CC BY
50
UTICAJ TEHNICKO TEHNOLOSKIH AKCIDENATA USLED HAVARIJA, POZARA I EKSPLOZIJA NA STANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI
Srdan S. Markovic a, Danijel V. Stojanovic b, Sasa T. Bakrac c, Marija M. Zoric a
a Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za
materijalne resurse, Uprava zha opstu logistiku, Beograd b Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za
materijalne resurse, Vojnotehnicki institut, Beograd c Generalstab VS, Uprava za obavestajno-izvidacke poslove (J-2), Vojnogeografski institut, Beograd
DOI: 10.5937/vojtehg61-2866
OBLAST: zastita resursa i bezbednost (bezbednost i zdravlje na radu,
zastita zivotne sredine i zastita od pozara i eksplozija) VRSTA C LANKA: strucni clanak
Sazetak:
U savremenom drustvu ljudi su okruzeni mnogim industrijskim postro-jenjima na kojima usled havarije, pozara ili eksplozije moze doci do tehnic-ko-tehnoloskog akcidenta, koji moze ugroziti ljude nastanjene kako u nepo-srednoj okolini samog postrojenja, tako i stanovnike nastanjene na vecoj udaljenosti. Pored direktnog ugrozavanja ljudi javljaju se i indirektni efekti tehnicko tehnoloskog akcidenta, koji mogu da budu mnogo opasniji od di-rektnih efekata. Ovi indirektni efekti ispoljavaju se pre svega iz degradirane i zagaúene zivotne sredine, dugotrajni su i cesto dovode do bolesti i smrti ve-likog broja ljudi. U radu se nastoji da se prikazu negativne posledice tehnic-ko tehnoloskog akcidenta na elemente ljudske bezbednost prema pristupu tumacenja ljudske bezbednosti sa aspekta odrzivog razvoja.
Kljucne reci: tehnicko tehnoloski akcidenti; havarije; promene u zivot-noj sredini; eksplozije; ljudska bezbednost; pozari.
Uvod
Savremeno drustvo sve vise koristi u proizvodnji i svakodnevnom zivotu nove tehnologije i tehnike, tezi za sto brzom i jeftinijom pro-izvodnjom i izgradnjom pri cemu u sve vecoj meri koristi opasne i zapaljive materije stvarajuci tako sve veci rizik od havarija, pozara i eksplozija. Da-nasnje moderno drustvo moze se definisati pre svega kao jedno od potro-sackih drustva (Robinson, 1999, pp.209-210). Fenomen potrosackog dru-stva javlja se u fazi velike razvijenosti proizvodnih odnosa i informatike.
e-mail: [email protected]
(m)
Potrosacko drustvo javlja se prvo na zapadu i to narocito od druge polovi-ne 70-ih godina kada industrija nastoji da putem agresivnog marketinga i kampanje nametne Ijudima kupovinu proizvoda koji im realno za zivot nece biti neophodni. Takvim aktivnostima u svest Ijudi uvrezava se misljenje da su im ti proizvodi neophodni za zivot i oni nastavljaju da ih kupuju donoseci milionske dobiti industriji koja ih proizvodi. Ovakvo potrosacko drustvo na-staje i u zemljama u tranziciji i to u mnogo agresivnijoj varijanti nego na zapadu (http://www.maharilikafilms.com), (http://www.factosoline.nl).
Navedene aktivnosti ljudi u potrosackom drustvu dovode do velike pro-izvodnje raznih proizvoda, za sta industrija koristi velike kolicine prirodnih neobnovljivih resursa cime pored siromasenja i ponasanja u konceptu neo-drzivog razvoja, dovodi i do velikog zagadivanja zivotne sredine. Usled iz-gradnje velikih industrijskih postrojenja ljudi se danas u modernom drustvu nalaze u jednoj mrezi fabrika i postrojenja novog potrosackog drustva. Opa-snosti koje prete iz ovakvih industrijskih postrojenja u mnogo vecoj meri ugrozavaju ljude u zemaljama u razvoju nego u Zapadnoj Evropi. Razlog tome lezi u cinjenici da se obicno u zemljama u razvoju instaliraju tehnologije koje ne mogu da zadovolje ni minimalne standarde bezbednosti na radu i zastite zivotne sredine (takozvane „prljave tehnologije"), dok se proizvodi ovih postrojenja prodaju zapadnim zemljama po mnogostruko nizoj ceni, sto je jos jedan oblik ekonomske globalizacije (Milasinovic, 2004, pp.141-148).
Mreze fabrika i postrojenja veoma ugrozavaju ljude. Ova ugrozenost se moze objasniti sa dva aspekta. Sa prvog aspekta, rad industrijskih postrojenja dovodi do degradacije i zagadivanja zivotne sredine, pa tako na indirektan nacin, preko zivotne sredine, narusavaju zdravlje ljudi. Sa dru-gog aspekta, u ovim industrijskim postrojenjima cesto dolazi do havarija, pozara i eksplozija koje izazivaju tehnicko tehnoloske akcidente i koji di-rektno mogu da usmrte i povrede veliki broj ljudi i da zivotnu sredinu uci-ne neupotrebljivom za dugi niz godina. Sve navedeno dovodi do smanje-nja ljudske bezbednosti i to po svim elementima koji je konstituisu.
Pojam tehnicko tehnoloskog akcidenta
i ljudske bezbednosti
Akcident po definicijama Evropske unije predstavlja iznenadnu poja-vu velike emisije, pozara ili eksplozije kao rezultat neplanskih dogadaja u okviru odredene industrijske aktivnosti koja nastaje u okviru ili van indu-strije ukljucujuci jednu ili vise hemikalija.
