CC BY
25
ISKUSTVAIZ PRAKSE PROFESSIONAL PRACTICE
UTICAJ AMFIBIJSKOG TRANSPORTERA PTS-M NA ZIVOTNU SREDINU
Nenad V. Kovacevic
Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija, Kadetska brigada
DOI: 10.5937/vojtehg62-5009
OBLAST: zastita zivotne sredine VRSTA CLANKA: iskustva iz prakse JEZIK CLANKA: srpski
Sazetak:
Vojska Srbije je jedina institucija drustvenog sistema Republike Srbije koja poseduje i namenski koristi amfibijska sredstva. Cilj clanka je-ste sagledavanje uticaja amfibijskih sredstava na tri, po mnogim ekolozi-ma i najbitnija indikatora zivotne sredine: zemljistu, vazduhu i vodi. U clanku su, pored uticaja amfibijskih sredstava na indikatore zivotne sredine, obraúene i mere za unapreúenje i poboljsanje sistema zastite zivotne sredine sa aspekta promene nacina upotrebe i rekonstrukcije sa-mih sredstava. Clanak je nastao prevashodno na osnovu kombinacije is-kustava autora u radu sa amfibijskim sredstvima, kao i na osnovu ele-mentarnih teoretskih odredbi vezanih za sistem zastite zivotne sredine. Prikazano je koliko samo jedan tip sredstava koje Vojska Srbije trenutno koristi moze stetno da deluje na zivotnu sredinu. Treba uzeti u obzir ci-njenicu da u radu nisu obuhvaceni svi stetni efekti rada amfibijskih sredstava, vec samo negativni uticaji na osnovne indikatore zivotne sredine.
Kljucne reci: Vojska Srbije, zivotna sredina, amfibijska sredstva.
Uvod
Zemljotresi, poplave, nuklearni i hemijski akcidenti, zagadivanje vazduha, zemljista i voda ukazuju na sve vece prisustvo nesreca nastalih intenzivnim razvojem i cesto nekontrolisanom primenom tehnolo-
C¿87>
e-mail: [email protected]
d
X
o >
o <N
LJÜ OL ZD O o
-J <
o
X
o
LU
I— >-
CC
£
w <
-j
CD >Q
X LU I—
o
o >
skog razvoja. Pred drustvo se postavlja problem kako se sto bolje pripre-miti, kako obezbediti vecu uskladenost i funkcionisanje aktivnosti i mera za sprecavanje nastanka akcidentnih situacija i kako uneti promene u drustveni i tehnoloski razvoj koje ce ici u korist prirode, ali i za dobrobit buducih generacija (Indic i dr., 2013, p.210).
Pod pojmom zagadivanje zivotne sredine najcesce se podrazumeva unosenje hemijskih supstanci ili bioloskih materija ili mikroorganizama koji nepovoljno uticu na zivot ili zdravlje organizama. Zagadivanje je za-pravo samo jedna vrsta izmene zivotne sredine koja se stetno odrazava na zivot. Ovde je bitno objasniti pojam koncentracije zagadivaca. Pod koncentracijom se podrazumeva iznos zagadujucih materija u nekom od osnovnih indikatora zivotne sredine (zemljiste, voda i vazduh). Koncen-tracija zagadivaca je bitna zbog toga sto nije ista koncentracija odrede-nog zagadivaca koja je stetna za zivot, odnosno zdravlje organizama u zivotnoj sredini.
Danas postoji mnogo podela izvora zagadivanja zivotne sredine na osnovu razlicitih parametara. U clanku je dat pregled osnovnih vrsta izvora zagadivanja zivotne sredine. Oni mogu da se grupisu u dve velike ka-tegorije: prirodne i vestacke. Vestacki izvori mogu biti antropogeni ili teh-nogeni. Razlika izmedu prirodnih i vestackih izvora ogleda se u:
• vrsti i kolicini zagadujuce materije koja se emituje i
• rasporedu i koncentraciji izvora.
Prema mestu nastanka i obliku, izvori zagadenja mogu biti:
• tackasti,
• linijski,
• povrsinski i
• visedimenzionalni.
