izgradnja novog objekta, rekonstrukcija, dogradnja, popravka ili rusenje postojeceg objekta, zatim rado-vi na odrzavanju objekta sa pripadajucim instalacijama, opremom i uredajima, kao i pripremni radovi za izvodenje radova na objektu, zavrsni radovi na ure-denju prostora oko objekta i radovi na likvidaciji gradilista. Odredbe Pravilnika mogu se primenjivati i pri obavljanju poslova drugih delatnosti, koji se za po-trebe gradevinskih radova izvode u pogonima, radionicama, proizvodnim i drugim placevima, energetskim objektima i instalacijama, koji se nalaze na gradilistu ili organizaciono pripadaju gradilistu (Sluzbeni glasnik RS, 97/53).
U posebnim slucajevima radnih procesa neophodno je da izvodac na gradilistu obezbedi dodatnu dokumentaciju sa opisom (po potrebi i se-mom ili tehnickim prikazom) radnog procesa i mere zastite na radu da bi oni mogli da budu zapoceti. To je slucaj sa radnim procesima kod kojih postoji povecana opasnost od povredivanja ili pojave profesionalnih obo-ljenja radnika, procesima pri kojima se koriste elektricni, mehanicki i drugi uredaji sa pripadajucim instalacijama (ako instalacija postoji) i procesima koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zastite, po-
LO
co
7
LO
C p
o
ro
-C
<u E i5
<D
O p
ro >
o
T3
ro
tn
t3 2 cg
í? <u
o
E o
p
T3
ro
ro
T3
■o >
o
<u CL
X
O >
o (N
0£ LJÜ 0£ ZD O O
-J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1
£
w <
-j
CD >Q
X LU I— O
o >
mocnih konstrukcija i objekata koji se privremeno koriste za rad i kretanje radnika (Sluzbeni glasnik RS, 97/53).
Kod radnih procesa koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zastite ili pomocnih konstrukcija i objekata za rad i kretanje radnika, ova dokumentacija sadrzi i projekat sa dokazom utvrdenim pro-racunima stabilnosti konstrukcije (nosecih delova i konstrukcije u celini), odnosno objekta (svake konstrukcije posebno i objekta u celini) za svaku pojedinu fazu radnog procesa. U slucaju izvodenja ovakvih gradevinskih radova, dokumentacija treba da sadrzi i deo o merama zastite na radu pri postavljanju (montaza), koriscenju, odrzavanju i uklanjanju (demontaza) konstrukcije ili objekta (Sluzbeni glasnik RS, 97/53).
Kad se u radnom procesu koriste uredaji, dokumentacija obavezno mora da sadrzi i deo o merama zastite pri ukljucivanju, upotrebi i rukovanju, odrzavanju i prestanku upotrebe uredaja i, ako postoje, pripadajucih instalacija.
Pored ovih odredbi, koje se odnose na sve vrste radova, Pravilnik o zastiti na radu pri izvodenju gradevinskih radova sadrzi mere i normative zastite na radu za pojedinacane oblasti, odnosno posebne vrste gradevinskih radova, u kojima su predvidene mere zastite na radu prilagodene upravo tim konkretnim vrstama gradevinskih radova. Deo 33. Pravilnika ureduje mere zastite na radu prilikom izvodenja radova sa gradevinskom mehanizacijom (Sluzbeni glasnik RS, 97/53).
Zastita prilikom pripreme za izvodenje gradevinskih radova
Prilikom organizacije gradilista potrebno je voditi racuna o mestu i nacinu deponovanja gradevinskog materijala. Materijal otporan na spolja-snje uticaje (drvena grada, oplata, armatura, betonski ivicnjaci, cevi, pe-sak itd.) skladisti se na otvorenom prostoru u blizini mesta za izgradnju ili u blizini mesta za obradu. U slucaju velikih kisa, vetrova ili mraza predvi-da se njihova zastita prekrivanjem najlonom, papirom ili tkaninom. Za ra-dove koji se vrse na slobodnom prostoru pod nepovoljnim klimatskim i at-mosferskim uticajima predvida se koriscenje odgovarajucih licnih zastit-nih sredstava, odnosno opreme pri vrsenju radova. Na gradilistu se obavezno mora postaviti ormaric prve pomoci (Petrovic, 2010, pp.62-69).