Do tehnicko tehnoloskog akcidenta (Cvorovic, 1999, pp.30-33) moze doci u:
- postrojenjima u kojima se manipulise sa opasnim materijama;
- skladistima opasnih materija;
C¿99>
X
o >
CO
o (N
0¿ LJÜ 0£ ZD O O
_l <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
S2
C0 <
-J
O ■O
X LU I— O
o >
- saobracaju prilikom prevoza opasnih materija;
- deponijama na kojima se mogu naci opasne materije.
Osnovne karakteristike tehnicko tehnoloskog akcidenta:
- do udesa dolazi iznenadno, najcesce nocu i cesto u serijama;
- udesi su dosta nepredvidivi s obzirom na mesto, vreme, vrstu i lo-kaciju, posebno kada se radi o udesu sa opasnim materijama;
- imaju dosta specificnosti, s obzirom na mogucnost nastanka i obim posledica po ljude, radnu i zivotnu sredinu;
- dosta cesto, i pored zaustavljanja procesa nekontrolisanog oslobadanja opasnih supstanci, saniranje posledica je otezano i zahteva dugo-rocan proces;
- po mestu nastanka, udesi su najcesce vezani za fiksne instalacije i transport;
- obezbedenje od hemijskog udesa u miru zahteva kompleksne mere (monitoring, zastitu, uklanjanje posledica) i reagovanje tj. odgovor na udes prema unapred pripremljenim planovima zastite.
Iz svega recenog moze se videti koje opasnosti po ljude, samim tim i po stanje ljudske bezbednosti, prete od tehnicko tehnoloskih akcidenata.
Bezbednost se posle drugog svetskog rata u radovima realista1 a kasnije i neorealista2 shvata sa stanovista tvrde ili vojne moci. To pre svega znaci da bi jedna drzava bila bezbedna mora se u dovoljnoj meri naoruzati i imati vecu vojnu moc od druge drzave, i u takvom stanju stvari drzave se ponasaju u kontekstu bezbednosne dileme.3 U ovakvom tradi-cionalnom shvatanju bezbednosti objekt bezbednosti je drzava, a pred-met zastite ponovo drzava sa svim svojim konstitucionalnim elementima dok se covek posmatra samo kao konstitucionalni element drzave. Drza-vi se daje metafizicko znacenje i sve se podreduje njenoj zastiti. Medu-tim, u periodu hladnog rata uvidelo se da se ovakvim shvatanjem bez-bednosti moze doci do unistenja drzava u nuklearnom ratu i uvidelo se da se ovakav koncept bezbednosti ne moze odrzati.
U periodu posle hladnog rata i pada berlinskog zida intezivno se tra-zio novi koncept bezbednosti koji je konacno promovisan u Izvestaju o ljudskom razvoju Ujedinjenih nacija iz 1994. godine. Po navedenom izvestaju ljudska bezbednost se definise kao „sloboda od straha" i „sloboda od uskracenosti" i sedam dimenzija-elemenata sigurnosti (ekonomija,
1 U radovima realista u najvecoj meri naglasavaju se vojne pretnje kao izvor ugrozavanja nacionalne bezbednosti drzave pa se samim tim vojne snage posmatraju kao jedini cuvari te bezbednosti. Tumacenje bezbednosti drzave po realistima je dosta usko i ne ukljucuje druge moguce pretnje po bezbednost (osim vojnih pretnji) pa se ovaj pravac tumacenja bezbednosti naziva i ortodoksna verzija tumacenja bezbednosti.
2 Neorealisti smatraju da ne postoji sredisnji autoritet medu drzavama koji bi regulisao njihove medusobne odnose pa zato drzave nastoje da zadrze svoj suverenitet i to uvecanjem svoje vojne moci, i samim tim one postaju izvor nebezbednosti.
3 Bezbednosna dilema je pojam koji se definise kao postupak kojim jedna drzava nastoji da poveca svoju vlastitu bezbednost umanjujuci bezbednost drugih.
hrana, zivotna sredina, zdravlje, licna, kolektivna i politicka). Po ovom no-vom konceptu bezbednosti predmet zastite je pojedinac, a ne drzava i sve se podreduje zastiti pojedinca u smislu da se pojedincu obezbede osnovnih sedam elementa sigurnosti (Dulic, 2006, pp.46). Ovaj novi kon-cept bezbednosti naziva se ljudska bezbednost.
Shvatanju ljudske bezbednosti prilazi se kroz tri pristupa. Prvi pristup - ljudska prava i vladavina prava, shvata ljudsku bezbednost kao zastitu osnovnih ljudskih prava (licna prava, zakonska prava, prava na osnovne zivotne potrebe, gradanske slobode, ekonomska prava i politicka prava) promovisanih Opstom deklaracijom o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine4 i drugih deklaracija UN. Drugi pristup - sigurnost naro-da, shvata ljudsku bezbednost u kontekstu zastite pojedinaca od rata i ratnih dejstava i to postovanjem medunarodnog ratnog i humanitarnog prava od strana u sukobu.5 Treci pristup shvata ljudsku bezbednost u kontekstu odrzivog razvoja koji je promovisan na Konferenciji UN o zivot-noj sredini i odrzivom razvoju u Rio de Zeneiru 1992. godine.6 Ovaj pristup ljudskoj bezbednosti ukljucuje sedam elemenata ljudske bezbednosti i to: ekonomsku bezbednost, bezbednost u pogledu hrane, zdravstve-nu bezbednost, bezbednost zivotne sredine, licnu bezbednost, bezbednost zajednice i politicku bezbednost (http://www.un.org).