Na slici 1 (Vuruna, 2012, p.118) uocljivo je da svi vestacki izvori zagadivanja (materijama ili energijama) imaju svoj segment u zagadivanju svih komponenti zivotne sredine. U zagadivanju zivotne sredine svakako prednjace energetska zagadivanja sa svojim karakteristicnim predstavni-cima:
• toplotom,
• radioaktivnoscu,
• elektromagnetnim zracenjem i
• bukom i vibracijama.
Svi navedeni zagadivaci predstavljaju deo raznih vrsta i podvrsta oruzja i oruda za masovno unistenje.
ZAGADIVANJA ZIVOTNE SREDINE
Atmosfera Hidrosfera Litosfera
i k ¿ k i k
ZAGAOENJE MATERIJAMA
ZAGAOENJE ENERGIJAMA
cvrsti otpad
tecni otpad
gasoviti otpad
toplota
radioaktivnost
elektromagnetno zracenje
svetlost
buka, vibracija
Slika 1 - Vrste zagadivanja zivotne sredine Figure 1 - Types of environment pollution
Oruzane snage (u daljem tekstu Vojska) proizvodnjom, razvijanjem i usavrsavanjem naoruzanja i vojne opreme predstavlja jednog najvecih iz-vora zagadivanja zivotne sredine. Usavrsavanje naoruzanja i vojne opreme u znacajnoj meri je doprinelo i da se izmene taktike i tehnike ratova-nja, odnosno svest o nacinu vodenja oruzanih sukoba. Pronalazak baruta i njegova primena u ratovanju smatra se neslavnim ,,prvencem" u pogle-du zagadivanja zivotne sredine. Uvodenjem motora sa unutrasnjim sago-revanjem u vojne jedinice, kao borbenog (pogon tenkova, transportera, borbenih vozila i slicno) i neborbenog sredstva, u velikoj meri se doprinelo zagadivanju zivotne sredine. Na primer, dovoljno je zamisliti samo je-dan tenk - koliku kolicinu zagadujucih materija unosi u zivotnu sredinu stvaranjem dimne zavese i buke. Nauka i Vojska su u neraskidivoj vezi. U pogledu zagadivanja zivotne sredine nauka u sluzbi Vojske je do najvi-seg nivoa dosla, pre svega, razvijajuci i usavrsavajuci oruzja sa osiroma-senim uranijumom i plutonijumom (oruzja za masovno unistenje).
U clanku je sagledano kako amfibijska sredstva negativno uticu na zivotnu sredinu. Treba pomenuti da danas ima malo radova koji se bave problemom zastite zivotne sredine u Vojsci, a pogotovo u vezi sa navedenim sredstava. To je, s jedne strane, i razumljivo, jer u Vojsci Sr-bije ne postoji adekvatan pristup primeni mera zastite zivotne sredine, a nema ni dovoljno kompetentnih lica koja bi mogla da se bave ovom pro-blematikom.
Radi sagledavanja znacaja amfibijskih sredstava sa aspekta namen-ske upotrebe, potrebno je dobro poznavati sredstva, odnosno nijhovu konstrukciju i mogucnosti upotrebe i uticaja na zivotnu sredinu. Amfibij-ska sredstva su se kroz visegodisnju eksploataciju pokazala kao:
• veoma pouzdana,
• u taktickom smislu izvanredna sa sirokim dijapazonom upotrebe,
• sa podjednakom mogucnoscu iskoriscenja, kako u miru tako i u ratu,
• veoma pogodna za ojacanje snaga koje se koriste u slucaju anga-zovanja za potrebe 3. misije Vojske Srbije i
• mobilni izvori zagadivanja zivotne sredine.
Danas Vojska Srbije, u pogledu amfibijskih sredstava, raspolaze sa svega 12 amfibijskih transportera PTS-M, koji su rasporedeni u dva amfi-bijska voda, u dva pontonirska bataljona u okviru Recne flotile. Kako se radi o dosta slozenom sredstvu, autor clanka, kao oficir koji je bio zadu-zen za njegovu namensku upotrebu, zeleo je da ukaze na sve uticaje ovog sredstva na osnovne indikatore zivotne sredine.
Amfibijskih sredstava u stranim oruzanim snagama
Prvo poznato samohodno amfibijsko vozilo, sa pogonom na paru, pre-zentovao je americki pronalazac Oliver Evans (Oliver Evans), 1805. godi-ne, pod imenom „Orukter Amphibolos". Godinu dana kasnije Francuzi kombinuju konstrukcijske elemente broda i putnickog vozila i stvaraju pre-tecu savremenim amfibijskim vozilima. Medutim, u to vreme konstruktori nisu adekvatno shvaceni, pa se za dalji razvoj i usavrsavanje amfibijskih sredstava moralo cekati vise od jednog veka (Milojevic, 2010, p.125).