Kod opasnih materijala na gradilistu, pod kojima se podrazumevaju svi oni materijali koji mogu prouzrokovati pozar, eksploziju, trovanje i slic-ne stetne posledice po zivot i zdravlje radnika i stete materijalnih dobara, potrebno je preduzeti sledece mere zastite:
• sve zapaljive materijale (daske, grede, letve, ...) i lako zapaljive materi-jale (benzin, nafta, TNG) sloziti na mesta dovoljno udaljena od izvora toplote, i
• sva mesta na gradilistu gde postoji mogucnost izbijanja pozara obezbediti posebnim merama zastite prema vazecim propisima.
Potreban gradevinski materijal transportuje se kamionima. Transport asfaltne mase od asfaltne baze obavlja se kamionima, pri cemu se san-duk kamiona premazuje rastvorom kalijumovog sapuna. Transportna sredstva za prevoz gradevinskog materijala i drugih tereta mogu se opte-retiti do dozvoljene tezine na javnom putu i gradilistu.
Gradevinski radovi
U gradevinarstvu postoji mnogo vrsta radova koji se izvode a u ovom delu bice predstavljeni samo fundamentalni gradevinski radovi.
Pri izvodenju zemljanih radova posebnu paznju treba posvetiti preduzi-manju zastitnih mera protiv obrusavanja. Posto se radi o zemljistu kod kojeg postoji mogucnost zarusavanja, potrebno je voditi racuna o nagibu kosina, odnosno o uglu unutrasnjeg trenja, koji nece prouzrokovati klizanje. Rukova-nje masinama pri izvodenju zemljanih radova moze se proveriti samo radni-cima strucno obucenim za taj posao i upoznatim sa opasnostima koje prete tom radu. Prilikom masinskog kopanja iskopanu zemlju treba odlagati na od-stojanju koje ne ugrozava stabilnost strana iskopa, zbog vrsenja drugih radova u iskopu. Pre pocetka betoniranja svi ostri vrhovi ili ivice sredstava za spajanje koji vire iz oplate moraju se podviti ili pokriti. Betoniranje vrse svi potrebni radnici. Kod asfalterskih radova, materijal koji se koristi pri asfaltira-nju puteva (bitumen) sme se zagrevati samo u posebnim zatvorenim sudo-vima. Ako se asfaltna masa zapali ne sme se gasiti vodom. Sredstva za ga-senje (pesak, cirada,...) moraju se unapred pripremiti. Premazivanje i kvase-nje valjaka za ravnanje asfalta vrsi se pomocu specijalne izradene naprave. Zabranjeno je da radnik, iduci ispred motornog valjka za ravnaje, iste premazuje i kvasi. Pre pocetka i za vreme radova u zemljanim materijalima i na mestima na kojima postoji mogucnost pojave stetnih, zapaljivih ili eksploziv-nih materija, kao i u starim jamama, bunarima i drugim zapustenim i neispi-tanim mestima, proverava se prisustvo ovih materija. Kada se u rovu ili jami u radnom procesu koristi motor sa unutrasnjim sagorevanjem, preduzimaju se mere da ne dode do stetne koncetracije sagorelih gasova povremenim ili stalnim izduvavanjem gasova i uduvavanjem svezeg vazduha. Ako se ze-mljani radovi izvode na mestu na kojem postoje elektroinstalacije, instalacije PTT-a, vodovoda i kanalizacije ili druge instalacije, zemljani radovi se vrse po uputstvu dobijenom pre pocetka radova od organizacije koja odrzava te instalacije, opremu ili objekte. Ako se u toku zemljanih radova naide na ne-poznatu instalaciju, radovi se na tom delu obustavljaju, dok organizacija koja jeodrzava ne postavi strucnog radnika pod cijem ce se uputstvom i stalnim nadzorom nastaviti zemljani radovi.