Aspekat procene uticaja tehnicko tehnoloskih akcidenta na stanje ljudske bezbednosti razmatrace se sa aspekta pristupa tumacenju ljudske bezbednosti po konceptu odrzivog razvoja i to po konstitutivnim elementima ljudske bezbednosti, na nacin razmatranja direktnih i indirektnih efekata uticaja. U konstitutivne elemente ljudske bezbednosti spadaju: ekonomska (u pogledu hrane), zdravstvena, licna, politicka, bezbednost zivotne sredine i bezbednost zajednice (http://www.undp.org), (http://www.unep.org).
Uticaj tehnicko tehnoloskih akcidenata na stanje ljudske bezbednosti
Tehnicko tehnoloski akcidenti dovode do negativnog uticaja na stanje ljudske bezbednosti, sto se pre svega ogleda kroz veliko zagadivanja zivotne sredine. Zagadivanjem zivotne sredine, bilo da je ono malo, u do-zvoljenim granicama, ili da je doslo do ekocida i do totalnog unistavanja i destrukcije zivotne sredine7 ljudska bezbednost se ugrozava mnogostru-
4 http://www.un.org/en/documents/udhr.
5 Pre svega se misli na Haske konvencije o zakonima i obicajima rata na kopnu iz 1899. i 1907. kao i Zenevske konvencije iz 1864, 1906, 1929, 1949. godine i drugih.
6 http://www.unep.org/Documents.Multilingual/.
7 Tezi oblik ostecenja zivotne sredine koji nastaje kao posledica velikog zagadivanja usled veli-ke emisije opasnih gasova ili tehnicko tehnoloskih akcidenata.
(20T>
X
o >
co
o (N
0¿ LJÜ 0£ ZD O O
_l <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
S2
co <
-J
O ■O
X LU I— O
o >
ko, posebno imajuci u vidu cinjenicu da je zivotna sredina osnovna matri-ca zivota kako coveka tako i svih drugih zivih bica.
Negativan uticaj na Ijudsku bezbednost sa prethodno navedenog aspekta moze se posmatrati kroz: narusavanje zdravstvenog stanja Ijudi, zagadivanje hrane, sto je posredno povezano sa narusavanjem zdravstvenog stanja (Bukanovic, 1991, pp.119-143) (Stevanovic, et al, 2003), ugrozavanje makroekonomske stabilnosti regiona u drzavi ili drzave u ce-lini (u zavisnosti od stepena jacine i destrukcije tehnicko tehnoloskog ak-cidenta), narusavanje licne i kolektivne bezbednosti zajednice.
Tehnicko tehnoloski akcidenti mogu dovesti do totalne destrukcije zi-votne sredine sto moze rezultirati stavljanjem van upotrebe jednog odre-denog podrucja zivotne sredine u kojem dolazi do totalnog unistavanja flore i faune, ali i do zatrovanja zemljista, vazduha i vode. Ovakvi akcidenti (npr. Cernobilj 1986. godine) dovode do ekocida biljnih i zivotinjskih vrsta, ali i do velikih ljudskih zrtava. Na slici 1, prikazane su posledice tehnicko tehnoloskog akcidenta po zdravlje ljudi (Cernobilj 1986. godine).
Tehnicko tehnoloski akcidenti cesto dovode i do zagadivanja zivotne sredine i van podrucja u kojem je doslo do njegovog maksimalnog ispoljava-nja, sto se manifestuje poremecajem ravnoteze u ekosistemu. Neki od tih efekata su npr. kisele kise, ali i povecanje koncentracija opasnih materija8 u vazduhu, vodi i zemljistu u granicama vecim od maksimalno dozvoljene kon-centracije9 Za primer moze posluziti slucaj iz rudarsko-metalurske aktivnosti u okviru preduzeca RTB Bor u mestu Bor. U toku rada u ovom industrijskom kompleksu emituju se zagadujuci gasovi i cestice u vazduhu. Neki od naj-karakteristicnijih su i gasovi staklene baste, kao sto je sumpor dioksid. To-kom 2011. godine, godisnja vrednost sumpor dioksida bila je iznad dozvoljene granicne vrednosti, 50 ^g/m3. Tako je na mernom mestu AMSKV Bor -Gradski park izmereno 193 ^ig/m3, na mernom mestu AMSKV Bor - Institut - 79 ^ig/m3 i na mernom mestu Bor - Brezovik - 72 ^ig/m3. Prekoracenje dnevne granicne vrednosti tokom 2011. godine, od 125 ^g/m3, bila su pri-sutna na sledeci nacin: na mernom mestu AMSKV Bor Gradski park - 162 dana, na mernom mestu AMSKV Bor - Institut RIM - 77 dana i na mernom mestu Bor - Brezovik sa 65 dana.10 Radi bolje ilustracije, napred navedeni i drugi konkretni podaci vezani za zagadjivanje vazduha u Boru usled meta-lurskih aktivnosti u toku 2011. godine prikazani su u tabeli 1.
8 Opasne materije su hemikalije i druge materije koje imaju stetne i opasne karakteristike: eksplozivne, zapaljive, oksidirajuce, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije, a koje se proizvode, koriste ili skladiste u procesu rada, kao i materije cija su svojstva, kada su vezane za neke supstance opasne po zivot i zdravlja ljudi.