Uvidevsi znacaj brzog i bezbednog savladivanja vodenih prepreka prvo pravo amfibijsko vozilo u svetu konstruisali su Nemci pred Drugi svetski rat. Bilo je to „Folksvagenovo" plovece vozilo (VW-Schwimmwagen), izradeno na sasiji civilnog putnickog folksvagenovog vozila. Plove-ca vozila ovog tipa prikazana su na slici 2.
Slika 2 - „Folksvagenovo" plovece vozilo Figure 2 - VW-Schwimmwagen amphibious vehicle
(m)
Pripremajuci se za vodenje „blickriga" (munjevitog rata), Nemacka je, u okviru priprema za buducu ekspanziju, u naoruzanje uvela citavu paletu novih sredstava za savladivanje vodenih prepreka, od pneumat-skih i jurisnih camaca, preko amfibijskih transportera do tenkova nosaca mosta i prvih plovecih tenkova. Izgled plovecih transportera iz tog vreme-na prikazan je na slici 3. Tokom Drugog svetskog rata, suocene sa veli-kim problemima pri savladivanju vodenih prepreka, sukobljene snage rade na modernizaciji postojecih sredstava, narocito amfibija i kompleta mostova na pontonima. U tom periodu Velika Britanija razvila je i uvela u upotrebu lansirni most tipa ,, Bejli". Suoceni sa problemom savladivanja velikih recnih tokova u sSsR-u, snage Vermahta su, takode, veliki znacaj pridavale osavremenjivanju i razvoju pontonskih mostova. Od kompleta mosta nosivosti od 3 do 5 t, sa pocetka rata, vec 1943. godine u naoruzanje su uvedeni kompleti mosta cija je nosivost omogucavala uspesno prebacivanje preko vodenih prepreka gotovo svih sredstava vojne tehni-ke (Milojevic, 2010. p.125).
Slika 3 - Nemacki amfibijski transporter! za vreme Drugog svetskog rata Figure 3 - German's amphibious transporters used during World War II
Od Drugog svetskog rata do danas razvoj nauke i tehnike uglavnom je bio podreden vojnim ciljevima i potrebama. Samim tim, ubrzano su se razvijala i sredstva za savladivanje vodenih prepreka. Do devedesetih godina proslog veka diktirali su ga SAD i SSSR, kao predvodnici dva voj-no-politicka bloka. Zbog toga se u ovom periodu i nailazi na dva razlicita pristupa resavanju problema savladivanja vodenih prepreka. Sa jedne strane, zemlje zapadnog bloka (NATO) teziste u razvoju sredstava za savladivanje vodenih prepreka usmerile su na razvoj amfibijskih karakteri-stika sredstava ratne tehnike i razvoj jurisnih mostova. Sa druge strane, zemlje istocnog bloka, na celu sa SSSR-om, teziste u razvoju ovih sredstava usmerile su na razvoj pontonskih mostova i amfibijskih sredstava za prevoz borbenih oruda i sistema.
Po pitanju razvoja amfibijskih transportera najdalje su otisle oruzane snage Sjedinjenih Americkih Drzava, odnosno rod mornaricke pesadije, sa svojim transporterom AAAV (advanced amphibious assault vehicles). USMC (United States Marine Corps) planira da zameni 1013 vozila tipa AAV7, sa vozilima AAAV1 i vec su izvrsili ispitivanja na kojima su konstruk-tori pokazali da zahteve koji su pred njih postavljeni nije bilo problem ispuniti i sa tim mogucnostima AAAV predstavlja najsavremeniji borbeni sistem na svetu (http://www.fas.org/man/dod-101/sys/land/aaav.htm).