Posebne mere zastite na radu pri izvodenju zemljanih radova jesu mere protiv obrusavanja, odronjavanja pri iskopinama, nasipanju ili izradi kosina, mere za sprecavanje klizanja okolnih zemljanih slojeva, mere pr-
d57>
X
o
>
o <N
LU 0£ ZD
O
O
L A O
X
o
LU
T
>-Q1
£
S A L
CD
C
x
LU
T O
O
>
otiv nepovoljnog dejstva podzemnih i povrsinskih voda i druge mere za obezbedenje mesta rada i radnika.
Radovi na delovima objekta ili konstrukcije izdignutim od podloge, koji se mogu obaviti sa oslonaca cija visina ne prelazi 3,0 m izvrsavaju se pomocu radnih platformi, tj. pomocnih oslonaca.Radne platforme posta-vljaju se na podlogu preko elemenata za oslanjanja (najcesce drvenih nogara) koji moraju da budu stabilni i sposobni da prenesu sile od opte-recenja sa radnog poda na podlogu. Radni pod ne sme da ima preko oslonaca prepustene slobodne krajeve, a kad je uzdignut od podloge vise od 1,0 m, po slobodnim ivicama radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. Prilaz radnom podu postavlja se uz platformu ili se osla-nja na nju i izraduje se u skladu sa odredbama pravilnika. Grada i ele-menti izradeni od grade (oplata i sl.) posle svake upotrebe ciste se od pr-ljavstine, eksera, metalnih delova i drugih predmeta koji mogu da budu uzrok povrede radnika. Grada ili elementi oplate posle ciscenja skladiste se na nacin i na mesta odredena elaboratom o uredenju gradilista. Prljav-stina i otpaci uklanjaju se, odmah posle nastanka, sa radnih povrsina, prolaza i prilaza. Betonskim radovima smatraju se prevoz ili prenos po objektu i ugradivanje sveze betonske mase, a zatim nega ugradene be-tonske mase za vreme odlezavanja u oplati. Betoniranje pocinje iskljuci-vo po naredenju rukovodioca radova ili od njegovog odredenog odgovor-nog radnika. Za sve radnike na gradilistu izlozene atmosferskim uticajima treba obezbediti sredstva licne zastite (zastitnu opremu). Kvalitet materi-jala opreme, kao i otpornost na stetno dejstvo (visoku, ili nisku tempera-turu, pozar, udare, vodu, otrovne gasove, prasinu) prvenstveno zavisi od namene, tj. radnog mesta radnika. Svi radnici na otvorenom prostoru, kao i lica u obilasku gradilista, obavezno moraju da nose zastitne kacige. Kao sredstva licne zastite predvidaju se zastitna odela i obuca. Sve rado-ve na izvodenju, popravci, odrzavanju i uklanjanju elektricnih instalacija, uredaja i opreme, treba da izvodi strucno osposobljeno lice, prema teh-nickim propisima i standardima. Svi kablovi polozeni na zemlju treba da se zastite od mehanickog ili drugog ostecenja. Pre pustanja u pogon tre-ba izvrsiti detaljnu kontrolu svih elektricnih instalacija, uredaja i opreme.
Na svim mestima na gradilistu gde postoji opasnost od paljenja lako za-paljivih materijala obavezno je sprovodenje mera zastite na radu.
U tu svrhu treba obezbediti dovaljan broj protivpozarnih aparata, bure sa peskom, dve bacve sa vodom, kramp itd. Takode, sva sredstva protivpozarne zastite treba postaviti na dostupnim mestima i obojiti ih crvenom bojom i drzati ih u ispravnom stanju. Stete nastale u pozarima vece su od 2% nacionalnog dohotka, dok su u vecini evropskih zemalja u granicama od 0,25 do 0,45 %. Ovaj podatak sam za sebe govori koliko je vazan ozbiljan pristup projektova-nju i izvodenju objekata sa stanovista protivpozarne i protiveksplozivske zastite (Radujkov, Salic, 2000, pp.87-90).