9 Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) predstavlja proizvod faktora inteziteta i faktora kapaciteta supstance koja se meri.
10 Opsirnije, videti Godisnji izvestaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2011. godine, Ministarstvo energetike, razvoja i zastite zivotne sredine RS - Agencija za zastitu zivotne sredine, pp. 18, Beograd 2011.
Tabela 1
Nivo srednje godisnje i maksimalne dnevne vrednosti SO2 (jg/m3) i NO2 (jg/m3) u Boru
The level of average annual and maximum daily values of SO2 (jg/m3) and NO2 (jg/m3) in Bor
Table 1
Mesto SO2 - godisnja SO2 - dnevna NO2 - godisnja NO2 -dnevna
Bor Gradski park 193 1331
Bor linstitit RIM 79 571 24 66
Bor Brezonik 72 938
Godisnja granicna vrednost 50 40
Maksimalna dnevna vrednost 125 85
Negativni efekti tehnicko tehnoloskog akcidenta dovesce do oboljevanja flore i faune u ekosistemu ali i do narusavanja zdravstvenog stanja stanovni-stva u podrucju delovanja, odnosno do narusavanja ekoloske bezbednosti.11
Uticaj tehnicko tehnoloskih akcidenta na ljudsko zdravlje moze biti direktan ili indirektan. Direktne posledice po zdravlje ljudi mogu se ispoljiti kroz sledece povrede i oboljenja:
- kras i blast povrede koje mogu nastati u trenutku udara vazdusnog talasa (jer mnogi tehnicko tehnoloski akcidenti pocinju eksplozijom ili u toku samog akcidenta dovode do eksplozije). Ova vrsta povreda podra-zumeva velike prelome i nagnjecenja unutrasnjih organa i moze biti i smrtonosna sto sve zavisi od jacine eksplozije;
- opekotine mogu nastati kao posledice pozara u toku tehnicko tehnoloskog akcidenta. U tabeli 2. prikazana je ucestalost pojedinih hemika-lija u hemijskom tehnicko tehnoloskom akcidentu u svetu za period do 1990. godine prema podacima ILO - Medunarodne organizacije rada (Cvorovic, 1999, pp.24).
Slika 1 - Efekat dejstva tehnicko tehnoloskog akcidenta na ljudsko zdravlje (Cernobilj 1986)
Figure 1 - Effect of a technical and technological accident on human health (Cernobilj 1986)
11 Opsirnije o degradaciji zivotne sredine i uticaju na ekolosku bezbednost, videti (Bakrac S. i ost., Vojno delo, 2010, pp 314-328).
(20T)
X
o >
co
o <N
C¿ LJÜ 0£ ZD O O
_l
<
o
X
o
LU
I—
>-
Q1 <
I—
S2
w <
-j
O ■O
X LU I—
O
o >
Opekotine mogu biti prvog, drugog i treceg stepena, u zavisnosti od jacine akcidenta. Ako se ima u vidu da najvecu ucestalost u akcidentima ima prirodni gas propan butan, kao i to da se benzin nalazi na visokom trecem mestu ucestalosti, onda se moze zakljuciti da ove veoma zapalji-ve hemikalije pored eksplozija izazivaju i pozare, samim tim i opekotine kao najverniji pratilac pozara.
Neki od primera karakteristicnih akcidenata usled pozara i eksplozije iz industrije u Srbiji desili su se:
- 23. juna 1995. godine, doslo je do eksplozije u pogonu Vinifleks u fabrici „Grmec" u Zemunu, i tom prilikom poginulo je jedanaest radnika a deset je povredeno;
- 21. juna 1996. godine, usled pozara u namenskoj industriji „Prva iskra" u Baricu, zivot je izgubilo dvoje radnika;
- 3. decembra 1997. godine, usled pozara u namenskoj industriji „Milan Blagojevic" u Lucanima, zivot je izgubilo troje radnika a sedmoro je povredeno;
- 29. maja 2006. godine, doslo je do eksplozije u namenskoj industriji „Prva iskra" u Baricu, i tom prilikom zivot je izgubilo troje radnika, a troje je povredeno;
- 19. oktobra 2006. godine, doslo je do eksplozije u vojnom magaci-nu „7 jul" u Paracinu, i tom prilikom povredeno je dvadeset dve osobe;
- 4. septembra 2009. godine, u cetiri snazne eksplozije u Barutnom odeljenju, namenske industrije „Prvi partizan" u Uzicu, usled nestrucnog ru-kovanja sa prahovima, poginulo je sedam radnika, a trinaest je povredeno;
- 10. maja 2010. godine, u slabijoj eksploziji u namenskoj industriji Holding korporacija „Krusik" u Valjevu, lakse su povredena dva radnika;
- 27. decembra 2010. godine, doslo je do niza eksplozija izazvane po-zarom koji je izbio u pogonu za laboraciju municije u namenskoj industriji „Sloboda" Cacak, niko nije povreden ali je pricinjena velika materijalna steta;
- 25. juna 2012. godine, u namenskoj industriji „Milan Blagojevic" u Lucanima, doslo je do eksplozije na presi za proizvodnju dvobaznih baruta i raketnih goriva i tom prilikom doslo je do povredivanja jednog radnika;
- 18 oktobra 2012. godine, eksplozija u „Industriji motora Rakovica", usled eksplozije bureta za „cementaciju".