Ipak, iako su se pokazala kao veoma efikasna i pouzdana, savre-mena vojna industrija najrazvijenijih zemalja danasnjice planira da u na-rednih 20 do 30 godina delimicno ili cak u potpunosti izbaci iz operativ-ne upotrebe amfibijska sredstva i da njihovo mesto zauzmu lebdelice. Lebdelice su sredstva najnovije tehnologije (http://www.naval-technology.com/projects/zubr) koje su nasle siroku primenu pri savladivanju vodenih prepreka. Pojavile su se jos sedamdesetih godina u ratu u jugoistocnoj Aziji. Osnovni problem prvih lebdelica bio je sto su bile vrlo spore i imale su mogucnost male nosivosti naspram velike sopstvene mase. Tada su se koristile samo u obalnom delu mora i u slivovima velikih reka. Osnovni princip po kojem rade je kretanje na vazdusnom jastuku. Prikaz osnovnih modela lebdelica dat je na slici 4.
Slika 4 - Izgled lebdelice Figure 4 - Howercraft
Razvoj amfibijskih sredstava u Vojsci Srbije
U tadasnjoj JNA razvoj amfibijskih sredstava pocinje 60-tih i 70-tih godina XX veka kupovinom amfibijskih skela i transportera od tadasnjeg SSSR-a. Nazalost, od tada pa do danas u nasoj Vojsci nisu nabavljana nova amfibijska sredstva, vec su samo postojeca odrzavana i reparirana. Deo sredstava je proglasen neperspektivnim, pa je rashodovan i povu-cen iz operativne upotrebe.
Amfibijska skela GSP-55 namenjena je za prevozenje tenkova i sa-mohodnih oruda preko reke i drugih vodenih prepreka. Skela se sastoji od amfibijskog vozila, dve poluskele (dva velika pontona, koja su napu-njena plastikom-stiroporom) i rampe. Desna i leva skela nisu uzajamno zamenjive, a sklapanje skele vrsi se na vodi. Moze se kretati na suvom i po vodi. Desna i leva skela ne mogu se medusobno zamenjivati (Tehnic-ko uputstvo Amfibijska skela GSP, 1970). Od 2003. godine ovo sredstvo nije vise u upotrebi u Vojsci Srbije.
Amfibijski transporter PTS-M namenjen je za prevozenje vozila toc-kasa i gusenicara, gusenicnih tegljaca, artiljerijskih oruda (topova, mino-bacaca) i ljudstva koje prelazi desantom. Veoma je pogodan za angazo-vanje za vreme vanrednih situacija koje su vezane za elementarne nepo-gode i izlivanja recnih slivova. Moze se upotrebiti i kao plovno sredstvo za obavljanje razlicitih poslova prilikom uredenja i eksploatacije mesta prelaska (kao plovno sredstvo u sastavu stanice za spasavanje, recnih straza i druge poslove pri izvodenju radova na reci). Uz odgovara-jucu opremu ima mogucnost i plovidbe po moru. Nalazi se u sastavu am-fibijskih jedinica, kao i u mnogim armijama sveta (uglavnom u zemljama koje su nastale raspadom SSSR-a).
Od 2003. godine amfibijski transporter je delimicno rashodovan, to jest iz njegovog kompleta je izbacena plivajuca prikolica, cime su spo-sobnosti transportera znatno umanjene. Ipak, i kao takav danas zapravo predstavlja jedino amfibijsko sredstvo u Vojsci Srbije. Izgled amfibijskog transportera PTS-M prikazan je na slici 5.
Slika 5 - Izgled amfibijskog transportera PTS-M Figure 5 - Amphibious transporter STM - M
Osnovni takticko-tehnicki podaci vezani za amfibijski transporter PTS-M:
> Masa: 17 t,
> Duzina: 11,426 m,
> Sirina: 3,30 m,
> Visina: 2,65 m,
> Dubina vode za kretanje: a) bez tereta 1,40 m,
b) sa teretom 1,73 m,
> Brzina kretanja na vodi: a) bez tereta 11,5 km/h,
b) sa teretom 10,6 km/h,
> Brzina kretanja na suvom: 47 km/h,
> Utrosak goriva na 100 km: 150 l,
> Utrosak goriva na 1 moto cas: 50 l,
> Nosivost: a) na vodi 10 t (72 vojnika ili 12 sanitetskih nosila),
b) na zemlji 5 t (72 vojnika ili 12 sanitetskih nosila),
> Akcioni radijus: a) pri kretanju na suvom sa teretom 5 t 480 - 500 km,
b) pri kretanju na vodi sa teretom 10 t 14 - 15h,
> Posadu PTS - M cine 2 clana: komandir i vozac.