Radi pruzanja prve pomoci povredenim radnicima na gradilistu po-trebno je obezbediti da radnik koji je obucen za prvu pomoc ima na ras-polaganju jedan sanitetski komplet sa propisnim sanitetskim materijalom (Tanevski, et al., 2005, pp.115-123).
Rusenje objekata ili dela objekta izvodi se prema dokumentaciji, uredenoj na osnovu podataka dobijenih prethodnim detaljnim izvida-njem i snimanjem objekta i okoline. Priprema, rusenje i uklanjanje de-lova i materijala srusenog objekta izvodi se uz stalni nadzor odgovor-nog strucnog lica. Za vreme izvodenja i snimanja objekta, kao i za vre-me pripremnih radova, za rusenje objekta postavlja se cuvar koji ne-zaposlenim licima ne dozvoljava pristup objektu. Pre pocetka rusenja objekta ugrozeno podrucje se ograduje ili na drugi nacin obezbeduje od prisustva ili ulaska lica i sredstava saobracaja, u skladu sa doku-mentacijom o rusenju. Pre pocetka radova na rusenju objekta postoje-ce instalacije, elektricne struje, vodovoda, kanalizacije, gasova i druge instalacije uklanjaju se ili obezbeduju tako da u toku rusenja i pri rado-vima posle rusenja ne prouzrokuju opasnost po radnike i okolinu. Ruc-no rusenje objekta izvodi se odozgo nanize, delovi zida i dimnjaci ne smeju da se ostavljaju neporuseni, nego se ruse istovremeno sa osta-lim delovima objektima. Susedni zidovi ili pojedini elementi koji se ne ruse, a sa zidom, odnosno elementom koji se rusi cine stabilnu celinu, obezbeduju se od pada ili deformacije, pre nego sto se pristupi rusenju. Rusenje meduspratne odnosno tavanske konstrukcije moze odpo-ceti tek po rusenju i uklanjanju svih porusenih delova iznad nivoa te konstrukcije. Rucno rusenje slobodnostojecih elemenata, kao sto su obimni i pregradni zid, ograda, stub i drugi elementi, izvodi se pomocu odgovarajucih radnih skela. Zabranjeno je rusenje zidova potkopava-njem. Ako se objekat rusi masinski, masina treba da se nalazi na od-stojanju najmanje 1,5 puta vecem od visine dela koji se rusi. Kod ma-sinskog rusenja guranjem na prednji deo masine postavljaju se poma-gala od gvozda ili drveta preko kojih se sila prenosi na element koji se rusi, a masina se udaljava na bezbedno odstojanje. Jacina na kidanje celicnog uzeta pomocu kojeg se prenosi vucna snaga potrebna za rusenje objekta, mora biti najmanje tri puta veca od vucne snage masine. Izmedu celicnog uzeta i povrsine dela objekta koji se rusi postavljaju se podmetaci radi ravnomernog prenosenja vucne sile. Izvlace-nje betonskih stubova, celicnih nosaca i drugih delova objekta iz ruse-vine moze se izvoditi tek posto se prethodno oslobode od natrpanog porusenog materijala. Zabranjeno je koriscenje masina sa gumenim tockovima za rusenje i izvlacenje teskih delova porusenog gradevin-skog objekta. Pri rusenju pojedinih delova ili objekta u celini minira-njem primenjuju se propisi o zastiti na radu, tehnicki propisi i standardi o manipulaciji i upotrebi eksploziva (Petrovic, 2010, pp.62-69).