U susednim zemljama, takode, desavali su se akcidenti koji su uticali na zagadivanje reka u Srbiji. U poslednjoj deceniji neki od akcidenata bili su:
- 30. januara 2000. godine, izlivanje otrovnih materija, koje se dogodilo kada je u mestu Baja Mare na severo-zapadu Rumunije, doslo do proboja brane na taloznim jezerima za jalovinu. Tom prilikom iscurelo je oko 100000 m3, odlozene jelovine koja je u sebi sadrzala 50 do 100 tona cijanida kao i te-ske metale ukljucujuci i bakar, a u reku Sasar izlilo se 26 miliona litara konta-minirane vode sto je dovelo do zagadivanja reke Tise i reke Dunav u R. Srbiji. Tadasnje Jugoslovenske vlasti izvestile su da je u reci Tisi doslo do uginu-
ca velike kolicine ribe, ali da nije bilo stradanje ribe u Dunavu, jer je koncen-tracija cijanida i teskih metala opala u vodi dok je dosla do reke Dunav;
- 03. oktobra 2010. godine, izlivanje 700000 m3 crvenog mulja bazi-ranog na aluminijumu, koje se dogodilo 150 km jugo-zapadno od Budim-peste kod Ajke u Madarskoj, iz jezera u kome se skladistio kao nuspro-dukt u procesu proizvodnje aluminijuma kompanije MAL. Tom prilikom u Madarskoj, talas crvenog mulja dostizao je visinu 2,5 m i doslo je do za-gadenja oko 600 ha obradivog zemljista, 400 ha livada, 90 ha zasticenih podrucja, 50 ha suma kao i do ljudskih zrtava 10 mrtvih i 120 povredenih. Crveni mulj je preko potoka Torna i recice Markal dospeo u reku Rabu, a potom u reku Dunav kod Bera. Republicki hidrometroloski zavod Srbije, uspostavio je vanredni monitoring reke Dunav, i dao je saopstenje da nema opasnosti od zagadenja reke Dunav, obzirom da su koncentracije za-gadujucih materija u reci male.
Ucestalost javljanja pojedinih hemikalija u akcidentu Incidence of certain chemicals in accidents
Tabela 2 Table 2
Redni broj Hemikalija Broj akcidenta
1. Prirodni gas, propan/butan 188
2. Hlor 123
3. Benzin 68
4. Amonijak i jedinjenja 62
5. Vinil-hlorid 41
6. Hlorovodonicna kiselina 32
7. Vodonik 30
8. Sumporna kiselina 23
9. Etilen 21
10. Etilen-oksid 18
11. Cijanidi12 28
12. Arsenvodonik13 8
- ubodne otvorene i zatvorene rane koje nastaju prilikom eksplozija u postrojenjima. Ove povrede mogu biti smrtonosne, jer geleri koji ih iza-zivaju mogu dovesti do razaranja unutrasnjih organa, unutrasnjeg i spo-Ijasnjeg krvarenja sto moze biti smrtonosno po pojedinca, narocito ako mu se ne pruzi hitna medicinska pomoc;
12 Ucestalost javljanja cijanida za period od 1993. godine do 2011. godine, izvor: http://www.maharilikafilms.com/cyanide-2/.
13 Ucestalost javljanja arsenvodonika za period od 1974. godine do 2005. Godine,izvor: http://www.factosoline.nl/accidents/%205405/92188_ARSENIC%20HYDRIDE%20(ARSINE)/chemical -accidents-with-arsenic-hidride-(arsine).
(2Ô5>
X
о >
со
о сч
ОС Ш ОС ZD
о
о _|
< О
X
о ш
I— >-
Q1 <
I—
S2
ю <
-J
О >о
X ш I—
о
о >
- radijacione bolesti se mogu javiti ukoliko je doslo do akcidenta na postrojenjima koja rade sa radioaktivnim materijama; u zavisnosti od pri-mljene doze radioaktivnosti mogu biti smrtonosne.