Uticaj amfibijskog transportera PTS-M na zemljiste
Amfibijski transporter PTS-M moze da se krece po suvom i po vodi. Za kretanje po suvom sluzi mu hodni deo (gusenice), a za kretanje po vodi - propeleri i kormila. Hodni deo transportera pokrece obrtni moment, koji se od radilice motora, preko transmisije, prenosi na pogonske tockove. Hodni deo obuhvata: dve gusenice (leva i desna), dva pogonska tocka, dva lenjivca sa mehanizmima za natezanje gusenica, 12 potpornih tocko-va i podvozak (Tehnicko uputstvo Amfibijski transporter PTS-M, 1973).
Uticaj transportera na zemljiste ogleda:
1. prilikom kretanja transportera,
2. prilikom mirovanja transportera, odnosno stacioniranja na stajanci.
1. Prilikom kretanja transportera gusenice svojim clancima kidaju, lome
i razbacuju sa strane povrsinski sloj zemljista, stvarajuci kolotrage. Naime, usled tezine transportera i njegovog kretnja ispuni (greben) na clancima gusenica se usaduju u tlo i kidaju delove zemljista (ukoliko je vegetativan sloj kidaju se citavi buseni). Ujedno ih lome i odvajaju od ostatka tla, a ravan deo clanaka gusenica otkinutu kolicinu zemljista nosi sve dok ne dode do ponov-nog usadivanja clanaka u zemljiste, kada dolazi do odbacivanja sa strane postojece kolicine sa ravnih delova clanaka usled sudara sa podlogom. Ka-da ne bi postojali ispuni na clancima gusenice doslo bi do proklizavanja transportera, odnosno on ne bi mogao da se krece. Time se narusava i ostecuje zemljiste, posebno njegov vegetativni sloj.
Negativni uticaj narocito dolazi do izrazaja u dva slucaja, usled:
> kretanja marsevske kolone transportera i
> kretanja transportera preko vlaznog zemljista.
Da bi se otklonio negativan uticaj transportera na zemljiste, neophod-no bi bilo izvrsiti dogradnju u smislu postavljanja specijalnih gumenih od-bojnika na grebene clanaka transportera kako bi se smanjila moc kidanja povrsinskog sloja zemljista. Dato resenje pokazalo^ se jako dobrim i kori-snim, a patentirale su ga oruzane snage Kraljevine Svedske i koriste ga na svim gusenicnim vozilima, pa i na amfibijama. Gumeni odbojnici izradeni su od specijalne legure gume i plastike, te ne moze doci do smrzavanja i pucanja na ekstremno niskim temperaturama, ali zato odbojnici imaju jako ostru i veliku prodornu moc, te samim tim otkidaju manje kolicine zemljista.
2. Prilikom mirovanja transportera, odnosno stacioniranja na stajanci tipican je primer zagadenja zemljista tecnim otpadnim materijama, odnosno negativnog uticaja transportera na zemljiste. Amfibijski transporteri smesteni su u posebnom delu kasarne, u parku tehnickih sredstava. Sredstva su smestena na otvorenom, na podlozi koja je prekrivena vege-tacijom, a ispod hodnog dela sredstva (leva i desna gusenica) zemljiste je presvuceno tucanikom na koji su postavljene daske po citavoj duzini. Ispred sredstva stoji znak upozorenja da je zabranjeno stajati ispred ili iza oruda kada je motor pokrenut.
Negativni efekat transportera ispoljava se izlivanjem goriva i maziva iz kaljuznih prostora transportera. Po tehnickom resenju proizvodaca (za-nimljiva je cinjenica da je sredstvo ostalo autenticno od dana proizvodnje do danas) u trupu sredstva smesteni su motor i ostali pogonski delovi. Tehnicka konstrukcija sredstva uradena je tako da ono ima prirodno hla-denje, sa raznim otvorima u samom trupu, sa gornje strane. To, naravno, ne bi predstavljalo nikakav problem da je sredstvo skladisteno na ade-kvatan nacin - u hangaru ili garazi.