C¿59>
X
O >
O <N
C¿ W QL ZD O O
-J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1
£
w <
-j
O ■O
X LU I— O
o >
Gradevinska mehanizacija
Gradevinske masine, pre postavljanja na mesto rada, moraju biti pregledne i proverena njihova ispravnosti. Mehanizacija se smesta duz trase saobracajnice. Obezbedenje gradevinske mehanizacije vrsi se or-ganizovanom cuvarskom sluzbom. Rukovalac gradevinskom masinom koju pokrece motor sa unutrasnjim sagorevanjem, mora da bude zasti-cen od stetnog dejstva izduvnih gasova. Mesto za rukovanje samohod-nim gradevinskim masinama mora da bude postavljeno tako da je ruko-vaocu masinom omogucena laka preglednost terena po kojem se krece. Samohodne gardevinske masine moraju da imaju napravu za davanje zvucnih signala (Petrovic, 2010, pp.62-69).
Da bi se oruda i uredaji pravilno koristili, izvodac radova mora da obezbedi:
• pristupni put mestu rada uredaja, tako da cvrstoca kolovoza, ele-menti puta, gabarit, udaljenost puta od ivice ili nozice kosine ili iskopa, zatim mimoilaznice, prelazi preko smetnji i drugi ekploatacioni elementi obezbeduju sigurno kretanja uredaja i transportnih sredstava,
• manevarski prostor uredaja na mestu rada osloboden od nadzem-nih, podzemnih i prizemnih smetnji,
• u radnom polozaju radnost i tvrdocu podloge, potrebnu povrsinu oslanjanja i ostale uslove iz uputstva proizvodaca,
• radni polozaj ili radnu stazu uredaja, tako da uredaj pri kretanju i radu potresima ili sopstvenom tezinom ne izazove poremecaje tla, defor-macije zastitnih konstrukcija ili susednih objekta, i
• zatvaranje ili obezbedivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uredaja (Republika Srbija, 2005).
Kad prolaz ne moze da se zatvori, rad uredaja se zaustavlja dok radnici ne produ ili se zaustavljaju na bezbednoj udaljenosti dok uredaj ne zavrsi radnu operaciju. Ako ne moze da se izbegne stalno kretanje radnika kroz podrucje rada uredaja, postavljaju se zastitni privremeni objekti, kao sto su zastitne platforme, nadstresnice, zastitni zidovi, galeri-je, pasarele ili podzemni prolazi ispod zone dejstva delovanja uredaja. Uredaj se po pravilu postavlja tako da se u njegovom manevarskom pro-storu, a kod dizalica i u manipulativnom prostoru, ne nalaze mesta rada i kratanja radnika, kao ni objekti sa radnim i pomocnim prostorijama (Republika Srbija, 1997). Kretanjem uredaja pri obavljanju radnih operacija ne sme da bude ugrozena bezbednost radnika koji opsluzuju uredaj ili rade u blizini njegovog manevarskog prostora. Kad vise uredaja rade isto-vremeno na stesnjenom prostoru, rad radnika obavlja se pod stalnim, ne-posrednim nadzorom strucnog radnika koji zvucnim signalom upozorava radnike. Svaki samohodni uredaj mora da bude opremljen zvucnim i sve-tlosnim signalom za upozoravanje radnika. Zvusni signal koristi se samo
kad je to neophodno, da se ne povecava postojeca buka. Preko kabine rukovaoca ili preko radnika koji opsluzuju uredaj ili rade u neposrednoj blizini uredaja ne sme se obavljati utovar, istovar ili prenos tereta. Penja-nje ili zadrzavanje radnika na uredaju dok je ovaj u pokretu je zabranje-no. Ciscenje, popravka ili bilo kakav dodir uredaja nije dozvoljen dok se uredaj ne zaustavi i obezbedi od iznenadnog ukljucenja (Republika Srbi-ja, 1997). U blizini objekta treba koristiti uredaje sa najmanjim vibracija-ma. Pre upotrebe uredaja sa vibracijama susedne objekte treba pregle-dati i oceniti, a po potrebi i ispitati njihovu osetljivost na vibracije. Uredaj koji obavlja radne operacije i pri kretanju unazad oprema se i sa ogledali-ma sa strane i u upravljackoj kabini sa mogucnoscu osmatranja iz upra-vljacke kabine dela putanje iza zadnjih tockova i preglednosti prostora iza zadnjeg dela uredaja. Delovi samohodnih gradevinskih masina (bageri, buldozeri, valjci, utovarivaci, damperi i sl.) treba da budu lako zamenljivi, a njihova zamena ne sme da bude povezana sa opasnostima od povredi-vanja. Ramovi pokretnih delova masina (raonik, korpa utovarivaca, pred-nja i zadnja strana vibrovaljka i sl.) boje se zutom bojom ili crno-belim tra-kama pod ugom od 45% prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnicima. Radna mesta kod gradevinskih masina i uredaja kao sto su upravljacka i rukovalacka radna mesta, kad su postavljena na otvorenom prostoru, moraju da budu zasticena od vremenskih nepogoda. Rukovodi-lac oruda ili uredaja na pogon motorom sa unutrasnjim sagorevanjem i radnici koji ga opsluzuju zasticuju se od stetnih dejstva izduvanih gasova. Uredaj se moze upotrebiti za obavljanje samo onih radnih operacija za koje je namenjen. Zabranjeno je upotrebljavati neispravan i ostecen alat.