Indirektne posledice po zdravlje ljudi mogu se ispoljiti kroz sledece povrede i oboljenja (Darmati , Aleksic, 2GG4, pp.175-1B1):
- alergije koje nastaju kao posledica udisanja alergena ili njihovim unosenjem sa zagadenom hranom ili prodorom alergena kroz kozu;
- kozna oboljenja koja nastaju kada se kiseline i baze i druge otrov-ne i zagadujuce materije koncentrisu na kozi;
- trovanja koja mogu biti izazvana prodorom otrovnih materija u or-ganizam i to putem organa za disanje, digestivnog trakta ili preko koze. Trovanja mogu biti smrtonosna ako se otrovanom ne pruzi hitna medicin-ska pomoc. Najcesci gubitak stanovnistva usled tehnicko tehnoloskih akcidenta nastaje upravo zbog trovanja;
- mutagena promene koje se mogu smatrati oboljenjima, dovode do promene i mutacije gena koji su nosioci naslednih informacija i to moze dovesti do degenerativnih promena kod ljudi;
- kancerogena oboljenja koja izazivaju pojedine hemijske materije koje se mogu osloboditi u uslovima tehnicko tehnoloskih akcidenta. Unosenjem u organizam nekih hemikalija (npr. beta-naftilamina ili benzidina i dr.) mogu se posle odredenog vremenskog perioda javiti kancerogene posledice koje su u velikom broju slucajeva smrtonosne;
Zagadivanje hrane takode je jedna od posledica tehnicko tehnoloskih akcidenata. Oslobadanjem opasnih hemikalija u toku akcidenta moze doci do posipanja poljoprivrednih proizvoda na njivama aerosolima oslobodenih hemikalija. Na ovaj nacin se u kasnijem procesu proizvodnje hrane od tih poljoprivrednih proizvoda dobija zagadena hrana u kojoj su koncentracije pojedinih hemikalija izvan granica dozvoljenih koncentraci-ja. Zagadivanjem zemljista, vode i vazduha moze doci do apsorbovanja stetnih hemikalija od strane poljoprivrednih proizvoda, a kasnije u proce-su proizvodnje takode ce se dobiti zagadena hrana. Pored navedenih slucajeva postoje i drugi primeri, npr. ukoliko stoka pase zagadenu travu ili se hrani zagadenom hranom, pa se ta ista stoka koristi za proizvodnju mesa ili se njeni proizvodi koriste za ishranu npr. mleko, jaja itd. Rizici po ljudsku bezbednost u ovim slucajevime su veoma veliki zato sto se tesko mogu kontrolisati. Oni mogu dovesti do oboljevanja velikog broja ljudi imajuci u vidu da se zagadena hrana moze koristiti kao namirnica za pre-hranu velikog broja stanovnika jednog podrucja. Prilikom akcidenta mogu se osloboditi razlicite hemikalije, a jedna medu njima je i benzo(a)piren koji je i jedan od najznacajnijih predstavnika kancerogenih policiklicnih aromaticnih ugljovodonika koji je izolovan iz katrana uglja 1933. godine. U tabeli 3. prikazano je moguce unosenje benzo(a)pirena razlicitim na-mirnicama u toku godine i u toku prosecnog zivotnog veka.
Tabela 3
Moguce unosenje benzo(a)pirena razlicitim namirnicama u toku godine i u toku prosecnog zivotnog veka (Ibid, pp. 269) - podaci se odnose na svetski nivo
Table 3
Possible intake of benzo (a) pyrene in various during the year and the life expectancy (Ibid, pp. 269) - data related to world levels
Zivotna namirnica Potrebna Srednji sadrzaj zivotna Unos benzo(a)pirena po stanovniku
benzo(a)pirena (Hg/kg) namirnica po stanovniku (kg/god) za godinu (Hg) za 70 godina (mg)
brasno iz zitarica
iz neindustrijske zone 0,73 92,3 67,7 4,7
iz industrijske zone 2,20 92,3 203,00 14,2
povrce
iz neindustrijske zone 12,10 66,5 120,00 8,4
iz industrijske zone 90,00 66,5 594,00 41,0
voce
iz neindustrijske zone 2,10 51,1 16,00 1,10
iz industrijske zone 13,40 51,1 100,00 7,00
margarin 6,90 10,90 75,2 5,30
kafa u zrnu 0,30 2,20 0,66 0,55
voda za pice 0,007 1m3 7,00 0,50
suhomes. proizvodi 1,50 18 27,00 1,90
U zavisnosti od jacine tehnicko tehnoloskog akcidenta i stepena nje-gove destrukcije dolazi i do velikih materijalnih steta koje ponekad mogu dostici ogromnu vrednost. Struktura materijalne stete od tehnicko tehnoloskog akcidenta sacinjavaju zbir svih steta koje su nastale u akcidentu. Neke od stavki koje sacinjavaju strukturu materijalne stete su: vrednost unistene imovine u postrojenjima i pogonima u kojima je doslo do akcidenta, gubitak fabrike zbog zastoja u proizvodnji, moguci troskovi za do-vodenje postrojenja u stanje ponovne proizvodnje, steta nastala usled zagadivanja zivotne sredine, vrednost radova potrebnih da bi se sanirala nastala steta u zivotnoj sredini, vrednost odstetnih zahteva za poginule i povredene itd. U mnogim okolnostima lokalna zajednica na cijoj je terito-
(2Ö7>
riji doslo do akcidenta nije u mogucnosti da izvrsi saniranje akcidenta zato sto u njihovim lokalnim budzetima nije predvidena ova stavka, pa se najcesce trazi pomoc republike. Ukoliko se radi o velikom akcidentu u ne-kim slucajevima ni sama drzava nema dovoljnih sredstava da izvrsi sana-ciju te je prinudena da uzima veoma nepovoljne finansijske kredite kod medunarodnih finansijskih organizacija Cime se drzava nepovoljno zadu-zuje. Nepovoljno zaduzivanje drzave u ovim okolnostima moze proizaci iz hitnosti potreba da se nadu sredstva za saniranje posledica tehnicko tehnoloskog akcidenta, a tu hitnost za potrebnim finansijskim sredstvima mogu iskoristiti medunarodne finansijske institucije nudeci potrebna sredstva po visestruko nepovoljnijim kamatnim stopama, ugrozavajuci tako ekonomiju drzave koja uzima kredit. Ovakvim nacinom zaduzivanja drzava smanjuje standard celokupnog stanovnistva, jer ce se povecati udeo BDP-a14 koji se mora izdvajati za vracanje nepovoljno uzetih kredita. Iz svega recenog moze se videti kako tehnicko tehnoloski akcident moze nepovoljno delovati na ljudsku bezbednost ugrozavajuci ekonomsku ne-zavisnost i odrzivost svakog pojedinca sa svojim porodicama kroz ugro-zavanje ekonomskog sistema zemlje i njene ekonomske suverenosti.