Prilikom losih meteoroloskih uslova - pojave kise ili snega, dolazi do pojave spiranja mesavine cestica prasine i masti, ulja i maziva sa motora, transmisije i ostalih pogonski elemenata sredstva. To, naravno, i nije lose, ali postoji jedan veliki nedostatak, koji se ogleda u tome da, kada se napuni trup sredstva (kaljuzne komore), tecna materija (smesa kisnice ili otopljenog snega i goriva, ulja i maziva) mora negde da se ispusti pomo-cu otvora na dnu trupa sredstva (otocni ventili), kako bi ono uopste moglo da se koristi. Imajuci u vidu da je vecina ovih sredstava u dugorocnoj konzervaciji (cetiri godine), ona se ne mogu pomerati, odnosno startovati, ali se zato i iz njih moraju ispustati otpadne materije. Tecna materija ispu-sta se na stajanku (stajanke u oba pontonirska bataljona su zemljanog tipa), odnosno vegetaciju, sto naravno ima za posledicu da na tom prosto-ru skoro i da ne postoji vegetacija. Izgled dela stajanke ispod amfibijskog transportera PTS-M prikazan je na slici б.
o o
00
p
di
er sr
o
> >N
a
ST P
ra er
rt
o p
s n a
g
o k
js bii
if
m a
3
■o
a
>
o
Slika 6 - Izgled zemljista na stajanci Figure 6 - Ground of a transporter parking area
Da bi se otklonio negativan uticaj transportera na zemljiste prilikom boravka na stajanci, bilo je neophodno postaviti posebne posude za pri-kupljanje otpadne materije ispod ispusnih otvora. Ovim prostim resenjem sprecilo se izlivanje otpadnih materija direktno na tlo, a i naknadnim po-sebnim tehnoloskim procesima prerade naftnih derivata mogla bi se pre-raditi prikupljena kolicina otpadnih materija.
Uticaj amfibijskog transportera PTS-M na vazduh
Uticaj amfibijskog transportera PTS-M na vazduh ostvaruje se na osnovu cinjenice da je amfibijski transporter PTS-M zapravo mobilni izvor zagadenja vazduha. Karakteristika ovog izvora je sto njegov uticaj nije permanentan tokom cele godine, i sto se ispoljava uglavnom van naselje-nih mesta, sto predstavlja bitnu razliku izmedu transportera i ostalih mo-bilnih izvora zagadenja. Takode, to znaci i da je uticaj transportera na vazduh zapravo drasticno manji u odnosu na ostale mobilne izvore zagade-nja. Motor transportera sa svim svojim sklopovima i uredajima predstavlja celokupni izvor zagadujucih materija koji dospevaju u vazduh, a pro-izvodi ih transporter.
Prilikom rada transportera preko izduvne grane motora, odnosno preko izduvnih gasova koji se javljaju kao posledica rada motora sa unu-trasnjim sagorevanjem, u vazduh dospevaju razlicite vrste i kolicine za-gadujucih materija. Na osnovu podataka iz zvanicnih izvestaja koje je ob-javilo Ministarstvo za vanredne situacije Vlade Ruske Federacije, u iz-duvnim gasovima motora ovog i slicnog tipa ima oko 180 organskih kom-ponenata, od cega je:
> oko 45% zasicenih ugljovodonika,
> oko 42% nezasicenih ugljovodnika,
> oko 9% aromaticnih jedinjenja,
> oko 3% aldehida i ketona,
> oko 0,6% alkohola i
> oko 0,4% ostalih jedinjenja.
Da bi se smanjila emisija stetnih gasova i cestica iz motora transportera, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije izradilo je nekoliko studija vezanih za unapredenje motora velikih kapaciteta i snage, a koji se kori-ste za vozila ruskih kopnenih oruzanih snaga - transporteri, tenkovi, te-retna motorna vozila i slicno. Rezultat ovih studija bio je uvodenje dodat-ne opreme na sve motore.
Dodatna oprema znacila bi ugradivanje ,,uredaja za preciscavanje izduvnih gasova". Svrha uredaja bila bi da unapredi ,,prehranjivanje" motora, ali ne u pogledu njihove snage, vec u pogledu smanjenja njihovog negativnog uticaja na zivotnu sredinu. Izgled uredaja sa delovima prika-zan je na slici 7 (http://www.planeta.org.yu).