Za vreme opravke i snabdevanja vozila gorivom i mazivom motor vozila mora biti van pogona. Za vreme podizanja vozila pomocu uredaja na hidrau-licni ili elektromehanicni pogan na dizalici se mora postaviti tablica sa natpi-som - ne diraj pod vozilom su ljudi. Pranje vozila pomocu creva na otvorenom prostoru vrsi se na mestu dovoljno udaljenom od elektricnih instalacija. Zabranjeno je pranje delova vozila etiliziranim benzinom (Republika Srbija, 1997).
Zakljucak
Procesi izgradnje su slozeni i otvoreni sistemi koje odlikuje veliki broj razlicitih vrsta resursa, pri cemu njihova interakcija, kao i interakcija sistema sa okolinom, generise ucestalu pojavu rizika zastite na radu sa po-tencijalno velikim posledicama. Rizici uoceni na jednom gradilistu mogu se samo delimicno pojaviti i na drugom u identicnom obliku, dok se preo-stali rizici moraju iznova razmatrati. Za razliku od ostalih industrija, proiz-vod gradevinskog procesa je stacionaran i najcesce unikatan. Gradenje se realizuje na otvorenom, pri cemu je proces izlozen atmosferskim uti-cajima. Gradevinske procese odlikuju slozen uticaj zainteresovanih stra-
X
O >
o (N
0£ LU 0£ ZD O o
-J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1
£
< -j
CD >Q
X LU I— O
o >
na (investitor, izvodac radova i podizvodaci, drzava, korisnici itd.) pri ce-mu su njihovi ciljevi cesto medusobno iskljucivi, sto se projektuje na reali-zaciju procesa i aspekte zastite na radu. Sto je preduzece koje izvodi proces izgradnje kvalitetnije, negativni uticaji zainteresovanih strana su vise ublazeni i proces upravljanja zastitom na radu je uspesniji.
Specificnost procesa izgradnje ogleda se procesnoj razdvojenosti pro-jektovanja i izgradnje, cime se generisu rizici zastite na radu koji su mogli biti izbegnuti u fazi projektovanja. Ovaj problem delimicno je resen uvode-njem koordinatora za bezbednost i zastitu na radu u procesu projektovanja, ciji je zadatak da izbegnu ili umanje pojavu rizika koji proisticu iz usvo-jenih projektnih resenja (Mucenski, 2013). Strogom kontrolom nadleznih organa i kaznjavanje nepostovanja propisa i zakona, zastita radnika, zivot-ne sredine i materijala moze se dovesti na zavidni nivo. Zivotna sredina i odrzivi razvoj, energetska efikasnost, koriscenje obnovljivih izvora energije i zastita okoline jesu najaktuelnija pitanja na pocetku novog veka. Sazna-njem da je energetika vecim delom uzrok stetnih emisija SO2, NOx i CO2 u svetu pocinju istrazivanja tehnologija i proizvodnje sistema za koriscenje obnovljivih izvora energije, koji predstavljaju ekoloski ciste izvore energije, bez stetnih emisija i uticaja (Ugrinov, et al., pp.379-385).