Narusavanje licne bezbednosti pojedinca i kolektivne bezbednosti zajednice moze se sagledati kroz sve napred receno. Imajuci u vidu da tehnicko tehnoloski akcidenti narusavaju zivotnu sredinu u smislu njenog zagadivanja, onemogucavanja uslova da ljudi zive u zdravom okruzenju, izazivanja raznih oboljenja, narusavanja zdravstvenog stanja ljudi, kao ci-njenice da zagaduju hranu moze se uociti o kakvom se ugrozavanju licne bezbednosti pojedinca i zajednice kao celine radi. Naglasava se da je procena ekoloskog rizika od zagadivanja zivotne sredine usled tehnicko tehnoloskih akcidenata, kao potencijalne pretnje ili vec ostvarenog doga-daja, jedan od glavnih elemenata u resavanju problema ljudske i ukupne bezbednosti (Bakrac, et al, 2012), (Mitic, Bakrac, 2010, pp.22-26).
Zakljucak
Uticaj tehnicko tehnoloskih akcidenata na zivotnu sredinu je ogroman, a moze da se ispoljava u rasponu od blagih poremecaja ravnoteze u eko-sistemu do ozbiljnog narusavanja ekosistemske ravnoteze, u zavisnosti od jacine tehnicko tehnoloskog akcidenta i vrste opasnih materija koje su ak-cidentom oslobodene. Tehnicko tehnoloski akcidenti dovode do izumiranja flore i faune ili do smanjivanja njihove brojnosti u populacijama kao i suza-vanja ekoloske valence u konkretnoj zivotnoj zajednici, sto opet ima svoje negativne posledice na celokupan zivi svet. Delovanjem raznih opasnih materija u zivotnoj sredini i njihovim ugradivanjem u kruzenje materije i u
14 Bruto drustveni proizvod.
(J208)
lance ishrane u zivotnoj zajednici u ekosistemu dovodi do stvaranja nega-tivnih abiotickih uslova za opstanak flore i faune. Ovo se najcesce ispolja-va u smanjenju reprodukcije u populacijama pojedinih biljnih i zivotinjskih vrsta, sto sa svoje strane ima negativan efekat i smanjivanje njihovog broja ili cak, u ekstremnijim uslovima, i do njihovog izumiranja. Ugradivanje opa-snih materija u lanac ishrane i kruzenje materije dovodi do toga da se na vestackim ekosistemima (stvorenim od strane ljudi za proizvodnju hrane) proizvode biljne kulture koje nisu dobre za ishranu ljudi i zivotinja.
Tehnicko tehnoloski akcidenti su generatori ili jedan od najvecih uzroka ugrozavanja ljudske bezbednosti i to po svim elementima koji je konstituisu i prema kojima se ona moze meriti u konceptu tumacenja ljudske bezbednosti sa aspekta odrzivog razvoja. Najvece ugrozavanje ljudske bezbednosti od strane akcidenata moze se uociti u ugrozavanju ljud-skog zdravlja setimo se akcidenta u Bopalu u Indiji 1982. godine. Akcidenti ugrozavaju ljudsko zdravlje kako direktnim delovanjem na pojedin-ca tako i indirektnim delovanjem preko zagadene zivotne sredine. Akcidenti mogu da ugroze ljudsko zdravlje preko zivotne sredine raznim pu-tevima, koji danas jos nisu svi dobro ispitani, narocito kada se radi o opa-snim materijama koje u vazduhu stupaju u reakciju putem fotohemijskih ili nekih drugih procesa sa drugima materijama stvarajuci na taj nacin nove hemijske materije cije stetno dejstvo na zivotnu sredinu i na ljudsko zdravlje nije ispitano i utvrdeno.
Zbog svega navedenog da bi se stanje ljudske bezbednosti u jednoj zajednici dovelo na zadovoljavajuci (prihvatljiv) nivo sa aspekta tehnicko tehnoloskih akcidenata potrebno je:
- kod mladih generacija stvoriti svest o kupovini samo potrebnih ma-terijalnih dobara da bi se na taj nacin lokalna zajednica ili drzava oduprla i pruzila otpor potrosackom drustvu. Navedenom aktivnoscu destimulisa-ce se otvaranje novih fabrika koje drustvu nisu neophodne pa ce se sa-mim tim i smanjiti rizik od mogucih akcidenata;
- uspostaviti efikasan sistem kontrole rada fabrika sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, zastite zivotne sredine i zastite od pozara i eksplozija;
- stimulisanje fabrika u uvodenju standarda ISO 9000, 14000 i OH-SAS 18000;
- uspostaviti efikasan sistem monitoringa u zivotnoj sredini;
- uspostaviti efikasan sistem kontrole bezbednosti hrane putem in-spekcijskih nadzora;
- formirati efikasan sistem integrisane zastite koji ce biti u mogucnosti da odgovori na svaki akcident i da spasi stanovnistvo u slucaju akcidenata;
- uvesti predmet u srednjoskolskom i visokoskolskom obrazovanju o vanrednim situacijama;
- vrsiti kontinuiranu obuku stanovnistva (nacin zastite i postupak u slucaju akcidenta) koje moze biti ugrozeno od akcidenata;
X
o >
CO
o <N
LJÜ 0£ ZD O
o <
o
X
o
LU
I— >-
CC <
I—
S2
w <
-j
CD >Q
X LU I—
o
o >
- opremiti lokalne mesne zajednice odgovarajucom opremom licne i uzajamne zastite kojom bi se moglo zastititi stanovnistvo u slucaju akci-denata.