Uredaj je jednostavan i ima tri sastavna dela:
> pumpu preCiscivaca,
> uredaj za ubrizgavanje i
> katalizator preciscivaca.
o o
00
CP CP
T3 <D
O >
>N <0
OT I— CL
2 (Û t O CP tn d ro
cg
o y>
J5
M—
E ro
3
■o
ro
>
o
pumpa preciscivaca
katalizator preciscivaca
¿Jj J
Slika 7 - Izgled preciscivaca sa delovima Figure 7 - Engine filter with parts
o
X
o >
o (N
0¿ LJÜ 0£ ZD O O
-J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1
£
< -j
O ■O
X LU I— O
o >
Uticaj amfibijskog transportera PTS-M na vodu
Amfibijski transporter PTS-M moze da se krece po suvom i po vodi. Za kretanje po vodi transporter koristi uredaj za kretanje po vodi - prope-lere i kormila. Uredaj za kretanje po vodi transportera pokrece obrtni moment, koji se od radilice motora, preko transmisije, prenosi na propelere, a njima se upravlja preko komandi za upravljanje kormilima, u kabini (upra-vljackom odeljenju) transportera. Radi obezbedenja kretanja po vodi, u transporteru postoje dva propelera i dva kormila. Po principu dejstva, pro-peleri spadaju u tip reakcionih hidraulicnih pokretaca, cije se dejstvo zasni-va na izbacivanju vode koju oni zahvataju s vodene povrsine po kojoj se krecu. Usled toga se produkuje reaktivno-potisna sila koja gura transporter u suprotnu stranu od smera izbacivanja vode. Velicina te sile, a na osnovu toga i brzina kretanja transportera, zavise od kolicine vode koja se izbacu-je i brzine izbacivanja. Propeleri su smesteni u dva tunela, u krmenom delu transportera. Oblici tunela omogucavaju ravnomerno priticanje vode do propelera. Uredaj za kretanje po vodi sastoji se od: dva propelera, dva po-gonska vratila propelera sa lezistima i komande za upravljanje kormilima i dva kormila (Tehnicko uputstvo Amfibijski transporter PTS-M, 1973).
Negativni uticaj transportera na vodu ispoljava se tokom plovidbe transportera, a spoljava se, prevashodno, u cetiri segmenta zagadivanja voda:
> spiranje masti, ulja i maziva,
> mutnoca vode i
> uticaj na akvaticnu floru i faunu.
Nazalost, konstrukcijska izvedba transportera ne dozvoljava bilo ka-kve modifikacije uredaja za kretanje po vodi, te je time dosta tesko otklo-niti negativni uticaj transportera na vodu. Ministarstvo odbrane Ruske Fe-deracije (tada bivseg SSSR-a), tokom 80-tih godina XX veka pokusalo je da poboljsa i unapredi postojeci sistem za kretanje po vodi, kako bi se smanjio negativni uticaj na zivotnu sredinu amfibijskih sredstava, ali zna-cajniji rezultat na ovom polju je izostao.
Jedino poboljsanje moglo bi se ostvariti ukoliko bi doslo do ugradnje uredaja za preciscavanje motora. Time bi se smanjila emisija stetnih ga-sova, koja takode negativno utice na vode, a samim tim bi se smanjilo i zagrevanje motora i ostalih sklopova koji, pored pumpi za vodu, takode daju svoj doprinos povecanju temperature vode.
Zakljucak
Vojska Srbije do sada je posvecivala paznju zagadivanju zivotne sredi-ne u odredenoj, ali nedovoljnoj meri. Vise se vodilo racuna o pravcu duvanja vetrova pri upotrebi dimnih sredstava i bojnih otrova, ali prvenstveno da ne bi nanela gubitke sopstvenim snagama i lokalnom stanovnistvu, a manje se
brinula o posledicama po floru i faunu koja je rasprostranjena u zoni dejsta-va (Todic, 2011, p.429). Transformacijom Vojske, ali i celokupnog drustva sa pocetka 21. veka, u velikoj meri se utice na shvatanja, delatnost, njihovu organizaciju, planiranje i izvodenje raznih vrsta zadataka u pogledu posledi-ca, koje njihova realizacija prouzrokuje po zivotnu sredinu. U vojne procene i planiranje zadataka na „mala vrata" usla je briga i procene uticaja i rizika na zivotnu sredinu. U narednoj deceniji ocekuje se njena puna ekspanzija u ovu, do pre nekoliko godina, hermeticno zatvorenu sredinu.