U postupku evropskih integracija Srbije izvrseno je usaglasavanje njenih nacionalnih propisa u oblasti zivotne sredine sa propisima EU. Ovaj proces obuhvatio je i prenos znacajnog dela nadleznosti za obavlja-nje poslova u oblasti zivotne sredine na lokalnu samoupravu, ukljucujuci i poslove koji se odnose na globalne probleme zivotne sredine (Todic, Gr-bic, 2013, pp.193-208).
Literatura
Gegic, M. 2012. Elementi projektovanja i primene standardizovane plat-forme OHSAS 18001: 2007. Tehnika, 67(2), pp. 297-302.
Indic, D.R., Terzic, M.R., & Ivankovic, N.D. 2013. Informacioni sistemi u upravljanju rizicima u zivotnoj s red i ni.Vojnotehnicki glasnik/Military Technical Courier, 61(1), pp. 210-225.
Mucenski, V.L., Pesko, I.N., & Trivunic, M.R. 2007. Sistemski pristup podeli rizika sa aspekta izvodaca radova.Zbornik radova Gradevinskog fakulteta, Subotica, 16, pp. 207-212.
Mucenski, V. 2013. Model semikvantitativne procene rizika zastite na radu za procese izgradnje.Fakultet tehnickih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Dok-torska disertacija.
Petrovic, M. 2010. Zastita na radu prilikom pripreme za izgradnju, izgradnje i eksploatacije objekta. Put i saobracaj, 56(3), pp. 62-69.
Petrovic, D.N., Bedovic, B.N., & Petrovic, N.C. 2013. Metodoloski postupak vrednovanja projekata primenom cost-benefit analize. Vojnotehnicki glasnik/Military Technical Courier, 61(1), pp. 226-241.
Radujkov, D., & Salic, T. 2000. Protivpozarne i mere zastite na radu u cen-trima za doradu semena. Selekcija i semenarstvo, 7(1-2), pp. 87-90.
Sluzbeni glasnik Republike Srbije, 53/1997, Pravilnik o zastiti na radu pri izvodenju gradevinskih radova, Beograd, JP "Sluzbeni glasnik".
Sluzbeni glasnik Republike Srbije, 101/2005, Zakon o bezbednosti i zdrav-Iju na radu, Beograd, JP "Sluzbeni glasnik".
Sluzbeni glasnik Republike Srbije, 95/2010, Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ilipokretnim gradilistima, Beograd, JP "Sluzbeni glasnik".
Sluzbeni glasnik Republike Srbije, 121/2012, Pravlinik o sadrzaju elaborata o uredenju gradilista, Beograd, JP "Sluzbeni glasnik".
Sluzbeni glasnik Socijalisticke Republike Srbije, 29/1987, Pravilnik o opstim merama zastite na radu za gradevinske objekte namenjene za radne i pomocne prostorije, Beograd, JP "Sluzbeni glasnik".
Tanevski, D., Dimitrovski, Z., Oljaca, M.V., Raicevic, D., & Ruzicic, L.N. 2005. Analiza posledica dogadanja nesrecnih slucajeva u radu traktora. Poljo-privredna tehnika, 30(4), pp. 115-123.
Todic, D., & Grbic, V. 2013. Globalni problemi zivotne sredine i lokalna samouprava u procesu evropskih integracija Republike Srbije. Megatrend revija, 10(2), pp. 193-208.
Ugrinov, D., Komatina-Petrovic, S., & Stojanov, A. 2012. Mogucnosti ek-sploatacije deponijskog i biogasa kao obnovljivog izvora energije u Srbiji. Zastita materijala, 53(4), pp. 379-385.
Retrieved from http://ezinearticles.com/?A-History-ofSafety&id=680028
SAFETY OF WORKERS CARRYING OUT CONSTRUCTION WORKS AND THE USE OF MACHINERY
FIELD: Civil Engineering, Safety and Health at Work ARTICLE TYPE: Professional Paper
Summary:
Protection when handling construction machinery and construction work is a significant and important factor in the whole complex process of construction. Careful handling to protect human lives and the environment as well as building materials themselves is necessary. Careful and good handling and performance can lead to financial savings and to avoiding additional costs. Protective measures to be taken are: protection from risk during construction and protection from exploitation of the danger of the object. This area is defined by strict legislation.