Sprovodenjem navedenih aktivnosti povecao bi se stepen ljudske bezbednosti prema tehnicko tehnoloskim akcidentima sto bi za drzavu imalo visestruke koristi pocev od izbegavanja troskova lecenja mogucih bolesti ili intoksikovanih ljudi koji se mogu javiti u slucaju tehnicko tehno-loskog akcidenta, pa do stvaranja jedne odrzive lokalne zajednice u ko-jem bi sadasnje generacije ostavile zdravu zivotnu sredinu generacijama koje dolaze, te im tako omogucila iste pretpostavke za razvoj kakve i one imaju.
Literatura
Bakrac, S., Vuruna, M., Milanovic M., 2010, Degradacija zivotne sredine -uticaj na ekolosku bezbednost, Vojno delo, Jesen 2010, str. 314-328, preuzeto sa http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84261003314B0
Bakrac, S., Vuruna, M., Milanovic, M., 2012, Metodologija upravljanja ekoloskim rizikom i procene rizika, Vojnotehnicki glasnik/Military Technical Courier, Vol. 60, No. 2, str. 296-305.
Cvorovic, Z., 1999, Odgovor na hemijski akcident, Beograd, Zaduzbina Andrejevic.
Dulic, D., 2006, Ljudska bezbednost - zbornik tekstova, Beograd, Fond za otvoreno drustvo, str. 1-1.
Darmati, S., Aleksic, B., 2004, Razorne sile.Beograd, Radnicka stampa.
Dukanovic, M., 1991, Ekoloskiizazov, Beograd, Elita.
Stevanovic, B., et al, 2003, Enciklopedija, Zivotna sredina i odrzivi razvoj, Srpsko Sarajevo, Ecolibri i Zavod za udzbenike i nastavna sredstva.
Milasinovic, R., Milasinovic, S., 2004, Uvod u teorije konflikata, Beograd, Fakultet civilne odbrane.
Robinson, R., 1999, Global Problem and the Culture of Capitalism, London, Allyn & Bacon.
Mitic, M., Bakrac, S., 2010, Integracija procesa procene ekoloskog rizika u proces evaluacije ucinka zastite zivotne sredine-metodoloski pristup, Istrazivanja i projektovanja za privredu, Beograd, broj 1 vol. 8, str. 22-26.
http://www.maharilikafilms.com/cyanide2/..., datum preuzimanja, 15. 07. 2012.
http://www.factosoline.nl/accidents/%205405/92188_ARSENIC%20HYDRIDE %20(ARSINE)/chemical-accidents-with-arsenic-hidride-(arsine), datum preuzimanja 01. 08. 2012.
http://www.un.org/en/documents/udhr, preuzimanja, 02.08.2012.
http://www.undp.org/en/reports/global/hdr1994/chapters, datum preuzimanja, 15. 08. 2012.
http://www.unep.org/Documents.Multilingual/., datum preuzimanja, 10. 09. 2012.
INFLUENCE OF TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL ACCIDENTS CAUSED BY BREAKDOWNS, FIRES AND EXPLOSIONS ON HUMAN SECURITY
FIELD: Resources Protection and Safety (Safety and Health at Work,
Fire Protection and Environmental Protection) ARTICLE TYPE: Professional Paper
Summary
In modern society, people are surrounded by many industrial facilities where technological accidents may occur due to breakdown, fire or explosion, endangering people residing in the immediate vicinity of the plant as well as those residing at a greater distance. In addition to the direct threat to humans, there are also indirect effects of technical and technological accidents which may be much more dangerous than direct effects. These indirect effects are manifested primarily from degraded and polluted environment, they are long term and often lead to illness and death of many people. The paper attempts to present all negative consequences of technical and technological accidents on the elements of a human security regarding the approach to the interpretation of human security in terms of sustainable development.
The concept of technical and technological accidents and human security
The accident is sudden emergence of major emission, fire or explosion as a result of unplanned events within certain industrial activities occurring within or outside the industry, including one or more chemicals. The assessment of the impact of technical and technological accidents on the state of human security is considered through the human security approach to the interpretation of the concept of sustainable development and the constitutive elements of human security.
The influence of technical and technological accidents on the state of human security
The influence of technical and technological accidents on human security can be seen through: deterioration of human health, food contamination, endangering macroeconomic stability in the region or the state as a whole, and violation of personal and collective security. Technical and technological accidents may lead to the destruction of the environment which may affect the balance of flora and fauna and can lead to the contamination of soil, air and water. The paper points out that the environmental risk assessment of environmental pollution due to technical and technological accidents as a potential threat or actual event is one of the main elements of solving problems of human and overall security.
(m>
X
o >
CO
o <N
of
LU 0£ ZD
o
o <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
S2
OT <
-j
CD >Q
X LU I—
o
o >
Conclusion
The influence of technical and technological accidents on the environment is huge. It can be expressed in a range from slight imbalance in the ecosystem to serious ecosystem imbalance, depending on the intensity of technical and technological accidents and dangerous substances released during the accident. Technical and technological accidents are generators, or one of the biggest causes, of endangering human security. The implementation of measures to prevent technical and technological accidents increases the level of human security, which provides conditions for healthy environment and future generations.
Keywords: technical and technological accidents; accident; changes in environment; explosions; human safety; fires.
Datum prijema clanka/Paper received on: 10. 11. 2012.
Datum dostavljanja ispravki rukopisa/Manuscript corrections submitted on:
20. 03. 2013.
Datum konacnog prihvatanja clanka za objavljivanje/ Paper accepted for publishing on: 22. 03. 2013.