Amfibijski transporteri PTS-M, kao i druga sredstva u operativnoj upotre-bi, moraju se modifikovati radi smanjenja njihovog negativnog uticaja na zivotnu sredinu. Alternativa u resavanju ovog problema svakako bi bila i ten-dencija drzavnog vrha u pravcu modernizacije i razvoja tehnike i opreme. Amfibijski transporteri PTS- M i druga sredstva slicne namene, znacajna su, pored ostalog, i zbog cinjenice da spadaju u posebnu grupu sredstava - za izvr-senje 2. zadatka 3. misije Vojske Srbije (pomoc civilnim strukturama vlasti u slucaju prirodnih nepogoda, tehnicko-tehnoloskih nepogoda i drugih nesreca).
Literatura
Indic, D., Terzic, M., Ivankovic, N., 2013, Informacioni sistemi u upravljanju rizici-ma u zivotnoj sredini, Vojnotehnicki glasnik/Military Technical Courier, 61 (1), p.210.
Milojevic, D., 2010, Tendencije u razvoju sredstava za savladivanje vode-nih prepreka u savremenim armijama, Noviglasnik Vojske Srbije, 1 (1), p.125.
Tehnicko uputstvo, 1973, Amfibijski transporter PTS - M, knjiga 1. i 2., Be-ograd, Vojna stamparija.
Tehnicko uputstvo, 1970, Amfibijska skela GSP, knjiga 1. i 2., Beograd, Vojna stamparija.
Todic, D., 2011, Mesto i uloga zivotne sredine u politici bezbednosti Republike Srbije, Vojno delo, 63 (3), p.429.
Vuruna, M., Bakrac S., Ljesevic, M., Milanovic, M., 2012, Zastita zivotne sredine, Beograd, Medija centar Odbrana.
http://www.fas.org/man/dod-101/sys/land/aaav.htm
http://www.naval-technology.com/projects/zubr
http://www.planeta.org.yu
INFLUENCE OF THE AMPHIBIOUS TRANSPORTER STM - M ON ENVIRONMENT
FIELD: Environmental Safety ARTICLE TYPE: Professional Practice ARTICLE LANGUAGE: Serbian
Summary:
The Serbian Army is the only institution of the social system in the Republic of Serbia which posesses amphibious vehicles and uses them for their designated purpose. The goal of this paper is to draw
conclusions regarding the influence of amphibious vehicles on the three parts of the environment many scientists find the most important: land, air and water. The paper processes the influence of amphibious military vehicles on the basic parts of environment, as well as the measures for the improvement of safety and environmental management systems regarding the change in the usage and reconstruction of the vehicles. This paper is based on the authors' own experience in work with amphibious vehicles combined with the basic theoretical postulates of the safety and environmental management sistems. It also shows how many negative consequences on the environment can be caused by just one type of the military vehicles. It is very important to emphasize that this paper does not include all negative influences of amphibious vehicles on the environment, since it is based on the negative influence of amphibiuos vehicles on the basic indicators of environment only.
Introduction
Some basic information about environment pollutions given here as well as Figure 1 with some basic types of pollutioncaused by Armed Forces.
Development of amphibious vehicles in foreign Armed Forces
This short historical review of all amphibious vehicles in the worldand their origins is illustrated with some of their past and future examples. Development of amphibious vehicles in the Serbian Armed Forces
Besides some basic facts about amphibious vehicles in the Serbian Armed Forces, the paper concentrateson the amphibious transporter STM - M. Its tactical and technical specifications are given and its looks can be seen in Figure 5.
Influence of the amphibious transporter STM - M on environment
The advantages and disadvantages of using the transporterare discussed as well as the influences of the transporter on the basic elements of environment - land, air and water. Some measures for improving the usage of the transporter are proposed. One example of the harmful consequences of its wrong maintenance and use is presented in Figure 6. A certain modification of the transporter, involving minimal financial resources, has been proposed.
Conclusion
After giving some facts about the transporter non-designated usage and its maintenance, the conclusion focuses on a proposed solution for making transporters more useful and less harmful for the environment.
Key words: Serbian Armed Forces, environmental engineering, amphibious vehicles
Datum prijem clanka/Paper recevied on: 28. 11. 2013.
Datum dostavljanja ispravki/Manuscript corrections submitted on: 19. 12. 2013. Datum konacnog prihvatanja clanka za objavljivanje/Paper accepted for publishing on: 21. 12. 2013.