The Law on safety and health at work prescribed measures whose implementation and enforcement ensure safety and health at work. In addition, the law governs the rights and obligations of employers and employees to allow for more complete implementation of safety measures
d63>
at work. Analyses of legal provisions show that the responsibility for creating and maintaining safe work environment lies with both employers and employees, who, each in a manner appropriate to their role in the process of work, comply with the prescribed measures.
In order to ensure that the provisions about health and safety at work are consistently implemented, there is the inspection of the implementation of the act, regulations made under the act, technical and other measures relating to safety and health at work, as well as the implementation of measures for safety and health at work prescribed by a general act of the employer, collective agreement or work contract. This inspection is performed by labor inspectors. In the process of inspection, the inspector should work to control safety and health at work in accordance with his jurisdiction and provisions prescribed by lawwhich also prescribes the obligations of the employer during inspection. If it is found out during the inspectionthat there are reasons that have caused an injury or led to the hazard to safety and health at work, the inspector shall order taking measures and actions to eliminate these causes, or take measures which may prevent the emergence of injuries and reduce or eliminate risks to safety and health at work. Under certain conditions, for the duration of the circumstances that led to the endangerment of the safety and health of employees, specifically prescribed by law, the inspector shall ban work at employer's workplace.
During the organization of a site it is necessary to take account of the place and manner of depositing building materials. The material resistant to external influences (timbering, formwork, reinforcement, concrete curbs, pipes, sand, etc.,. Is stored in the open space near the building or in the vicinity of work. In case of heavy rain, wind or frost, their protection must be provided by covering them with plastic sheets, paper or cloth. For the works performed in the open air under adverse climatic and atmospheric conditions, the employer provides the use of appropriate personal protective equipment, or equipment while performing work. A first-aid cabinetmust be set up at the construction site
Before sent to the place of work, construction machines must be checked in terms of their proper functioning. Mechanization is placed along the road. Security of construction equipment shall be organized through the guardian office. The operator of construction machinery powered by an internal combustion engine must be protected from the harmful effects of exhaust gases. A location for operating self-propelled construction machines must be set up so that the machine operator has a clear overview of the field in which it moves. All self-propelled construction machinery must have devices for giving audible signals.
Construction processes are complex and open systems, characterized by a number of different types of resources whose interactions as well as interactions with the environment generate frequent occurrence of health and safety risks with potentially severe consequences. Risks identified at one site may only partially appear at another site in the same form and other risks must be considered again.
(M)
Unlike other industries, the product of the construction process is stationary and often unique. Construction is implemented in the open area where the process is exposed to weather conditions. Construction processes are characterized by complex influences of interested parties(investor, contractor and subcontractors, government, public, etc) with their goals being often mutually exclusive which is projected on the implementation process and the aspects of the operation. When a company that performs a process of construction is of high quality, the negative impact of interested parties is more mitigated and the process of managing the work is successful. A specificity of the construction process is reflected in the process of separation of the design and the construction phase thus generating safety risks that could be avoided in the design phase. This problem is partially solved by introducing a coordinator for security and safety in the design phase whose task is to avoid or minimize any risks arising from the adopted design solutions. Also, by a stricter control and by punishing non-compliance with laws and regulations, the protection of workers, the environment and materials can be brought to a higher level.
Keywords: construction sites; building materials; civil engineering; demolition; safety; occupations; occupational safety; handling; construction
Datum prijema clanka/Paper received on: 01. 11. 2014.
Datum dostavljanja ispravki rukopisa/Manuscript corrections submitted on: 28. 02. 2014. Datum konacnog prihvatanja clanka za objavljivanje/ Paper accepted for publishing on: 03. 03. 2104.
Cl65>
